nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

21.februar 2018.

B. Janković: Zakon ne dozvoljava različite zarade za isti posao

jankovic

   Istraživanja pokazuju da su žene za isti posao manje plaćene od muškaraca, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i dodaje da je reč o diskriminaciji žena, a ne nedostatka zakona. Ona je naglasila da Srbija spada u zemlje sa najmanjim platnim jazom i da je u našoj zemlji problem manji nego u državama EU. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. to iznosi 8,7 odsto, kaže Janković i dodaje da razlika u platama za isti posao nije dozvoljena srpskim zakonima. "Znamo da taj problem postoji posebno u privatnom sektoru, gde ne postoji obaveza javnog objavljivanja zarada", kaže poverenica.
   Govoreći o značaju ženskog preduzetništva za ravnopravnost u društvu, Jankovićeva kaže da to preduzetništvo treba da bude prepoznato kao veoma važan faktor ekonomskog razvoja našeg društva i važno za dostizanje pune ravnopravnosti. Ona je naglasila da je važan današnji sastanak predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić sa ženama preduzetnicama, jer žene koje su postigle uspeh u svojim delatnostima mogu mnogo da kažu na tu temu kao i da kažu šta je to što država može da učini za poboljšanje poslovnog okruženja.
   Upitana da prokomentariše slogane za podsticaj rađanja, ona je rekla da smatra da slogani nisu od neke pomoći kada je reč o rešavanju demografskih problema i da je važno što je na Dan državnosti stigla poruka iz državnog vrha da će se tom pitanju posvetiti posebna pažnja narednih godina.

Budućnost reklame - influenseri

   Influenseri preko društvenih mreža su osobe koje na izabranom mediju govore o nekom proizvodu, radnji ili mestu i za to su i plaćeni. Iako to zvuči kao izmišljen posao, zapravo je jedan od najtraženijih poslova današnjice. Influensera ima na različitim društvenim mrežama, u zavisnosti od njihovih ambicija, publike i vrste proizvoda koju promovišu. Najviše ih ima na instagramu, tviteru, jutjubu i ličnim blogovima. Kada je došlo do eksplozije popularnosti društvenih mreža, pojavila su se zanimanja za koja pre desetak godina nismo ni čuli. Influenseri, šereri, samo su neka od njih, a istraživanje magazina "Forbs'' iz 2017, pokazalo je da najpoznatiji svojim delovanjem na internetu zarađu i do 100 hiljada evra mesečno.
   Novosađanka Milica Perić poznata pod pseudonimom Kovalska, na svom Jutjub kanalu postavlja snimke popularnih video igara, skečeve, iskustva i mišljenja o raznim društevnim temama. Njen kanal redovno prati preko 80 hiljada ljudi, a zahvaljujući više od 9,5 miliona pregleda, uspela je da od svog interesovanja ostvari profit i stekne popularnost, uglavnom među mladima. Milica je samo jedna od mnogih srpskih, popularno rečeno, influensera. Oni su pojedinci koji su vrlo eksponirani u digitalnom svetu i koji slikama, video-klipovima i tekstovima imaju uticaj na kreiranje javnog mnjenja. Takođe, svojim stavovima utiču na popularnost i prodaju određenog proizvoda, pa postaju nezaobilazni u reklamiranju velikih kompanija. Međutim, takva reklama ne znači nužno i dobra reklama.
   Većina stručnjaka smatra da su influenseri budućnost marketinga, jer se pokazalo da ljudi, a posebno mladi, uglavnom ne veruju tradicionalnim reklamama, a ukoliko se ona plasira putem influensera, biće autentičnija, a samim tim ubedljivija. https://www.youtube.com/watch?v=LIJNMQGWJDM

Kako urušiti svoj influens?

   Uticajni pojedinci na društvenim mrežama (DM), bilo da su angažovani u advertajzingu te zarađuju od svog influensa ili da nisu, imaju problem da nakon određenih uspeha izgube uticaj. Najčešći uzrok "pada" uticajnih korisnika društvenih mreža su zapravo oni sami. Pažnja koju su stekli na društvenim mrežama nije trajna. Tu pažnju je potrebno održavati. Održavanje pažnje je naporan posao. Pored upornosti i mnogo truda podrazumeva izuzetnu kreativnost, dovitljivost, pa i inteligenciju. Domaći influenseri, često idu u dve krajnosti. Jedna je oslanjanje isključivo na sopstvenu kreativnost i inteligenciju, a druga je šabloniran rad.
   Kreativnost može da podbaci. Potrebno je povremeno gledati šta rade drugi na društvenim mrežama. Ne samo uticajni korisnici društvenih mreža, nego zapravo svi koji su u vašem opsegu. Često se dobre ideje, istina nedovršene, kriju kod marginalnih pojedinaca na društvenim mrežama, koji nisu uticajni. Na kraju influenser, da bi bio u toku, mora da prati šta je to što društvenu zajednicu na mrežama preokupira.
   Šablonski rad, po određenim zacrtanim pravilima, uz mnogo upornosti i truda, jeste koristan u izvesnoj meri, ali bez dobrih ideja on je sterilan i na duge staze je osuđen na propast. Zapravo influenser, ukoliko želi to da ostane, mora biti stalno prisutan na društvenim mrežama. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/kako-urusiti-svoj-influens_890903.html

Socijalna pravda preduslov za miran život

socijalna

   Socijalna pravda predstavlja osnovni preduslov za ostvarivanje mirnog i prosperitetnog života svih građana u društvu, rekao je u ponedeljak zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Svetskog dana socijalne pravde. "Socijalna pravda zasnovana je na principima jednakosti, uvažavanja različitosti i zaštite ljudskih prava, a neprekidnim podsećanjem na značaj ovih vrednosti i iskorenjivanjem glavnih prepreka u ostvarivanju socijalne pravde oblikujemo humano društvo koje neguje dostojanstvo svih svojih građana", kazao je Pašalić navodi se u saopštenju.
   Ističe, da je prema zvaničnim podacima stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, među kojima su, pored dece, u posebnom riziku od nemaštine stariji i osobe sa invaliditetom. "Organi javne vlasti sa posebnom pažnjom bi trebalo da rešavaju probleme najugroženijih, stvarajući uslove za nastanak države koja štiti prava svih njenih građana", zaključio je Pašalić. Svetski dan socijalne pravde, odlukom generalne skupštine UN, obeležava se danas kako bi na poseban način bili istaknuti globalni problemi kao što su siromaštvo, socijalna i ekonomska isključenost i nezaposlenost svetske populacije.

Ubrzati dinamiku oko gradnje jeftinih stanova za vojsku i policiju

   Početkom meseca predstavljen je "leks specijalis" – Zakon za gradnju jeftinih stanova za pripadnike bezbednosnih snaga. Tada je bilo najavljeno da će se on usvojiti za mesec dana, te da će izgradnja stanova početi na proleće. Ipak, još uvek nisu poznate sve lokacije na kojima će oni biti građeni, kao ni kriterijumi po kojima će se odlučivati ko ima pravo na kupovinu. Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas na sastanku Komisije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti da je neophodno da se ubrza dinamika kako bi posle usvajanja zakonskog teksta mogla da počne izgradnja stanova u drugom kvartalu. U saopštenju iz njenog kabineta se navodi da je Komisija za pripremu predloga programa izgradnje stanova razmatrala dinamiku i faze realizacije projekta, kao i modele za njegovo finansiranje.
   Pored toga Komisija je razmatrala i rezultate Radne grupe koja je zadužena za izradu nacrta zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova, kao i lokacije za izgradnju stanova po gradovima i to Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo i Vranje. Na sastanku su učestvovali i ministar odbrane Aleksandar Vulin i ostali članovi Komisije. Kako je ranije najavljeno, ove godine gradiće se prvih 7.500 stanova čija je vrednost ukupno 220 miliona evra.

Vršac: Jastrebovi čuvaju aerodrom

vrsac

   Gotovo svi evropski aerodromi imaju organizovanu sokolarsku službu koja radi na obezbeđenju prostora oko pista i objekta. Od nedavno, ptice pružaju biološku zaštitu i na aerodromu vršačke SMATS-e. Drva jastreba su na aerodromu nekoliko meseci, pripadaju vrsti Harisov jastreb i jedina su ptica grabljivica koja lovi u grupi. Podesna je za biološku zaštitu, dobro podnosi prisustvo ljudi i urbanih objekta. "Rođeni su u zatočeništvu i obučeni da nam pomognu u zaštiti ovakvih površina od neželjenih ptica. Svojom pojavom i prirodnom reakcijom na plen oni stvaraju strah kod drugih životinja i onda mi koristimo taj instiktivni strah kod ptica tako što ih sama pojava jastrebova rasteruje i stvara paniku i mi onda imamo čistu situaciju gde nema neželjenih ptica, kaže Radan Bulatović", sokolar.
   Do pre par meseci, dok se ovi jastrebovi nisu uhodali i prilagodili novoj sredini, prilazna površina aerodromu se crnila od vrana, golubova i ostalih ptica koje su piste koristili kao i avioni. "Mi smo tu redovnim prisustvom grabljivice stvorili strah tako da možete da vidite ptice kako dolaze do ivice ograde i stoje na okolnom drveću, ali ne sleću na sam aerodrom i tako smanjujemo rizik od udara aviona u pticu", kaže Radan. Jastrebovi nisu opasni za sve koji se prema njima ponašaju bez represije. https://www.youtube.com/watch?v=_o2AZE3s9q8

Popis državne imovine odložen do 2020. godine

   Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da je popis državne imovine odložen do 2020. godine zato što lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da popišu svoju imovinu. Brnabić je, odgovarajući na pitanje novinara zašto je popis državne imovine odložen već šesti put, rekla da je to "skandal" i da "gubimo ogroman novac zbog toga", ali je podsetila da je prepis matičnih knjiga u elektronski oblik, koji je mnogo jednostavniji posao, trajao više od sedam godina. Ona je ocenila da bi Ministarstvo finansija trebalo da pruža mnogo veću podršku lokalnim samoupravama da bi se taj popis završio.
   "Svi skupa, a pre svaga lokalne samouprave čija bi to trebalo da bude imovina i od kog poreza bi oni trebalo da imaju sopstvene prihode, moraju tome da pristupe na mnogo ozbiljniji način", rekla je Brnabić novinarima u pauzi sastanka koji je imala sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Brnabić je rekla da će Nacionalna akademija za javnu upravu prvi put u Srbiji uvesti kontinuiranu edukaciju za službenike u lokalnim samoupravama.

Radna grupa za strateško rešavanje pitanja banja!

radna

   Privatizacija banja u Srbiji, strateška ili javno-privatna partnerstva u njima najavljivana su za prošlu godinu. Na to će se, međutim, sačekati barem još nekoliko meseci. U Ministarstvu turizma saznajemo da je nedavno formirana Radna grupa za strateško rešavanje otvorenih pitanja vezanih za banje i banjska lečilišta. Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi, u odnosu na broj stanovnika, ali taj potencijal nedovoljno je iskorišćen. Ipak, kao dobar primer, izdvaja se Termal "Vrdnik", gde ističu da banjski turizam i te kako ima uslova za razvoj.
   "Svakako taj nivo turizma ima perspektivu. Naši lekari i terapeuti se unapređuju, a sve više se ulaže i u opremu i mi imamo jako dobar potencijal za medicinski turizam", kaže dr Gordana Marošan, pomoćnik direktora za zdravstvo Specijalne bolnice "Termal Vrdnik". Međutim, postoje i mnoge banje i lečilišta koja nisu u tako dobrom stanju, odnosno ono je iz godine u godinu sve gore.
   U Ministarstvu turizma za našu televiziju navode da je formirana radna grupa, čiji zadatak će biti da se analizira stanje u banjama i predloži rešavanje otvorenih pitanja. "Mi ćemo, nadam se u narednih nekoliko meseci, imati kao rezultat rada te radne grupe, predloge po kojim modelima rešavati problem u samim banjama, kako bi se one stavile u funkciju i bile u potpunosti svrsi shodne", kaže Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu turizma.
   Pre privatizacije ili strateških i javno-privatnih partnerstava u banjama, morala bi da budu rešena imovinsko-pravna pitanja, pre svega sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ideja je da ta imovina pređe u vlasništvo države, kako bi Vlada mogla da pokrene proceduru privatizacije ili uputi poziv za strateško ili javno-privatno partnerstvo. Dokle se sa tim stiglo iz PIO Fonda do emitovanja ove rubrike nismo dobili odgovor.

Titel: Uređivanje i ulepšavanje naselja

   Savet mesne zajednice Titel u proteklom periodu realizovao je nekoliko projekata usmerenih na uređivanje i ulepšavanje naselja. Uklonjena je divlja deponija uz naselje na prilazu magistralnom putu II-A reda, a u drugoj fazi planirano je uređenje te površine kroz sadnju drvoreda. U saradnji sa firmom „DMS Gradnja” izgrađen je prilaz Radničkoj ulici, kako bi kola Hitne pomoći mogla nesmetano da priđu kućama. Uređeni su atarski putevi, nov teren za fudbal na pesku i sređen je odbojkaški teren na gradskoj plaži. Sada se privode kraju radovi na krovu i u dvorištu zgrade bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja u Glavnoj ulici broj 29, kao i radovi na betoniranju trotaora u Ulici Mihajla Krestića.
   U planu je da se gradi dečije igralište u Ulici Put za rit, postavljanje košarkaške table s košem u parku kod bioskopa. Radiće se i na obnavljanju pešačkih staza i uređenju prilaza Titelu, kroz uklanjanje divljeg šiblja i sadnju drvoreda.

Folije za auto stakla samo uz atest

   Saobraćajna policija već neko vreme pojačano kontroliše vozila sa tamnim staklima i sankcioniše vozače čiji automobili nemaju odgovarajući atest za folije na oknima. Pojedini vlasnici četvorotočkaša sa tamnim staklima, ne mogu da dobiju atest, jer nemaju adekvatne folije, pa su prinuđeni da ih skidaju, a mnogi se na taj korak odlučuju i zbog cene dobijanja tog dokumenta, koja je od oko 10.000 dinara do više od 20.000 dinara, u zavisnosti od modela vozila. https://www.youtube.com/watch?v=qefH2zSAVnQ

Oslobodite se cigarete!

   Ukoliko ste razmišljali da ostavite cigarete, živite zdravijim načinom života i ne bacate novac u dim, pomoć moć možete dobiti u Centru za prevenciju Doma zdravlja Novi Sad. U ovom centru, naime, od sledeće sedmice, startuje nova grupa za odvikavanje od pušenja. Nova radna grupa za odvikavanje od pušenja počela je sa radom u ponedeljak, 19. februara u Centru za prevenciju koji se nalazi u novosadskom Domu zdravlja u Rumenačkoj broj 102.
   Cigaretu, kažu stručnjaci iz ovog centra, nije teško ostaviti uz savete i podršku grupe, a prvi i najvažniji korak je donošenje odluke o tome. Sastanak nove grupe za odvikavanje od pušenja u ponedeljak počinje u 18 časova. Odvikavanje od pušenja traje pet dana i besplatno je. Ukoilko ste zainteresovani, možete se prijaviti putem telefona 064/80-88-120, na mejl cpznovisad@gmail.com ili doći lično. https://www.youtube.com/watch?v=qFGvVyWgw3I

Lončar ne traži alibi za odliv medecinara

   Na pitanje o tome što lekari i medicinsko osoblje masovno odlaze iz Srbije, ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da je ta pojava poslednjih godina prisutna u gotovo celom svetu i navodi podatak da se u Nemačkoj 2016. zaposlilo 218 lekara iz Srbije, dok je iz Hrvatske bilo više od 400. - Ne tražim alibi ni opravdanje u ovim podacima jer iskreno žalim zbog odlaska svake osobe koja je mogla svojim znanjem da doprinese našem sistemu. U protekle tri i po godine zaposlili smo više od 9.000 zdravstvenih radnika i odobrili više od 5.500 specijalizacija - naveo je on. Govoreći o problemu korupcije, kaže da je proklamovao nultu toleranicju u svim oblastima zdravstva bilo da se ona odnosi na javlne nabavke ili odnos pacijent-lekar i da je formirao antikorupciono telo koje je svakodnevno na terenu i provera sve prijave koje im stignu, ali obavlja i vanredne i nenajavljene posete zdravstvenim ustanovama.

Novi Sad: Pojava morbila i rubeola zbunjuje roditelje

   U jeku epidemije malih boginja od kojih je u našoj zemlji do sada obolelo više od 2.100 ljudi, a bilo je i smrtnih slučajeva, roditelji su često u panici i ne znaju da li je osip koji se pojavio na telu deteta znak pojave morbila ili rubeola. Lekari kažu da postoje razlike u simptomima ove dve vrste boginja, ali savetuju svima da što pre odvedu dete kod pedijatra i započnu lečenje. Podsećaju i da je najbolji način zaštite od obe ove zarazne bolesti MMR vakcina. Epidemiolog docent dr Mioljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da se osnovna razlika između ova dva oboljenja ogleda u kliničkoj slici, odnosno u simptomima i znacima oboljenja.
   Dok je rubeola uglavnom blaga infekcija gde 50 osto slučajeva prolazi bez klinički izraženih tegoba, sa diskretno prisutnim osipom koji se često previdi, kod morbila dominira ospa koja je makulopapularna i koja se prvo javlja na licu da bi se u naredna tri dana spustila na celo telo. Dodatno, osip kod rubeole može da bude praćen svrabom, što nije slučaj kod morbila. Ono što jeste prisutno kod rubeole, a što ne karakteriše kliničku sliku morbila je otok subokcipitalnih limfnih žlezda, kao i žlezda smeštenih iza ušnih školjki i u predelu vrata obolele osobe, kaže dr Ristić i dodaje da kod rubeola infekcije mogu da budu prisutni i bolovi u zglobovima, koji su češći kod žena starijeg uzrasta, a retko su prisutni kod male dece i muškaraca.
   Njegov savet roditeljima je da se kod pojave bilo kog od znakova ili simptoma rubeole ili morbila odmah jave izabranom pedijatru deteta, kao i u slučaju svake druge zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija. Osim visokih stopa hospitalizacije kod obolevanja od morbila, naročito u uzrastu nevakcinisane dece mlađe od pet godina i starijih od 20 godina, kod obolelih mogu da se jave komplikacije u vidu otitisa, dijareje, zapaljenja mozga, konvulzija, a najčešća komplikacija morbila s potencijalom za nastanak smrtnog ishoda je zapaljenje pluća, navodi dr Ristić.
   Rubeola virus ima izražen teratogeni potencijal na plod u prvom trimestru trudnoće, koji se registruje kod 90 odsto obolelih trudnica, a dr Ristić kaže kako ova infekcija može da bude uzrok smrti ploda, spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja. Zbog potencijalne opasnosti za nastanak nakaznosti ploda, oštećenja sluha, vida, srca, mozga, koštano-zglobnog sistema, jetre i slezine, od izuzetnog je značaja da buduće trudnice budu prethodno vakcinisane MMR vakcinom u uzrastu kada je vakcinacija preporučena kalendarom vakcinacije u Srbiji, napominje dr Ristić.

Potrebno dostići obuhvat imunizacijom

potrebno

   Iako je tokom poslednja tri meseca dopunskim imunizacionim aktivnostima obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom povećan na teritoriji Novog Sada i Vojvodine, dr Ristić ocenjuje da su potrebni dodatni napori svih u sitemu imunizacije, kako bi se dostigao željeni obuhvat od 95 osto vakcinisanih, naročito u uzrastu dece od jedne i dve godine života. Efikasna zaštita protiv rubeole i morbila je MMR vakcina, koja štiti i od zaušaka. Jednom posetom lekaru i vakcinacijom MMR vakcinom istovremeno štitimo decu od tri različita oboljenja. Od početka novembra prošle godine do 13. februara ove godine u Vojvodini je registrovano 53 slučaja morbila, a od tog broja, u epidemiji koja je prijavljena u Gradu Novom Sadu, obolelo je 26 osoba, kaže dr Ristić. https://www.dnevnik.rs/drustvo/pojava-morbila-i-rubeola-zbunuje-roditele-18-02-2018

Prvi simptomi morbila

   Prvi simptomi morbila javljaju se od  sedam do 18 dana nakon inkubacije. Bolest u početku liči na prehladu s curenjem iz nosa i blagom temperaturom. Oči mogu da postanu crvene i osetljive na svetlo. Kako bolest napreduje, obično od trećeg do sedmog dana bolesti, temperatura može da poraste i do 39 i 40 stepeni Celzijusa. Javlja se ospa koja traje od četiri do sedam dana, obično počinje na licu i širi se po celom telu. Posle infekcije ostaje doživotan imunitet. Osobe obolele od morbila najzaraznije su od drugog do četvrtog dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe.

Više mesta za lečenje tuberkuloze, manje za rehabilitaciju

   Vlada Srbije donela je uredbu o izmenama Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova, kojom se uređuje broj bolesničkih postelja po glavi stanovnika. Prema novoj uredbi, za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava na bolničku zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji predviđena je 38.561 bolnička postelja, odnosno do 5,5 postelja na 1.000 stanovnika. U odnosu na prošlu godinu, ukupan broj bolničkih postelja ostaje isti, a ne menja se ni broj postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju akutno obolelih i povređenih.
   Tu je i dalje predviđeno 24.649 postelja za lečenje na sekundarnom nivou (opšte i specijalne bolnice, kliničko-bolnički centri, instituti), odnosno, 6.000 bolničkih postelja na tercijarnom nivou (klinike, instituti i klinički centri). Isti je i broj raspoloživih postelja za lečenje i dugotrajnu hospitalizaciju psihijatrijskih bolesnika (3.250), ali je povećan broj postelja za lečenje obolelih od tuberkuloze, nespecifičnih oboljenja pluća i drugih hroničnih oboljenja i stanja (1.282 umesto dosadašnjih 912 postelja).
   Za rehabilitaciju, Ministarstvo je predvidelo 3.380 bolničkih postelja, što je za 370 postelja manje nego prošle godine. Tako Specijalna bolnica za neurološka i posttraumatska stanja Stari Slankamen, sada ima 20 postelja za rehabilitaciju manje nego prošle godine (275 umesto dosadašnjih 295). Specijalna bolnica za rehabilitaciju Vrdnik dobila je 20 postelja i sada ima 90, namenjenih za rehabilitaciju reumatskih oboljenja i povreda i oboljenja lokomotornog sistema.
   Institut za rehabilitaciju, Beograd, ima deset postelja manje nego prošle godine – 370, namenjenih za rehabilitaciju neuroloških oboljenja, oboljenja srca i krvnih sudova, reumatskih oboljenja, oboljenja respiratornog sistema i povrede, oboljenja lokomotornog sistema i rehabilitaciju dece, uključujući i onkološku rehabilitaciju.

Lončar: Dobro je što roditelji tuže protivnike vakcinacije

loncar

   Ministar zdravlja Zlatibor Lončar podržao je tužbu roditelja i stručnjaka koja je podneta protiv osoba koje su javno promovisale antivakcinalne stavove. „Video sam u medijima da se sprema tužba stručnjaka i roditelja protiv šarlatana koji su promovisali antivakcinalne stavove. I to je dobro, jer očigledno drugačije ovakve stvari ne mogu da se reše”, rekao je Lončar za list Kurir. On je kazao da bi voleo da čuje kako osobe koje su kao deca vakcinisane, a koje su se borile protiv vakcinacije, objašnjavaju činjenicu da sada postoji epidemija malih boginja sa smrtnim slučajevima. „Da li je neko od tih narodnih pevačica i ostalih šarlatana došao u neku zdravstvenu ustanovu da obiđe decu koja su dobila komplikacije od morbila? Da pogledaju u oči lekare i sestre koji se bore da ih izleče od nečega što nije moralo da im se dogodi u 21. veku”, naveo je Lonačar.
   Grupa od 270 roditelja iz cele Srbije podnela je 3. februara Prvom osnovnom sudu u Beogradu krivičnu prijavu zbog izazivanja panike i nereda protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece. Na toj listi nalaze se i pojedine javne i estradne ličnosti.

Za tužbu zbog NATO bombardovanja potrebni naučni dokazi

   Iako dugo najavljivano, formiranje Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje ljudi u Srbiji, čiji bi podaci bili osnov za eventualnu tužbu države protiv alijanse, za sada je ostalo samo na rečima. Naime, konkretni koraci o osnivanju tog tela nisu preduzeti nakon sastanaka članova Inicijativnog odbora sa ministrima zdravlja, odbrane i zaštite životne sredine u novembru i decembru prošle godine, saznaje Tanjug. S druge strane, u Nišu je nedavno najavljeno formiranje Saveta za pokretanje tužbe protiv 19 članica NATO pakta zbog bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom zbog sve većeg broja obolelih od malignih bolesti.Član Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja i načelnica Klinike za neurohirurgiju KCS Danica Grujičić rekla je za Tanjug da je nakon dva sastanka sa ministrima i podrške dobijene iz Kancelarije predsednika Srbije ''sve stalo i da ništa više nije urađeno''. Grujičić je izrazila nadu da će Komisija ipak biti formirana dodavši da Inicijativni odbor, sastavljen od brojnih naučnika i lekara, neće odustati od svoje namere. 'Nešto ćemo sigurno preduzeti. Lično, nemam nameru da ćutim, ali nelogično je da se obraćamo vladama drugih zemalja, a da naša vlada neće to da uradi'', navela je Grujičić i apelovala na premijerku, predsednika Srbije i ministre da se nastavi sa realizacijom ideje o osnivanju Komisije. http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/za-tuzbu-zbog-nato-bombardovanja-potrebni-naucni-dokazi_893990.html

Dogovorena pomoć obolelima od spinalne mišićne atrofije

dogovorena

   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar dogovorili su se 16. februara sa predstavnicima Udruženja obolelih od spinalne mišiće atrofije (SMA) da se u narednom periodu ulože svi napori kako bi se pomoglo u rešavanju problema s kojima se oboleli svakodnevno suočavaju. Tokom susreta, kako je saopšteno, predstavnici Udruženja SMA ukazali su na probleme obolelih od ove retke neuromišićne bolesti, koja se manifestuje postepenom, ali progresivnom atrofijom mišića i gubitkom osnovnih životnih funkcija. Predsednik Vučić i ministar Lončar su najavili pomoć u rešavanju problema obolelih.

Povećanje izvoza vojvođanske privrede

   "Ukupna ekonomska aktivnost u 2017. godini u odnosu na nivo u 2010. godini, povećana je za 6,7 odsto, što znači da je BDP rastao po prosečnoj realnoj godišnjoj stopi od 0,8 odsto. U odnosu na 2010. godinu, u 2017. godini sektor industrije beleži rast od 16,5 odsto, a sektor građevinarstva beleži oporavak ekonomske aktivnosti i vrednost izvedenih radova povećana je za 31,3 odsto", kaže predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.
   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine, ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji, merena bruto domaćim proizvodom, u 2017. godini realno je povećana za 1,9 odsto, dok stopa realnog rasta BDP u četvrtom kvartalu 2017. godine iznosi 2,5 odsto (fleš procena) u odnosu na nivo BDP u istom kvartalu prethodne godine.

Vojvodina: Industrijska proizvodnja zabeležila brži rast

   Industrijska proizvodnja regiona Vojvodine u 2017. godini zabeležila je nešto brži rast, posmatrano međugodišnje, po stopi od 7,7 odsto. Izvor rasta je prerađivačka industrija koja u ovoj godini beleži stabilan trend rasta po međugodišnjoj stopi od 7,7 odsto. Sa međugodišnjeg aspekta posmatranja, u ovom periodu zabeležen je rast fizičkog obima proizvodnje u 20 od 24 proizvodne oblasti prerađivačke industrije regiona.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije 34,4 milijarde evra

   U 2017. godini ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije iskazana u evrima iznosi 34,4 milijarde evra. U 2017. godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene vojvođanskog regiona iznosi 10,2 milijarde evra i veća je za 16,9 odsto od ostvarene robne razmene u 2016. godini. Vrednost izvoza je 4,9 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 14,8 odsto, dok vrednost uvoza iznosi 5,3 milijarde evra, što je za 19,0 odsto više od realizovanog uvoza 2016. godine. "Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene Srbije, vojvođanski privrednici su realizovali 29,8 odsto. U ukupnom izvozu učestvovali su sa 32,9 odsto, u ukupnom uvozu sa 27,4 odsto, a u deficit sa 8,6 odsto. U strukturi ukupne spoljnotrgovinske robne razmene u AP Vojvodini u 2017. godini, prerađivačka industrija čini 83,5 odsto ukupnog izvoz, a 63,5 odsto ukupnog uvoza. Kada je u pitanju sektor trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, čini 10,3 ukupnog izvoza, a 23,1 odsto ukupnog uvoza. Sektor Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo čini 2,8 odsto izvoza AP Vojvodine, a 1,8 odsto uvoza", ističe Vučurević.

Independent: Skandal sa humanitarcima na KiM i u BiH

independant

   Nakon što je otkriveno da su humanitarni radnici organizacije "Oksfam" plaćali žene na Haitiju za seksualne usluge, kao i da je među njima verovatno bilo i maloletnica, osvanule su izjave svedoka i dokazi o sličnim događajima na drugim mestima gde su humanitarci bili zaduženi da pomognu lokalnom stanovništvu usled rata ili prirodne katastrofe. To se dešavalo i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, navodi britanski "Independent". "Tokom mog prvog putovanja na Kosovo 1999, ubrzo nakon završetka rata, vozač mi je rekao da se tamo gradi veći broj bordela blizu oblasti u kojima su se nalazili pripadnici humanitarnih organizacija i misije UN, zato što su mnogi muškarci koji su tamo bili stacionirani često koristili 'usluge' prostitutki", navela je novinarka Džuli Bindel.
   Ona je dodala da je videla mnoge muškarce kako ulaze u bordele, "uprkos činjenici da su mnogi od njih bili tamo kako bi savetovali lokalne vlasti o strategijama borbe protiv trgovine ljudima". Bindel je navela i slučaj kad je Katrin Bolkovac, koja je nadgledala misiju UN u Bosni i Hercegovini, tužila svoje nadređene za nepravedno otpuštanje 1999. godine nakon što je prijavila da pripadnici misije plaćaju za seksualne usluge, siluju maloletne devojke i učestvuju u trgovini ljudima. "Bila sam na Balkanu kada se ta priča pojavila i pričala sa brojnim zvaničnicima UN o tome. Mnogi sa kojima sam razgovarala su ili opravdavali one koji su plaćali za seksualne usluge, rekavši da su bili dugo daleko od kuća i da im je seks bio potreban, ili su optužili Bolkovac da je lagala", rekla je Bindel.

Optužbe za prostituciju i trfiking protiv zvaničnika iz Rumunije

   Bivši policajac iz Filadelfije i istražitelj UN za ljudska prava u Bosni 2009. godine Dejvid Lemb istraživao je optužbe protiv šest zvaničnika iz Rumunije, sa Fidžija i iz Pakistana, koji su bili stacionirani u Bijeljini, a koji su, prema tim optužbama, terali žene na prostituciju i prodavali ih kao roblje. Lemb je, kako se navodi, našao veliki broj dokaza kako bi otvorio istragu, ali se nakon toga suočio sa fizičkim pretnjama, a njegovi nadležni su sprečili tu njegovu nameru.

Humanitarci plaćali prostitutke iz fonda za humanitarnu pomoć

   Za Haiti je direktor "Oksfama" priznao da su on i humanitarni radnici na tom području koristili prostitutke i plaćali im iz fonda za humanitarnu pomoć. Među prostitutkama je, navodi "Independent", vrlo verovatno bilo i dece. Sve to se na Haitiju dešavalo nakon razornog zemljotresa 2010. u kom je stradalo više od 220.000 ljudi, povređeno preko 300.000 i oko milion i po ostalo bez doma.

Čad i Filipini: Humanitarci koristili za seks žene i devojčice

   "Postoji mnogo navoda da su neki visoki zvaničnici humanitarnih organizacija koristili za seks žene i devojčice u Čadu 2006. godine. Mnogi muškarci koji rade u zemljama u razvoju koriste žene na taj način, kao 'zaslugu zbog posla'. Znamo da mnoga tržišta seksa u zemljama poput Filipina postoje zbog prisustva vojske i takozvanih mirovnjaka", navela je Bindel. Ona je istakla da mnogi humanitarni radnici i pripadnici UN-ovih misija omogućavaju i učestvuju u "užasnim kršenjima ljudskih prava", naročito nad ženama i decom. "Postoji mnogo slučajeva seksualnog zlostavljanja dece i trgovine ljudima unutar sirotišta na Haitiju nakon što je bio pogođen zemljotresom, a pojedine mlade žene su govorile o tome kako ih očaj i siromaštvo primoravaju na prostituciju na ulicama. Gde god ima sukoba, prirodnih katastrofa i siromaštva, žene i deca će biti zlostavljani i naterani na prostituciju", komentariše "Independent".

Indija: Masa linčovala optužene za silovanje deteta

   Ogorčena masa od oko 1.000 ljudi upala je i izvukla iz policijske stanice dvojicu osumnjičenih za silovanje i ubistvo petogodišnje devojčice, i linčovala ih na licu mesta. Jedan policajac rekao je za AP da je 15 policajaca povređeno tokom upada rulje u policijsku stanicu. On navodi da su ogorčeni ljudi prvobitno tražila od policije da im predaju osumnjičene, međutim, nakon što je policija odbila zahtev, upali su i izvukli ih iz pritvora, a potom linčovali.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize