Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
2020 decenija nsjss
navBar_bg
banner-javne-sluzbe1-a-siri

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2020. (logo - NSJS)

2020 World-Day-Against-Child labour-resize

26.07.2020. PREMINUO PREDSEDNIK NSPRV I GEN. SEKRETAR SRPS RANKO HRNJAZ

ranko hrnjaz

.....................................................................................................

28.07.2020. Svetski dan borbe protiv trafikinga - poster

.....................................................................................................

02.jul 2020.

Godišnji odmori u doba korone: Leto bez letovanja

   Poštovane koleginice i kolege,godisnji

   Vreme je godišnjih odmora, ali i doba korone. Stoga je gotovo izvesno da će ovo leto proći uglavnom bez letovanja, sa neizvesnošću, da li ćemo, kad prođe godišnji, imati radno mesto na koje se možemo vratiti. Pandemija ne jenjava, i predizborna „pobeđena“ pandemija, po netom održanim izborima ponovo se razmahala. A čeka nas vruća radnička jesen i ... drugi talas ataka virusa COVID 19. Čeka nas i donošenje rigidnijeg Zakona o štrajku, izmene Zakona o radu na štetu zaposlenih, a u korist vlasnika kapitala, kvarenje i drugih radničkih zakona, personalne promene u Vladi Srbije, ...
   I pored svega želimo vam da se odmorite od obaveza i situacija koje su iza Vas i da se pripremite za izazove koje nosi ova i sledeće tranzicione evro ili evroazijske integracione godine i bar dvadesetak sistemskih zakona, racionalizacija (otpuštanje) zaposlenih u javnom sektoru, zastara neuplaćenih doprinosa, povezivanje staža, nove strategije za smanjenje nezaposlenosti, siromaštva, nasilja nad ženama i devojčicama, strukturne i penzione reforme, socijalne karte sređivanje stanja u javnim i državnim preduzećima, nova minimalnu cena rada, ...
godisnji2

   Poštovane koleginice i kolege dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo bednim primanjima, platama najmanjim u Evropi, ali i u regionu, često i bez plaćenih doprinosa i poreza, bez toplog obroka i regresa, naknade za odvojeni život, .... obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim vestima i novostima, pravnim savetima, aktuelnim podacima, kao i drugim redovnim rubrikama na sajtu krenuti iza 15. avgusta. U međuvremenu, ukoliko za to bude potrebe, obaveštavaćemo Vas saopštenjima, ali kako stvari stoje (bar dok zaključujemo ovaj broj Vesti), sasvim sigurno da će i letos socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje biti samo “mrtvo slovo na papiru”. I to, ne samo zbog krize koju je izazvao virus.

Bilo bi neprimereno da Vam ne poželimo ugodan odmor, ali vas molimo da
čuvate svoje i zdravlje drugih ma šta Vam rekli vlast, struka ili krizni štab!

Redakcija sajta

.....................................................................................................

U Osečini 250 domaćinstava prijavilo štetu od poplava, popisi u
Arilju, Valjevu, Ljuboviji, Lučanima, ...

   “Oko 250 domaćinstava na teritoriji opštine Osečina prijavilo je štetu od poplava koje su pogodile taj kraj prošle sedmice", izjavio je danas predsednik te opštine Dragan Aleksić i dodao da su obilne padavine oštetile oko 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta pod usevima kukuruza, pšenica i maline. Aleksić kaže da komisije popisuju štetu pričinjenu uglavnom na poljoprivrednom zemljištu i putnoj infrastrukturi, ali da finansijskih procena još nema. ''Oko 150 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je voda 'načela' 2014. godine sada je odnela'', rekao je Aleksić za Tanjug. Dodao je da je na putu drugog B reda Osečina-Pecka još uvek prohodna samo jedna traka, kao i da su velike štete na lokalnim putevima na toj opštini. Kako kaže, negde su klizišta, negde odroni, negde je nanet šljunak, a ima zaseoka koji su potpuno odsečeni i do kojih su putevi neprohodni. ''Ekipe Javno-komunalnog preduzeća rade na tome da putevi ponovo budu prohodni, ali da bi se sve vratilo u prethodno stanje biće potrebno mnogo vremena i sredstava, a bez pomoći države to nije moguće'', rekao je Aleksić.
   Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović naveo je da na teritoriji Valjeva usled obilnih padavina oštećeno nekoliko privatnih poljoprivrednih objekata i nekategorisanih i neasfaltiranih puteva u seoskim sredinama. Dodao je da se prve procene štete očekuju za desetak dana.

Božović zatražio novi prijemni za obolelele maturante

   Član Glavnog odbora Demokratske stranke Balša Božović zatražio je u utorak 30. juna od Ministarstva prosvete da “nađe način da zaustavi sramnu diskriminaciju budućih studenata koji, zbog sumnje da su zaraženi korona virusom, ili su u samoizolaciji, nisu u mogućnosti da polažu prijemne ispite”.

Deo pazarskih medicinara okrenuo leđa Lončaru i Brnabićki

deo

   Deo medicinskih radnika u Novom Pazaru, u znak protesta, okrenuo je leđa tokom obraćanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i premijerke Ane Brnabić, koji su posetili to žarište koronavirusa Premijerku Srbije i ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Novom Pazaru dočekali su povici nezadovoljnih građana koji su ih pitali zašto nisu doneli ništa od opreme, vičući da je na hiljade ljudi zaraženo, dok mnogi umiru, prenosi Nova.rs. Za okupljene premijerka je rekla da su politički aktivisti i da politizuju situaciju, a da se stanje u Novom Pazaru ne razlikuje mnogo nego u drugim žarištima, "osim što se tamo ne politizuje". Za to vreme čuli su se povici "UA", "Lopovi", a govori premijerke i ministra ispraćeni su zvižducima.
   Deo medicinara odgovorio je na svoj način predstavnicima državnog vrha - po ugledu na kolege iz Belgije - okretanjem leđa. Premijerka tvrdi da u Pazaru "stvari funkcionišu, da ima lekova", i navodi da se šire lažne vesti o respiratorima. Podsetimo, Marko Oljač iz Arka fondacije izjavio je da od svih respiratora koje je ranije lično predsednik Aleksandar Vučić doneo, rade samo tri. Premijerka nije govorila ništa konkretno o broju respiratora koji su u funkciji, i navela samo da su priče o respiratorima lažne.

UPSHIFT radionica: Doprinesite pozitivnim promenama u svom okruženju

   U toku su prijave za treći po redu UPSHIFT konkurs koji se sprovodi u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“ i omogućuje mladima da doprinesu pozitivnim promenama u svom okruženju. Nakon Beograda i Novog Sada, mladi sa teritorije jugoistočne Srbije imaju priliku da realizuju svoje ideje kroz interaktivne radionice, mentorski program i finansijsku podršku do 2.000 evra. Konkurs je otvoren za sve mlade uzrasta od 13 do 19 godina koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije (Niš, Leskovac, Smederevo, Vranje, Požarevac, Zaječar, Pirot, Bor, Prokuplje, Smederevska Palanka).
   Prijave su otvorene do 03. jula 2020. godine. Za 16 izabranih timova sa teritorije Jugoistočne Srbije sa najboljim idejama organizujemo dvodnevnu onlajn radionicu 18. i 19. jula 2020. godine. Timovi će raditi sa mentorima, sticati nove veštine i znanja da dođu do željenog rešenja! Čak osam najposvećenijih timova sa najoriginalnijim rešenjima dobiće finansijsku podršku u iznosu od 2.000 evra i podršku mentora da sprovedu svoju ideju u delo!
   Prijavite se putem linka: http://kreaktivator.me/prijavi-se-za-15-upshift-radionicu/ Osmislite ideju za unapređenje okruženja, okupite tim koji broji 3-5 članova i prijavite se preko linka do 03. jula 2020. godine! Ohrabrujemo mlade, koji nisu imali prilike da učestvuju u ovakvim aktivnostima, da se prijave i obezbedićemo uslove za to. Jedan od glavnih ciljeva projekta je inkluzija mladih iz osetljivih grupa i onih kojima su ovakve prilike teže dostupne, tako da posebno ohrabrujemo i pozivamo mlade koji pripadaju raseljenim licima, licima sa invaliditetom ili ugroženim grupama da se prijave za učešće.

Orbović predsednik SSSS i u narednih pet godina

orbovic

   Ljubisav Orbović reizabran je u utorak 30. juna za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, pa će i u narednih pet godina predvoditi tu sindikalnu organizaciju. Delegati 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije većinom glasova izabrali su Orbovića za predsednika, a zahvalivši se na ukazanom poverenju on je rekao da je dobio čast i obavezu da nastavi borbu za veća prava i bolji životni standard zaposlenih, ali i da sprovede aktivnosti na organizacionoj reformi Saveza i jačanju njegove uloge u društvu. Izabrani su i članovi organa i usvojena dokumenta čime je Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije završio današnji rad.
   U Programu Saveza samostalnih sindikata Srbije, navodi se da će taj sindikat zahtevati kvalitetna radna mesta uz sigurnost koju garantuje ugovor o radu na neodređeno vreme, dostojanstvene zarade i penzije i njihovu redovnu isplatu, povećanje minimalne zarade do nivoa od 65 procenata prosečne zarade, poštovanje prava zaposlenih... Ističe se da će se istovremeno oštro suprotstavljati umanjivanju zarada, kao osnovi za štednju i popunjavanje budžetskog deficita i neredovnim isplatama zarada, neopravdanim i dugotrajnim isplatama minimalnih zarada, umanjenju penzija i kvaliteta zdravstvenih usluga.

Prvi jul doneo nova pravila za ulazak u Grčku

   Prvi jul doneo je i nova pravila za ulazak u Grčku. Pored kju ar koda, koji putnici moraju sami da popune pre polaska na turističku destinaciju u toj zemlji od 1. jula se putuje preko Severne Makedonije, a ne Bugarske, bez testiranja, a troškove eventualnog lečenja od kovida 19 snosiće Grčka. Kju ar kod je elektronski formular koji se nalazi na sajtovima turističkih agencija i Jute. Pre odlaska na put, turisti unose svoje lične podatke, ali i one o mestu boravka za vreme odmora u Grčkoj. Novina je, kažu u Juti, uvedena, kako bi se smanjle gužve na granicama.
   Pored elektronske evidencije, novina od 1. jula jeste i otvaranje graničnih prelaza između Grčke i Severne Makedonije, a prema najavama Grčke na graničnim prelazima neće biti nasumičnog testiranja. I putnici koji su prethodnih dana otputovali na odmor u tu zemlju, nisu bili testirani. Bez utisaka će, međutim, ostati brojni putnici koji su zbog raznih nedoumica i straha otkazali svoja putovanja. U turističkim agencijama očekuju da će broj polazaka u avgustu, ipak biti veći. U slučaju Kovida 19, Grčka je donela odluku da putnicima pokriva troškove lečenja, a odnedavno i osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad i Dunav osiguranje imaju polise za troškove lečenja te bolesti. Savet za putnike jeste da bez obzira na odluku Grčke, bez polise domaćeg osiguranja, ne kreću na put.

Istekao rok za verifikaciju naloga na portalu e-uprava

   Rok za verifikaciju naloga na portalu e-uprava istekao je 1. jula sutra. Ukoliko to niste uradili, nalog će biti obrisan. Koliko su građani upoznati sa pogodnostima koje nudi e-uprava?
   Oko milion 200 hiljada ljudi prema podacima sajta e uprava, ima svoj nalog na tom portalu i trebalo bi da ga verifikuje još danas. Međutium, oni sa kojima smo razgovarali, nisu među njima ili nisu sigurni da li su otvarali profil. Za one koji pak koriste pogodnosti e uprave, koje između ostalog podrazumevaju zakazivanje termina za vađenje nove lične karte ili pasoša, upis u vrtić, srednju školu i fakultet, važno je da svoj profil verifikuju, kako on ne bi bio izbrisan. Građanima Srbije od februara je dostupan i novi portal euprava, koji je prilagođen modernim i svim drugim mobilnim i tablet uređajima.

Srbija: Tri osobe preminule od korona virusa, zaraženo još 276

srbija

   U poslednja 24 sata u Srbiji je registrovano 276 novoobolelih, a tri osobe su preminule od posledica korona virusa. Ukupno u našoj zemlji do sada je registrovano 14.564 pozitivnih slučajeva na virus, a preminulo je 277 osoba. Kako je u utorak 30. juna u 15. časova objavljeno na sajtu Ministarstva zdravlja Covid19.rs, u poslednja 24 sata testirano je 8.377 osoba od kojih je 276 pozitivno, a od početka epidemije u Srbiji je ukupno testirano 401.240 ljudi. Aktivnih slučajeva je 1.625, a na respiratoru se trenutno nalaze 42 pacijenta. Podaci o broju izlečenih pacijenata nisu saopšteni, a stopa smrtnosti iznosi 1,90 odsto.
   Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Batut“ Darija Kisić Tepavčević izjavila je da se u ovom momentu čini da je situacija u Novom Pazaru pod kontrolom i da se nada da će narednih dana „epidemijska krivulja ići silaznim tokom“. Imunolog Srđa Janković izjavio je da uvođenje restriktivnijih mera „dolazi u obzir“ ukoliko ne budu dale rezultate nove epidemiološke mere  koje se od danas primenjuju prvenstveno u Beogradu. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je u utorak da gradski krizni štab stalno zaseda, procenjuje situaciju i „analizira parametre“ u vezi sa epidemijom korona virusa, i da je procenjeno da za sada nije potrebno uvoditi dodatne mere osim onih već propisanih.
   U Kragujevcu u sredu ujutro, shodno prošlonedeljnoj odluci o proglašenju vanredne situacije u tom gradu, stupaju na snagu rigorozne mere za suzbijanje epidemije Covid 19 kojima je, pored ostalog, predviđena zabrana okupljanja u zatvorenom i na otvorenom prostoru više od pet osoba, zabrana organizovanja svečanosti, sportskih, kulturnih i manifestacija zabavnog karaktera.
   Na teritoriji AP Vojvodine, kao i u Novom Sadu beleži se porast broja obolelih od Covid 19 infekcije.
   Za vreme epidemije korona virusa u Srbiji nije bilo značajnog zastoja u snabdevanju lekovima, poruka je Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA) sa Veb konferencije. Očekuje se da će jedna ili više vakcina protiv korona virusa biti dostupno već od naredne godine.

KCN: Nije bilo propusta u lečenju doktora Lazića?

   Radmilo Janković, pomoćnik direktora Kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, u kojoj je 14. aprila od Kovida 19 preminuo poznati ratni hirurg i bivši direktor niškog Urgentnog centra Miodrag Lazić, negirao je da je Lazić “nesavesno lečen”, što je u prijavi inspekciji Ministarstva zdravlja navela njegova ćerka. Komisija Ministarstva zdravlja ocenila je u vanrednom inspekcijskom nadzoru u Kliničkom centru Niš da nije bilo propusta u lečenju doktora Miodraga Lazića  koji je preminuo od posledica infekcije korona virusom, saopštilo je u utorak to ministarstvo.

 

P.pukovnik Kon: Nismo očekivali ovakav potencijal virusa preko leta

   Epidemiolog Predrag Kon je izjavio za N1 da se nije očekivalo da će virus pokazati ovakav potencijal preko leta. "Ta neočekivanost nije se samo kod nas dogodila. Svuda gde su se popuštane mere to se naglo pojavilo", rekao je Kon. Dodao je da kod nas "iskaču utakmice" koje ipak nisu dale, kako kaže, toliko posledica kao što se moglo očekivati. Kon kaže da ne sme još uvek da govori o situaciji u Beogradu. "Mislim da smo mi sada na maksimumu drugog pika. Jako je važno da se ove mere uspostave, makar se primenjivale i sankcije ako se ne budu poštovale", rekao je Kon. On navodi da je prvobitno zatvaranje novim merama zamenjeno maskama. "Danas postoje jasna istraživanja koja pokazuju da maska pojedinca štiti samo 30 odsto, ali ako je svi nose - više od 90 odsto", navodi Kon. Kon smatra da trenutni scenario nije najgori koji je mogao da se desi i da to što se drugi pik dogodio tokom leta predstavlja olakšavajuću okolnost jer se "ne sudara sa sezonskim gripom".

Tiodorović: Moguće nove mere u pojedinim gradovima

tiodorovic

   Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je u utorak 30. juna da je moguće uvođenje novih mera u Beogradu i ostalim gradovima koji imaju veliki broj zaraženih virusom korona, ako broj zaraženih nastavi da raste. Tiodrović je naveo da se uvođenje vanredne situacije zbog pogoršanja epidemiološke situacije u narednim danima može očekivati u Užicu i u još nekim gradovima u Šumadiji. "Moram da objasnim da vanredna situacija nije isto što i vanredno stanje, nema zatvaranja, nema policijskog časa, jer nema opravdanja da se tako nešto uvede", rekao je Tiodorović. Međutim, dodaje, zbog trenutne epidemiološke situacije moguće je da mere koje propiše Vlada Srbije uključe i ograničenje radnog vremena ugostiteljskih objekata. Tiodrović ističe da će se u narednih pet do sedam dana nadgledati da li trenutne mere daju rezultate i dodaje da ako sve bude u redu, da za nove mere neće biti potrebe. Za sada je vanredna situacija proglašena u Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu i Vranju, a taj grad je, kaže Tiodorović, posetio i naveo da je epidemiološka situacija u Vranju "nepovoljna", ali pod kontrolom. Govoreći o starosnoj strukturi zaraženih u Vranju, Tiodorović je naveo da uglavnom oboljevaju mladi i izneo podatak da je čak 75 odsto pacijenata starosti od 25 do 64 godine. To pokazuje, dodaje on, da je virus oduvek bio tu, da su i mladi osetljivi i podložni infekciji i dodaje da se priča o "slabljenju virusa" pokazala kao netačna. "To se vidi po bolesnicima i po težim kliničkim slikama... S druge strane, ako se donete mere sprovode, naročito nošenje maski, mi tu situaciju možemo staviti pod kontorolom", zaključio je Tiodorović.

Letnji bioskop u kampusu Univerziteta u Novom Sadu

   U težnji da Novi Sad ovog leta ispuni želje i odgovori na zahteve svih onih koji su žedni sadržaja u svom gradu, OPENS u saradnji sa Udruženjem Cinema City organizuje FREJM letnji bioskop. Podršku projektu pružaju Zoom Media, HNS Creative i Univerzitet Novog Sada na čijoj lokaciji će se bioskop održati (Kampus). FREJM će nam tokom jula i avgusta pružiti preko 30 dana letnjeg bioskopa, kulturnog i umetničkog programa, i sve to počevši od 10. jula.
   Od filmskih projekcija, preko umetničkih prezentacija, pa sve do edukativnih panela na teme filma i muzike, ideja FREJM-a jeste da ponovo uspostavimo kontakt - kako sa osobom do nas, tako i sa umetnošću, uz poštovanje mera koje je nužno kako bismo zaštitili naše i vaše zdravlje. Prilikom selekcije bioskopskog programa, pored filmova aktuelne i domaće produkcije, posebnu pažnju smo posvetili restauiranim izdanjima. U tom smislu, biće ovo bioskop koji će svakome ponuditi ponešto - kako ostvarenja komercijalnog tipa, tako i ona nezavisnih produkcija i autorskog filma. Tokom prezentacije umetničkih programa fokus će biti stavljen na video art i skulpturu. Cilj FREJM-a jeste da na odgovoran način ispuni leto svima onima koji će ga ove godine provesti u Novom Sadu. Inspirisani novonastalom situacijom u 2020. godini koju će definitivno obeležiti epidemija korona virusa, udružili smo se da iskoristimo sve postojeće kapacitete kako bismo našem gradu priredili jedan ovako složen događaj.

"Štrand Summer Fest" i ove godine dočekao Novosađane

strand

   Ovogodišnji "Štrand Summer Fest" festival traje od 1. jula do 31. avgusta, a mesto održavanja je uveliko poznat prostor – ispod Mosta slobode. Festival namenjen svima, kao uvertira za leto, organizuje se pod okriljem kompanija Color Media Communications i Ninamedia, a uz podršku Grada Novog Sada i Gradske uprave za privredu. Svečano otvaranje „Štrand Summer Fest-a“, koje će započeti izborom najlepšeg maturskog panoa u Novom Sadu, je održano u sredu, 1. jula sa početkom u 20.00 časova. Sve do 31. avgusta, posetioci najvećeg kupališta u Novom Sadu, moći će na prostoru ispod Mosta slobode da uživaju u različitim programima i aktivacijama. Kako je bilo prethodne tri godine možete pogledati na http://communications.rs/ssf2020/, pa i da pronađete informacije značajne za ovogodišnji festival. 

Izložba "Intimnost našeg doma" u zrenjaninskoj Savremenoj galeriji

   U salonu Savremene galerije Zrenjanin postavljena je izložba “Intimnost našeg doma” koja je inspirisana situacijom koju je izazvala pandemija koronavirusa, kada smo bili primorani da duže boravimo u svojim domovima. Reč je o radovima iz kolekcije zrenjaninske Galerije. Tokom vanrednog stanja zbog korona virusa, povukli smo se u naše kuće, i u fokusu su se našle stvari, porodica i dom, koji su kao narativi bili jako bitni u slikarstvu intimizma krajem 19. i početkom 20. veka, kaže Slavica Popov, viša kustoskinja i autorka ove izložbe. Ona dodaje da kolekcija Savremene Galerije pored radova Milenka Šerbana, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana Aralice i Nikole Graovca, nema dovoljno radova predstavnika srpskog intimizma, pa su u ovu postavku uključeni i radovi umetnika koji ne pripadaju ovom umetničkom pravcu.
   „Sve u cilju da prikažemo te neke prizore iz doma sa kojima smo se u ovmo izazovnom periodu malo češće susretali, pa su se tako u postavci našli i radovi nekih savremenih umetnika kao što su Nadežda Kirćanski, Martina Marković, Monika Sigeti, Tadija Janičić i drugi“, objašnjava Slavica Popov. Radovi nas, kaže autorka, kroz jedan pogled kroz prozor uvode u prostor doma, gde su prikazani enterijeri i ljudi u njima, mrtve prirode, kao i prijatni i manje prijatni prizori. “Gde prostor doma predstavlja jedno sigurno mesto, ali i mestio zločina, gde se suočavamo sa različitim mislima, emocijama, sa različitim fizičkim potrebama, duhovnim vrednostima i zajedničkim aktivnostima sa ukućanima”, priča Popov. 32 slike, akvareli, grafike i crteži nastali u periodu 1951. do 2017. godine, koji su deo kolekcije zrenjaninske Galerije, pred publikom će biti do 2. septembra.

Sombor: U KC "Laza Kostić" izložba "Pariske impresije

sombor

   Mulen ruž, Slikari na Monmartru, Crveno drvo, Muzej Luvr, Jelisejska polja... deo su zbirke dvadeset i pet pastela Zorana Stošića Vranjskog nastalih 1989. godine prilikom održavanja Stošićeve izložbe u Kulturnom centru Jugoslavije u Parizu. Ove slike čine "Pariske impresije", izložbu postavljenu u Galeriji Kulturnog centra Laza Kostić u Somboru. “Kao da sam sad tamo! Znate onako, malo nostalgično. Tamo sam video mnogo naših slikara koji su na Monmartru i koji tamo slikaju i koji su sa mnom podelili razna osećanja ali raditi u Parizu, živeti i slikati u Parizu – to je za jednog slikara velika čast. Za mene je najveća čast što mogu ove pastele jednoga dana da priložim mom legatu u Vranju” ispričao je slikar Zoran Stošić Vranjski. Vranjski je prisutan šezdeset pet godina na domaćoj i međunarodnoj sceni a legate u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru svake godine dopuni svojim slikarskim radovima.

U maju u Srbiji za 87,6% manje turista nego u maju 2019.

   U Srbiji je u maju ove godine, u odnosu na maj 2019. godine, broj dolazaka turista manji za 87,6 odsto, dok je broj noćenja manji za 82,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. U maju ove godine, u odnosu na maj 2019. godine, broj noćenja domaćih turista manji je za 76,4 odsto, a broj noćenja stranih turista manji je za 94,4 odsto, objavljeno je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Kurs dinara 117,5897

   Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosio je 1. jula 117,5897 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na dan ranije, objavila je Narodna banka Srbije. Dinar je prema evru vredeo isto kao pre mesec dana i kao na početku godine, a na godišnjem nivou je bio jači za 0,3 procenta. Indikativni kurs dinara prema dolaru je 1. jula pao za 0,3 procenta, na 104,9065 dinara za dolar. Dinar je prema dolaru jači za 0,7 odsto na mesečnom nivou, na godišnjem je slabiji za 0,9 procenata, a u odnosu na početak godine ima nepromenjenu vrednost.

Vučić linkom sa predstavnicima MMF-a

   U sredu 1. jula u 14.00 sati putem video linka predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa predstavnicima delegacije MMF-a, koju predvodi šef misije Jan Kejs Matejn, o sprovođenju aktuelnog aranžmana.

Akcionari NIS-a usvojili odluku o isplati dividende za 2019.

   NIS će akcionarima na ime dividende isplatiti 4.425.459.256 dinara, odnosno 27,14 dinara po akciji bruto, na osnovu odluke o isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti donetoj danas na redovnoj sednici Skupštine akcionara NIS a.d. Novi Sad na kojoj su imenovani članovi Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad. Kako je saopštio NIS, ovo je osma godina zaredom u kojoj će NIS na ime dividende isplatiti 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva. Neto dobit NIS a.d. Novi Sad u 2019. godini iznosila je 17.700.065.000 dinara.
   Pravo na dividendu za 2019. godinu imaju svi akcionari NIS a.d. Novi Sad koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na 20. jun 2020. godine, odnosno na Dan akcionara XII redovne sednice Skupštine akcionara. Dan i postupak isplate dividende akcionarima odrediće Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad. Takođe, Skupština akcionara je usvojila i Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2019. godinu, kao i Finansijske izveštaje, Konsolidovane finansijske izveštaje i izveštaje o izvršenoj reviziji Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu.
   Za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2020. godinu izabrano je društvo "KPMG d.o.o. Beograd". Za predsednika XII redovne sednice Skupštine akcionara NIS a.d. Novi Sad je izabran Sergej Fominih, punomoćnik akcionara JAD "Gasprom njeft".

Kritike na račun aviokompanija zbog punih aviona

   Američki zdravstveni stručnjaci kritikovali su 1. jula Ameriken Erlajns i druge prevoznike zbog korišćenja punih kapaciteta aviona, rekavši da to šalje pogrešnu poruku dok se zemlja bori sa porastom broja slučajeva korona virusa Ameriken Erlajns saopštila je u petak da više neće ograničavati broj prodatih sedišta na letovima počevši od srede. Junajted Erlajns takođe prodaje sva sedišta, prenosi AP, mada obe kompanije obaveštavaju putnike o punim letovima i omogućavaju im da odaberu drugi let.
   Robert Redfild, direktor američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), rekao je na saslušanju u Senatu da je akcija Amerikena "veliko razočaranje", s obzirom na to da mnoge aviokompanije drže srednja mesta slobodnim. Neki poslanici traže da Kongres zahteva slobodna mesta na komercijalnim letovima, prenosi AP.

Protest medicinskog osoblja u Francuskoj, traže obećano povećanje plata

   Medicinsko osoblje francuskih bolnica u utorak 30. juna je ponovo izašlo na ulice u nekoliko gradova zahtevajuću više od obećanih 6,3 milijarde evra odvojenih za zdravstvo. Sindikati i medicinsko osoblje, koje je protestovalo 16. juna, žele da nastave pritisak na vladu i Ministarstvo zdravlja. Vlasti su krajem maja obećale novac namenjen za povećanje plata i bolju organizaciju zdravstvenog sistema. Ne navodi se koliko još novca traži medicinsko osoblje koje je pogodjeno krizom koronavirusa.
   Konačni dogovor o izdvajanju sredstava za zdravstvo biće saopšteno u petak. Ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je u utorak da će vlasti učiniti sve što može za medicinsko osoblje, ne navodeći detalje.

Četiri paraplegičara iz Novog Sada izgubili spor protiv države u Strazburu

cetiri

   Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da Srbija nije povredila zabranu diskriminacije u slučaju četiri paraplegičara iz Novog Sada koji su tužili državu tvrdeći da su dobili manje prava od vojnih veterana sa istim invaliditetom. Ovu odluku sud u Strazburu je doneo odlučujući po tužbi četiri civila, Dejana Popovića (37), Josipa Vlačeka (73), Miroslava Home (51) i Zvonka Nikolića koji su tvrdili da je domaće zakonodavstvo o naknadama za invaliditet za paraplegičare bilo diskriminatorno. Žalili su se da im je dato manje povlastica u odnosu na ratne veterane sa istim invaliditetom. Popović je pao sa zida visokog pet metara, Vlaček i Homa su povređeni u saobraćajnim nezgodama, a Nikolić u pucnjavi. Svima je konstatovan invaliditet 100 % i dodeljene su im povlastice koje se pre svega odnose na dozvolu primanja pomoći od druge osobe.
   Evropski sud je međutim utvrdio da izbor srpskog zakonodavca da pruža različite pogodnosti za paraplegičare, zavisno od toga da li su u pitanju civili ili ratni veterani, nije bio bez razumne osnove, saopšteno je iz tog suda. Povlastice su dodeljene na bazi različitih načina na koje su dve grupe pretrpele povrede. "Ratni veterani su povređeni na vršenju dužnosti, što je uključivalo veći rizik i veće poteškoće u ostvarivanju pravne zaštite, dok su civili sa invaliditetom, kao što su podnosioci zahteva, povređeni u nesrećama i imali su pristup drugim pogodnostima koje nisu nužno dostupne svim ratnim veteranima", naveo je sud. Oni su se Evropskom sudu za ljudska prava obratili nakon što su iscrpeli sve domaće pravne lekove. Odluka nije konačna, postoji mogućnost da nezadovoljni ulože žalbu u roku od 3 meseca.

Gotovo 8 miliona ljudi bez posla u Brazilu zbog koronavirusa

   Najmanje 7,8 miliona Brazilaca izgubilo je posao u periodi mart-maj, pokazuju danas objavljeni novi podaci državne statistička agencija, uz navode da je nivo zaposlenosti radno sposobnog stanovništva pao ispod 50 odsto. Brazilski institut za geografiju i statistiku IGBE objavio je svoj izveštaj za tromesečje u kome je prikazan rekordan broj ljudi koji su izgubili posao u zemlji, od kojih je 5,8 miliona bilo u nezvaničnom sektoru, prenosi CNN. "Prvi put u seriji višegodišnjih istraživanja nivo zaposlenosti bio je ispod 50 odsto", navodi se u saopštenju instituta. Krajem maja zaposlenost u zvaničnom i nezvaničnom sektoru iznosila je 49,5 odsto.
   Otkako je prikupljanje podataka počelo 2012. godine, "to se nikada nije dogodilo", navodi se u saopštenju IGBE. "To znači da radi manje od polovine radno sposobnog stanovništva", dodaje se. U Brazilu se postaje radno sposoban sa navršenih 14 godina.

Fauči: Dnevno možda i 100.000 obolelih bez maski i distance

   Vodeći američki ekspert za zarazne bolesti, doktor Entoni Fauči, upozorio je da bi dnevni rast novih slučajeva koronavirusa u SAD, trenutno oko 40.000, mogao da dostigne 100.000, ako ljudi ne budu ponovo poštovali smernice za socijalno distanciranje i nosili maske.
   "Jasno je da trenutno ne kontrolišemo stvari. Veoma sam zabrinut zato što bi moglo da se znatno pogorša", rekao je Fauči tokom svedočenja u Senatu. Direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti takođe je naveo da SAD ne mogu da računaju na dostupnost bezbedne i efikasne vakcine za kovid- 19 i pozvao Amerikance da se zajedno bore protiv virusa koji se naglo širi u velikim delovima zemlje, prenosi Glas Amerike. Fauči je pred američkim Kongresom rekao da su stručnjaci koji se bave razvojem vakcine "umereno optimistični" kada je u pitanju njena efikasnost. "Izuzetno je važno da imamo bezbednu i efikasnu vakcinu dostupnu svima u ovoj zemlji", rekao je Fauči tokom svedočenja pred senatskim odborom, ali je dodao da nema garancija da će se to dogoditi.

Potencijalni lek za koronu koštaće od 2.340 do 3.120 dolara

potencijalni

   Kompanija Gilead, čije je sedište u Kaliforniji, odlučila je da cena remdesivira, potencijalnog leka za Kovid-19, bude 2.340 dolara za petodnevni tretman u SAD i u drugim razvijenim zemljama. Cena je manja od 5.080 dolara, koju je preporučio Institut za ekonomsku analizu, američka grupa za istraživanje cena. Institut je, takođe, kao nižu marginu za cenu leka, predložio da bude od 2.520 do 2.800 dolara, ako jeftiniji steroid deksametazon, koji nije zaštićeni patent, bude odobren za lečenje od korona virusa. Remdesivir ima najviše izgleda da se izbori protiv korona virusa, pošto je upotreba leka skratila vreme potrebno za oporavak u kliničkim istraživanjima. Odobren je za hitnu upotrebu kod nekih pacijenata u SAD. Deksametazon se u međuvremenu takođe pokazao kao potencijalno dobar lek, prenosi Glas Amerike. Cena remdesivira za pacijente u SAD sa privatnim osiguranjem biće 520 dolara za jednu dozu, a pošto je se lečenje sastoji od šest doza - ukupno 3.120 dolara. To je 33 odsto više nego što će Gilead naplatiti vladama razvijenih zemalja - 390 dolara za dozu, odnosno 2.340 za ciklus, što je cena i za američke pacijente sa osiguranjem u okviru vladinih programa zdravstvene zaštite (Mediker i Medikejd). Gilead je dogovorio sa američkim Ministarstvom zdravlja, agencijama i državama da se organizuje dostava leka bolnicama do kraja septembra. Ministarstvo je obezbedio više od pola miliona tretmana (tri miliona doza) za američke bolnice do kraja tog meseca. To je celokupna projektovana proizvodnja Gileada za jul, od 94.200 doza, 90 odsto od projektovane za avgust i septembar, pored onog što ide za klinička ispitivanja. Posle toga, kada zalihe budu popunjene, Ministarstvo će prekinuti sa dostavom, saopštio je Gilead.
   Cena leka je bila u središtu pažnje polemike, od kada su američki zvaničnici odobrili upotrebu u hitnim slučajevima kod nekih pacijenata u maju. Stručnjaci navode da Gilead treba da izbegne da deluje kao da koristi zdravstvenu krizu za sopstveni profit. U otvorenom pismu, izvršni direktor Gileada Danijel O'Dej naveo je da je cena daleko ispod vrednosti koju pruža pacijentima, s obzirom da bi sa ranijim otpuštanjem iz bolnica mogli da uštede 12 hiljada dolara u SAD. Zagovornici prava pacijenata smatraju da bi cena trebalo da bude niža jer je remdisivir razvijen uz finansijsku pomoć američke vlade. Kongresmen iz Teksasa demokrata Lojd Doget izjavio je da se radi o "skandaloznoj ceni za skroman lek, koji su sredstva poreskih obveznika spasila od brojnih neuspeha". Remdesivir je prethodno neuspešno predstavljen kao lek za ebolu, a nije pokazao ni da može da smanji smrtnost od Kovida 19. Zvanična tela EU dozvolila su upotrebu leka pod uslovom da je pacijent u teškom stanju.
   Očekuje se da Evropska komisija uskoro i zvanično potvrdi odluku. Gilead se povezao sa kompanijama u Indiji i Pakistanu, uključujući firme Cipla i Hetero Labs, da naprave i distribuiraju remdersivir u 127 država u razvoju. Verzija kompanije Cipla koštaće manje od 5.000 indijskih rupija, što je 66,24 dolara, a verzija Hetero Laba 5.400 indijskih rupija.

Odbio da usluži mušteriju bez maske, donirali mu 100.000 dolara

   Radnik "Starbaksa" u San Dijegu (SAD), koji je odbio da usluži mušteriju jer nije nosila zaštitnu masku, dobio je, nakon što je video snimak tog događaja postavljen na Fejsbuk, gotovo 100.000 dolara. Lenin Gutjeres (24) odrađivao je svoju smenu u "Starbaksu" u San Dijegu u Kaliforniji kada je u lokal ušla žena bez maske, prenosi televizija En-Bi-Si. Gutjeres ju je pitao da li ima masku za lice, ali pre nego što je stigao da joj pokaže pravila njegove kompanije, prema kojima se od kupaca zahteva da nose maske, žena ga je napala, a zatim i snimila. Nakon što je nezadovoljna žena 22 juna snimak postavila na društvenim mrežama, došlo je do obrta koji sigurno nije očekivala. Kako prenosi američka televizija, na Internetu je ubrzo osvanula stranica "GoFundMe page for barista Lenin Gutierrez", na kojoj je postavljen pomenuti snimak, a korisnici zamoljeni da doniraju bakšiš za radnika "Starbaksa". Na toj stranici, na kojoj je do kraja juna prikupljeno 98.700 dolara, takođe je navedeno da će 100 odsto novca biti dato Gutjeresu, kako bi mogao da ostvari svoj san i postane profesionalni plesač.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Odmor za kućne radnike 2020. BROŠURA 2

odmor-za-kucne-radnike-2020
navBar_bg

Dan “kućnih radnika” 2020.
BROŠURA

domestic-workers-day-2020-d
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
BROŠURA

2020-06 ne decijem radu 2020-brosura resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
LIFLET

2020 Ne decijem radu 2020-resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.
PLAKATI

2020 Ne decijem radu 2020-resize
navBar_bg
2020 wdacl 4 - protiv decijeg rada-resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2020.

2020 12-jun Ne-decijem-radu - resize
navBar_bg
2020 World-Day-Against-Child labour-resize2
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize