nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

17.januar 2018.

Prva obeštećenja za oduzetu imovinu u decembru

   Budžetom za ovu godinu predviđene su dve milijarde dinara za obeštećenje vlasnika ili naslednika čija je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, a isplata će biti moguća kada Vlade Srbije donesu odluku o koeficijentu obeštećenja, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić. "Očekujem da će tokom ovog meseca Ministarstvo finansija izaći sa konkretnom odlukom - koeficijentom ili nekim drugim rešenjem koje je omogućeno Zakonom", najavljuje za Tanjug Sekulić. On napominje da je doneto tačno 916 rešenja o pravu na obeštećenje, ali na koliko njih ce biti podeljene dve milijarde dinara kaže znaće se u decembru kad budu doneta rešenja i za ovu godinu.
   Naime, Zakonom o restituciji predviđeno je da u decembru 2018. godine počne isplata obeštećenja u obveznicama na rok od 12 godina, uz godišnju kamatu od dva odsto, kaže Sekulić.
   Prema njegovim rečima, za starije sugrađane rok dospeća obveznica , sa kojima će inače biti moguće trgovati na berzi, je pet godina, a kraći rok će važiti i za one kojima se pravo i iznos na obeštećenje utvrdi u petoj godini izdavanja obveznica, i iznosiće sedam godina. "Zakonsko rešenje je da sve obveznice moraju biti isplaćene od 2018. do 2030. godine, bez obzira kada je rešenje doneto", objašnjava Sekulić i podseća da je ukupan predviđeni iznos za to dve milijarde evra.http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/prva-obestecenja-za-oduzetu-imovinu-u-decembru_885644.html

Mirović: Vojvodina treba da dobije svoj dan

mirovic

   Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da Vojvodina treba da dobije svoj dan koji će se obeležavati kao državni praznik. Mirović je, prilikom obilaska radova u Muzeju prisajedinjenja u Novom Sadu,  kazao da predstavnici Pokrajinske vlade smatraju da je Vojvodina zaslužila da ima svoj dan, iako ga u ovom trenutku, formalno nema. Narednih nedelja ću pokrenuti konsultacije sa predstavnicima naučne i stručne javnosti i poslaničkih grupa u skupštini sa ciljem da Vojvodina dobije svoj dan kroz formalnu odluku koja bi, jedan dan definisala kao dan Vojvodine, a druge bitne dane za istoriju pokrajine definisala kao dane koje ćemo obeležavati, kazao je Mirović.
   Prvi čovek pokrajinske administracije naveo je da se u prvim konsultacijama kao datum za Dan Vojvodine pojavljuje 25. novembar, dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbije, ali da će biti i drugih datuma koje treba obeležavati. Mirović je dodao da se drugi dani koje treba obeležavati odnose na dane kada je u Sremskim Karlovcima održana Majska skupština, dane tokom jeseni 1790. kada je održan Temišvarski sabor, Blagoveštanski sabor, Međunarodni dan ljudskih prava koji je važan za savremeni kontekst Vojvodine, kao i još nekoliko drugih datuma.

Konkurs za podsticanje kvaliteta turističke ponude

   Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je konkurs za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude u 2018. godini, a rok za podnošenje zahteva je 1. oktobar.  Krajnji rok za dostavljanje dopuna zahteva je 1. novembar 2018. godine. Konkursom je predviđena dodela kreditnih sredstava za unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, izgradnju turističke infrastrukture i suprastrukture kao i usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu. Pravo na korišćenje kreditnih sredstava imaju privredna društva registrovana za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, preduzetnici koji su registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
   Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava sa traženom dokumentacijom se dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za turizam, Nemanjina br. 22-26, Beograd, sa naznakom "Krediti za razvoj turizma", isključivo putem pošte ili preko pisarnice Ministarstva. Informacije o konkursu i obrazac zahteva za korišćenje kreditnih sredstava mogu se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: www.mtt.gov.rs. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 011/3139671, navedeno je na sajtu ministarstva.

S. Pazova: Pomoć u kući od velikog značaja za stare

spazova

   Čak dvadeset posto od ukupnog broja stanovnika u opštini Stara Pazova čine stara lica sa preko 65 godina, a njih osamdesetoro koristi usluge pomoći u kući koju obezbeđuje staropazovačka lokalna samouprava preko Centra za socijalni rad. Od 2003. godine sredstva za angažovanje negovateljica i gerontodomaćica obezbeđivala su se putem projektnog finansiranja stranih donatora, dok je od 2009. godina formirana Služba za pomoć u kući, te je tu obavezu na sebe preuzela opština kao jedna od retkih u kojoj stara lica mogu da računaju na ovu vrstu pomoći.Sedamdesettrogodišnja Slobodanka Kukolj iz Nove Pazove već dvadeset godina živi sama, a nakon operacije kuka sa 80 posto invalidnosti prikovana je za krevet, dok neretko koristi pomagala u vidu štaka. Jedino društvo su joj, pored psa koji joj se, kako kaže, jedini obraduje, negovateljica i gerontodomaćica. One joj dva puta nedeljno u trajanju od sat vremena uz čašicu razgovora pružaju negu i nadzor, pomoć u obavljanju dnevnih aktivnosti i zadovoljavanju drugih potreba. Slobodanka je jedna od 80 korisnika usluge pomoći u kući koja im se već petnaest godina pruža zahvaljujući projektnom finansiranju stranih donatora, a od 2009. godine projekat je prerastao u službu za čije se funkcionisanje sredstva izdvajaju iz budžeta opštine.
   U opštini Stara Pazova angažovane su dve negovateljice medicinske struke i dve gerontodomaćice. Ova usluga potpuno je besplatna za stara lica čija primanja nisu veća od 12.614,00 dinara. Ukoliko primanja premašuju ovu sumu, cena pomenutih usluga po satu kreće se od 72 do 288 dinara u zavisnosti od visine prihoda po članu domaćinstva.

Dodeljene nagrade najuspešnijim Vojčanima

   Tradicionalna dodela nagrada najuspešnijim Vojčanima organizovana je po 13. put uoči pravoslavne Nove godine.  Najuspešniji poljoprivrednik je Bojan Ćurčin, a priznanje u oblasti kulture je primio Stevan Korać. Mesna zajednica je nagradila svoje sugrađane i u oblasti privrede, ekologije i sporta. Svečanost su uveličali brojni gosti, prijatelji mesne zajednice, predstavnici lokalne samouprave a kulturno umetnički program su pripremili članovi FA KUD-a "Slavko Gajin". Poklon je uručen i predsedniku Opštine Stara Pazova Đorđu Radinoviću.

Pančevka iznajmila autobus i poklonila vožnju momku iz Niša

   Mladi glumac iz Niša Darko Radojević može se pohvaliti verovatno najoriginalnijim poklonom dobijenim za Novu godinu, a za to se pobrinula njegova devojka, takodje glumica, Sara Kapunac (23) iz Pančeva.  Sara je iznajmila autobus "Niš-ekspresa" i drugog dana ove godine priredila nezaboravnu vožnju za njih dvoje, Deda Mraza i dvoje prijatelja.  "Darko je imao probu u Studentskom akademskom pozorištu, a drug presvučen u Deda Mraza je ušao unutra, prebacio ga  preko ramena i doneo u autobus. Mi ostali smo bili sakriveni iza sedišta i kada smo krenuli da se vozimo, počeli smo da se jedan po jedan pojavljujemo", izjavila je Sara za agenciju Beta.   Vožnja gradom potrajala je šest sati i za to vreme su Darko, Sara i njihovi prijatelji prešli 110 kilometara.
   Na ideju da iznajmi autobus Sara je došla zbog toga što je njihovo poznanstvo počelo tako što je Darko pogrešio autobus.  "Umesto u autobus koji iz Novog Sada ide do Beograda, Darko je ušao u autobus koji ide do Pančeva. Sedeo je iza mene i nisam ga u početku primećivala dok nije počeo da s nekim razgovara sa tipično niškim naglaskom", izjavila je Sara.
   Na putu do Pančeva Sara i Darko su shvatili da imaju puno toga zajedničkog, počev od toga da je ona u to vreme studirala glumu u Meksiku, a on je u Novom Sadu polagao prijemni za glumačku akademiju.  "Darko je primljen na akademiju u Novom Sadu, a ja sam studije glume i psihologije nastavila u Španiji. Vidjamo se što češće možemo, zajedno radimo na tome da osnujemo Putujuće pozorište", kazala je Sara. Autobus sa Deda Mrazom nije jedino iznenadjenje koje je mlada Pančevka priredila svom momku.  Prošlog leta zamolila je svoje prijatelje širom sveta da se slikaju sa papirom na kojem piše "Sara te voli više od..." i u nastavku je pisalo ime zemlje u kojoj je fotografija nastala. U video klipu koji je napravila od tih fotografija nalazila se i slika Darkove majke koja je u niškoj Tvrdjavi držala papir na kome je pisalo "jer je njen ceo svet ovde".

Svilojevo: Životinje uginule od opasnog otrova

svilojevo

   Svilojevo je mapirano kao selo, u čijoj se neposrednoj blizini već nekoliko godina periodično pronalaze leševi zakonom zaštićenih vrsta ptica, jer su otrovane opasnim i zakonom zabranjenim otrovom furadanom. Juče, u nedelju, pronađena su još dva uginula orla belorepana. Još jedna slika kandži ljudskog nemara od juče, kada su u ataru Svilojeva ponovo pronađene još dve jedinke otrovanih orlova "belorepana". Jezive slike uginulih životinja orlova među kojima su tokom poslednjih nedelju dana otrovani i orlovi "mišari" i "krstaši" ne prestaju da šokiraju srpsku javnost, a krivicu za ovaj pomor u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije vide upravo u ljudskom faktoru. "Osuđujem to što se konstanstno upotrebljava otrov, koji je zakonom zabranjen. Zašto se ne koriste klopke ili drugi mamci? Siguran sam da bi se to moglo uraditi na drugi način. Ovako stradaju zaštićene ptice grabljivice, koje nikome nisu cilj uništavanja u prirodi", izjavio je Bela Kanjo, Društvo za zaštitu ptica Srbije iz Apatina.
   Na osam lokaliteta pored sela prethodnih dana pronađene mrtve životinje najverovatnije su otrovane ilegalnim "furadanom". "Po izlasku na teren pronašli smo ogromnu količinu mamaca očigledno posutih furadanom, ilegalnim sredstvom koje se nekada koristilo u poljoprivredi, a zakonom je zabranjen. Mislimo da ima dovoljno neposrednih pokazatelja kako bi policija sprovela opsežnu istragu u ovom selu da bi se saznalo ko koristi ilegalni otorov i truje zakonom zaštićene ptice", rekla je Milica Mišković, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.
   U Lovačkom društvu "Jastreb " iz Svilojeva kažu da su proteklih godina nailazili više puta na otrovane orlove, ali da ne znaju zašto se po tom pitanju ništa nije promenilo. "Pre tri godine primetili smo prve slučajeve otrovanih životinja i od tada redovno neko truje životinje u polju. Kada god pronađemo uginule životinje, obavestimo sve nadležne institucije. Ovo sigurno nije prvi slučaj, a trovanje ovih ptica je velika šteta po našu prirodu. Ptice su poslate na analizu i siguran sam da će se utvrditi da je korišćen otrov furadan", saopštio je Alfred Horvat, predsednik Lovačke sekcije "Jastreb" Svilojevo. Stručnjaci kažu da je za proteklih deset godina otrovano oko 80 orlova na ovom području i upozoravaju da je nerešavanje tih slučajeva i nekažnjavanje počinilaca ogroman problem za prirodu naše zemlje, a samim tim i pretnja po bezbednost stanovništva.

Više se bavimo lečenjem, nego sprečavanjem nastanka bolesti

vise

   Kardiovaskularne i maligne bolesti su vodeći uzrok umiranja u Srbiji, preventivne mere u pojedinim zemljama pokazale su da se smrtnost od tih bolesti može smanjiti, ali Srbija se i dalje više bavi lečenjem nego sprečavanjem nastanka bolesti, rečeno je 15. januara na skupu " Prevencija u funkciji zaštite zdravlja" koji je održan u SANU.
   Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je važna podrška SANU, Medicinskog fakulteta o značaju prevencije mnogih bolesti. "Ovu podršku treba da iskoristimo u najboljem svetlu da mobilišemo što veći broj ljudi da izađu na preventivne pregleda i da odradimo šta je do nas, da spasemo ljudske živote", rekao je Lončar na skupu. On je pojasnio značaj preventivnih pregleda, koliko je važno da se bolest otkrije na vreme kada su mnogo veće šanse za izlečenje i život bez ikakvih posledica.
   Predsednik SANU Vladimir Kostić kaže da se Akademija poslednje dve i po godine aktivno uključila i da pokušava da progovori o ključnim problemima javnog zdravstva u Srbiji. Akademik Ljubiša Rakić naglasio je da je prevencija efikasnija od lečenja, ali da taj koncept u Srbiji nije doživeo apsolutnu primenu. "U praksi lečenje još uvek zauzima dominantno mesto u odnosu na prevenciju", rekao je Rakić.

Primeri uspešne prevencije Japan i Finska

   Profesor Tatjana Pekmezović iz Instituta za epidemiologiju kao primere uspešne prevencije navela je Japan i Finsku. Japan je uspeo da smanji smrtnost od moždanog udara fokusom na smanjenje unosa soli u organizam, balansiranom ishranom i uvođenjem strogog režima rada i odmora. Finci su smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti uspeli da ostvare fokusiranjem na tri faktora prevencije - povišen krvni pritisak, pušenje, holesterol.

U Srbiji najveća stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti

   Profesorka Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je u Srbiji najveća stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i da svaka druga osoba koja umre ima taj zdravstveni problem. Odmah iza kardiovaskularnih su maligne bolesti, gde svaki peti u Srbiji umre od nekog karcinoma. Ona je pojasnila da su faktori rizika koji mogu dovesti do tih zdravstvenih problema a na koje se može uticati - gojaznost, pušenje, povišen pritisak, alkohol, fizička neaktivnost, neadekvatan unos voća i povrća, povišen holesterol.

Srbija na vreme povukla "Laktalisovo" mleko

srbija

   Srbija je na vreme povukla "Laktalisovo" mleko opasno po bebe, pišu juče "Večernje novosti". Mleko u prahu za bebe francuske kompanije "Laktalis", koje je pokrenulo aferu sa salmonelom, dospelo je u 83 zemlje u svetu u 12 miliona pakovanja. Među zemljama u kojima je distribuirano mleko ovog francuskog proizvođača nalazi se i Srbija, ali su sporne serije povučene odmah po otkrivanju afere. Preduzeće "Amikus SRB" koje je distributer "Laktalisovih" proizvoda u Srbiji, 11. decembra je saopštilo da iz predostrožnosti povlači iz prometa sa srpskog tržišta dijetetski proizvod "Celia Ekspert 2", serija 17C0012838.
   Tada je vlada Francuske naložila "Laktalisu" povlačenje 7.000 tona hrane za bebe i zabranu izvoza u 15 država, među kojima i u Srbiju. Odluka je tada doneta iz preventivnih razloga, nakon što je u svetu prijavljen slučaj 20 beba zaraženih salmonelom iz tog mleka. Tragovi salmonele pronađeni su na pločicama postrojenja u kojima se proizvodi mleko u prahu.Direktor "Laktalisa" Emanuel Benije se tek u nedelju prvi put oglasio od kako je sredinom decembra izbila afera, rekavši da više ne treba praviti selekciju, već iz predostrožnosti povući iz prodaje sve proizvode ove firme.

Proradila laboratorija za kontrolu mleka

   Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je u ponedeljak počela da radi laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Srbiji, navodi se u saopštenju. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta, ističe se u saopštenju Ministarstva.

Usamljenost jedan od problema savremenog doba

   Često ljudi žele emotivnu vezu i da se osećaju voljeno, ali se u isto vreme toga i plaše. Samci ne uživaju u upoznavanju partnera, jer se boje da će biti povređeni. Misli o lošim iskustvima iz prošlosti, poput prevare, poniženja, odbijanja, mogu da vas spreče da se zaljubite i uplovite u vezu sa odgovarajućim partnerom. Dok neki ljudi lako pronalaze ljubav, neki dugo ostaju sami. Zašto je to tako? Da li je to njihov izbor? Da li ih koče strahovi ili možda čekaju pravu osobu? Kako bi pomogli ljudima da pronađu srodne duše, Radmila Babić i Danilo Babić, odlučili su da osnuju Udruženje za upoznavanje i bračno savetovanje. Kod njih dolaze ljudi svih uzrasta, čak i oni koji su dugo bili usamljeni kako bi pronašli sreću Iz sopstvenog iskustva i iskustva ljudi koji im se javljaju, Radmila i Danilo imaju važne poruke, da se ljudi ne mire sa svojom usamljenošću, da se ne boje, da uvek budu otvorenog uma i srca, jer iako mnogima to zvuči kao fraza, u životu je zaista najvažnija ljubav. https://www.youtube.com/watch?v=VRssI-OSVkw Zašto su mnogi mladi danas sami, za RTV je govorila i psihoterapeutkinja, dr Danijela Budiša Ubović. https://www.youtube.com/watch?v=l1JzWc3X1Js

Koliko društvene mreže utiču na otuđenost među ljudima?

koliko

   Kada šetamo ulicom da li primećujemo ljude oko sebe? Da li poznajemo prvog komšiju? Koliko su nam važni odnosi sa drugim ljudima? Zapitali smo se – da li je povezanost ljudi u našem gradu zamenila otuđenost? Čini se da je savremeno doba obeležio prelazak iz empatije u otuđenost, a kao jedan od najvećih razloga, stručnjaci vide u sistemu vrednosti. "Mi nažalost više vrednujemo postignuća, materijalne stvari, novac, uspeh i jurimo za tim. Pokazalo se da srećan život ne zavisi ni od statusa, ni od stepena obrazovanja ni od količine novca, zavisi od kvaliteta odnosa sa ljudima", rekla je Jelena Pantić, psihološkinja.
   Ipak, to nekad zaboravljamo. Društvene mreže mogu biti koristan alat, ali isto tako mogu stvoriti lažan osećaj povezanosti. Tu se, takođe, ispoljava još jedan veliki problem, a to je da ljudi beže od sebe u virtuelni svet, tačnije postaju otuđeni od sebe. "Ne posvećujemo vreme sebi i ne posvećujemo vreme negovanju odnosa sa sobom, a to je preduslov i put iz otuđenost ka povezanosti, bi bio povezivanje prvo sa sobom i negovanje sebe , a zatim tako povezani lako možemo da se povežemo sa drugim ljudima", dodala je Pantićeva.
   Dobar primer povezanosti i empatije pronašli smo u ulici Alekse Šantića, gde su u jednoj zgradi stanari zajednički okitili ulaz za praznike. Oni se svakodnevno druže, ali ne samo uz kafu. "Pomažemo jednog drugoga kad treba nešto, pravimo i akcije kada je zimski period, čistmo zajednički sneg", rekao je Ivan Birća, predsednik skupštine stanara. Da, kratak je ovaj život, pa zašto onda ne bi bio ispunjen lepim trenucima koje ćemo stvoriti sa drugim ljudima? Stručnjaci kažu da oni koji imaju dobre odnose sa drugima žive duže, srećniji su i zdraviji. Zar to nije sve što nam je potrebno? https://www.youtube.com/watch?v=i6OGrLVlvIw

Ristovski: Snimiću vestern o kralju Petru I

   Snimićemo istorijsku dramu sa elementima vesterna u kojoj će kralj Petar I biti predstavljen kao čovek od krvi i mesa a ne ikona, kazao je Tanjugu Petar Ristovski reditelj filma "Čarape kralja Petra". Petar je sin našeg proslavljenog glumca Lazara Ristovskog koji će u filmu igrati srpskog suverena. Film "Čarape kralja Petra" donosi priču o čoveku koji je poreklom, rođenjem i ličnom odlukom prigrlio krst sopstvene sudbine. Francuski đak, prekaljeni vojnik i ratnik, kralj Petar Karađorđević, stekao iskustvo ratujući u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu. Njegov ratnički duh utemeljen je u ličnosti njegovog dede, jednog od najvažnijih srpskih ratnika, srpskog vožda Karađorđa. Posle 45 godina u izgnanstvu kralj Petar Karađorđević vraća se u Srbiju. Od tada je vođen misijom da od Srbije stvori modernu parlamentarnu monarhiju. Petar Ristovski napominje da ne oseća veliki pritisak zbog važnosti teme koju film obređuje. Jedan od najslavnijih perioda srpske istorije u kojem je vojska posle golgote preko Albanije i boravka na Krfu, trijumfalno oslobodila Srbiju od zavojevača takođe je tema filma. Petar Ristovski napominje da ne oseća veliki pritisak zbog važnosti teme koju film obređuje.

Kikindsko Dečje pozorište "Lane" dobija nove prostorije

   Jedino dečje pozorište na severu Banata ''Lane'' u Kikindi, drugi deo sezone započeće sa novim dodatnim prostorijama. Zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, koja je izdvojila tri miliona dinara, kikindsko pozorištance dobiće foaje i multimedijalnu prostoriju. Radovi na izgradnji dodatnih prostorija započeti su krajem decembra prošle godine, ali glumcima u jedinom dečjem pozorištu na severu Banata to ne predstavlja nikakav problem, naprotiv raduje ih činjenica da će uskoro dobiti nove prostorije.

Istekao rok za za plaćanje PDV-a za četvrti kvartal 2017.

   Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za četvrto tromesečje 2017. godine istekao je u ponedeljak 15. januara. Kako stoji u poreskom kalendaru, ponedeljak je takođe bio zadnji rok za plaćanje akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec, doprinosa na prihode od obavljanja samostalne delatnosti, zatim za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, kao i za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere, za prethodni mesec. Privrednici su mogli još u ponedeljak dostaviti i poreske prijave, obračun za akcije na električnu energiju za krajnju potrošnju za decembar i platiti akcize, te uplatiti novac za PDV za prethodni mesec.

Državne hartije: Građani propustili šansu

drzavne

   Građani Srbije nisu baš potrčali da kupe štedne obveznice koje je koncem prošle godine emitovala Republika Srbija. Podaci Uprave za javni dug Srbije govore da su od ponuđenih obveznica vrednih 80 miliona evra, građani Srbije pokupovali te vrednosne papire za 17,5 miliona evra. Dinarske obveznice su ponuđene u vrednosti od 12 milijardi dinara, a prodato ih je za 195,7 miliona. Razloge relativno slabijeg interesovanja treba tražiti pre svega u tome što su te mogućnosti uvećanja prihoda građanima slabije poznate te u činjenici da je odgovarajuća marketinška kampanja koja je trebalo da promoviše obveznice izostala.
   Novca za kupovinu državnih obveznica koje su nuđene u dinarima, ali i nominovano u evrima, i te kako je bilo. Štednja građana Srbije samo u bankama premašuje devet milijardi evra. Za pomenute vrednosne hartije ponuđene su primamljive kamate: za dinarske, s rokom dospeća od dve godine, kamate je bila četiri odsto, godinu više 4,5 procenata, za pet godina 5,25 i za deceniju čekanja 6,25. Kod evra je za iste rokove to jedan odsto pa 1,75, 2,50 i nakon desetleća četiri procenta. Sve kamate su na godišnjem nivou. Podaci Uprave za javni dug govore da je najviše kupljeno dinarskih obvzenica s rokom dospeća od pet godina i uz kamatu od 5,25 procenata godišnje – za 82 miliona dinara, dok je onih decenijskih, uz godišnju kamatu od 6,25 odsto, prodato za 76 miliona dinara. Kod evroobveznica najtraženije su bile one s kamatom od četiri odsto i rokom dospeća od deset godina. Prodato ih je za 10,6 miliona evra, a prate ih petogodišnje obveznice gde je prihod od 2,5 odsto: kupljeno ih je u vrednosti od 3,26 miliona evra.

Zašto štediše nisu kupile obveznice

   O tome zašto štediše i drugi koji imaju slobodnih sredstava nisu požurili u poslovne jedinice Poštanske štedionice da kupe obveznice Branislav Jorgić iz Brokerske kuće „Jorgić” kaže: – Naši ljudi još uvek nemaju naviku da kupuju hartije od vrednosti i na taj način sebi obezbede prihod od novca kojim raspolažu - Objašnjava naš sagovornik. – Osim toga, nisu ni dovoljno obrazovani i malo znaju o mogućnostima koje obveznice nude. Izvesno je da bi suma prodatih obveznica bila veće da je to propraćeno odgovarajućom marketinškom kampanjom, bar onako jakom kakva je bila kod igre „Uzmi račun i pobedi”. Čak su nadležni mogli naparaviti i malu igru pa da izvučeni dobiju kamate u celosti i pre roka dospeća obveznica, ali nisu... Jorgić smatra da je dobro što je emitovanje državnih obveznica počelo jer je to način da građani steknu kulturu kupovine i štednje  ulaganjem u državne hartije. – Pre sedam-osam godina država se zaduživala uz kamatu od sedam do osam odsto na godišnjem niovu. Već tada je mogla ponuditi obveznice građanima. Dug se mora platiti, a novac bi ostao u Srbiji – kaže Jorgić.  Nadležni će verovatno analizirati ovaj nastup na domaćem finansijskom tržištu, prostora za popravku ima. Sledeći krug verovatno će doneti bolje rezultate.

Može novac i pre roka

   Kupci obveznica mogu novac podići i pre roka dospeća, ali tada dobijaju manju sumu nego da su dočekali svoj datum. Kod obvzenica u domaćoj valuti tada se dobija od 2,75 do pet odsto. Za obveznice nominovane u evrima to je između 0,25 i 2,5 procenta, sve zavisi od toga koliko je kupac čekao. Da li bi se više postiglo da kod nas postoji sekundarno tržište gde bi se obveznicama moglo trgovati, teško je reći.

Ubijen Oliver Ivanović

ubijen

   Nepoznati napadači izvršili su atentat na Olivera Ivanovića juče ujutro u Kosovskoj Mitrovici, a on je ubrzo podlegao povredama. Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8.15 časova dogodila u Kosovskoj Mitrovici, objavilo je više beogradskih medija. Kako za "Blic" kaže Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić, Ivanović je nažalost podlegao povredama. "Izgleda da je već na licu mesta preminuo. Koliko znamo za sada, zadobio je pet prostrelnih rana. Odmah je prevezen u bolnicu, lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali nije bilo spasa", priča Vlajić za "Blic. Kosovska policija je samo potvrdila da je Ivanović upućen u bolnicu i da trenutno nema više informacija o napadu, piše "Koha". Na Ivanovića su pucali dok je ulazio u prostorije svoje stranke.
   Zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Besim Hoti izjavio je za portal KoS Sev da sve policijske snage tragaju za napadačima na Olivera Ivanovića. "Poslali smo jedinice na teren. Jedinice su u bolnici i ispred kancelarija da to utvrdimo i službeno", kazao je u Hoti, prenosi Blic.

Nastavlja se suđenje za ubistvo Ćuruvije

   U Specijalnom sudu u Beogradu danas će biti nastavljeno suđenje četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. U ovom slučaju za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik toga centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak kome se zbog bekstva sudi u odsustvu. Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
   Radonjić i Romić su od jula u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu. Radonjić i Marković se terete za podstrekivanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu. Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti". Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Tužilaštvo pregovara sa hrvatskim huliganima o visini kazne

   Beogradsko Više tužilaštvo pregovara sa hrvatskim huliganima, koji su učestvovali u neredima na stadionu Partizana, o kolektivnom priznanju krivice za nasilničko ponašanje, piše "Blic". Pregovori su počeli u ponedeljak ujutru, navodi "Blic" pozivajući se na nezvanična saznanja koje je za taj list preneo "izvor upoznat u tok istrage protiv Splićana". "Predmet pregovora pre svega biće visina kazne. U ovom trenutku, spominje se nekoliko mogućih ishoda, ali o tome će još biti rasprave. Tužilaštvo, međutim, insistira na zatvorskim, a ne uslovnim kaznama", kaže izvor Blica. Kako objašnjava list, nakon što je postupajući tužilac izneo inicijalni predlog za priznanje krivice za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, za koje je najviša zaprećena kazna do 12 godina, njega su uz savete svojih branilaca razmatrali i uhapšeni Hrvati. Prema saznanjima "Blica", u okviru tog sporazuma tužilaštvo predlaže zatvorske kazne za nasilnike, kao i proterivanje iz Srbije na period od tri godine. Uz to, dodaje list, Splićanima uhapšenima u neredima biće zabranjeno da prisustvuju fudbalskim utakmicama "na stadionu JNA". S druge strane, Hrvati traže da im pritvor odmah po priznanju krivice bude ukinut, te da zatvorsku kaznu odsluže u Hrvatskoj, navodi "Blic". Uz to, tvrdi, na osnovu dokaza koji su do sada sklopljeni u okviru istrage, neki od njih smatraju i da ne postoji osnov za osuđujuće presude, pa se protive potpisivanju sporazuma koji bi ih tretirao jednako, kao grupu. Jedan od njih je i navodni predvodnik grupe Damir Tovarović, MMA borac iz Splita, hrvatskoj policiji odranije poznat po kriminalnim radnjama, navodi beogradski list.

Volf o Trampu: Čovek je potpuna budala

volf

   Autor knjige "Vatra i bes: Unutar Trampove Bele kuće" Majkl Volf u razgovoru za "Gardijan" rekao je za američkog predsednika Donalda Trampa da "on samo želi da neko drugi uradi njegov posao" kao i da "želi da pobedi, a priroda pobede mu nije važna". "Pričao sam sa brojnim prijateljima i saradnicima Donalda Trampa. On se rukovodi idejom 'Ja sam pregovarač', ali svi oni kažu da on nikada nije pregovarao ništa", rekao je Volf. "Pregovaranje zahteva detaljno razumevanje. To je metodičnost. On to ne može", kaže autor knjige.
   Volf kaže i da je Tramp "tolika anomalija" i da on "toliko nije ono što bi trebao da bude da je sve što čini na neki način apsurdno". Volf je rekao da ne zna da li je američki predsednik "klinički lud", ali da zna, s obzirom na ono što je video i čuo od ljudi oko predsednika, da je Tramp "vrlo nepredvidljiv, iracionalan, ponekad na granici nepovezanosti, opsednut sam sobom i pokazuje sve one simptome za koje bi svako razuman rekao 'Šta se to dešava ovde, da li je nešto pogrešno?' " Svako oko Trampa misli da je on "šarlatan, budala, idiot" i neko ko uopšte nije sposoban da funkcioniše u tom poslu, istakao je Volf u razgovoru za "Gardijan". "To je sve eksplozivno, jer se o tome radi u vezi Donalda Trampa. On je takva anomalija, toliko nije ono što bi trebalo da bude, da sve što radi je na nekom nivou besmisleno", ocenio je Volf.
   Govoreći o pokušaju Trampa da zabrani objavljivanje knjige, Volf je rekao da je to još jedan pokazatelj koliko je Tramp van kontrole. Znam da su svi pokušali da ga spreče u tome, ali nisu uspeli, rekao je Volf i dodao da je Tramp uradio ono što nijedan predsednik nije nikada, "pokušao da tuži nekoga zbog klevete i narušavanja privatnosti". "Čovek je potpuna budala, sve što je uradio jeste da je izreklamirao moju knjigu", rekao je Volf. Ispričao je i da je u prvih osam meseci Trampove administracije bio više od 20 puta u Beloj kući da bi prikupio informacije za svoju knjigu. "Dolazio sam sa željom da izgledam kao novinar sa svrhom, ali tu želju izgubite kada vas bukvalno svi ignorišu. Postanete komad nameštaja, tip koji je toliko jadan da se ljudi trude da ga zaborave", rekao je Volf opisujući svoje odlaske u Belu kuću. Kako je primetio, mediji su svakom novom eksplozivnom pričom o Trampu u stvari normalizovali njegovo "nenormalno predsedništvo".
   Prema njegovom mišljenju, u slučaju Trampovog izbora izvršen je praktično eksperiment: neka predsednik bude neko potpuno drugačiji i suprotan od toga kakvi su obično predsednici i kakvi mislimo da treba da budu. "To je bio eksperiment. Pozitivno je to što su ljudi shvatili da je eksperiment propao - čak i velik broj ljudi koji su glasali za njega", rekao je Volf. "Ovo nije knjiga o mojim utiscima, već knjiga o utiscima ljudi oko njega. Bilo mi je važno da ne naglašavam svoj odnos s njim ili svoje utiske o njemu", zaključio je Volf u intervjuu za "Gardijan".

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize