nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

25.maj 2017.

Janković zahvalio na inicijativi da bude izabran za Zaštitnika

jankovic

   Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković izrazio je veliku zahvalnost 61 organizaciji civilnog društva koje su uputile Skupštini Srbije, njenim nadležnim odborima i svim poslaničkim grupama inicijativu da bude izabran na funkciju Zaštitnika građana. - Počastvovan sam što potpisnike inicijative čine eminenti stručnjaci, koji su svojim znanjem i dosadašnjim radom doprineli unapređenju ljudskih prava u Srbiji. Posebno mi je zadovoljstvo što sam sa mnogima od njih dugi niz godina sarađivao u ostvarivanju tih ciljeva - kazao je Janković. On je rekao da inicijativu smatra potvrdom njegovog dosadašnjeg rada ali i ukupnih postignuća Zaštitnika građana. Kuća ljudskih prava i više od 60 organizacija civilnog društva uputilo je ranije danas Skupštini Srbije, njenim nadležnim odborima i svim poslaničkim grupama inicijativu za izbor Miloša Jankovića na funkciju Zaštitnika građana.
   Doskorašnji Zaštitnik građana Saša Janković je, zbog odluke da se kandiduje za predsednika Republike, 7. februara 2017. podneo Skupštini Srbije ostavku na tu funkciju i kao vršioca funkcije imenovao svog dugogodišnjeg zamenika Miloša Jankovića. Skupština je ostavku Saše Jankovića konstatovala 21. aprila.

Šiđanin kreće biciklom u Moskvu

   Ivan Mladenović iz Šida planira da biciklom krene put Moskve. Želja mu je da rutu dugu dve i po hiljade kilometara savlada za manje od dvadeset dana. Nekadašnji rukometaš, Ivan Mladenović, biciklizmom se bavi rekreativno i iz hobija. Ideju da se upusti u avanturu i krene put dalekih destinacija ima već pet godina. Duže rute počeo je da savladava pre dve godine. Do sada je dostigao cilj dug 1.700 kilometara. Sledeći cilj mu je Moskva udaljena 2.500 kilometara. Na put kreće 4. juna, preko Mađarske, Slovačke, Poljske i Belorusije, gde planira da u Minsku napravi pauzu i odgleda meč naše rukometne reprezentacije 18. juna. Kaže da za ovaj poduhvat nema posebnih priprema. Put Moskve kreće sam. Kaže da straha nema. Planira da u proseku dnevno prelazi oko 130 kilometara, s obzirom da je prosečna brzina kojom vozi oko 20 kilometara na sat. Mladenovićev krajnji cilj je odlazak biciklom do Tokija 2020. na Olimpijske igre.

Mihajlovićeva: Sveobuhvatna reforma katastra biće prioritet

   Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da će u narednom periodu prioritet tog ministarstva biti sprovođenje sveobuhvatne reforme katastra, kako bi investitori upis nepokretnosti mogli da obave za svega nekoliko dana. "Ambicija nam je da ovo sprovedemo po ugledu na revolucionarnu elektronsku dozvolu, koja je, s ponosom mogu da kažem, dala zamajac građevinskom sektoru", rekla je Mihajlović u intervjuu za novi broj magazina "Diplomacy& Commerce", precizirajući da će uspostava e-katastra omogućiti da se upis imovine obavi za samo tri dana. Izražavajući uverenje da će investitori u Srbiji imati najbolje moguće uslove za ulaganje i širenje biznisa, dodala je da sve mere koje sprovodi njeno ministarstvo imaju za cilj da Srbija uđe u klub 20 prvih zemalja sveta po uslovima poslovanja na Duing biznis listi Svetske banke.

Oko 50 opština želi populacione podsticaje

   Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da je u prva dva meseca ove godine rođeno 1.100 beba više nego u istom periodu prošle godine, kao i da je veliko interesovanje opština za populacione podsticaje. "Međutim, treba biti oprezan sa ovim podacima jer trend se može meriti minimum na šest meseci", pojasnila je Dejanovićeva. Ona kaže da je tome doprinelo što se u medijima više govori o toj temi, ali i mere koje su preduzele određene lokalne samouprave, što je stimulativno delovalo na ljude.
   Ministarstvo koje Dejanović vodi raspisalo je javni potiv za pilot projekte koji traje do 29. maja ove godine, a pravo da učestvuju imaju sve opštine koje ispune dva uslova - da već u svom budžetu imaju predviđena stredstva za mere podrške porodici ili podsticanje rađanja i da imaju telo zaduženo za pitanja demografije. Planirano je da projekti budu pokrenuti u najmanje jednoj opštini u regionu Vojvodine, Beograda, centralna i zapadna Srbija, jugoistočna Srbija, a za njih će biti izdvojeno 130 miliona dinara. Zainteresovanih već ima, do sada im se javilo oko pedeset opština. Dejanović kaže da ukoliko bude po jedna opština iz svake regije to znači da će dobiti po 32 miliona dinara, ali da očekuju da će novac deliti na više opština.

Zaštita životne sredine: Srbija na pola puta

zastita

   Srbija se nalazi na pola puta ka ispunjenju standarda u zaštiti životne sredine potrebnih za članstvo u Evropskoj uniji, rečeno je na savetovanju posvećenom tretmanu otpada koji se održava na Paliću. Polovina evropskih normi je već zakon i kod nas, beleži se porast industrije reciklaže, dok su za postizanje preostalih ciljeva kako otpad više ne bi bio smeće potrebne dve stvari – promena navika svakog od nas i finansijska podrška. Kako je predstavljeno na savetovanju, niški Jugoimpeks je jedan od dobrih primera kako se zatvara krug reciklaže industrijskog otpada. Mesečno recikliraju hiljadu tona starih električnih aparata. U tom procesu nastaje nova sirovina koju plasiraju na evropsko tržište. "Država sa svojim zakonodavnim telima, nauka sa svojim novim rešenjima je tu da nam pomogne, a mi sa našim primerom možemo da pokažemo kako ići dalje", kaže Ljiljana Kostić Despotović, direktor sektora upravljanja opasnim otpadom Jugoimpeks Niš.
   Srbija ima obavezu da do 2030. godine reciklira polovinu komunalnog otpada. Da bi se to ostvarilo, finansiraju se gradnje regionalnih deponija, a svaki građanim će morati da menja svoj odnos prema otpadu. "Kada govorimo o otpadu, treba da naučimo ili prosto budemo svesni toga da o otpadu više ne razmišljamo kao o otpadu koji će se odložiti na deponiju nego otpadu koji će se ponovo iskoristiti u procesu reciklaže, njegovoj ponovnoj upotrebi, korišćenju otpada u energetske svrhe", kaže Radmila Šerović, načelnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prevedeno na jezik administracije, postizanje potrebnih standarda u zaštiti životne sredine obuhvaćeno je u 700 dokumenata, sa preko 5.000 stranica. Sve što je napisano, pre ili kasnije, u praksi treba da sprovede 4.000 stručnjaka.

Na estetsku hirurgiju nikako u kozmetičke salone

   Žene, ali i muškarci sve češće se podvrgavaju estetskoj hirurgiji, a koliko je važan izbor lekara koji radi oparaciju, podjednako je važno i gde se ona obavlja, upozoravaju iz Udruženja estetskih hirurga Srbije. "Želimo da stanemo na put pružanju usluga u neadekvatnim uslovima i prostorima koji nisu registrovani za medicinsku delatnost, već su registrovani kao kozmetički saloni, ordinacije za fizikalnu medicinu", kaže predsednica Udruženja estetskih hirurga Srbije dr Violeta Skorobac Ašanin.
   Ukoliko se intervencije rade u lokalnoj anesteziji, to može da podrži privatna praksa, međutim ukoliko se rade u opštoj anesteziji onda mogu da se obavljaju samo u zdravstvenim ustanovama, napominje sagovornica. "Ukoliko dođe do komplikacija postavlja se pitanje ko će da ih rešava. Kako ćete u kozmetičkom salonu pružiti pacijentu hitnu medicinsku pomoć, ako dođe do alergijske reakcije", pita se Ašanin. Ona kaže da je bezbednost pacijenata apsolutni prioritet nedavno osnovanog Udruženja estetskih hirurga Srbije, čiji je cilj edukacija pacijenata i usklađivanje protokolada u svim medicinskim ustanovama koje se bave estetskom hirurgijom.
   Ašanin kaže i da je za ishod estetske hirurgije važna saradnja pacijenata i lekara, da pacijenti i hirurg moraju da budu tim. "Ishod operacije 50 odsto zavisi od hirurga, a 50 odsto uspešnosti zavisi od samog pacijenta koliko se pridržava instrukcija koje je dobio od lekara, da li poštuje protokol", rekla je Ašanin Tanjugu. Ona je dodala da protokoli moraju biti u pisanoj formi, da pacijent do najsitnijih detalja mora biti obavešten kako da se ponaša nakon operacije, šta sme, a šta ne sme da radi. Bezbednost pacijenata u estetskoj hirurgiji i anti-aging medicini, tema je skupa koji je 16. maja održan u Beogradu, na kojem će govoriti najeminentniji stručnjaci u oblasti estetske i plastične hirurgije.

Vrbaskoj bolnici nedostaje kadrova

   Lekari Opšte bolnice u Vrbasu brinu o zdravlju gotovo 250 hiljada stanovnika sedam opština. Veliki broj pacijenata, manjak kadrova i česti kvarovi medicinske opreme otežavaju rad te zdravstvene ustanove. Pritužbe građana odnose se pretežno na zakazivanje i na dugo čekanje specijalističkih pregleda. Rad Opšte bolnice u Vrbasu otežava i manjak kadrova. Njoj po normativu pripadaju 104 lekara. To znači da nedostaje 13 doktora, 65 sestara, i 22 ljudi za rad u tehničkim službama. O tome je obavešteno resorno ministarstvo. "Bolnica je tu da pomogne građanima i ukoliko imaju probleme u vezi sa ostvarenjem svojih prava, mogu slobodno da se obrate menadžmentu. Mi ćemo ih sigurno rešiti", rekao je Popov.

Egzitova povorka ljubavi i prijateljstva

egzitova

   Uoči Sea Star festivala koji EXIT Tim ovog maja po prvi put pokreće u Umagu, u ponedeljak je ispred Gradske kuće u Novom Sadu krenula velika biciklistička povorka prijateljstva i ljubavi. Vožnja je humanitarnog karaktera, a akciju je inicirala EXIT fondacija u cilju promovisanja regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Za svaki kilometar koji će biciklisti preći od Novog Sada do Umaga, sponzori će donirati određenu sumu novca u cilju nabavke radiološkog aparata za Dom Zdravlja u Umagu. "Drago nam je što iz Novog Sada u Umag uz magičnu Exitovu festivalsku iskru koja će pokrenuti prvi Sea Star festival, prenosimo i poruku humanosti i regionalne saradnje. Ovo nije samo novi deo Exitove Avanture, nego i proširenje našeg društvenog delovanja, iz kog je sam festival nasta",  istakao je Jovan Simić, koordinator humanitarnih aktivnosti EXIT fondacije. Biciklisti iz kluba Invictabike iz Novog Sada će u Umag stići na dan otvaranja festivala Sea Star, 25. maja. Njima će se na ovoj ruti pridružiti i njihove hrvatske kolege, dok će povorku podržati i drugi sportisti iznenađenja. Sa početne tačke ovog puta biciklisti su poneli i Exitovu zastavu na kojoj se nalazi znak mira u obliku srca, kao jedinstveni simbol ove akcije. Među rekvizitima je i vaterpolo lopta, koja će biti ključna za spektakularno otvaranje festivala.

Pet dana i noći EXIT-a

pet

   Najveća tehno ikona svih vremena nastupiće na ovogodišnjem EXIT festivalu. Ovogodišnji EXIT trajaće pet dana i noći, a njegov nulti dan postao je pravi festival za sebe. Nakon što je na Petrovaradinsku tvrđavu dovodila priznate svetske klubove i organizovala žurke u Londonu, Barseloni, Briselu i drugim metropolama, kultna bina EXIT festivala, No Sleep Novi Sad, ove će godine izaći kroz tunel i preliti se i na kolosalnu mts Dance Arenu, gde će u sredu, 5. jula podići veliku zastavu prvog No Sleep Festivala na Exitu.
   A u tome će joj pomoći niko drugi do najveća tehno ikona svih vremena, virtuozni umetnik koji je redefinisao savremenu muziku i kulturu, jedan i jedini Jeff Mills. U ovom poduhvatu neće biti sam, jer pravo iz središta berlinske scene na Arenu dolazi i još jedna osoba sa skroz druge planete, Ellen Alien. A iz evropske prestonice tehna, ekskluzivno za No Sleep Festival, svoj premijerni zajednički nastup imaće i još dve apsolutne tehno prvakinje, Paula Temple i Rebekah. Još jedan premijerni b2b nastup izvešće UVB, francuski tehno producent u vrtoglavom usponu, i Lag, novosadska zvezda sa međunarodnom karijerom koja ga je nedavno odvela i na američku turneju.
   Čast da otvore besano veče na Areni imaće dve regionalne tehno heroine, Marta Gabrovšek iz Slovenije i Sugar Lobby iz Beograda, dok je završni set rezervisan za provereni tandem rezidenata sa Arene koji čine Dejan Milićević i Marko Milosavljević.

Održan Somborski književni festival

   Posle uspešnog prvog izdanja, Somborski književni festival održan je prethodnog vikenda u organizaciji Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" i njenih saradnika Tamare B. Krstić i Dragana Babića. Ni ove godine nisu izostala etablirana književna imena i dobitnici najznačajnijih nagrada za poeziju i prozu koji su se predstavili sugrađanima. Program je obogaćen još jednim danom koji je predstavljao sponu između prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Festivala te je publika u četvrtak u sali Dečjeg odeljenja imala priliku da pogleda dokumentarni film Šajtinac i tri priče koji je režirao Boško Milosavljević. Uporedo sa projekcijom, u dvorištu Dečjeg odeljenja, umetnik Milan Milosavljević je naslikao mural Karla Bijelickog i tako ostavio poklon građanima Sombora.
   Druge festivalske večeri dodeljena je nagrada na konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina, Aleksandru Petroviću. U glavnom programu su učestvovali pesnici Marko Tomaš, Marjan Čakarević i Zvonko Karanović koji su se predstavili čitanjem pesama te Tamara B. Krstić koja je dala okvir za razumevanje njihove poezije. Nakon toga je književni kritičar Branislav Živanović kroz razgovor sa autorima publici približio njihove poetičke odlike i stvaralačke procese. Završne večeri publici su se predstavili prozaisti Vladimir Arsenijević, Vule Žurić i Jelena Lengold, koji više decenija stvaraju u različitim žanrovima i formama, neprestano održavajući svoju prisutnost u našoj književnosti.

Izložba Carski darovi u Muzeju grada Novog Sada

izlozba

   Muzej grada Novog Sada u saradnji sa Muzejom Jugostavije otvara izuzetno atraktivnu izložbu poklona koje je Josip Broz Tito dobijao od vladara. Svečano otvaranje izložbe biće u četvrtak, 25. maja u 20 časova, u atrijumu Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Izložba će biti postavljena do 29. juna.
   Izložba Carski darovi predstavlja izbor od 55 eksponata izuzetne umetničke i istorijske vrednosti, kao običaj darivanja prilikom zvaničnih državnih poseta. Josip Broz se od 1941. do 1980. godine susreo sa više od 350 šefova država, bio u 169 poseta, a po pozivu boravio u 73 zemlje. Posetioci će imati priliku da pogledaju poklone koje je Tito dobio prilikom susreta sa članovima vladarskih porodica iz 18 zemalja Evrope, Azije i Afrike. Predmeti koji su nastali u najpoznatijim radionicama širom sveta, na izložbi su podeljeni u pet celina: arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja. Odabrani eksponati datiraju od 7. veka pre nove ere, pa sve do polovine 20. veka, a u njihovoj izradi korišćeni su plemeniti metali, drago kamenje i najfiniji porcelan.

Fondacija "Novi Sad 2021" šalje umetnike u Japan

   Da projekat Evropske prestonice kulture nije samo evropski, već i svetski projekat od velikog značaja, dokazuje sledeća ostvarena saradnja između Fondacije "Novi Sad 2021" i EU-Japan Festa, organizacije iz Tokija. Fondacija "Novi Sad 2021" u saradnji sa ovom organizacijom, u cilju podsticanja internacionalizacije kulturne scene Novog Sada, povezivanja lokalnih kulturnih radnika i umetnika sa partnerima iz Japana, a radi planiranja zajedničkih kulturnih i umetničkih projekata, objavila je javni konkurs za finansijsku podršku lokalnim umetnicima i kulturnim radnicima za realizaciju studijskog i istraživačkog putovanja u Japan u okviru programa razmene "Kizuna". Ovaj poziv se realizuje kao trajni poziv bez unapred određenog roka završetka. Organizatori poziva zadržavaju pravo da okončaju javni poziv bez obrazloženja, javnim objavljivanjem na veb-stranici Fondacije "Novi Sad 2021" najmanje 10 dana pre okončanja. Selekcija se vrši periodično, a o rezultatima selekcije se obaveštavaju neposredno aplikanti. Jednom kvartalno, Fondacija na svojoj internet stranici objavljuje imena izabranih umetnika i kulturnih radnika. Sa obzirom na dužinu trajanja procesa selekcije i administrativnih procedura, predloženo vreme realizacije posete trebalo bi da bude najmanje 4 (četiri) meseca posle podnesene prijave.

Sremska Mitrovica: Sirmijum će restaurirati i Kinezi

   Kineska delegacija je sa gradonačelnikom Sremske Mitrovice Vladimirom Sanaderom i njegovim saradnicima obišla arheološki lokalitet Carska palata, kako bi se bolje upoznali sa istorijom Sirmijuma. Ideja je da se u narednom periodu uspostave novi modeli saradnje, kako poslovne tako i turističke. Tokom posete istaknuto je da se u narednom periodu očekuje da se poslovi na restaruraciji i konzervaciji na ovom lokalitetu, nastave u saradnji sa stručnjacima iz Kine. Cilj je zajednički doći do novih rezultata. Grad Sremska Mitrovica, prema rečima gradonačelnika, ima za cilj da Sirmijum i bogato kulturno nasleđe grada na Savi stekne priznanja svetskih razmera, kakvo i zaslužuje. To nije prva inostrana delgacija koja je posetila taj lokalitet. I ranije su na konzervaciji i restauraciji sarađivali brojni strani stručnjaci, među kojima su bili između ostalih i američki, kao i australijski.

"Obzorja na Tisi" u Novom Bečeju

   Jubilarna 25. Obzorja na Tisi - Dani Josifa Marinkovića održaće se u Domu kulture u Novom Bečeju u petak 26. maja 2017. godine.  Cilj postojanja ove jedinstvene manifestacije u regionu, još od njenog osnivanja '93. godine, jeste očuvanje srpske solo pesme i sećanje na jednog od najpoznatijih srspkih kompozitora i horovođa svoga vremena i rodonačelnika srpske solo pesme, rođenog Novobečejca, tadašnjeg Vranjevčana, Josifa Marinkovića. Pored bogatog programa koji 26. maja očekuje sve ljubitelje solo pesme i kvalitetne muzičke umetnosti, proslavu jubileja obeležiće i svečano otkrivanje biste Josifa Marinkovića koja će krasiti prostor ispred Doma kulture u Novom Bečeju, kao podsetnik na značaj lika i dela ovog kompozitora, najizrazitijeg predstavnika srpskog muzičkog romantizma.
   Josif je rođen 1851.g. u Novom Bečeju (Vranjevo). Njegov stvaralački opus je veoma bogat, bio je kompozitor i horovođa, najizrazitiji predstavnik srpskog muzičkog romantizma, rodonačelnik srpske solo pesme. Dom kulture već 25 godina za redom organizuje ovu manifestaciju. Manifestacija je iznedrila 91 novu (savremu) solo pesamu, i prvu i jedinu banatsku operu: „Dečak koji se ničega nije bojao" Dimitrija O. Golemovića.
   Koncepcija manifestacije omogućava pevačima takmičarima da se u programu takmičenja upoznaju sa stvaralaštvom savremene solo pesme nastale na Obzorjima i pesmama Josifa Marinkovića. Pevači kroz svoj nastup na takmičenju omogućavaju širem auditorijumu da se bolje upozna sa ovim muzičkim oblikom. Takmičenja pevača dala su šansu mnogim mladim ljudima da započnu svoju umetničku afirmaciju. Većina njih sada postiže uspešnu karijeru, neki i na pozornicama operskih kuća u inostranstvu, najpre Željko Lučić, Milena Kitić, Dunja Simić, Saša Štulić, Violeta Srećković, Vasa Stajkić, Sofija Pižurica, Aleksandra Angelov i drugi. ''Obzorja na Tisi''- Dani Josifa Marinkovića imaju za cilj da podsete kulturnu javnost na značaj imena i dela Josifa Marinkovića i daju uvid u savremenu srpsku solo pesmu kroz nastup mladih talentovanih pevača koji su na početku umetničke karijere. Kao i stvaranje savremene srpske solo pesme. Revija "Muzika Klasika" je nagradila manifestaciju "Obzorja na Tisi", proglasivši je najboljim muzičkim festivalom od regionalnog značaja u 2012. godini.

„Srpski kvalitet“ za osam proizvoda

srpski

   Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake "Srpski kvalitet", održana je 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije. Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. "Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije", naglasio je ministar Nedimović. Emanuel Hidier iz Organizacije za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija (FAO), kaže za Tanjug da Srbija ne kasni za evropskim zemljama u smislu promocije i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda te da je osnovni cilj delovanja FAO-a u Srbiji, promocija kvaliteta proizvodnje domaće hrane. Na konferenciji za novinare, povodom promocije nacionalne oznake "Srpski kvalitet", istaknuto je da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.  "Srbija ne kasni u smislu promocije svojih proizvoda i njihovog kvaliteta, a mislim da je veoma važno, s obzirom da postoji mnogo proizvoda na tržištu, da proizvodi iz Srbije budu vredni poverenja. Dakle, da ono što stavite na vaš proizvod, korespondira sa pravim kvalitetom samog artikla", kaže Hidier.

Isplati se refinansirati subvencionisani kredit!

   Refinansiranje subvencionisanih kredita u Srbiji radi svega par banaka zbog komplikovane procedure, piše portal Kamatica u analizi posvećenoj isplativosti refinansiranja ove vrste kredita. "Ukoliko uzmemo u obzir podatak da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite vezane za evro u padu, i da je trenutno jedan od najpovoljnijih stambenih kredita osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) sa kamatnom stopom od 3,3 odsto, dolazimo do zaključka da je došlo vreme da refinansiramo svoja prethodna zaduženja", navodi se u tekstu. Kamatne stope na subvencionisane stambene kredite koji su uzeti tokom 2006. godine u evrima, kako se podseća, kretale su se u intervalu od 6,0 do 9,0 odsto.
   Tako je pri kupovini stana u vrednosti od 50.000 evra za učešće tada trebalo 10 odsto (5.000 evra), dok je Republika Srbija svojom subvencijom obezbeđivala dodatnih 20 odsto (10.000 evra), a poslovna banka 70 odsto kredita odnosno 35.000 evra. "Ukoliko kao primer uzmemo kredit koji je tada odobren na period od 25 godina, prvih 20 godina vraća se dug banci po kamatnoj stopi od 7,0 posto, a na ime rate je bilo potrebno izdvojiti 271,35 evra, dok se poslednjih pet godina otplaćuje dug državi uz kamatu od 0,1 procenat, gde rata po planu otplate iznosi 167,09 evra".
   Danas, posle deset godina, dug po ovom kreditu kod poslovne banke iznosi oko 23.370 evra, a ukoliko bi refinansirali kredit po trenutnoj kamatnoj stopi od 3,3 odsto, nova rata bi iznosila 228,91 evra, što je za 40 evra manje na mesečnom nivou, dok je na preostalih deset godina ovo značajna ušteda od oko 5.000 evra, konstatuje se u tekstu. "Logičan zaključak koji sledi iz ovog primera je da treba uzeti novi kredit, čak i ne razmatrajući troškove novog kredita, ali ovakvu vrstu refinansiranja komercijalnog dela kredita, koja je ujedno i najisplativija, moguće je dobiti samo u jednoj banci, ali period otplate u tom slučaju nije moguće menjati", precizira Kamatica.

Ne isplati se refinansirati subvencionisani kredit!

   Primer koji kvari predhodnu računicu je, kako se dodaje, činjenica da subvencionisani deo u slučaju refinansiranja dospeva na naplatu u celosti i apsolutno menja prethodno doneti zaključak. U tom slučaju je potrebno uzeti novi kredit u iznosu od 33.370 evra (umesto 23.370 evra), odnosno za 10.000 evra veći zbog duga prema državi, a nova rata se tako sa dosadašnjih 271,35 evra povećava na 326,86 evra, što je za 55 evra više u odnosu na trenutnu ratu, i ovo postaje primer kada je refinansiranje neisplativo.
   Usled komplikovane procedure, svega par banaka radi refinansiranje ovog kredita, pa klijenti prvo pokušavaju da se dogovore sa matičnom bankom i izvrše usklađivanje kamatne stope po kreditu, a možda i skrate period otplate, što bi svakako doprinelo značajnoj uštedi. Dok je kod kredita koje su davale poslovne banke bez pomoći države refinansiranje itekako isplativo i poželjno, subvencionisani krediti su ipak u ovom trenutku neisplativi u većini slučajeva, zaključuje portal Kamatica.

Lanski: Srbija - "kapija" Evrope ka kineskom tržištu

lanski

   Član borda Bečkog ekonomskog fonda (VEF), ugledni bečki advokat Gabrijel Lanski, ocenjuje da bi Srbija mogla biti kapija Evrope za ulazak na kinesko tržište, jer je izborila "odličnu poziciju" u saradnji sa Pekingom. Lanski ističe da je Srbija spretnom i ofanzivnom politikom, kako se videlo na samitu „Jedan pojas, jedan put", uspela da obezbedi odličnu poziciju. Srbija je u pul poziciji kao centralna zemlja za Kinu u strategiji za „Put svile". Austrija do sada nema u tome nikakvu ulogu, te bi zbog toga saradnja austrijskih i srpskih preduzeća mogla biti pametna", uveren je on. Podsetio je da je Srbija sa kineskog skupa donela puno infrastrukturnih projekata i projekata iz drugih oblasti.
   Premijer Aleksandar Vučić je bio veoma uspešan i vratio se sa tri milijarde teškim paketom. Tako nešto nema austrijska privreda", konstatovao je Lanski i dodao da može zamisliti mnogo preduzeća u Evropi kojima bi Srbija mogla koristiti kao "vrata za Kinu". Ukazao je da je regionalna saradnja neizbežna stvar za razvoj, i da ekonomska snaga svake zemlje može biti jača ako se ponovo uspostavi saradnja. Verujem da je to potrebna posledica raspada Jugoslavije. Regionalna saradnja može da se odvija samo na tlu političke koegzistencije i bez nacionalističkih ekcesa", rekao je Lanski.
   On je dodao da se, iako bi se moglo zaključiti suprotno na osnovu događaja, kod političkih lidera postoji želja za koegzistencijom i ekonomskom saradnjom, te da je ona mnogo veća od snage koja vuče u suprotnom pravcu. Takođe je kazao da je austrijska privreda i dalje veoma zainteresovana za tržište Srbije. "Austrija je i dalje, istorijski, ali i ekonomski gledano ključna zemlja za investicije u ovaj region", uveren je Lanski dodajući da je i brojna srpska dijaspora motor tog interesovanja.

Sprečen šverc cigareta na Vatinu

   Carinici su u saradnji sa policijom, na izlazu graničnog prelaza Vatin, sprečili pokušaj krijumčarenja preko 2.000 paklica cigareta skrivenih u specijalno napravljenim ''bunkerima'' u unutrašnjosti automobila. Prekršaj je otkriven 19. maja detaljnim pregledom automobila marke "Reno Laguna" pančevačkih registarskih oznaka, kojim je upravljala 29-godišnja srpska državljanka, nakon što je carinicima prethodno rekla da nema ništa da prijavi za kontrolu, saopštila je Uprava carina. Međutim, detaljnim pregledom automobila pronađeno je ukupno 2.170 paklica cigareta marke Mac, Ashima i Viva. Cigarete su bile sakrivene u specijalno prepravljenim i dograđenim bunkerima iza zadnjeg blatobrana, bočnim pragovima, kao i u instrument tabli. Pored krijumčarenih cigareta, privremeno je zadržan i automobil, zbog toga što je namerno prepravljan kako bi služio za krijumčarenje robe.

Stanišić i Simatović da se vrate u Hag

   Haški tribunal naložio je 22. Maja nekadašnjim čelnicima DB-a Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću da se, pod pretnjom hapšenja, do 30. maja vrate u pritvorsku jedinici tog tribunala radi početka ponovljenog suđenja koje je zakazano za 13. jun. Tim odlukama sudskog veća, za sada je okončano njihovo privremeno puštanje na slobodu, a Vladi Srbije je naloženo da odredi pripadnike policije koji će Stanišića i Simatovića dopratiti do aerodroma u Holandiji, saopštio je Haški tribunal. Holandskoj vladi je naloženo da obezbedi njihov siguran transport od aerodroma do pritvora. U slučaju "da pokušaju da pobegnu", Tribunal je na sve države na čijoj se teritoriji zadese, apelovao da ih uhapse. Stanišić i Simatović se, prema optužnici Haškog tribunala, terete da su formirali, pomagali i rukovodili tajnim policijskim i paravojnim jedinicama, čiji pripadnici su vršili ubistva i progone kako bi trajno uklonili nesrpsko stanovništvo, najprije sa područja Krajine i Istočne Slavonije u Hrvatskoj, a potom i iz nekoliko opština u Bosni i Hercegovini.

Pravo žrtve uslovljeno angažovanjem nevladinih organizacija

   U saopštenju se navodi i da zaštita privatnosti žrtve, pravo na pomoć odnosno savetovanje i informisanje i sigurnost žrtve nisu među prioritetima u sudskom postupku, dok se podaci o oštećenima, koji su u najvećem broju izložena seksualnoj eksploataciji, i dalje koriste u postupku, a javnost je bila isključena u zanemarljivom broju slučajeva.
   Pravo žrtve na informisanje o pravima kao i na pravnu pomoć i dalje je u velikoj meri uslovljeno angažovanjem nevladinih organizacija. Analiza je pokazala da u većini slučajeva preovlađuje praksa da se žrtve trgovine ljudima saslušavaju na javnim pretresima u prisustvu okrivljenih, uprkos zakonskom okviru koji pruža osnov da se sekundarna viktimizacija žrtava izbegne ili svede na najmanju moguću meru. Kad je reč o prvostepenim presudama, analiza ukazuje da je od 34 oštećenih, samo šest njih dobilo status posebno osetljivog svedoka.
   "Podaci koji su dostupni iz osuđujućih presuda ukazuju da značajan broj žrtava u vreme izvršenja dela i dalje čine maloletna lica - trećina, odnosno 11 oštećenih, kao i da u pogledu krivičnog dela trgovina ljudima i dalje preovlađuje seksualna eksploatacija - prostitucija ili druga vrsta seksualne eksploatacije, koja je utvrđena u 19 slučajeva", stoji u saopštenju.

Za trafiking i dalje blage kazne

   U kaznenoj politici, navode u Astri, nastavlja se trend smanjivanja izricanja kazne zatvora duže od pet godina - procenat tih kazni za 2016. godinu isti kao i za 2015. i iznosi 11 odsto, dok je za 2014. godinu iznosio 14, a za 2013. 27 odsto. U najvećem broju slučajeva izriču se kazne zatvora od tri do pet godina, u 84 odsto slučajeva, a kazna zatvora od tri do četiri godine čak u 63 odsto slučajeva. To, smatraju u Astri, ukazuje na neprimereno blagu kaznenu politiku koja se ne menja poslednjih godina.
   Kao ni prethodnih godina, ni u jednom krivičnom postupku koji je rezultirao presudom u 2016. godini sud nije odlučivao o imovinsko-pravnom zahtevu žrtve, a nijedna presuda kojom se žrtvi dosuđuje naknada štete nije doneta ni u parničnom postupku. Inače, Astra od 2011. godine prati položaj žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku kroz godišnje analize pravosudne prakse u okviru aktivnosti na unapređivanju njihovog položaja.

U Nemačkoj i 7.684 osumnjičenih iz Srbije

u

   U Nemačkoj je prošle godine registrovano preko šest miliona različitih krivičnih dela i zabeležen rast kriminala na skoro svim ''frontovima'', od povećanja broja ubistava, do sukoba stranaca sa zakonom, pokazuje najnovija statistika, u kojoj su se našli i osumnjičeni građani Srbije. Broj osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, koji nisu Nemci, takođe je porastao sa 555.820 na 616.230 osoba, a udeo stranaca u ukupnom broju počinilaca povećan je sa 5,7 na 8,6 odsto, pokazuje statistika, po kojoj je najveći broj počinilaca, u toj kategoriji, došao iz Sirije, dok su građani Srbije na sedmom mestu. Iz Sirije je 30.699 osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, njih 17.466 su Avganistanci, 12.202 Iračani, 9.882 Albanci, 8.332 Alžirci, 8.266 Marokanci, 7.684 građani Srbije, 7.251 Iranci, 5.039 građani Kosova a 4.595 osoba je u Nemačku pristiglo iz Somalije, pokazuje statistika. Žrtve zločina useljenika su najčešće, čak u 80 odsto slučajeva, drugi useljenici.

Nemačka: Rast kriminala na svim frontovima

   Bez obzira na rast kriminala na skoro ''svim frontovima'', Nemačka, u kojoj nisu zaboravljene ''pruske vrline'' iskrenosti, lojalnosti, čestitosti, nepodmitljivosti, hrabrosti..., i dalje važi za relativno sigurnu zemlju. ''Još uvek važi rečenica da je Nemačka relativno sigurna zemlja...'', rekao je profesor kriminalne psihologije Rudiger Eg tabliodu ''Bild'', komentarišući statistiku kriminala i dodao da je, kada je reč o ''bandama iz Istočne Evrope'' i obijanju stanova, tu posebno na udaru granična oblast u pokrajinama Brandenburg ili Saksonija. ''Gledano na teritoriji cele Nemačke, beleži se, međutim, laki pad broja provala u stanove'', rekao je Eg i ukazao da su veliki gradovi posebno na meti kriminala. ''To je i u svetu tako da se nasilnici više okupljaju u velikim gradovima, jer tamo su i ilegalni poslovi i trgovina drogom, ženama, naoružanjem...To se ne dešava u nekom selu, već u Berlinu, ili Hamburgu'', rekao je Eg i izrazio uverenje da Nemci, ipak, nisu tako puno uplašeni zbog uznemirujućih statističkih podataka. ''Statistika je delo brojeva i to ne plaši tako puno ljude, kao što to političari, možda, veruju, ali pojedina krivična dela mogu da veoma jako utiču na osećaj sigurnosti'', rekao je Eg i kao primer naveo napad na Božićnom vašaru u Berlinu prošle godine, sa nedužnim ljudskim žrtvama, koji je izveo atentator Anis Amri.
   Ono što je zanimljivo je povećan broj kriminalnih dela čiji su počinioci stranci i azilanti, pristigli u rekama izbeglica koje su se slile u zemlju. U 2015. godini registrovano je 114.000 krivičnih dela koja su počinili podnosioci zahteva za azil, ratne izbeglice i oni koji su na takozvanom ''duldungu'', odnosno, toleriše im se iz različitih razloga boravak u zemlji, dok je u 2016. godini taj broj porastao na 174.000.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize