nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

26.10.2018. - Koliko su penzioneri Srbije opljačkani

.....................................................................................................

14.novembar 2018.

Rok za plaćanje poreza na imovinu ističe danas

   Rok za plaćanje poslednje, četvrte rate ovogodišnjeg poreza na imovinu ističe u sredu. Kako se navodi u obaveštenju Sekretarijata za javne prihode, obaveza plaćanja poreza na imovinu odnosi se na fizička lica, preduzetnike i pravna lica, a rok za uplatu za četvrti kvartal je 14. novembar. Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto, dok je za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena kazna od 5.000 dinara.

Plate u javnom sektoru dogodine manje za pet odsto

plate

   Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i uputila ga skupštini na razmatranje. Ovim se predviđa da ranije umanjenje zarada od 10 odsto bude prepolovljeno, odnosno da se smanji na pet odsto. U Vladi Srbije za Tanjug kažu da "nije reč o povećanju zarada već smanjenju ranijeg umanjenja". Zarade zaposlenih u državnim i javnim preduzećima, kao i u javnom sektoru, veće od 25.000 dinara, prethodne četiri godine su u sklopu fiskalne konsolidacije bile umanjene deset odsto.
   Kako se navodi u predlogu zakona, zaposleni čija je osnovna neto plata pre početka primene ovog zakona za puno radno vreme bila niža od 25.000 dinara zadržava svoju neto platu. Ukoliko bi se primenom umanjene osnovice u smislu ovog zakona utvrdila osnovna neto plata niža od 25.000 dinara, tom zaposlenom se za puno radno vreme isplaćuje osnovna neto plata u iznosu od 25.000 dinara. Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom, plata se utvrđuje srazmerno njegovom radnom vremenu, a umanjenje se utvrđuje srazmerno umanjenju plate koju bi ostvario za puno radno vreme, za mesec za koji se vrši isplata.
   Kako se navodi u obrazloženju za izmene zakona, nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva. "Dostignute dinamične stope privrednog rasta i uravnotežene javne finansije, uz uspostavljenu silaznu trajektoriju javnog duga i nisku i stabilnu inflaciju, čine zdrave fundamente za dalja unapređenja svih makroekonomskih tokova, koja će kao krajnji rezultat imati smanjenje nezaposlenosti i podizanje životnog standarda stanovništva", ističe se u obrazloženju.
   Privredna aktivnost tokom 2018. godine beleži snažan rast, nošen intenziviranom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava, što korespondira sa značajnim rastom građevinarstva i uslužnog sektora posmatrano sa proizvodne strane BDP, koji su praćeni postojanim povećanjem obima industrijske proizvodnje i daleko boljom poljoprivrednom godinom od prošlogodišnje. "Povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovedeno je uz strogi princip fiskalne održivosti i dozirano sa ciljem stimulativnog dejstva na domaći proizvodni i uslužni sektor. Ove intencije podržane su povećanjem minimalne cene rada, čime se obezbeđuje smanjenje socijalnog jaza i pravednija distribucija rasta, i to bez dodatnog opterećenja privrede, što je postignuto povećanjem neoporezivog dela zarade", navodi se u obrazloženju. Predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. januara nakon što ga prethodno usvoji skupština.

Izmenom zakona lakša borba protiv bahatih investitora

   Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da će izmene Zakona o ozakonjenju omogućiti lakšu borbu lokalnih samouprava protiv bahatih investitora koji grade bez dozvole. "Oni koji su gradili protivzakonito neće moći da prodaju te stanove, jer će postojati zabeleške u katastru. Sad će lokalne samouprave, nakon drugostepenog rešenja, moći da ruše nelegalne objekte. Dešavalo se da kada inspektor donese rešenje o rušenju, investitor pokrene tužbu pred Upravnim sudom i taj spor traje deset i više godina. Do tada on već završi zgradu, proda stanove i mi ne možemo da ostavimo ljude na ulici. Zato apelujem na građane da ne kupuju nelegalne objekte, jer će imati problem", kaže Mihajlović za "Kurir".
   Na pitanje kada će ukloniti nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, Mihajlovićeva kaže da "neće biti rušenja bez asistencije policije, i tačka". "Mi smo doneli sva rešenja za uklanjanje nelegalnog objekta na Pančiću, podneli smo krivične prijave protiv svih koji su pomogli da on bude izgrađen. Do sada smo u prvoj zoni zaštite i parkovima prirode srušili 79 objekata, ali nikada bez asistencije policije", navodi Mihajlović.
   Na pitanje o dve kuće u priobalju Save koje neće moći da budu legalizovane ua vlasništvu su bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, ona kaže da je to u nadležnosti opštine Novi Beograd i Grada Beograda, na osnovu čijih zahteva je i menjan zakon da bi im se olakšala borba protiv nelegalne gradnje. "Sada ostaje da opština sprovede zakon. Grad Beograd mora da se izbori sa ovim problemom i to ne samo u savskom priobalju", kaže ona.

Viši sud u Beogradu najopterećeniji, ali i najefikasniji

visi

   Beogradsko pravosuđe trenutno rešava gotovo dve trećine svih predmeta u Srbiji i upravo u toj neravnopravnoj opterećenosti leži ključ za problem efikasnosti u radu srpskog pravosuđa, kaže predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović. "Kao najveći sud ne samo u Srbiji po broju sudija i predmeta već i na Balkanu Viši sud u Beogradu već duže vreme se bas kao i ostali prestonički sudovi bori sa dramatičnom situacijom ogromnim prilivom predmeta", navodi Stepanović za "Novosti" govoreći o problemima u pravosuđu. Prema njegovim rečima, uz najveći priliv predmeta u celoj Republici, više od 7 000 mesečno i opterećenje sudija građanskog odeljenja koje je nesrazmerno veće nego u drugim srpskim sudovima, ovaj sud je najefikasniji u zemlji. On kaže i da će svaki sudija ovu godinu završiti sa više od 1000 predmeta u radu što je priliv od 100 predmeta mesečno. "Od januara do juna 2017. Viši sud je rešio 21 394 predmeta dok je prema uporednoj analizi VKS za isti period u ovoj godini rešio 29. 418 predmeta", navodi Stepanović i napominje da je VKS dodelio prvu nagradu ovom sudu, a da su za te rezultate rada uloženi vanredni napori.
   Kaže da je broj ukupno primljenih predmeta u devetomesečnom periodu ove godine je 59 396 i oni su raspoređeni na 74 sudije koje su postupale u tom periodu, dok je ukupan broj predmeta bio 88 840, što znači da jedan sudija u proseku trenutno ima u radu više od 1200 predmeta.
   O opterećenosti Višeg suda u Beogradu u odnosu na druge sudove govori i činjenica da je na primer prošle godine imao u radu 68 570 predmeta, dok je u pojedinim sudovima u Srbiji broj predmeta u radu i do hiljadu puta manji, navodi Stepanović, ali dodaje da je nedavnom odlukom Visokog saveta sudstva dobijeno 16 novih sudija. Stepanović kaže i da se ne može složiti sa ocenom predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića koji je apostrofirao Specijalni sud kao neefikasan. Smatra i da se rad posebnih odeljenja ne može oceniti kao neefikasan i da su krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina veoma složena, sa dokumentacijom od nekoliko miliona stranica i saslušanjem više stotina svedoka, dok 21 sudija deli svega četiri sudnice.
   "Stoji činjenica da se optužnice cesto vraćaju na dopunu istrage i da je donet veliki broj oslobađajućih presuda. To uslovno rečeno može govoriti o kvalitetu i dokaznoj potrkrepljkenosti optužnica. Ali to se nužno ne odnosi samo na postupke pred posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i odeljenjem za ratne zločine već i na redovna odeljenja", objašnjava on. Prema podacima iz izveštaja za 2017. godinu prosečno trajanje rešenih predmeta u redovnim odeljenju je 230, 36 dana, a u posebnim odeljenjima 50,65 dana. Od 1. januara do 30. septembra ove godine prosečno trajanje u sudu na nivou suda je 102,14 dana, a navedeni podaci, kako kaže, pokazuju da se krivični postupci završavaju u razumnim rokovima, čak kraćim od standarda EU.

Đorđević i Drljača: Dobra saradnja Srbije i BiH

djordjevic

   Srpski ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ocenio je u subotu da je saradnja Srbije i Bosne i Hercegovine na zadovoljavajućem nivou, ali da postoji prostor za njeno dalje unapređenje u različitim oblastima. Kako je navedeno u saopštenju iz njegovog ministarstva, Đorđević je u razgovoru s ministrom za rad i socijalnu politiku Bosne i Hercegovine Veskom Drljačom posebno istakao da je Prva regionalna ministarska konferencija "Inicijativa za socijalnu dimenziju" za zemlje Zapadnog Balkana, koja je održana u utorak, imala veliki značaj za jačanje bilateralne saradnje. "Naše dve zemlje suočavaju se s mnogim zajedničkim problemima, a razmena iskustava u njihovom rešavanju ima veliki značaj, dodao je Đorđević.
   Ministar Drljača se saglasio se ministrom Đorđevićem o značaju Konferencije i mogućnosti da zemlje Zapadnog Balkana pristupe delu sredstava iz Evropskog socijalnog fonda i naglasio da je Srbija pravi primer pokretača saradnje u ovoj oblasti na regionalnom nivou i da se nada da će ostale zemlje regiona nastaviti sa organizacijom konferencija u oblasti socijalne dimenzije evropskih integracija na istom nivou, kaže se u saopštenju.

Đorđević i Purišić o socijalnoj dimenziji EU integracija

   Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je u subotu sa ministrom rada i socijalnog staranja Crne Gore Kemalom Purišićem o socijalnoj dimenziji evropskih integracija i o pokretanju inicijative za pristup delu sredstava Evropskog socijalnog fonda. Ministar Đorđević zahvalio je svom resornom kolegi na dolasku i učestvovanju na konferenciji "Inicijativa za socijalnu dimenziju EU integracija", posvećenoj navedenoj temi i dodao da će se dobra saradnja dva ministarstva dodatno unaprediti u budućnosti ćime će se ostvariti još bolji odnosi između dve institucije u cilju dobrobiti građana obe države, saopštilo je resorno ministarstvo. "Zemlje Zapadnog Balkana zajedničkim radom i aktivnostima mogu da naprave veliki iskorak u jačanju reformskih procesa neophodnih na njihovom putu ka Evropskoj uniji. Potpisivanje Deklaracije o unapređenju socijalne politike na Zapadnom Balkanu, takođe je od izuzetne važnosti, jer će se time stvoriti preduslov za pristup delu sredstava iz Evropskog socijalnog fonda", rekao je Đorđević.
   Ministar Purišić preneo je svoje zadovoljstvo što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije iniciralo okupljanje predstavnika zemalja regiona i poručio da će Crna Gora uvek podržati evropske perspektive posebno u oblastima koje su značajne za unapređivanje života građana, dodaje se u saopštenju.

Promovisana nova klasa policajaca, ministar najavio bolje uslove rada

promovisana

   Potprеdsеdnik Vladе Rеpublikе Srbijе i ministar unutrašnjih poslova dr Nеbojša Stеfanović izjavio jе u petak u Srеmskoj Kamеnici da sigurnost i bеzbеdnost, bеz kojih nеma snažnе državе, rasta privrеdе i invеsticija, u najvеćoj mеri obеzbеđuju policijski službеnici i dodao da ćе država nastaviti da ulažе u poboljšanjе matеrijalnog statusa i uslova rada policijе.
   Ministar Stеfanovi
ć, koji jе u Cеntru za osnovnu policijsku obuku prisustvovao promociji diplomaca Kriminalističko-policijskе akadеmijе i polaznika 16. klasе COPO u policajcе pripravnikе, istakao je da jе njеgova misija i zadatak da policajci budu poštovani i da budu dеo еlitе našеg društva, jеr su to ljudi koji rizikuju svoj život da bi sе mi osеćali bеzbеdno i sigurno. Ministar jе ukazao da sе mеđu 214 novih pripadnika MUP-a, koji su danas promovisani u policajcе pripravnikе, nalazе i dvojica mladića koji su tokom stažiranja u Policijskoj stanici Stari Grad, van dužnosti, sprеčili razbojništvo i zadržali osumnjičеnog.

Kad se udruže volja, trud i inat

   Budućnost Jelene Vesković sa Rudnika kod Gornjeg Milanovca, nije izgledala sjajno, nakon operacije tumora na mozgu i prognoze da najverovatnije nikada više neće stati na noge. Međutim, Jelena je svojom upornošću i trudom i , kako kaže, inatom, stigla do pobedničkih postolja. https://www.youtube.com/watch?v=XZzW97nBZbc

Najstarija vojna bolnica u Evropi

   Vojna bolnica u Petrovaradinu, nastarija vojna zdravstvena ustanova u Evropi, obeležila je 235 godina postojanja. U njoj su lečeni ranjenici iz vremena ratova sa Turcima, kao i oni u Prvom i Drugom svetskom ratu. https://www.youtube.com/watch?v=yci9D3SgPfw

Novi vladin sajt predstavljen u Savezu slepih Srbije

   Novi sajt Vlade Srbije, koji sadrži softver "text-to-speech" i dostupan je slepim i slabovidim osobama, predstavljen je u petak 9. novembra u Savezu slepih Srbije, u pristustvu premijerke Ane Brnabić, koja je poručila da vlada mora da bude u službi svih svojih građana. "Često je potrebno da se namerno podsetimo i skrenemo pažnju svima, vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, institucijama, da moraju da budu u službi svih građana", rekla je Brnabić. Ona je istakla da je i novi sajt vlade dobar podsetnik da, kada se nešto radi, novi proizvod ili usluga, mora da se vodi računa da to bude dostupna i pristupačna svima, laka za korišćenje za sve, uključujući sugrađane sa bilo kojim vidom invaliditeta. Brnabić je navela i da će vlada nastaviti da unapređuje sajt, kako bi on bio još funkcionalniji i dostupan osobama sa svim vrstama invaliditeta.
   Direktor vladine Kancelarije za IT Mihailo Jovanović istakao je da je posvećenost slabovidim i slepim osobama nešto što je prvi put urađeno u regionu, i to baš na sajtu vlade. U Savezu slepih Srbije zadovoljni su što je vlada imala na umu pristupačnost njenom sajtu, kako bi im olakšala korišćenje, i dodaju da se nadaju da će i drugi slediti taj primer.
   Predsednik Milan Stošić rekao je da je važno da svi zajedno radimo da bi se položaj slepih sa margina pomerio ka središtu aktivnog, stvaralačkog života. "Nikada veću podršku nadležnih nismo imali nego u poslednje dve godine", podvukao je Stošić.
   On je istakao da je na godišnjoj skupštini Saveza u junu doneta odluka da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove godine bude proglašen počasnim članom Saveza slepih Srbije, zbog uspešne saradnje i inicijativa koje je pokrenuo. Stošić je rekao da će predložiti Upravnom odboru, da sledeće takvo priznanje iduće godine dobije premijerka Ana Brnabić. On je ukazao i da je jedan od problema slepih i slabovidih zapošljavanje, iako postoje zakonske odredbe koje se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dodao da treba raditi da se zakoni bolje sprovode, ali i afrmišu kreativne mogućnosti slepih i slabovidih, kako bi se smanjile predrasude. Odgovarajući softver "text-to-speech" uradili su domaći stručnjaci sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i novosadska kompanija AlfaNum.

Novi Sad: Promocija knjige "101 bič za kič"

   Promocija knjige "101 bič za kič" autora Magde Bezarević Peternek je održana sinoć u 19 časova u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Magda Bezarević Peternek piše pet godina kolumnu za crnogorske dnevne novine "DAN" i u knjizi je prikupljena 101 kolumna, otuda i naziv. Objavila je tri zbirke poezije.. prva objavljena u izdanju "Prosvete" pod nazivom "Za sve sate", druga 2002. pod nazivom "Ispričano ćutnjom" i treća 2010 - "Kucaj mi na srce" posvećenu njenoj ljubavi sa čuvenim fotografom Tomislavom Peternekom čije fotografije u knjizi prate njene pesme. Knjiga koja će biti promovisana danas je njen "iskorak", njen vapaj za vraćanjem na stare staze.. tj.povratak životu.

Izložba starinskog oružja u Pirotu

   Povodom sto godina od završetka Velikog rata, u Muzeju "Ponišavlja" u Pirotu, priređena je izložba starinskog oružja. Prikazana je izložba oružja korišćenog na prostoru južne i istočne Srbije. Među izloženim naoružanjem i opremom, nalaze se retki jatagani, kubure, fišeklije i puške ručne izrade.

Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir

  Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je u Beogradu, saopštilo je u nedelju uveče Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
   Bio je direktor Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine, a tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. godine. Pre toga je osam godina bio urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu. Bio je član Srpskog PEN centra od 1987. godine i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije u martu 1994.
   Autor je desetak knjiga proze i eseja otemama iz kulture i kulturne politike, a njegove knjige i eseji eseji prevođeni su na engleski, francuski, nemački, španski, poljski, japanski i druge jezike.
   Osim novinarstvom i publicistikom, bavio se i slikarstvom, a napisao je i dva scenarija za kratke filmove. Na svom sajtu vodio je dnevnik i objavljivao eseje, rezgovore, sećanja i fragmente iz svakodnevice. Datum i mesto sahrane Velimira Ćurgusa Kazimira biće naknadno objavljeni, saopštio je NUNS.

Direktor Telekoma: Kupovina Kopernikusa strateška odluka

direktor

   Direktor "Telekoma Srbija" Predrag Ćulibrk izjavio je u ponedeljak uveče da je kupovina "Kopernikus tehnolodžija" bila strateška odluka kompanije, budući da je reč o drugom srpskom kablovskom operatoru po veličini i tvrdi da su optužbe na račun "Telekoma" iskonstruisale konkurentske kompanije. Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ćulibrk je rekao da je "Telekom Srbija" kupio "Kopernikus" od poljskog investicionog fonda "Abris" i da se radi se o drugom operatoru po veličini na tržištu Srbije. Ćulibrk naglašava da je to bila strateška kupovina. Odgovarajući na tvrdnje Ratela da "Kopernikus" ima 51.000 korisnika, a ne četiri puta više kao što navodi Telekom, Ćulibrk kaže da je reč o zastarelim podacima, preneo je RTS. "Dobili smo preko 200.000 korisnika - 145.000 korisnika televizije i 60.000 korisnika interneta, a Ratel ima zastarele podatke", tvrdi direktor Telekoma. "Kopernikus" ima servise u preko 60 gradova u Srbiji na sopstvenoj infrastrukturi i gotovo da dostiže 300.000 domaćinstava, navodi Ćulibrk. On tvrdi da su optužbe na račun Telekoma iskonstruisale konkurentske kompanije. Prema njegovim rečima, navodi koji su se proteklih dana pojavili u medijima bili su pokušaj da se Telekom zaustavi u realizaciji svojih ciljeva. "Zaprepašćeni smo što je ovo pitanje ispolitizovano, to smo doživeli kao ničim izazvan sinhronizovani napad na Telekom", rekao je Ćulibrk. On je uveren da je jasno čiji bi to interes bio - "onih igrača kojima razvoj Telekoma ne odgovara". "SBB ima 55 odsto udela na tržištu, imajući u vidu da suvlasnik te kompanije Dragan Šolak pravio jaku kompaniju, dok je Telekom stagnirao sve ove godine", kaže Ćulibrk i navodi da je "Telekom redefinisao svoju poslovnu strategiju".
   Govoreći o ceni "Kopernikusa" od 195 miliona evra, Ćulibrk kaže da kablovski operatori nisu na tržištu od juče."Agresivni razvoj operatora krenuo je još od 2000. godine, a svoju infrastrukturu su gradili često na javnim resursima Telekoma, Elektroprivrede Srbije, javnih komunalnih preduzeća", objašnjava Ćulibrk i dodaje da su od toga nastale imperije. Na pitanje o prodaji Telekoma, Ćulibrk napominje da to sada nije tema. "Zadatak menadžmenta je da očuva i uveća vrednost kompanije. Kada je pokušana privatizacija 2015. godine, bilo je mnogo zainteresovanih kupaca koji su ključni rizik prepoznali u kablovskim operatorima, jer predstavljaju pretnju za tržišnu poziciju Telekoma", rekao je Ćulibrk.
   Direktor Telekoma smatra da zbog tog rizika nije ni dostignuta očekivana cena. Kako kaže, nakon te neuspele privatizacije, Telekom je redefinisao svoju strategiju i postavili su dva cilja - razvoj sopstvene optičke infrastrukture i akvizicija kablovskih operatora. Ističe da nema dilemu da će kupovinom "Kopernikusa" uvećati vrednost kompanije, dodajući da sve plaćeno po tržišnoj ceni od oko 1.000 evra po korisniku.

Odbijen zahtev Prištine da preuzme elektromrežu Srbije
na severu Kosova

odbijen

   Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO) odbilo je većinom glasova zahtev Prištine da preuzme elektromrežu Srbije na severu Kosova i Metohije, saopštio je 10. novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Uspeli smo da izdejstvujemo jednu malu pobedu, koja nama mnogo vredi. Pobedili smo u ENTOS, iako smo mislili da šanse nema", rekao je Vučić novinarima nakon prisustva vojnoj vežbi na Pešteru. On je kazao da je Mađarska, iako je priznala nezavisnost Kosova, glasala za Srbiju, a protiv predloga Kosova.Takođe, kako je dodao, i Rumunija, Grčka i BiH su glasale protiv predloga Prištine. Vučić je kazao da su po prvi put Makedonija i Crna Gora bile uzdržane, za šta im se posebno zahvaljuje.
   "I ovog puta nisu uspeli da urade ono što su planirali u ovoj energetskoj agenciji. ENTSO je manje zvučno od Interpola, ali za nas i naše građane na severu je značajnije od Interpola", kazao je on dodajući da je posebno srećan zbog toga. Zahvalio se Ištvanu Pastoru koji se borio sa vladom Srbije, i posebno vladama Mađarske, Bugarske, Rumunije i Grčke, jer su glasale za nas i najsnažnije podržavaju Srbiju. Vučić je prethodnih dana iznosio zabrinutost da bi ENTSO mogao doneti odluku u korist Prištine, zbog podrške koju je imala od mnogih evropskih zemalja i najavio je borbu preko svih raspoloživih institucija. ENTSO čini 43 operatora prenosnog sistema električne energije iz 36 zemalja Evrope.

Za lokalne samouprave 33,3 milijarde dinara u 2019.

   Pripremom budžeta za 2019. godinu, koje je objavilo Ministarstvo finansija, za jedinice lokalne samouprave planiraju se sredstva od 33,3 milijarde dinara. Država planira namenski transfer budžetu AP Vojvodine u visini od 558,4 miliona dinara za izgradnju zgrade Radio televizije Vojvodine, kao i 330 miliona dinara za nastavak realizacije projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ta sredstva biće na razdelu Ministarstva kulture i informisanje, a na razdelu tog Ministarstva planirana su i sredstva u iznosu od 200 miliona dinara za realizaciju Plana detaljne regulacije Kineske četvrti u okviru Projekta "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture". U cilju pružanja podrške održavanju EXIT festivala planirana su sredstva u iznosu od 65 miliona dinara, od čega na razdelu Ministarstva omladine i sporta ide 30 miliona dinara, dok je iznos od 35 miliona dinara planiran na razdelu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
   Transferi ka Nacionalnoj službi za zapošljavanje planirani su u iznosu od jedne milijarde dinara, a Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje planirana su sredstva za isplatu penzija u iznosu od 181,4 milijarde dinara. Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje planirana su sredstva u iznosu od 34,7 milijardi dinara, a Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika planirano je 440 miliona dinara. Na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja planirana su sredstva u iznosu od jedne milijarde dinara za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Takođe, planirano je da na razdelu Ministarstva omladine i sporta bude izdvojeno ne manje od 200 miliona dinara za novčane nagrade za vrhunske sportske rezultate. Ministarstvo finansija istaklo je da je rok za dostavljanje predloga finansijskih planova 9. novembar.

Vansi preuzima beogradski aerodrom za nekoliko nedelja

   Francuska kompanija Vansi će koncesiono preuzeti beogradski aerodrom "Nikola Tesla" za nekoliko nedelja, izjavio je u ponedeljak ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondoloni. "Stvari se odvijaju dobro i idu napred. Hvala srpskoj vladi što je odabrala Francusku, to je odličan projekat u kome svi dobijaju. Aerodrom ostaje Srbiji, ali Francuzi će biti koncesionari 25 godina", rekao je Mondoloni gostujući na Prvoj. Istakao je da je to jako lep projekat i investicija vredna više od milijardu evra. "Sve se odvija prema ugovoru iz marta i zvanično preuzimanje koncesije će biti u narednim nedeljama,kako je predviđeno ugovorima. Tu nema problema", naglasio je Mondoloni.
   Podsetio je da će u Beogradu u saradnji sa francuskim partnerima biti realizovan i projekat za sređivanje deponije u Vinči vredan 400 miliona evra i izrazio nadu da će francuske kompanije učestvovati i u izgradnji metroa. Mondoloni kaže da francuska preduzeća posluju u Srbiji i da bi trebalo da budu još prisutnija. Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze.Ukupna nominalna vrednost transakcije je oko 1,46 milijardi evra.

Počela međunarodna konferencija o mineralnim resursima

pocela

   Osma međunarodna konferencije o mineralnim resursima u Srbiji počela je juče u Beogradu, pod sloganom ''Pokretačka snaga ekonomskog razvoja''. Prisustvovali su ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, a tokom dana su se obratili i ambasadori Velike Britanije u Beogradu Denis Kif, Kanade Keti Čaba, Australije Rut Stjuart i Finske Perti Ikonen. Konferencija, koja se održava u hotelu Metropel, daje perspektivu svetskog rudarskog iskustva u domenu društveno odgovornog poslovanja, zdravlja i bezbednosti na radu, izazova zaštite životne sredine i pametnog rudarstva. Cilj dvodnevne konferencije je da poveže investitore i eksperte iz rudarskog sektora sa svim relevantim vladinim, finansijskim i društvenim stejkholderima.
   Organizator konferencije je kompanija TGI Group International, a konferencija se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, ambasada Kanade, Velike Britanije, Australije i Finske u Srbiji. Takođe, pod pokroviteljstvom Geološko-rudarske asocijacije Srbije (GRAS), Kanadsko-srpskog poslovnog udruženja (CANSEE), Rudarskog Instituta Beograd, Srpskog geološkog društva (SGD), a podržale su je kompanije CARMEUSE, ERM London, South Danube Metals - deo Eldorado Gold korporacije, australijska kompanija Wood, Avala Resources - deo korporacije Dundee Precious Metals, kompanije METALFER, HATCH, Mundoro Capital, Rio Tinto, Rakita Exploration d.o.o. Bor, ALS Laboratory Services d.o.o., BDK Advokati, Raiden Resources, Jadar Lithium, FLSMIDTH i OSTU STETTIN.

Savetovanje pčelara u Sremskoj Mitrovici

   Savetovanje pčelara održano je u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici iz Srema, Mačve i okoline. Tom prilikom njima su dati saveti koji su korisni u oblasti pčelarstva, koij se odnose na rešavanje problema koji se mogu javiti. Veliki broj pčelara je prisustvovao edukaciji u Sremskoj Mitrovici. Kako tariji tako i mlađi. Edukaciji i razmeni informacija prisustvovali su čak i članovi udruženja koji imaju višedecenijsko iskustvo, jer kako kažu ovaj posao uvek mora da se nadgrađuje, odnosno znanje.
   Jedan od ciljeva edukacije bio je upoznavanje sa pčelinjim bolestima, odnosno njihovom sprečavanju u suzbijanju. Jedna od njih je sakako i Američka kuga pčela. Savet kada su u pitanu bolesti, jeste redovno praćenje i rano otkrivanje, kada je stepen izlečenja veći. Poruka sa ovog skupa bila je i da je potrebno češće se sastajati na ovaj način. Prisutni su pored konkretnih primera na predavanju mogli se upoznati i sa stručnom literaturom koja im je bila dostupna, a temeljno su objašnjeni procesi bavljenja pčelarstvom.

Zapalio kiosk, vatra se proširila na okolne kafiće

zapalio

   Kod železničke stanice u Kraljevu izbio je požar, gorela su tri ugostiteljska objekta, a povređenih nema, preneo je RTS. Požar je izbio u nedelju uveče oko 20.30 sati. Pričinjena je značajna materijalna šteta. U gašenju je učestvovalo 10 pripadnika vatrogasne jedinice sa tri vozila. Prema nepotvrđenim informacijama, nepoznati počinilac je zapalio vatru u obližnjem napuštenom kisoku, ali se vatrena stihija potom velikom brzinom proširila na okolni kafić, a zatim i na još dva ugostiteljska objekta.

Prijava kriminala uskoro i preko aplikacije

   Specijalna aplikacija za mobilne telefone "krajm stopers" pomoću koje će građani moći da prijavljuju tuđe prljave poslove počinje u decembru sa radom u Srbiji. Preko ove aplikacije (Crime stoppers), koja već vise godina postoji u svetu, građani će moći da dostave informacije u vezi sa kriminalom i ako to omogući hapšenje krivaca, za tu uslugu dobiju novčanu naknadu. Prema pravilima "krajm stopersa", saznanja građana o kriminalu se prosleđuju nadležnim državnim organima (MUP, BIA), a ako dovedu do razrešenja nekog krivičnog dela, dojavljivačima će biti isplaćena nagrada. Uobičajen iznos je do hiljadu dolara, a novac obezbeđuje centrala "krajm stopersa" iz Amerike. Suština projekta je u punoj zaštiti anonimnosti svih koji putem mobilne aplikacije otkriju tuđe prljave poslove, navodi list. Primera radi, kada građanin putem aplikacije pošalje informaciju ili fotografiju odmah dobija povratnu poruku i svoj "kod" preko koga kasnije prati da li je dobio nagradu.
   Sporazum o ovoj aplikaciji nedavno su sklopili beogradski Međunarodni institut za bezbednost i američka asocijacija "Krajm stopers global solušns". Direktor ovog instituta Orhan Dragaš kaže za "Politiku" da je "krajm stopers" nevladin projekat i dodaje da je uveren da će dati dobre rezultate u našoj zemlji. "Iskustvo u Americi, Britaniji, zapadnoj Evropi, Australiji, svuda gde postoje "krajm stopersi", je besprekorno. Njihov doprinos smanjenju kriminala je veliki. Građani koji dojavljuju informacije su zaštićeni i ne rizikuju da postanu žrtva osvete", navodi Dragaš. On naglašava da ni novac, ni nagrade, ni bilo koji drugi aspekt rada "krajm stopersa" nema veze sa državom, osim što su njeni nadležni organi krajnji korisnici informacija koje ova inicijativa prikuplja.

Kragujevački vatrogasci u oktobru intervenisali 229 puta, najčešće
zbog požara na otvorenom

kragujevacki

   Vatrogasno spasilačka brigada Kragujevca imala je najviše intervencija tokom oktobra čak, 229 od čega su 85 odsto bili požari na otvorenom izazvani ljudskim faktorom. Spaljivanje žetvenih ostataka na njivama, u ovom periodu kada nema kiša, brzo se širi i na okolne parcele koje su suve pa su česte intervencije gašenja požara i na nekoliko hektara površine Vatrogasno spasilačka brigada šumadijskog okruga u Kragujevcu pokriva 174 naseljena mesta. Tokom ove godine vatrogasci su intervenisali 1080 puta od čega je samo u oktobru bilo 229 požara. Najčešće su požari prethodnog meseca izazvani spaljivanjem žetvenih ostataka.
   Nenad Milošević, komadant Vatrogasno spasilačke brigade Kragujevac kaže: "Bilo je čak i požara koji su nastali na otvorenom prostoru ali su i ti požari zahvatili građevinske i pomoćne objekte na poljoprivrednim domaćinstvima i gazdinstvima. Najčešći uzrok nastanka požara je ljudski faktor, nehat, neznanje, nepažnja, nekontrolisana upotreba plamena, a zatim imamo i činjenicu da je došlo i do manje vlažnosti gorive materije i sve je zapaljivo."
   Zakonom zaštite od požara zabranjeno je spaljivanje biljnog otpada, korova i smeća. Ipak poljoprivrednici često pre setve strnih žita pale žetvene ostatke.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize