Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
2020 decenija nsjss
navBar_bg
banner-javne-sluzbe1-a-siri

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2020. (logo - NSJS)

2020 World-Day-Against-Child labour-resize

26.07.2020. PREMINUO PREDSEDNIK NSPRV I GEN. SEKRETAR SRPS RANKO HRNJAZ

ranko hrnjaz

.....................................................................................................

28.07.2020. Svetski dan borbe protiv trafikinga - poster

.....................................................................................................

12/13.septembar 2020.

Podnošenje predloga za Oktobarsku nagradu i Novembarsku povelju

podnosenje

   Komisija Skupštine grada za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu poziva građana i građanke, pravna lica, preduzeća, ustanove, političke organizacije i druge oblike organizovanja građana i građanki, državne organe i organe lokalne samouprave, da podnesu obrazložene inicijative za dodelu Oktobarske nagrade i Novembarske povelje Novog Sada za 2020. godinu.
   Oktobarska nagrada Novog Sada, dodeljuje se povodom obeležavanja 23. oktobra – Dana oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu, kao društveno priznanje za izuzetne rezultate u radu, dela i najviša dostignuća i ostvarenja, postignuta u toku jedne ili više godina, u oblasti privrede, društvenih i drugih delatnosti. Oktobarska nagrada Novog Sada se dodeljuje građaninu ili grupi građana koji rade ili su radili na teritoriji Grada Novog Sada za zajedničko delo ili ostvarenja, kao i preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama čije je sedište na teritoriji grada.
   Oktobarska nagrada dodeljuje se za izuzetna ostvarenja u oblastima nauke, kulture i umetnosti, odnosno svih vidova stvaralaštva, publicistike i novinarstva u svim oblicima informisanja, planiranja i uređenja prostora i naselja, arhitekture i graditeljstva, pronalazaštva, razvoja novih tehnologija i usvojenih novih tehnoloških sistema, unapređenja i zaštite životne sredine, prosvete i razvoja školarstva, sporta i postignutih sportskih rezultata, zdravstva i zdravstvene zaštite i socijalnog i humanitarnog rada. Oktobarska nagrada se može posebno dodeliti učeniku i studentu kao pojedincu ili grupi za zajedničko ostvarenje i rezultate u naučnom ili umetničkom radu, kao poseban vid društvenog priznanja za stvaralaštvo mladih na teritoriji grada.
   Novembarska povelja Novog Sada dodeljuje se kao društveno priznanje za izuzetne rezultate i dostignuća u oblasti privrede, društvenih i drugih delatnosti, povodom obeležavanja 9. novembra 1918. godine, dana kada je srpska vojska oslobodila Novi Sad u Prvom svetskom ratu i 25. novembra 1918. godine, dana kada je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, donela Odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji. Novembarska povelja dodeljuju se građaninu i grupi građana, preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama za negovanje demokratskih tradicija i jačanju zajedništva građana i građanki Novog Sada, privredni razvoj, duhovno stvaralaštvo, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, prosvetu i sport i druge delatnosti, humanitarne i dobrotvorne aktivnosti i ispoljavanje hrabrosti u vanrednim situacijama, spasavanje ljudskih života i sprečavanje materijalnih šteta.
   Obrazložene inicijative za dodelu Oktobarska nagrade podnose se Komisiji za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu do 15. septembra 2020. godine, a za Novembarsku povelju do 1. oktobra 2020. godine, na adresu Skupštine grada, Ulica Žarka Zrenjanina 2.

Karlovački Grožđebal pod znakom pitanja zbog korone

   Čuvena manifestacija „Karlovačka berba grožđa” u čast tog značajnog posla u vinogradarstvu i vinarstvu, zbog koronavirusa po svemu sudeći, neće ove godine biti održana u formi u kojoj se decenijama organizuje. Lokalna samouprava bi trebalo uskoro da saopšti zvanični stav u vezi s tim, a kako se nezvanično može čuti, razmatra se mogućnost obeležavnja na neki drugi prihvatljiv način. Od obnavljanja devedesetih godina prošlog veka nije do sada bilo prekidanja popularnog Grožđebala, koji je najmasovnija manifestacija u Sremskim Karlovcima i održava se u septembru ili oktobru.

Nagrade za preduzetničko stvaralaštvo

nagrade

   U Privrednoj komori Beograda u četvrtak 10. septembra su pojedincima, kompanijama, organizacijama i institucijama uručena priznanja "Kapetan Miša Anastasijević" za područje Beograda koja se, dvadesetu godinu zaredom, dodeljuju za preduzetničko stvaralaštvo u različitim oblastima društvenog života.  Na svečanosti održanoj u skladu sa epidemiološkim merama, nagradom "Kapetan Miša Anastasijević" ovenčano je 19 privrednih i društvenih stvaralaca iz Beograda. Prema odluci žirija, laureati su se u svom okruženju znanjem i radom istakli kao nosioci progresa i heroji. "Ovo je znak zahvalnosti i priznanja ne samo meni lično, već svim zdravstvenim radnicima, počevši od onih naših šalterskih službenika, preko medicinskih sestara, koje su podnele lavovski deo ovog tereta, zajedno sa svim lekarima koji su učestvovali i radili u okviru ove pandemije, koji i dalje rade i koji će i dalje raditi za dobrobit našeg naroda" rekao je Dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS.
   "Mi smo ono što smo uradili u ovoj situaciji, dok smo radili VMC, imali u mislima ovakve ljude. Gospodin Kapetan Miša Anastasijević je nama bio uzor" primetio je Dejan Burčul, direktor i vlasnik firme "Termomont".
   Prilikom dodele nagrade, žiri se rukovodio osobinama i načelima karakterističnim za Kapetana Mišu. "Upravo taj aspekt društvene odgovornosti je jedan od kriterijuma kojim mi biramo najbolje, najuspešnije iz različitih oblasti" rekao je za RTV Prof. dr Radovan Pejanović, predsednik žirija . Od 2000. godine u Srbiji, a 2016. u Republici Srpskoj, priznanje koje nosi ime po velikom srpskom trgovcu i dobrotvoru dodeljuju "Medija Invent" i Univerzitet u Novom Sadu, u okviru projekta "Put ka vrhu". Pokrovitelji su Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije i RTV.

Zaposleni u Ambasadi SAD dali krv u sećanje na 11. septembar

   Ambasada SAD u Srbiji obeležila je u petak 11. septembra, po deseti put, godišnjicu terorističkog napada na Njujork i Vašington, akcijom dobrovoljnog davanja krvi, u saradnji sa Crvenim Krstom i Institutom za transfuziju krvi Srbije. "Zalihe krvi su trenutno nedovoljne i cilj naše akcije da pomogne da se zalihe povećaju, istovremeno odajući počast stradalima", navodi se u saopštenju Ambasade SAD. Kako navode iz Ambasade, učešćem u akciji davanja krvi, "dan koji je promenio svet", 11. septembar, obeležavaju tako što pomažu ugroženim građanima Srbije. Podsećaju da svake godine oko 30 zaposlenih u Ambasadi, kao i članovi njihovih porodica daju krv ovim povodom. Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Srbije, u Siminoj 19, od 10 do 16 sati.

Korona pokazala da smo zavisni od telekomunikacija

   Pandemija virusa korona promenila je način poslovanja i komunikacije, što je doprinelo razvoju telekomunikacija i digitalizacije, zbog toga se treba pripremati za 5G mrežu kako bi se razvoj nastavio, ali i pronaći dobre načine za zaštitu od sajber kriminala, zaključak je regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima "Digital 2020", organizovana uz podršku Huawei. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić istakla je na današnjoj onlajn konferenciji da se promenio način poslovanja i komunikacije, što je doprinelo razvoju digitalizacije, telekomunikacije i, uopšteno, novih tehnologija. Matić je navela da su prioriteti Vlade Srbije - digitalizacija obrazovanja, uprave i ekonomije.korona

   Što se tiče korišćenja Interneta, Matić je napomenula da oko 125.000 domaćinstava nema fiksni pristup Internetu, a oko 600.000 domaćinstava ima spor pristup Internetu - onaj do 30 mega bita. Time nismo zadovoljni i pokrenuli smo, zato, projekat razvoja širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima", rekla je ona. Navela da Srbiju čeka jedan veliki korak koji će omogućiti ekonomski razvoj i prosperitet naše zemlje - uvođenje 5G mreže. "To je jako važno za Srbiju i očekujemo da će se javno nadmetanje desiti tokom naredne godine. Suočavamo se sa raznim neistinama, predrasudama i špekulacijama kada je 5G mreža u pitanju, što se rešava kritičkim promišljanjem koje je produkt edukacije", rekla je Matić.
   Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud kaže da je onlajn svet pun paradoksa i izazova za diplomate, jer su, kaže, zvaničnici tu da predstave svoju zemlju, a ne svoju ličnost. "U redu, ljudska strana diplomata odlično prolazi na društvenim mrežama, ali nekada treba više od 140 karaktera na Tviteru da bi se problem predstavio, a da publika to smatra interesantnim", rekla je ona.
   Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović postavio je važno pitanje - kako da se prosečan čovek informiše i snađe shodno svojim potrebama, a s obzirom na brojnost medija? On je upitao i kako da se prepozna prava informacija, ona pravovremena, istinita, potpuna, a sa javnim interesom. "Nema dileme - veoma je bitno razvijati medijsku pismenost", rekao je Gajović.
   U okviru prvog panela telekomunikacionih lidera regiona "Godinu dana (I čitav vek) posle izvršni direktor za tehniku Telenora Srbije Saša Leković rekao danas da je njima tokom pandemije pomogla kombinacija logistike i telekomunikacionog seta. Naglasio je da nikada ne bi trebalo zaboraviti ljude - kako radnike i saradnike, tako i korisnike. "Ako ne vodimo računa o socijalnom kreditu, kako mi to zovemo, naši ljudi koji rade i njihov odnos - to može biti pogubno. Držite fizičku distancu, ali ne i socijalnu!", poručio je Leković.
   Izvršni direktor za tehniku Telekom Srbija Đorđe Marović naveo je da je korišćenje viber aplikacije poraslo za 150 odsto, korišćenje fiksnog saobraćaja je naglo poraslo i prosečno trajanje razgovora je poraslo za oko 40 odsto. "Ljudi su uglavnom boravili kod kuće, radili, učili od kuće, zato su brojke takve", kaže Marović.
   Izvršni direktor kompanije SBB u Srbiji i Telemac u Crnoj Gori Milija Zeković uveren je da je SBB imamo najbolju platformu, najbolje kanale i najbolji internet. "Međutim, u Srbiji imamo situaciju da građanin nema uvek mogućnost da bira operatera i zaključujemo da zakon ne tretira sve operatere jednako što će se, nadam se, na putu ka Evropskoj Uniji promeniti", rekao je Zeković.
   Glavni direktor za tehniku u Vip mobile i A1 Slovenija Nenad Zeljković kaže da su pandemija i promena navika korisnika uslovile potrebu da poslovanje brzo prilagodi i redefiše ponuda proizvoda i usluga. Što se tiče 5G mreže, Zeljković je naveo da je osim predstojeće prodaje spektra, još važnije regulisanje zakonskih regulativa koje trebaju da budu usklađene sa pozitivnom praksom zemalja gde omogućena brža i bolja izgradnja telekomunikacione infrastrukture.
   Tehnički direktor kompanije Huawei u Danskoj Mads Arnbjoern Rasmušen naglasio je da je pandemija korona virusom pokazala koliko smo svi zavisni od telekomunikacione infrastrukture i da ona mora funkcionisati kako bi sve države pogođene virusom mogle obavljati svoje delatnosti. "Operateri srećom imaju već rutinu da drže mrežu bezbednom. Samim tim nije bilo značajnijeg porasta u napadima na mreži tokom pandemije, a napadi kojih je bilo, nisu bili uspešni", rekao je Rasmušen. Kaže da je važno da se raditi na edukaciji krajnjih korisnika i dodaje da se u kompaniji Huawei apsolutno trude da i kod njihovih zaposlenih razvijaju svest da sve što koriste moraju održavati bezbednim. "Neophodno je uvek imati na umu i aktivno pratiti da li je softver koji koristimo ažuriran i da li je ažuriran antivirus. Ono na šta posebno skrećemo pažnju je da se ne koriste iste lozinke za sve naloge, bili oni manje ili više važni", naveo je Rasmušen.
   Direktor ICT rešenja Vip Mobile Dragan Tanasković objasnio je da je tržište izbegavalo inovacije i digitalizaciju - "kao nećemo danas, sutra ćemo".”Sajber napadači traže pristup iz kompanije. Kako? Zalaze kroz neku simpatičnu aplikaciju ili mejl koji dođe do korisnika", rekao je Tanasković i dodao da nedostatak iskustva dovodi do toga da korisnici izlože svoje lične podatke napadačima. Dodaje da korisnici misle da im sistem traži podatke, da im operater traži i slično. "Kako evoluiraju napadači, tako i lokalna IT struktura napreduje u tom smislu, ali važno je znati da je opreznost još uvek na nezavidnom nivou, jer evoluira samo onaj koji je ostao bez podataka", rekao je Tanasković.
   Iz PwC Srbija Adel Abusara rekao je da se svet sa jedne strane potpuno promenio, a sa druge strane za nas koji se time bave i nije se promenio. "Za mene, to je bilo potpuno nezaustavljivo i da nije bilo korone", rekao je Abusara. Ističe da je važno da se utiče na krajnje korisnike koji nisu do sada imali zašto da razmišljaju o tome. "Imali smo sajber napade i pre. Kovid daje savršen pretekst da se utiče na krajnjeg korisnika, a naš zadatak je da on ne bude najslabija karika, nego prva linija odbrane", rekao je Abusara. Navodi da je sve teže objasniti krajnjim korisnicima da neko kroz njih pokušava da napadne kompaniju. "Ovo je situacija koja se tiče svih nas. Trebalo bi to i da objasnimo svakoj individui - dakle, važna je sajber higijena", rekao je Abusara.

Potvrđeno 58 novih slučajeva, jedna osoba preminula

potvrdjeno

   U Srbiji je potvrđeno novih 58 slučajeva korona virusa, na osnovu 7.967 testova obavljenih u poslednja 24 sata, objavljeno je danas na sajtu Covid-19.rs. Preminula je jedna osoba, čime je ukupan broj preminulih porastao na 729. Na respiratorima se nalazi 35 pacijenata. Od početka epidemije u Srbiji je testirano 1.009.401 osoba, a bolest je potvrđena kod 32.136 pacijenata.
   Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će, posle dužeg vremena, broj obolelih od kovida 19 koji su na bolničkom lečenju pasti ispod 400 pacijenata, ali upozorava da se izbegavaju gužve u zatvorenom prostoru, kako se virusu ne bi dala šansa da se ponovo širi. Iako je situacija sa koronavirusom u Srbiji trenutno pod kontrolom, Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu i dalje je u "crvenoj zoni". Imaju 70 pacijenata, 20 je u teškom stanju.
   Učenik četvrtog razreda Prve kragujevačke gimnazije pozitivan je na koronavirus. Predrag Delić iz Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu kaže da je prisustvo virusa kod tog đaka potvrđeno u sredu. On je u izolaciji, kao i članovi njegove porodice. U školi su, kaže, prema propisanoj proceduri, preduzete pojačane higijenske mere.
   U Jablaničkom okrugu, na osnovu analiza pristiglih iz laboratorija u Nišu u poslednja 24 sata, evidentirane su tri osobe pozitivne na koronavirus – dve iz Vlasotinca i jedna sa teritorije Leskovca. Na KiM je u poslednja 24 sata potvrđeno novih 69 slučajeva kovida 19, a sedam osoba je preminulo, saopštio je Institut za javno zdravlje u Prištini.

Naučnici našli krivca za najteže simptome korone?

naucnici

   Nauka je, čini se, pronašla krivca za najteže simptome KOVID-19 bolesti, a reč je o ljudskom petidu bradikininu, koji je možda odgovoran za razne i ponekad smrtonosne simptome koji su viđeni kod pacijenata zaraženih novim korona virusom. Lekovi za kontrolu bradikinina već postoje, a trenutno se provode njihova testiranja na pacijentima obolelima od KOVID-19 u svrhu potencijalne terapije protiv te bolesti, piše magazin New Scientist. Bradikinin inače pomaže u regulisanju krvnog pritiska, a kod nekih ljudi, novi korona virus, čini se, gura proizvodnju bradikinina "u petu brzinu". To može dovesti to svojevrsne "oluje bradikinina" u ljudskom telu, koja pak rezultira nizom simptoma koji su učestali kod bolesti KOVID-19.
   Renuka Roš s Univerziteta Istočni Mičigen kaže da bi takva oluja u ljudskom telu mogla da objasni zašto je toliko aspekata KOVID-19 razdvojeno, kao na primer bolovi u mišićima, blaži oblik bolesti kod žena nego kod muškaraca te sklonost Afroamerikanaca da razviju komplikacije zbog zaraze novim korona virusom. Tim američkih naučnika je još u julu objavio studiju u kojoj su proučavali ekspresiju gena u uzorcima plućne tečnosti uzete iz devet pacijenata u Kini i uporedili nalaze sa uzorcima grupe ljudi koji nisu imali KOVID-19. U skladu sa tim, kod KOVID-19 pacijenata su pronašli dokaze prekomerna ekspresije gena odgovornih za proizvodnju bradikinina, a kod grupe koja nije bila zaražena sniženu ekspresiju gena koji proizvode enzime koji drže bradikinin pod kontrolom. Bradikinin širi krvne sudove i čini ih više propusnima, visoka količina bradikinina može dovesti do curenja iz krvnih sudova, pogotovo u područjima tela koja su bogata krvnim sudovima, kao što su pluća. Isto tako, bradikinin može razgraditi prepreku između krvi i mozga, što sugerirše moguć uzrok zbunjujućih neuroloških simptoma KOVID-19 bolesti.
   Kanadski stručnjak Džo Peninger smatra da hipoteza s bradikininom ima smisla jer novi korona virus napada ACE-2 receptore u ćelijama, a oni su zaduženi i za obuzdavanje nivoa bradikinina. S obzirom na to da virus umanjuje sposobnost tih receptora, nivo bradikinina u ljudskom telu može izmaknuti kontroli, kaže Penninger, prenela je zagrebačka N1 TV.

Samo u Beogradu prošle nedelje skoro 5.000 obolelih

   Manji je broj pacijenata u kovid bolnicama u odnosu na prethodne nedelje, ali je u poslednja dva dana povećan broj pregleda u kovid ambulantama, saopštio je juče ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. On je naglasio da se beleži veći broj ukupnih i prvih pregleda u ambulantama. Takvo stanje se može povezati i sa povećanim brojem akutnih respiratornih infekcija u Srbiji proteklih dana. Da li su zahlađenje, povratak u škole i vrtiće, vraćanje na posao u firme uticali na to da se one u većem broju pojavljuju, nije poznato, ali lekari imaju više posla zbog pacijenata koji dolaze zbog kijanja, kašljanja, curenja nosa...
   Primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže za „Politiku” da se, na sreću, kod onih koji ovih dana traže pomoć u kovid ambulantama ne pronalazi korona, već se pojačava intenzitet akutnih respiratornih infekcija. – U Beogradu imamo jasno povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija. Protekle sedmice smo registrovali 4.689 obolelih od respiratornih infekcija i 66 slučaja oboljenja koji liče na grip – kaže dr Kon.
   Nedelju ranije je zabeleženo 2.911 takvih slučajeva i 159 oboljenja slična gripu, navodi dr Predrag Kon. – Sumnje na kovid infekciju mogu da se jave i u jednoj i u drugoj grupi. To je jasan pokazatelj povećanja broja obolelih, koji je dominantan među radno aktivnim stanovništvom. To nije uobičajeno za ovaj deo godine, jer se u ovo doba infekcije uglavnom javljaju kod dece. Ali, to ne znači da se uskoro taj broj neće povećavati u dečjem uzrastu. Međutim, zbog svih preventivnih mera koje preduzimamo, očekujemo da će to biti manje nego prethodnih godina. Kada je reč o odraslima, pitanje je koliko se u radnim kolektivima sprovode propisane mere. One su obavezujuće u zatvorenim prostorima kako bi se sprečio kovid, ali su značajne i za suzbijanje akutnih respiratornih infekcija – naglašava dr Kon.

U Srbiji u julu zabeležen „višak smrtnosti“

u

   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu je u Srbiji umrlo 10.023 ljudi, što je za oko 2.100 više od četvorogodišnjeg proseka za letnje mesece, odnosno period april-septembar (7.924). Na drugoj strani, zvaničan broj umrlih od kovida 19 tokom jula je 301. Ova velika razlika ide u prilog sumnjama da bi broj preminulih usled epidemije morao biti znatno veći; prema ovim zvaničnim podacima možda čak i do sedam puta veći.
   Poređenje ukupnog broja preminulih tokom 2020. godine sa ukupnim brojem preminulih tokom 2019. odnosno sa višegodišnjim prosekom za isti period godine koristi se širom sveta kako bi se videlo koliko je života korona odnela, bilo zato što preminuli zaraženi koronom nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, bilo zato što su stradali bolesnici koji nisu mogli da dobiju adekvatnu negu jer su zdravstveni sistemi bili usmereni na zbrinjavanje kovid pacijenata. Kao što pokazuje dijagram 1, u Srbiji je „višak smrtnosti“ primetan jedino u julu. Broj umrlih tokom prvih šest meseci ove godine (plava tačkasta linija) dosta se slaže sa četvorogodišnjim prosecima po mesecima (crvena linija), što znači da nije bilo povećane smrtnosti. Pre jula, najveći zvaničan broj preminulih od kovida 19 bio je u aprilu (157), što nije moglo imati i nije ni imalo značajniji uticaj na promenu ukupnog broja umrlih. Inače, tokom poslednje četiri godine (2016-2019) broj umrlih za godinu dana prilično je ujednačen (101 do 104 hiljade, prosek 102,5 hiljada godišnje ili 8,5 hiljada mesečno) s tim da se može zapaziti da je prosek za letnje mesece (april-septembar), koji iznosi 7.924, dosta manji od proseka za zimski deo godine (oktobar-mart), koji iznosi 9.148 ukupno preminulih. Ovo ukazuje na to da bi mogao postojati značajniji uticaj sezonskog gripa na smrtnost od onog koji se zvanično evidentira.
   Da nas je korona tokom leta skupo koštala, ne otkrivaju samo podaci o smrtnosti tokom jula, već i poređenje smrtnosti sa drugim zemljama u Evropi, koje pokazuje da je drugi nalet korona virusa najjače pogodio zemlje Balkana. Najpogodniji parametar za upoređivanje epidemijske razmere i njene ozbiljnosti u zemljama različite veličine jeste normirani broj umrlih (broj umrlih na milion stanovnika). Ovo upoređivanje posebno ima smisla u drugom naletu jer je epidemijski tok kasnije faze prvenstveno određen merama prevencije, poštovanjem mera i efikasnošću zdravstvenog sistema zemlje. u2

   Na drugom dijagramu prikazan je normirani broj registrovanih umrlih usled kovida 19 za dva tromesečna perioda (mart-maj i jun-avgust) za 20 izabranih zemalja Evrope, od čega je polovina iz regiona Zapadnog Balkana. Redosled zemalja na dijagramu počinje od većeg broja umrlih ka manjem u drugom periodu (jun-avgust), koji je predstavljen crvenim stubićima i brojčanim ispisom, dok plavi stubići označavaju prvi tromesečni period (mart-maj). Jasno se uočava enormna smrtnost u osam evropskih zemalja (Belgija, Španija, Italija, Engleska, Švedska, Francuska, Holandija i Švajcarska) u prvom periodu. Razloge treba tražiti pre svega u nepoznavanju novog virusa i optimalnih terapijskih procedura, kao i u srazmerno velikoj raširenosti na gušće naseljenim područjima, što je često dovodilo do kritične preoptećenosti zdravstvenih kapaciteta. Tokom maja u većini evropskih zemalja došlo je do smirivanja prvog naleta, ali je u junu neočekivano došlo do nove pojačane aktivnosti virusa, tada ponajviše u našem regionu i to u obimu koji je bio i veći nego u prvom naletu. Tako je smrtnost u zemljama regiona postala nekoliko puta veća nego u prvom periodu (Sev. Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Albanija, Bugarska i Srbija), dok je na drugoj strani u zapadnoevropskim zemljama značajno opala i može se reći da je uz samo manji rast ostala pod kontrolom. To što su naši pokazatelji smrtnosti bolji od onih iz većine zemalja regiona (ukoliko je to stvarno tako) teško da može smatrati nekakvim uspehom kada smo izrazito lošiji od ostatka Evrope.
   Ostalo je nejasno to da li nas je drugi nalet koronavirusa zaista iznenadio u junu ili smo mu možda dozvolili da nas iznenadi. Ispostavilo se da je cena tog iznenađenja prilično visoka. Izgleda da poruku imunologa dr Srđe Jankovića, koji je očigledno s razlogom odbijao da skine masku, nismo dobro shvatili, a ponajmanje oni koji su bili dužni da je shvate.

Festival savremenog plesa „Tanz Platz”

   Međunarodni festival savremenog plesa „Tanz Platz“, u produkciji Studentskog kulturnog centra „Novi Sad”, biće održan u četvrtak, 17. septembra, i u petak, 18, u bašti Kulturne stanice „Eđšeg”, Antona Čehova 4. Četvrto izdanje tog festivala održaće se van matične scene zbog renoviranja Kineske četvrti i prostora SKCNS „Fabrika”, a u okviru programa biće predstavljena tri performansa od 20 najboljih iz selekcije „Aerowawes” za 2019. godinu. Prvi dan programa će započeti panel-diskusijom „Koreografisana kriza: kako pleše čovek s maskom”, koja će trajati od 19 do 19.55 časova, dok će od 20 do 20.50 posetioci biti u prilici da pogledaju video-projekciju performansa „Self Made Man”, a od 20.55 do 21.25 časova video-projekciju „Alshe/Me”, nakon čega će od 21.30 do 22 časa uslediti razgovor s umetnicima.
   Drugog dana festivala, od 19 do 19.40 prisutni će moći da gledaju plesni film „Pogled” i razgovaraju s autorima, a od 19.50 do 20.35 će se održati video-projekcija performansa „Panflutes and Paperwork“ , dok će od 20.35 do 21.20 posetioci biti u prilici da prisustvuju performansu „PLI”, nakon čega će od 21.30 do 22 časa moći da razgovaraju s autorima.
   Festival su podržali mreža „ Aerowawes“, program Evropske unije „Kreativna Evropa”, Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Francuski institut u Srbiji kroz program „Teatroskop” i program „Lqa Collection“ Francuskog instituta u Parizu. Festival se realizuje u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Ulaz na sve programe je besplatan, a neohodno je nošenje zaštitnih maski za lice i održavanje distance.

Prva operska romska heroina

prva

   Opera „Karmen, jedna tragedija” premijerno je izvedena na „Dorćol placu” u okviru „Rosi festa”. Ovo čuveno delo Žorža Bizea, u režiji Ane Grigorović, a pod dirigentskom upravom Stefana Zekića, u novoj verziji postavljeno je povodom obeležavanja Evropskog dana jevrejske kulture. Scenografiju potpisuje Dunja Kostić, a koreografiju Tamara Pjević. Za kostime je bila zadužena Ivana Ivić. Video je uradio Matija Novaković. U ulozi Karmen bila je Nataša Rašić, a s njom u ansablu su i Stevan Karanac, Marko Živković, Vuk Zekić, Luka Jozić, Katarina Radovanović, Nemanja Stamatović, Đorđe Živadinović Grgur i Pavle Žarkov.
   Autorski tim postavlja pred publiku značajno izmenjeno delo, koje nije izgubilo ništa od svoje autentičnosti. Produkcija „Rosi festa” u fokus stavlja socijalno pitanje života Roma i migranata u sistemu evropskih zemalja. One se u sklopu migrantske krize od 2015. do 2019. godine suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije. Sloboda o kojoj peva Karmen, prva operska romska heroina, ista je sloboda koju traže ugrožene socijalne grupe, a to su pravo na kretanje i rad, ali i pravo na slobodne ljubavi. Organizatori poručuju da publika ovde nije puki posmatrač, već učesnik u radnji, gost u životnom prostoru likova koji su s razlogom smešteni u dorćolski ambijent. To je, kako kažu, društveno angažovana opera i urađena je izvan okvira pozorišne sale sa željom da se predstavi nova forma umetničkog istraživanja. Repriza je 15. septembra.

Referentna kamata NBS ostaje na nivou 1,25 odsto

referentna

   Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 10. septembra da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,25 posto. Prilikom donošenja te odluke, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta, saopšteno je iz NBS. U centralnom banci ocenjuju da će dosadašnje ublažavanje monetarne politike, pre svega smanjenje referentne kamate za jedan procentni poen u odnosu na pretkrizni nivo, nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka u narednom periodu.
   Izvršni odbor ističe da je ekonomski oporavak Srbije, koji je usledio od maja, u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio brži od očekivanja, te da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, privredna aktivnost u prvoj polovini godine bila za oko 0,8 odsto manja nego u istom periodu 2019, što je bolji ishod od prvobitno očekivanog. Iz NBS ističu da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na prethodne krize, i da je to stvorilo prostor za donošenje obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ukoliko bude potrebe, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao i fiskalne pozicije države.
   Izvršni odbor ocekuje da će ekonomski oporavak biti nastavljen u narednom periodu i da će već naredne godine biti prestignut pretkrizni nivo privredne aktivnosti. Bržem oporavku domaće privrede trebalo bi da doprinesu i stimulativne mere NBS koje, pored omogućenog produženog zastoja u otplati kreditnih obaveza i obaveza po osnovu finansijskog lizinga za dva meseca, preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Srbije, a stanovništvu olakšavaju uzimanje stambenih kredita, kao i otplatu kredita i za ostale namene, navodi se u saopštenju centralne banke.
   Dodaje se da je Izvršni odbor imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12 posto BDP-a), kojima je obezbeđena snažna podrška privatnom sektoru, kako bi oporavak privrede od pandemije bio što brži. NBS naglasava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima očuvane niske i stabilne inflacije, čemu su doprineli, pre svega, obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa i puna snabdevenost tržišta robom i u uslovima krize, kao i usidrena inflaciona očekivanja. Inflacija je, podseća centralna banka, u julu iznosila 2,0 posto međugodišnje, a Izvršni odbor očekuje da će nastaviti da se kreće oko tog nivoa i u narednim mesecima. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja (3,0 odsto ± 1,5 p.p.) očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.
   U saopštenju se takođe konstatuje da je, posle velikog pada privredne aktivnosti na globalnom novou tokom drugog tromesečja zbog pandemije virusa korona, počeo oporavak ekonomske aktivnosti podstaknut u mnogim zemljama ekspanzivnim merama monetarne i fiskalne politike. NBS upozorava, međutim, da su kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje volatilna, na šta, pored neizvesnosti oko toka pandemije, utiču i ekonomske tenzije između SAD i Kine. Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. oktobra.

Đorđević: Devojčici pružiti svu pomoć i obezbediti staratelja

   Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je u sredu sa nadležnima u Centru za socijalni rad u Zrenjaninu, koji je preuzeo brigu o devojčici koja je bila prisutna kad se u njenoj porodici dogodila tragedija i istakao da je neophodno da se ona u što kraćem roku zbrine na najadekvatniji način. Naime, sumnja se da je u utorak u Zrenjaninu S.M. usmrtila svog supruga u prisustvu petogodišnje ćerke. Đorđević je tokom razgovora sa nadležnima rekao da je odmah nakon saznanja o ovom događaju naložio Centru za socijalni rad da odrede psihologa koji će tretmanima pokušati da ublaži posledice koje tragedija može ostaviti na devojčicu.
   „Trenutno je najbitnije da se ovom detetu pruži sva adekvatna pažnja i da mu se što pre obezbede staratelji koji će o njemu brinuti. Veoma je važno da svako dete zaštitimo od svega što može da ugrozi bezbrižno detinjstvo, što je obaveza države. Dete je prioritet i moramo da se postaramo svi zajedno da dobije neophodnu pomoć i podršku", istakao je Đorđević. Prema rečima ministra, u narednom periodu detetu će se odrediti staratelj, a Centar za socijalni rad će pružati psihološku podršku. Nakon posete Centru za socijalni rad, Đorđević je posetio devojčicu koja se trenutno nalazi kod rođaka sa kojima je razgovarao o njenom trenutnom stanju. Poseban apel ministar je uputio medijima da ne objavljuju informacije, posebno one koje nisu utemeljene na činjenicama, a koje bi u nekom budućem periodu mogle na dete ostaviti još veće posledice, navodi se u saopštenju Ministarstva.

TV Šabac zabeležil fizički napad na doktoranda i njegovu majku

tv

   U nedelju, oko 14 časova, u centru grada ispred zgrade gde stanuju, sačekani su i pretučeni mladić M.O. inače student doktorskih studija u Beogradu, i njegova majka. Šokantni snimci koje je prenela TV Šabac sa kamere na ulazu u zgradu pokazuju krajnje brutalan napad trojice krupnijih muškaraca. Jasno se vide lica dvojice napadača obučenih u majice na kojima piše Bronx. Napadači su nasrnuli i na mladićevu majku koja je pokušala da odbrani sina.
   Inače, pomenuti mladić je napadnut od strane iste trojice muškaraca koji su ga već napadali na samom biračkom mestu u Vrtiću „Mladost“ tokom održavanja izbora 21. juna u Šapcu, – Ovo je nastavak napada na mene. Pomenuti batinaši, njih tada četvorica, uleteli su na biračko mesto gde sam glasao, pokušavajući da se fizički obračunaju sa mnom i bratom i to samo desetak minuta nakon što je ispred tog biračkog mesta jedan od aktivista SNS, izvesni D.S., verbalno i fizički napao moju majku dok smo čekali u redu za glasanje. Pomenuti aktivista pozvao je te batinaše i unutar biračkog mesta im pokazao prstom koga da pretuku – istakao je napadnuti mladić za Televiziju Šabac. Policija je u oba slučaja obaveštena, evidentirane su prijave, dostavljeni su svi dokazi i imena mnogobrojnih svedoka, između ostalog i snimak nadzornih kamera. Reakcija policije se i dalje čeka.
   Šabac nikada nije doživeo da su se grupe poznatih kriminalaca tako javno eksponirale, i to u blizini birališta kao 21. juna i prilikom delimično ponovljenih izbora 5. septembra. Nažalost, kao ni prethodnog puta prilikom izbora 21.juna, ni tužilaštvo ni policija nije reagovala, čak kao da su se namerno sklanjali sa neuralgičnih mesta i očiglednih malverzacija prilikom glasanja. Ništa nije urađeno ni posle 55 krivičnih prijava, sa svedocima i dokaznim materijalom, a navedena su imena stotinak lica kriminalne prošlosti.

Klimatske promene, nestašica hrane i vode raseliće više od 1,2 milijardi ljudi

klimatske

   Više od 1,2 milijardi ljudi će do 2050. godine morati da ode iz svojih domova zbog ekstremnih temperatura i nedostatka hrane i vode. Podaci Instituta za ekonomiju i mir ( IEP ) pokazuju da će značajan broj onih koji će izbeći zbog klimatskih promena potražiti azil u Evropi. Takođe, nestašice hrane i vode dovešće do masovnih migracija iz 31 države, prenosi Indipendent.
   Delovi podsaharske Afrike, južne Azije, Bliskog istoka i severne Afrike su suočeni sa olujom ekoloških problema i nestabilnosti, navedeno je u IEP -ovom registru ekoloških rizika koji analizira faktore kao što su rast stanovništva, stres, voda, nestašica hrane, suše, poplave, cikloni, porast temperatura i nivo mora. Devetnaest kritičnih zemalja se nalazi i među 40 najmanje mirnih država u svetu poput Avganistana, Sirije, Iraka, Čada, Indije i Pakistana. Ključni pokretači nestabilnosti biće nestašica osnovnih životnih namirnica.

Svet: Broj obolelih u Južnoj Americi premašio osam miliona

   Broj obolelih od korona virusa u Južnoj Americi premašio je osam miliona i to je sada kontinent sa najviše obolelih, iako se u pojedinim zemljama virus širi sporije nego ranije, piše Rojters. Na osnovu podataka vlada južnoameričkih država utvrđeno je da je tokom ove nedelje prosečan broj novoobolelih u jednom danu bio je 67.173, za razliku od prošle nedelje kada je bio 80.512.
   Najteža situacija i dalje je u Brazilu gde je u četvrtak zabeleženo 40.557 novoobolelih, dok prosečan broj novih slučajeva u Peruu, Kolumbiji i Meksiku koje su najviše ugrožene posle Brazila, polako opada. Širom sveta preminulo je vise od 900.000 osoba, a najviše slučajeva zabeleženo je u SAD, Brazilu, Indiji i Meksiku.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Odmor za kućne radnike 2020. BROŠURA 2

odmor-za-kucne-radnike-2020
navBar_bg

Dan “kućnih radnika” 2020.
BROŠURA

domestic-workers-day-2020-d
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
BROŠURA

2020-06 ne decijem radu 2020-brosura resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
LIFLET

2020 Ne decijem radu 2020-resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
PLAKATI

2020 Ne decijem radu 2020-resize
navBar_bg
2020 wdacl 4 - protiv decijeg rada-resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.

2020 12-jun Ne-decijem-radu - resize
navBar_bg
2020 World-Day-Against-Child labour-resize2
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize