nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Краља Александра I Карађорђевића бр.6
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

28. februar 2017.

Policijski sindikat: Neko mora da odgovara

policijski

   Policijski sindikat Srbije saopštio je da je stanje u bazama i smeštajnim objektima policajaca na jugu zemlje i dalje loše, a ishrana policajaca još uvek problem. Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović rekao je da za "neodgovornost i nebrigu starešina i vrha MUP Srbije, neko mora da odgovara". "Naše kolege koje su na terenu u Prihvatnom centru za migrante u Preševu cele prošle nedelje su jeli samo pasulj. Čak im je dva dana za večeru služen pasulj. U kuhinji su im rekli da samo to imaju u magacinima, te da su magacini prazni. Smeštaj ljudstva je i dalje loš, neuslovan, u kupatilima su čučavci, a kao vrata služe im ćebad, kao što se može videti na fotografijama u prilogu", kazao je Mijailović. On je kazao da kolege sa terena konstantno upućuju apele da im sindikat pomogne, zato što zbog takvih uslova boravka često imaju zdravstvene probleme.
   Mijailović je rekao i da se plaši da će uskoro zbog tih problema policajci početi da odbijaju zadatke na jugu Srbije. "Ukoliko ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nije dobio informacije od svojih saradnika od neljudskom stanju u bazama policije, možda bi mogao sam da se informiše i obiđe položaje policije. Mi smo već upozoravali dva puta na probleme i sa smeštajem i sa ishranom u objektima gde borave policajci koji se prevashodno bore sa talasom migranata", rekao je predsednik sindikata.

Srpski vojnik na ivici bede

   Dok se uveliko seje marketing o novom oružju Vojske Srbije koje stiže iz Rusije, pripadnici srpskih odbrambenih snaga imaju najmanja primanja u regionu, piše Radio Slobodna Evropa. Da se to ponižavajuće stanje promeni, nisu pomogli ni protesti vojnih sindikata krajem prošle godine. Iako su se godinama zalagali, vojni sindikati nisu uspeli da pridobiju Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije da svi zaposleni budu osigurani od nesrećnog slučaja, uprkos tome što to zakon propisuje, piše "Slobodna Evropa". Osim toga, zaposleni ne dobijaju realne naknade za troškove prevoza. Zbog toga su pripadnici Četvrte brigade kopnene vojske, sa boravkom u Nišu, čijih je 14 članova povređeno 23. februara u saobraćajnoj nesreći kod Vladičinog Hana, bilo prinuđeno da kod privatnog prevoznika "Kavim jedinstvo" koji je davao popust kupe mesečnu kartu na relaciji Niš-Vranje-Niš jer im mesečna nadoknada od oko 12.000 dinara ne pokriva realne troškove prevoza.

Antić: Jedino tužbom do odštete

   Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da neki od povređenih vojnika nisu ni osigurani za slučaj nesreće i da će imati problem da pokriju troškove povreda i dobiju naknadu za štetu. “Mi smo jedini državni organ koji nema kolektivno osiguranje, koje je poslodavac po Zakonu o radu obavezan da plaća. Svaki poslodavac je dužan, po Zakonu o radu, da osigura svog zaposlenog, u periodu od kada krene na posao, tokom rada i dok se ne vrati sa posla kući - kaže on. Međutim, dodaje Antić, mi takvo osiguranje nemamo, nego je svaki pripadnik Vojske koji se usled rada povredi, a povredom na radu se smatra svaka povreda od momenta kada krenete na posao do momenta dok se ne vratite s posla, prinuđen da tuži poslodavca – u ovom slučaju je to Republika Srbija – i da u postupku parnice ostvariti naknadu štete. - Pri tome ste u međuvremenu možda bili podvrgnuti nekim operacijama ili ste morali plaćati participaciju koja je veća od vaše plate - kaže Antić.

Plata vojnika 30.000 dinara

plata

   O stanju zaposlenih u Vojsci Srbije rečito svedoči podatak da 81 odsto njih ima platu manju od prosečne u Srbiji, pri čemu je zarada običnog vojnika tek neznatno više od 30.000 dinara. - Stanje u Vojsci je depresivno i nezadovoljstvo je mnogo veće nego što sindikati uspevaju da saopšte na protestima - ocenjuje za RSE publicista i vojnopolitički komentator Ljubodrag Stojadinović. - Slika o Vojsci koja postoji u našem društvu ima dve strane: jedna strana je onaj marketinški deo koji u svojim izjavama emituje premijer, kupovinom razne polovne tehnike i olupina po otpadima bivšeg Sovjetskog Saveza, a na drugoj strani imamo status vojnika – ne samo običnih vojnika nego i oficira koji brinu o njima – koji se zaista nalaze na donjoj granici socijalnog opstanka, koji zaista nisu u stanju da svojim primanjima regulišu osnovna mesečna potraživanja za preživljavanje porodice, a kamoli nešto drugo iznad toga - navodi on.

Đorđević: Nema novca za veće plate

   "Sindikati traže povećanje plate od 30 posto, a ja zaista ne znam gde da pronađemo 8,6 milijardi dinara godišnje za tu namenu". Ovo je 21. februara izjavio ministar odbrane Zoran Đorđević na konferenciji Finansiranje bezbednosti za 21. vek, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Đorđević objašnjava da čak i da je postojao zakonski osnov za preraspodelu sredstava u budžetu, toliki novac jednostavno ne postoji u sistemu. On se ne saglasio sa konstatacijom da naša vojska ima najmanje plate u regionu, kao i da polovina vojnika nije stambeno obezbeđena.
   On se osvrnuo i na nabavku migova iz Rusije, ocenivši da mu nisu jasne tolike polemike i nedoumice oko tog posla kada je sve urađeno najtransparentnije moguće. - Opredelili smo 185 miliona evra za nabavku deset migova 29, a ta sredstva raspodeljena su u tri faze. Prva i druga faza tiču se predeksportne pripreme, što znači njihov dolazak ovde i njihov remont, koji će ih osposobiti za delovanje u narednih 14 godina. U tom periodu, u okviru para koje smo odvojili, na njima će biti remontovani motori i agregati. U trećoj fazi, od preostalog novca, ti avioni biće modernizovani - objašnjava Đorđević.
   Ministar ne deli mišljenje pojedinih stručnjaka da je nabavka ruskih migova preskupa, jer ukoliko se ukupna cifra podeli na deset aviona uz ugovoreno održavanje u periodu od 14 godina, to je 18,5 miliona evra po avionu, što, kako je rekao, ne postoji nigde na svetu.

Šabić: Kazne za tužilaštvo

   Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izrekao je novčane kazne Višem javnom tužilaštvu, jer nije postupilo po njegovom nalogu da dostavi određene informacija povodom slučaja Savamala. Šabić u saopštenju navodi da su novčane kazne izrečene povodom tri zahteva za informacije koje se odnose na slučaj "Savamala" - o profesionalnoj biografiji postupajućeg tužioca, da li su protiv osoba koje nisu postupale po zahtevima tužioca u toku istrage pokrenuti krivični postupci, kao i informacije o tome da li su protiv istih osoba pokrenuti disciplinski postupci te ako jesu, brojeve akata kojima je to učinjeno. Poverenik u saopštenju podseća da su rešenja Poverenika prema zakonu konačna, obavezujuća i izvršna, ali da Više tužilaštvo po njemu ipak nije postupilo, već ga je obavestilo da je sve spise predmeta prosledilo Apelacionog javnom tužilaštvu u Beogradu. Budući da takav postupak nije predviđen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poverenik navodi da se "nameće zaključak da Više tužilaštvo uspostavlja nov, u pravnom poretku nepostojeći mehanizam za izigravanje prava javnosti, što je kažnjiv prekršaj".
   Šabić navodi i da ga je Više javno tužilaštvo dopisom obavestilo da se obratilo Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom da tužbom kod Upravnog suda zatraži poništaj rešenja Poverenika. Dodaje da bi Republičko javno tužilaštvo moglo da podnese takvu tužbu Upravnom sudu, ali da čak ni to ne bi predstavljalo opravdanje za nepostupanje po konačnom, izvršnom i obavezujućem rešenju. Eventualnu odluku o odlaganju izvršenja mogao bi, kaže Šabić, po zakonu doneti jedino postupajući Sud. Šabić zaključuje da je nepoštovanje zakona od strane bilo kog organa vlasti uvek razlog za zabrinutost, a "pogotovo kada to čini organ kakav je tužilaštvo u čijoj zakonskoj definiciji stoji da mu je jedna od osnovnih funkcija da štiti zakonitost". "A u konkretnom, i inače više nego neprijatnom slučaju 'Savamala', koji s razlogom privlači veliku pažnju javnosti, i domaće i strane, uskraćivanjem javnosti informacija koje su sasvim očigledno legitiman predmet njenog interesovanja i čije objavljivanje ne može ugroziti ni jedan legitiman interes, slučaj dobija dodatnu nepoželjnu dimenziju", istakao je Šabić.

ARD: Srpska pravosudna realnost

ard

   Nemački javni servis (ARD) emitovao je u nedelju 26. februara u svom Evropskom magazinu priču o noćnom rušenju u Savamali, u kojem navodi da preduzetnici koji su izgubili imovinu nisu obeštećeni ni godinu dana kasnije, dok policija i tužilaštvo odbijaju da povedu istragu.
   “Došli su noću, nenajavljeno, maskirani, sa bagerima. Rušilačka jedinica je završila posao. Sledećeg jutra su zgrade mnogih preduzetnika bile sravnjene sa zemljom. Tako je napravljeno mesto za prestižnu novogradnju na obali Save u Beogradu”, piše u najavi emisije na portalu javnog servisa koju objavljuje Dojče vele. Policija i tužilaštvo i dan danas obijaju da povedu istragu. Umesto toga srpsko pravosuđe dela protiv novinara koji kritički izveštavaju o temi – to je pravosudna realnost u jednoj evropskoj zemlji sa kojom EU pregovara o pristupanju, dodaje ARD.

Poziv svim majkama u borbi za roditeljska prava

   Dve mlade majke o čijim su životnim pričama pisali mediji - Marija Mali i Nataša Naletina - su preko “Danasa” javno pozovale sve majke u Srbiji, koje smatraju da su kao one nepravedno ostale bez starateljstva nad decom, da im se pridruže u borbi za ostvarenje roditeljskih prava. Marija i Nataša ističu za taj list da nisu jedine koje su, kako tvrde, spregom sutkinje Lidije Alagić, advokata Dragana Krajnovića i sudske veštakinje Nade Janković, brutalno izgubile starateljstvo nad decom, iako su one te koje su trpele nasilje od strane svojih muževa, a centri za socijalni rad dali mišljenje da su podobne majke. One smatraju da jedino udruženim snagama mogu stati otimanju maloletne dece majkama, naterati nadležne institucije da istraže sve sumnjive slučajeve i na taj način ukazati na nepravdu koja postoji u srpskom pravosuđu, koje staje na stranu moćnih očeva kada je u pitanju borba za starateljstvo nad detetom ili decom. Takođe, našem listu su se prethodnih dana javile i druge majke koje tvrde da su na isti ili sličan način izgubile starateljstvo nad decom. U tim slučajevima sutkinja nije bila Lidija Alagić, jer su se sporovi vodili u drugim sudovima, ali se imena advokata Krajnovića, odnosno njegove advokatske kancelarije i veštakinje Janković itekako spominju.

Navala na Sajam turizma

   Beograđani, ali i posetioci iz cele Srbije, iskoristili su prvi dan vikenda da posete Sajam turizma koji se već treći dan održava u beogradskom sajmištu. Velike gužve stvorile su se još na ulazu u sajamski kompleks, a ljudi su mahom krenuli kako bi pogledali ponude za letovanja, koje se sada mogu rezervisati uz popuste i do 50 odsto.

Sremska Mitrovica: Bolnica dobila Trijažni centar

   U Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici u petak je zvanično počeo sa radom Trijažni centar, koji funkcioniše u okviru Urgentnog prijema gde se primaju i zbrinjavaju pacijenti kojima je neophodna hitna medicinska pomoć. Na ovom odeljenju novi su tehnički radovi, organizacija rada, kao i komisija koja kontrolište kvalitet rada. Novina u radu Odeljenja za prijem i zbrinjavanje urentnih stanja je otvaranje trijažnog pulta, čime odeljenje postaje Trijažni centar. Od danas svi pacijenti koji se jave na pregled prvi kontakt imaće sa sestrom trijažerom koja će na osnovu njihovog opšteg stanja proceniti kom redu od pet kategorija hitnosti pacijent pripada.
   Promene su se dogodile u čitavom ovom odeljenju, povećan je broj medicinskih radnika na tim poslovima, ali i broj prostorija. Sada postoje tri funkcionalne jedinice, to su prostorija za reanimaciju, ambulanta i opservacija. I prostorno i kadrovski , uz neophodnu aparaturu, Urgentni prijem danas ima gotovo sve mogućnosti da u najkraćem mogućem roku pruži kvalitetnu bolničku uslugu za hitna stanja i zato funkcionisanje Trijažnog centra pruža dodatni kvalitet u radu sa pacijentima. Na ovaj način bolnica je bliža dobijanju nove akreditacije, s obzirom da je upravo moderniji i funcionalniji prijem bio jedan od uslova.

Stojkov: Ne očekujem nestašicu lekova

   Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov izjavila je da ne očekuje nestašice lekova, bez obzira na tešku situaciju u državnim apotekama i blokadu računa u mnogima od njih, ali da očekuje pad kvaliteta u farmaceutskim uslugama. Ona kaže da su na tešku situaciju u državnim apotekama ukazivali nadležnim institucijama poslednjih meseci i godina, ali da se stanje nije poboljšalo. "Jedini način da se poboljša situacija je donošenje odgovarajuće zakonske regulative koja bi omogućila nesmetan rad i nesmetan način pružanja farmaceutske zdravstvene zaštite i u državnim, i u privatnim apotekama", rekla je Stojkov.
   Najteža situacija je, kako kaže, u Apotekarskoj ustanovi Pančevo, koja je u blokadi od 2015 godine.

Kako sprečiti demenciju

   Dokazano je da manje gledanja televizije, čitanje literature koja zahteva određeni umni napor i rešavanje ukrštenica pomaže britkosti uma. Da bismo izbegli demenciju, neophodno je da mozak konstantno održavamo u dobroj kondiciji. Dokazano je da manje gledanja televizije, čitanje literature koja zahteva određeni umni napor i rešavanje ukrštenica pomaže britkosti uma. Sadržajni razgovori takođe pomažu očuvanju mentalne snage, kao i slušanje zahtevne muzike, šetnja i uopšte boravak na svežem vazduhu i u prirodi, ističu stručnjaci.
   Mnoge osobe sa normalnim padom intelektualnih sposobnosti, koji je uslovljen godinama, traže pregled bojeći se da nemaju Alchajmerovu bolest ili demenciju. Njihove primedbe najčešće se odnose na trenutke kada ne mogu da se prisete određene reči ili dobro poznatog imena. Žale se i na odsutnost kao i na nedostatak koncentracije. Adekvatnim pregledom moguće je ustanoviti da su njihove kognitivne sposobnosti i dalje očuvane i da su povremeni ispadi vezani samo za starosno doba. To, međutim, ne znači da stanje ne može da se pogorša ako se ulenjimo i zanemarimo "mentalnu gimnastiku".

Srbija druga u Evropi po smrtnosti od raka pluća

srbija

   - Četvoromesečna kampanja „Ugasi je“ pokazala je da je problem zavisnosti od cigareta u Srbiji veoma ozbiljan, a da je osvešćenost ljudi o štetnosti duvana vrlo niska. To potvrđuju i rezultati poslednjeg istraživanja koje je sprovelo britansko Udruženje za istraživanje raka pluća  (Cancer Researć UK) prema kom se Srbija nalazi na drugom mestu kada je u pitanju broj umrlih od ove bolesti, sa 45,6 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika. Ispred nas je samo Mađarska, sa 51,6 smrtnih ishoda izazvanih rakom pluća na 100.000 ljudi - izjavila je farmaceutkinja Anđelija Đurić, povodom zvaničnog završetka kampanje „Ugasi je“, koja je trajala od novembra prošle godine. - S obzirom na to da je naš glavni cilj, osim da navede ljude da ostave cigarete, bio i da se podigne svest o tome koliko štete na naše zdravlje, ali i društvo ima duvan, mislim da smo u toj nameri i uspeli, jer je veliki broj ljudi tražio savete o ostavljanju pušenja, kako u svim apotekama širom Srbije, tako i na našem sajtu - istakla je Đurićeva. - Iako je zvanično kampanja završena, program Podrške za odvikavanje od pušenja se nastavlja, pa svi  oni koji žele da se posavetuju o najboljem i najlakšem načinu da se oslobode nikotinske zavisnosti, mogu to i nadalje uraditi u 140 apoteka širom Srbije. 

Problem nikotinske zavisnosti epidemija svetskih razmera

   Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će, ako se ne uvedu rigoroznije mere kontrole uzgoja, proizvodnje, prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda, do 2030. broj umrlih od bolesti izazvanih duvanskim proizvodima porasti na osam miliona ljudi, na globalnom godišnjem nivou. Trenutno je samo 11 odsto svetske populacije zaštićeno od duvana sveobuhvatnim državnim zakonima protiv duvanskog dima, upozorava američko Udruženje za borbu protiv duvana ASH (Action for Smoking and Health), dok nacionalne kampanje za odvikavanje od pušenja postoje samo u 19 zemalja sveta, što pokriva jedva 14 odsto svetske populacije.
   U svetu trenutno ima 1,1 milijardu pušača, ali se očekuje da će taj broj u naredne dve decenije porasti na 1,6 milijardi. Pušenje je većinom rasprostranjeno u zemljama s niskim i srednjim razvojem, jer tamo ne postoje zakoni koji ograničavaju korišćenje duvanskih proizvoda. U siromašnijim zemljama, među kojima je i Srbija, oko 30 odsto kućnog budžeta se troši na duvan, što umnogome umanjuje sredstva koja se izdvajaju za ishranu, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Prema podacima SZO tokom 20. veka u svetu je od bolesti izazvanih duvanom umrlo 100 miliona ljudi, a bez adekvatnih mera, ta brojka će za ovaj vek iznositi 1 milijardu.

Narodna biblioteka obeležava 185. rođendan

   Povodom 185. rođendana Narodne biblioteke Srbije 28. februara biće organizovani programi posvećeni srpskim književnicima i bibliotekarima koji su ujedno i poziv javnosti da se afirmišu vrednosti nacionalne kulture i prepozna značaj i uloga biblioteka u savremenom društvu. Program će početi u 11.00 sati, centralnom manifestacijom, na kojoj će se obratiti upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i tom prilikom biće dodeljena nacionalna nagrada u oblasti bibliotekarstva "Janko Šafarik".
   Od ove godine, na rođendan Narodne biblioteke Srbije, svoju reč biblioteci darovaće po jedan istaknuti poslenik naše kulture. Ove godine to će biti Ivana Dimić.

Nagrada "Janko Šafarik" Miloradu Vučkoviću

   Nagrada "Janko Šafarik" za ukupan doprinos bibliotekarstvu dodeljena je Miloradu Vučkoviću, bibliografu savetniku i načelniku Centra za uzajamnu katalogizaciju Republike Srbije. Žiri u sastavu: prof. Mihajlo Pantić (predsednik), Vladislav Bajac, Ivana Dimić, Ljubomir Branković i Tamara Butigan Vučaj, većinom glasova, doneo je odluku da se nagradi Vučković za izuzetan doprinos razvoju i modernizaciji bibliotečko-informacionog sistema koji se ogleda u uspostavljanju sistema uzajamne elektronske katalogizacije i povezivanju biblioteka u jedinstven sistem. Narodna biblioteka Srbije dodeljuje od 2014. godine povodom svog Dana nacionalnu nagradu "Janko Šafarik", koja se sastoji od Povelje i novčanog dela. Dobitnici nagrade u protekle tri godine bili su istaknuti bibliotekari Miro Vuksanović, Svetlana Jančić i Jasmina Ninkov. Janko Šafarik (1814-1876) je bio pionir muzeologije i bibliotekarstva u Srbiji 19. veka i upravnik Narodne biblioteke Srbije od 1861. godine, koji je fondove Biblioteke uvećao neprocenjivo vrednim rukopisima i starom štampanom knjigom.

Janković: Zabrana kulturnih dešavanja negacija pravne države

jankovic

   Vršilac dužnosti zaštitnika građana, Miloš Janković je na svom Tviter nalogu pružio podršku pop muzičaru Vladi Georgievu, povodom aktuelnog otkazivanja koncerta u Smederevu. “Zabrana koncerata i drugih kulturnih dešavanja je najviši oblik totalitarizma. Negacija pravne države i vladavine prava, podrška@VladoGeorgiev”, napisao je 25. februara Janković. Nešto ranije objavio da su se Smederevci preko društvenih mreža pobunili protestujući protiv, kako navode, skandalozne odluke da se koncert Vlada Georgieva, zakazan za 4. mart, odloži/otkaže po drugi put. U međuvremenu je samoorganizovana fejsbuk grupa „Koncert Vlade Georgieva u Smederevu – ipak ćemo održati“. Smerederevci su odlučili da se koncert ipak održi. Onda kada je i trebalo, 4. marta u 20,30 na Gradskom trgu, kao građanski protest. Kako navode, Vlado Georgiev je pozvan da bude gost na “koncertu Vlade Georgieva”. Inače, grupa je za nekoliko sati dobila 700 članova, a Vlado Georgiev je na svom Tviter nalogu objavio da dolazi na građanski protest.

"Gospodin mangup", monografija o Gagi Nikoliću

   Detalji iz života i blistave karijere legendarnog glumca Dragana Gage Nikolića, satkani u pričama naših eminentnih autora, naći će se umetničkoj monografiji "Gospodin mangup" Radmile Stanković, čija je promocija zakazana za 9. mart u Ateljeu 212. Umetnička biografija, koju će objaviti izdavačka kuća "Laguna", nastala je u dogovoru sa njegovom suprugom, proslavljenom glumicom Milenom Dravić, u želji da se o njemu prvi put na jednom mestu progovori kao o filmskom, pozorišnom i televizijskom glumcu. Svoje priče i sećanja na Gagu Nikolića ispričali su filmski kritičar Milan Vlajčić, pozorišni kritičar Aleksandar Saša Milosavljević, dramaturg i televizijski poslenik Predrag Perišić, pisac i akademik Dušan Kovačević, reditelji Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Ljiljana Todorović, Miloš Radivojević, Slobodan Šijan, Boro Drašković, Miroslav Lekić, Zdravko Šotra i Miloš Radović i Dragoljub Draža Petrović, novinar i glavni urednik "Danasa". Urednica fotografije je Goranka Matić.

Nakon skandala "Mesečina" ipak najbolji film

   Posle kraće zabune na bini i pogrešnog čitanja od strane Vorena Bitija, "Mesečina" Berija Dženkinsa proglašena najboljim filmom. Ema Stoun najbolja glavna glumica, Kejsi Aflek nagrađen u muškoj konkurenciji. Reditelj filma "La-la-lend" Demijan Šazel osvojio Oskara za režiju i oborio rekord kao najmađi dobitnik. "Ograde" Denzela Vošingtona donele Vajoli Dejvis Oskara za sporednu žensku ulogu, dok je nešto ranije glumac Maheršala Ali nagrađen za mušku sporednu ulogu koju je ostvario u "Mesečini" Berija Dženkinsa, nominovanoj u osam kategorija. 
   Ovogodišnju dodelu Oskara obeležila je zabuna do koje je došlo kada je Fej Danavej za najbolji film proglasila "La-La lend", a glumac Voren Biti je pojasnio šta se zapravo desilo na sceni. Agencije ističu da je prvi put da se napravi tako velika greška na najvećoj američkoj dodeli filmskih nagrada. Greška je ispravljena tek pošto je veći deo ekipe "La-la lend" preuzeo nagradu. Biti kaže da mu je data pogrešna koverta.

Najneprijatniji trenutak u istoriji Oskara, sledi istraga

najneprijatniji

   Grešku na dodeli Oskara, koju je agencija AP juče nazvala najneprijatnijim trenutkom u istoriji ove nagrade, šoubiznisa, a možda i istorije SAD, biće predmet istrage Američke filmske akademije. Firma "PvC", koja je zadužena za prebrojavanje glasova kao i za koverte sa imenom pobednika na dodeli Oskara već više od 80 godina, izvinila se zbog ovog incidenta. Kada su predstavnici firme shvatili da je došlo do greške, potrčali su na scenu da to isprave - ali prekasno, rekli su zvaničnici za AP.
   Ovogodišnju dodelu Oskara obeležila je zabuna do koje je došlo kada je Fej Danavej za najbolji film proglasila "La-La lend", a glumac Voren Biti je potom u bekstejdžu pojasnio šta se dogodilo. Rekao je da je otvorio kovertu i da se zbunio kad je video na njoj piše "Ema Stoun. La-La lend", dodavši da je to jedna od najčudnijih stvari koja mu se ikad dogodila. "Hvala Bogu što nas je bilo dvoje na sceni", dodala je Fej Danavej koja ga je potom zapitala kome treba to da kaže. "Svima", rekao je Biti u bekstejdžu. U tom trenutku jedan službenik obezbeđenja pokušao je da uzme pravu kovertu, a Biti je rekao: "Obezbeđenje neće dobiti to. Ja ću je dati Beriju Dženkinsku, reditelju "Mesečine". Biti je takođe odbio da pokaže kovertu nekon drugom, navodi AP. Ova haotična scena odmah je izbila na vrh liste najzanimljivijih momenata dodele Oskara. Čak je i prevazišla scenu iz 1974. godine kada je goli muškarac protrčao scenom.

Tabaković : Broj banaka određuju tržište

   - Broj banaka u Srbiji ne određuju bilo čije izjave, već tržište i klijenti, poručila je Tabaković, povodom nedavne izjave bišeg guvernera Radovana Jelašića da se sve grčke banke spremaju za povlačenje iz naše zemlje. "Broj banaka na tržištu Srbije nije stvar moje ocene, bivšeg guvernera, bilo kog bankara ili bilo kog pojedinca. Tržište i klijenti procenjuju broj banaka potreban njima, odnosno profitabilnost bankarskog sektora u Srbiji određuje da li će neko ovde ostati ili napustiti ovo tržište", rekla je Tabaković na konferenciji za medije u NBS. Ona je podsetila da je regulativom o licenciranju banaka prvi put isključeno doskreciono pravo NBS da odlučuje o tome ko može da uđe na bankarsko tržište Srbije, naglasivši da je naša zemlja otvorena za sve kvalitetne sticaoce licence i za one koji vide prostor da ga razvijaju i na njemu zarađuju. Tabaković je podsetila da je krajem prošle godine data dozvola za rad Banci Kine (Bank of China) u Srbiji, koja je počela sa radom u januaru, i koja je izabrala Beograd kao centar za razvoj svog poslovanja u ovom delu Evrope. Takođe je izrazila zadovoljstvo što i domaći privatni vlasnici pokazuju interes za učešće u bankarskom sektoru Srbije, navodeći da je okončana transakcija u kojoj je Direktna banka iz Kragujevca preuzela Findomestik banku. "Imamo saznanja da postoje interesovanja za Alfa banku od domaćeg sticaoca ali još nismo dobili zvaničnu aplikaciju da damo saglasnost koja se od NBS očekuje", rekla je Tabaković.

Kakva je sudbina grčkih banaka u Srbiji

   Povodom spekulacija koje se tiču grčkih banaka u Srbiji, naglasila je da NBS niti iznosi, niti želi da iznosi podatke "koji mogu na bilo koji način da ugroze stabilnost finansijskog sistema, da unesu nemir među zaposlenima u bankama, među deponente...". "U tom smislu ne bih podržala neodmerene izjave, preuranjenje izjave bilo koga kada je reč na primer o grčkim bankama", kazala je guverner, dodavši da sada može da obelodan, pošto je transakcija neuspešno okončana, da su dve grčke banke u našoj zemlji vodile pregovore o spajanju preko šest meseci. "Ono što se dešava sa grčkim bankama nije vezano za uslove na tržištu Srbije. To su planovi koje grčke banke imaju u vezi sa dogovorom sa svojim poveriocima i njihovo povlačenje iz Srbije i regiona jeste načelni plan njihovih matica, a ne iz bilo kojih razloga koji zavise od nas", navela je Tabaković.
   Upozorila je, takođe, da neodmerene izjave, posebno kada je reč o finansijskom sektoru, mogu da stvore uznemirenje, da snize vrednost nečijih akcija, ili da utiču na to da se donese preuranjena odluka od koje bi svi mogli da imaju štetu. Guverner je predočila da grčke banke od 2015, kada je počela grčka kriza koja se na određeni način ticala i nas, ni na koji način nisu dovele u pitanje stabilnost srpskog finansijskog sistema, jer je NBS preduzela pravovremen mere koje su uticale na održavanje poverenja u finansijski sektor.

Stradala dvojica radnika - gradilišta najrizičnija u ovom periodu

   Pet radnika na gradilištima širom Beograda poginulo je za poslednjih godinu dana, a poslednja dva tragična slučajeva dogodila su se u razmaku od samo dva dana. Nažalost, ovakve nesreće se dešavaju svake godine kada nastupe prvi topli dani nakon zime. Radnik R.A., koji je bio angažovan na poslovima tesara, poginuo je juče oko 13.30 sati dok je silazio sa ploče iznad petog sprata, kada su mu merdevine na kojima je stajao "proklizale". Nesrećni čovek pao je na ploču prvog sprata, a lekari Hitne pomoći koji su izašli na lice mesta, mogli su samo da konstatuju smrt. Slična tragdeija dogodila se dva dana pre, na mestu izgradnje stambene zgrade u Ulici Živka Petrovića kod broja 32a kada je radnik Vladan P. (37) nastradao od strujnog udara. On je oko 14 sati, prema rečima očevidaca, na zgradi nameštao oluk kojim je zakačio žice pod naponom. Kada ga je udarila struja, on je pao sa skele visoke osam metara i na mestu poginuo.

Veći broj žrtava trgovine ljudima

veci

   Tokom 2016. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima registrovao je 55 osoba koje su bile žrtve eksploatacije u Srbiji, što je za 37 odsto više u odnosu na godinu ranije, izjavila je za Tanjug Katarina Ivanović iz agencije Astra. Prema najnovijim podacima dostavljenim Tanjugu, uglavnom su žrtve žene i devojke koje su najčešće seksualno eksploatisane (47 žrtava je ženskog pola), dok je zabeleženo osam slučajeva naših građevinara u Francuskoj koji su radno eksploatisani, a zabeležen je jedan slučaj prinude na vršenje krivičnih dela. Od ukupnog broja otkrivenih slučajeva eksploatacije deca čine 38 odsto, od čega su većina devojčice. "Na osnovu podataka, može se videti da su osobe ženskog pola znatno više zloupotrebljavane nego osobe muškog pola, čak u 85 odsto slučajeva", ističu iz Astre.
   U 67 odsto slučajeva žrtve su bile državljani Srbije na teritoriji naše zemlje, dok je njhova destinacija bila i Nemačka (16 odsto), a podaci pokazuju da je i po jedan slučaj zabeležen u Makedoniji, Holandiji, Italiji, Švajcarskoj i Siriji. Srbija je tokom 2016. godine bila u najvećoj meri i zemlja porekla i zemlja eksploatacije žrtava trgovine ljudima, istakla je Ivanović i dodala da je poslednjih 10 godina prisutna lokalna trgovina, dok su nekada to uglavnom bile Ukrajinke i Moldavke. Prošle godine je Centar primio 40 prijava koje se odnose na migranate i izbeglice, od kojih je 35 prijava bilo u vezi sa nestalim maloletnim osobama. Među tom populacijom i na osnovu tih prijava identifikovane su dve žene žrtve. "Samo tokom protekle godine preko Astra SOS telefona primili smo više od 3.700 poziva, koji su uglavnom vezani za trgovinu ljudima. Čak 375 tih poziva bilo je od roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena u porodilištu", rekla je Ivanović. Ona je dodala da trgovci mogu biti svi, a da se najčešče dešava da su to najbliži prijatelji, rođaci, pa čak i roditelji, obajšnjavaju iz Astre.

Zaštita žrtava i dalje nerealizovana aktivnost

   Prema podacima MUP-a Srbije, tokom 2016, za krivično delo trgovine ljudima podneto je 11 krivičnih prijava protiv 14 osoba, a identifikovana je 31 žrtva. Svi "trgovci" su naši građani (12 muškaraca i dve žene). Ivanovićeva je rekla da je veliki broj maloletnih osoba nestao među izbeglicama koji su se rastavili od svojih roditelja na migrantskoj ruti. Od ukupnog broja prijavljene nestale dece, 21 dete je nađeno, dok se za njih 11 još uvek traga. Kako je konstatovala Ivanović usvajanje Strategije i Akcionog plana za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima i zaštitu žrtava i dalje ostaje nerealizovana aktivnost u Akcionom Planu za Poglavlje 24. "Ta dva dokumenta su formulisana još 2013, stoga se opravdano postavlja pitanje da li akcioni plan, razvijen za period 2014-2016, danas može da bude usvojen u tom obliku", upitala je Ivanović.

Uhapšena četvorica dilera u Kruševcu

   Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kruševcu, u dve odvojene akcije, zaplenili su 180 grama zelene biljne materije nalik na marihuanu, 25 grama braon materije nalik na heroin i uhapsili D.M. (1981), M.F. (1993), T.M. (1985) i M.M. (1985) iz Kruševca, zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

U Nemačkoj radi tri miliona zaposlenih stranaca

   Oko 31 milion ljudi u Nemačkoj ima posao. Broj nezaposlenih smanjuje se poslednjih desetak godina, a trenutna stopa nezaposlenosti iznosi 5,7 odsto. Od oko 3 miliona stranaca koji su zaposleni u Nemačkoj, 63 hiljade je državljana BiH. Bilo da se radi o uslužnim delatnostima, metalskoj, elektroindustriji ili strojogradnji, za radno mesto većina ih se ne mora plašiti. Udeo državljana BiH među stranim radnicima na tržištu rada vodeće europske ekonomije veći je od 2 odsto. Statistika nemačke Savezne agencije za rad iz juna 2016. beleži godišnji rast broja socijalnih osiguranika iz BiH od čak 10 odsto.
   -Nemačka ekonomija se proteklih godina pozitivno razvijala i imali smo povećanje broja socijalno osiguranih osoba. Sada imamo 31 milion zaposlenih. Imamo tri miliona zaposlenih stranaca, a među njima su i oko 63.000 državljana BiH -podaci su koje iznosi Bate Rabe, portparolka Centrale za posredovanje u zapošljavanju Nemačka. Nemačkom društvu i privredi, koja je i dalje u usponu, trebaju brojni deficitarni kadrovi, poput lečnika, negovatelja, inženjera te brojnih tehničkih zanimanja. To je svakako prilika za stručnjake i radnike iz regiona koji govore nemački jezik, ali je i nastavak crne statistike “odeva mozgova” i radne snage matičnoh država.

Napulj: 94 zaposlena u bolnici dve godine eskivirala posao

napulj

   U toku istrage, u kojoj je korišćen video materijal sa skrivenih kamera, policija je uspela da prikupi dokaze o dobro uigranom sistemu bolnice Loreto Mare u Napulju, gde su određeni zaposleni otkucavali kartice svojih preostalih 94 kolega, prenosi AFP. Policija je kod dva socijalna radnika pronašla 20 kartica za zaposlene, koje su oni koristili da na ulazu u bolnicu otkucaju odsutne kolege, među kojima je i doktor koji je odsustvovao sa posla da bi igrao tenis. Među onima koji su varali sistem bili su i oni zaduženi za održavanje i ažuriranje registra zaposlenih, uključujući jednog koji nije dolazio na posao da bi radio kao šef kuhinje u obližnjem hostelu.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize