nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

30. mart 2017.

I dalje bez rešenja za vojna lica u Novom Sadu

i

   Nepovoljni uslovi za život, visoki računi za struju i vodu, zajednička kupatila i obećanja koja nisu ispunjena: tako već 26 godina žive vojna lica i njihove porodice, koje je država nakon rata smestila u kompleks zgrada u Ulici Vuka Karadžića u Novom Sadu. Novo obećanje da će se problem njihovog stanovanja rešiti dao je ministar odbrane Zoran Đorđević koji ih je posetio 1. januara ove godine. Od 1991. godine stanari ovih zgrada imaju samo jednu želju, a to je da reše stambeno pitanje. 1. januara 2017. umesto rešenja dobili su novo obećanje, da će se vojni objekti do kraja godine prodati, a pitanje njihovog stanovanja rešiti. Međutim, u dvorište ovih zgrada, poslednjih meseci, nisu svi došli sa obećanjem, već i sa pretnjom. "Događaj smo imali od pre mesec dana gde su dva lica vojnim motornim vozilom došla i premeravala. Na naš upit o čemu se radi, vrlo bahato i bezobrazno su odbili da bilo kakve podatke daju. Prijavljen je ovaj događaj, da bi se onda dogodilo da dva vojna policajca dolaze kod nas i ispituju šta se stvarno događalo", kaže stanar Paljo Babija.
   Iako je zapisnik napravljen, stanari i dalje ne znaju ko su lica koja su dolazila kod njih. Takve neprijatnosti stanari karakterišu kao pritisak da se isele. Osim toga, ugrožena im je i bezbednost. "Tu su momci i devojke pijani bili i meni tri prozora sa mačetom razbili, policija je upoznata i ta mačeta je kod policije. Ta mačeta me je skoro mogla udariti u glavu dok sam spavala", priča Smilja Rastovac. Pre tri godine, 362 osobe živele su tim zgradama, sada ih, kako sami stanari kažu, ima duplo manje, a cene grejanja i vode su od 2012. svake godine sve više. Grejanje plaćaju po svakom članu porodice, a za vodu kažu da im se obračunava preko dva vodomera, od kojih taj drugi nikada nisu videli. Čak i kada stanari napuste smeštaj, porodicama koje ostaju nije dozvoljeno da te smeštaje preuzmu kako bi imali više prostora za život, već na sve to moraju da plaćaju i račune za te prazne objekte. Odgovor od Ministarstva odbrane, do emitovanja ovog priloga, nismo dobili.

Mihajlović: Nova naplatna rampa "Vrčin" u aprilu

   Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je izjavila u u utorak da će radovi na izgradnji nove naplatne rampe na autoputu "Vrčin", koja će zameniti "Bubanj Potok", biti završeni u aprilu. Mihajlović je tokom obilaska radova, zajedno sa v.d. direktorom Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom, rekla da je rok za završetak radova 10. maj, ali da će izvođači kažu da će biti gotovo u aprilu. Ministarka je istakla da će nova naplatna stanica "Vrčin" imati 23 trake i već propusnu moć oko 30 odsto u odnosu za "Bubanj Potok". Drobnjak je rekao da bi naplatna rampa "Vrčin" trebalo da bude završena do 15 ili 20. aprila. Reč je o projektu izmeštanja postojeće naplatne stanice "Bubanj Potok" zbog ukrštanja obilaznice oko Beograda sa autoputem Beograd - Niš.
   Direktor Puteva Srbije je rekao da je raspisan tender za uklanjanje "Bubanj Potoka", da će 21. aprila biti otvorene ponude i izabran izvođač do 1. maja, a radovi će biti gotovi za najviše mesec i po dana. Nova rampa "Vrčin" imaće ukupno 23 saobraćajne trake i 22 saobraćajna ostrva. Zona izlaza će imati 14 traka,a zona ulaza šest traka i tri reverzibilne trake. Propusna moć naplatne stanice biće veća u odnosu na postojeću naplatu stanicu "Bubanj Potok", koja ima 15 traka. Vrednost radova je 1,74 milijardi dinara bez PDV-a. Dnevno je angažovano između 120 i 150 radnika. Izvođači radova su preduzeća Štrabag, Vojvodinaput i PZP Zaječar.

Mihajlović:Vidljivi rezultati, ali i dalje težak položaj Roma

mihajlovic

   Vidljivih rezultata u poboljšanju položaja Roma ima, ali oni nisu dovoljni, smatra predsednik Nacionalnog saveta romske nacionane manjine Vitomir Mihajlović i istakao da se stoga mnogo očekuje od Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji 2016 - 2025 koja je usvojena prošle godine. Mihajlović je rekao da je potrebno da se poboljša socijalni status Roma kako ne bi bili 90 odsto korisnici socijalne pomoći, već 90 odsto zaposlenih pripadnika romske nacionalne zajednice. ''Ne možemo se baš pohvaliti da je urađen veliki pomak u poboljšanju položaja romske nacionalne zajednice. Vidljivih rezultata ima, ali oni nisu dovoljni da može da se kaže da je pripadnicima romske nacionalne zajednice dobro'', rekao je Tanjugu Mihajlović. Kaže da se vodi računa o tome da se problem romske nacionalne zajednice ne rešava ad hok nego da to zaista ide kroz institucije i da postoji trajni dokument.

Ubrzati realizaciju Akcionog plana za inkluziju Roma

   Predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović ističe i da se ovih dana radi na ubrzanoj realizaciji Akcionog plana te da očekuje da će biti usvojena na vladi do kraja meseca. Iako Akcioni plan još uvek nije donet, Strategija je u nekim delovima sprovedena i to uglavnom u oblasti obrazovanja, ali i stanovanja. Predsednik Nacionalnog saveta Roma kaže i da je cilj nove strategije, za ovu i narednih par godina, da se naprave pomaci u oblasti zapošljavanja. ''Uočili smo da obrazovanje jednim velikim delom zavisi od zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine. Zato imamo dva važna cilja u ovoj strategiji a to su smanjenje diskriminacije i zapošljavanje'', rekao je Mihajlović.
   Navodeći da je u strategiji sada apostrofirano da se u javnim institucijama, a ne u privatnom sektoru, zaposle pripadnici romske zajednice, on je istakao da misli da smo na dobrom putu kada se govori o zapošljavanju pripadnika romske nacionalne zajednice. Mihajlović objašnjava i da je cilj strategije i da se, kada se govori o obrazovanju, smanji procenat nepismenosti Roma i poveća broj onih koji završavaju školu. ''Cilj je da se do 2025. godine izjednačimo sa drugim pripadnicima manjinskih zajednica i većinskim narodom kako bi smo kasnije mogli da nastavimo integraciju u društveni, ekonomski, politički i socijalni život Srbije'', rekao je Mihajlović ukazujući da je problem što Romi koji su završili fakultete ne mogu da se zaposle i tri, četiri godine čekaju na birou. Kako kaže, neobrazovane Rome ne možete da uključite u društvo na pozicijama koje su vrlo važne - tamo gde se rešavaju problemi. Kada je u pitanju stanovanje cilj je eliminisati nehigijenska naselja. ''Od ukupno 583 naselja u kojima žive pripadanici romske nacionalne zajednice 140 su okarakterisana kao nehigijenska i neuslovna za život. Zato je cilj da se poboljša infrastruktura i smanjino procenat naselja koja nemaju kanalizaciju, struju, vodu'', rekao je Mihajlović.

Projekti podrške porodici i podsticanju rađanja

   Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u narednih mesec dana raspisaće javni poziv za sufinansiranje projekata, na koji će moći da se jave opštine koje u sopstvenim budžetima već imaju sredstva izdvojena za podršku porodici ili podsticanju rađanja, kao i da imaju formiran Demografski savet. Kabinet je započeo seriju sastanaka sa načelnicima upravnih okruga kako bi ih u direktnim razgovorima pozvao na saradnju u cilju uspešne realizacije pilot projekata, kojim će se testirati mere populacione politike na lokalnom nivou. Ukoliko lokalna samouprava nema Demografski savet neophodno je da ima osobu delegiranu za pitanja populacione politike ispred Zdravstvenog saveta, saopšteno je iz ministarstva.
   Pilot projekti podrazumevaju primenu pronatalitetnih mera koje će biti praćene i ocenjivane u narednih godinu dana, da bi najuspešnije, nakon toga bile uvrštene u zakonska rešenja. Do sada su održani sastanci sa predstavnicima Niškog, Braničevskog, Podunavskog i Šumadijskog, a u planu je da se u narednih deset dana obiđu svi okruzi u Srbiji. U toku je i veliko istraživanje u vezi sa usklađivanjem rada i roditeljstva, koje Kabinet sprovodi u sadanji sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku, a uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za populaciju.
   Istraživanjem je obuhvaćeno oko 550 privrednih subjekata sa više od 5.500 zaposlenih iz svih 169 opština u Srbiji, rezultati koje će ovo istraživanje dati, neophodni su za određivanje najboljih mera koje će pomoći poboljšanju situacije u ovoj oblasti.

Opasnost od širenja boginja

opasnost

   Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da je prijavljeno više od 500 slučajeva boginja u Evropi u januaru ove godine i upozorila da postoji opasnost od izbijanja epidemija na područjima gde je manje od 95 odsto ljudi vakcinisano protiv te bolesti. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da broj slučajeva boginja raste u Evropi, uprkos naporima da se ona iskoreni u protekle dve godine, izjavila je regionalni direktor SZO za Evropu doktor Zuzana Jakab. Ona je dodala da nijedna zemlja ili pojedinac ne može da izbegne virus boginja zbog lakoće putovanja i da će se epidemije javljati, sve dok se nivo imunizacije ne podigne na neophodni nivo da se zaštiti stanovništvo.
   Dve trećine zemalja na području Evrope su zaustavile endemsko prenošenje boginja, ali u 14 zemalja to nije slučaj, kaže se u saopštenju. Jakab je pozvala sve te zemlje da preduzmu hitne mere i zaustave prenos virusa boginja van njihovih granica. Najveći broj slučajeva je u Rumuniji i Italiji, kaže se u saopštenju i precizira da je u Rumuniji bilo 3.400 takvih slučajeva od kojih je 17 bilo sa smrtnim ishodom od januara 2016. dok je u Italiji bilo 850 slučajeva u tom periodu.

Oprezno sa pilulama za spavanje

   Bez obzira na njihovo efikasno delovanje u razbijanju strahova i uvođenju u san, tablete za spavanje dvostruko više povećavaju rizik od nastanka demencije u starijem dobu. Pilule "za lilule" mogu biti i uzročnici nastanka panike, problema sa pamćenjem, pa čak i preuranjene smrti, tvrde stručnjaci sa univerziteta Harvard i Bordo, nakon obavljenih istraživanja. Uneti benzodiazepini menjaju način na koji nervi prenose poruke mozgu i deluju umirujuće. Oni, zapravo, utiču na rad neurotransmitera koji su zaduženi za raspoloženje, dovodeći pritom i do pojave demencije. Iz britanskog udruženja za obolele od Alchajmerove bolesti ističu da su i prethodna istraživanja pokazivala da lekovi za nesanicu i anksioznost mogu da dovedu do demencije, ali je svakako potrebno još ispitivanja da bi se odgonetnulo zašto se tako nešto dešava.

Počela “Nedelja zdravih zuba”

   Član Gradskog veća za zdravstvo Zoltan Horvat prisustvovao je konferenciji za novinare na kojoj je najavljen program zdravstveno – promotivne kampanje "Nedelja zdravih zuba" koju tradicionalno, već 25 godina organizuje Crveni krst Novog Sada. Kampanja se odvija od 27. marta do 2. aprila pod pokroviteljstvom Gradske uprave za zdravstvo, a učesnici u kampanji su predstavnici Crvenog krsta Novog Sada, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Klinike za stomatologiju Novi Sad, Doma zdravlja "Novi Sad", Kluba studenata stomatologije, PU "Radosno detinjstvo", Medicinske škole "7.april", Muzeja Grada Novog Sada i Muzeja Vojvodine.

Akcija zaštite od krpelja u Novom Sadu

akcija

   Prethodnih nedelja ekipe "Ciklonizacije" su u saradnji sa novosadskom gradskom upravom počele sa monitoringom terena i akcijom suzbijanja krpelja. Ove godine u skladu sa vremenskim uslovima počelo se pre zvaničnog početka proleća sa tretmanima subijanja krpelja, kako bi se preventivno zaštitilo zdravlje građana od njihovog ujeda. U prvom delu akcije, akcenat je stavljen na prostore na kojima se okupljaju deca i prostore određene za istrčavanje kućnih ljubimaca. Krpelji su prisutni na zelenim površinama tokom 365 dana u godini, jedina razlika je u tome što su oni zimi manje aktivni u odnosu na mesece koje karakterišu visoke temperature. Na teritoriji grada Novog Sada i njegove okoline sprovodi se akcija sistemske zaštite građana od krpelja, oko mesec dana. "Akcija se sastoji iz tri dela, prvo je monitoring, drugo su tretmani i treće je kontrola uspešnosti tretmana. Na osnovu monitoringa određuje se kada i gde se izvode tretmani. Ovogodišnji monitoring ne pokazuje ni da ih je više ni da ih je manje nego što ih je bilo prethodnih godina. Oni su tu i naše jeste da zaštitimo građane od njih u onim delovima gde građani dolaze u kontakt sa njima", kaže Dario Aćimović iz Ciklonizacije.

U toku više akcija "Ciklonizacije"

   Osim akcije suzbijanja krpelja, u toku su još neke od akcija "Ciklonizacije". "U toku je akcija suzbijanja glodara u urbanom delu grada, rade se šahtovi. Ono što nas očekuje to je sistematska akcija zaštite zdravlja građana od komaraca", kaže Aćimović. Sistemska akcija zaštite zdravlja građana od krpelja će se sprovoditi na teritoriji grada i svih prigradskih naselja, a monitoring i tretmani će trajati najverovatnije do kraja sezone ili duže, ukoliko vremenski uslovi budu stvarali uslove za razvoj krpelja.

Izložba "Jovan Dučić u diplomatiji"

   U organizaciji Udruženja Trebinjaca "Jovan Dučić" iz Beograda, Arhiva Jugoslavije i Udruženja Hercegovaca iz Vršca, kao i uz prisustvo velikog broja Vrščana, u velikoj sali Gradskog muzeja Vršca, otvorena je izložba "Jovan Dučić u diplomatiji". Inicijativa za otvaranje izložbe u Vršcu potekla je od Jugoslovenskog arhiva koji je i najzaslužniji što Vrščani mogu da se upoznaju sa bogatom diplomatskom karijerom Jovana Dučića, kojeg mnogi znaju samo kao velikog pesnika. "Život Jovana Dučića, pesnika i diplomate, bio je snažan i moćan, i ostavio je toliko tragova, čije nasleđe duhovno baštinimo i danas", rekao je Zvonimir Santrač, direktor Gradskog muzeja u Vršcu, pozdravljajući prisutne na otvaranju izložbe.
   "Sve što je načinio taj princ poezije, filozofije i proze, kada se sabere, može se zaključiti da su tragovi toliko moćni, da i danas u ovim teškim vremenima uspravljaju čoveka", dodao je Santrač. Predsednik Udruženja Trebinjaca "Jovan Dučić" iz Beograda, Žarko J. Ratković, rekao je da je Dučić bio prvi diplomata kraljevine Jugoslavije i da je boravio u mnogim svetskim prestonicama. "Dučić je bio u 13 misija, u devet zemalja. 1925. je postavljen za šefa misije u Ligi naroda u Ženevi. Bio je slavan i cela Evropa je govorila kako je veliki srpski pesnik postao diplomata", rekao je Žarko Ratković. Izložba obuhvata 159 fotografija i dokumenata iz perioda rada velikog pesnika kao diplomate, u osam evropskih i jednom afričkom gradu. U samom programu otvaranja izložbe, učestvovali su orkestar i hor Muzičke škole "Josif Marinković" iz Vršca.

Godišnjica rođenja osnivača Akademije umetnosti

   Nizom manifestacija Akademija umetnosti u Novom Sadu obeležiće 100 godina od rođenja čuvenog kompozitora Rudlofa Bručija, inicijatora za osnivanje Departmana muzičke umetnosti, a kasnije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dvodnevni simpozijum pod nazivom Život i delo Rudolfa Bručija: kompozitor u procepu između estetika i ideologija, biće održan 30. i 31. marta u Velikoj sali Matice srpske i Multimedijalnom centru Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Svečano otvaranje simpozijuma biće održano u Foajeu svečane sale Matice srpske u četvrtak 30. marta 2017. u 10 časova, gde će sve prisutne pozdraviti prof. Siniša Bokan, dekan Akademije umetnosti kao i mr Nenad Ostojić, potpredsednik Matice Srpske. Na simpozijumu o Rudolfu Bručiju reč će imati dvadeset izlagača iz Srbije, Hrvatske i Velike Britanije, a u Novom Sadu će pored simpozijuma, Bručijev jubilej biti obeležen izvođenjima kompozitorovih najznačajnijih muzičkih dela. Akademija umetnosti takođe obeležava ovaj značajan jubilej i izvođenjem Bručijevog Ronda Đokoza. U utorak 25. aprila će pod dirigentskom palicom maestra Andreja Bursaća, Simfonijski orkestar Akademije umetnosti izvešti Bručijevo prvo orkestarsko delo na koncertu pod nazivom "Stefan Milenković i Simfonijski orkestar Akademije umetnosti".

Štrumpfovi ponovo na velikom platnu

strumpfovi

   Štrumpfovi, jedni od najpoznatijih i najpopularnijih animiranih likova svih vremena ponovo su na velikom platnu. "Štrumpfovi – Skriveno selo", film koji će na redovnom bioskopskom repertoaru biti od 30. marta za vikend je imao ekskluzivne projekcije u Areni Cineplex. Naša ekipa bila je na premijeri. Štrumpfeta, u pratnji trojice najboljih prijatelja, kreće u avanturu kroz Zabranjenu šumu, kako bi pronašla misteriozno selo, pre nego što to učini Gargamel. Posle izuzetnih uspeha filmova o malim plavim stvorenjima iz 2011. i dve godine kasnije, stiže novi, potpuno animirani. Deca listom kažu da su uživala, a roditelji se prisećaju svoga detinjstva, ali i prethodnih delova. U novom filmu upoznaćete i čitavu naseobinu ženskih štrumpfova. Reditelj sinhronizacije i Gargamel ponovo je Dragan Vujić-Vujke, a Veliki Štrumpf Slobodan Boda Ninković. "Bilo je baš uživanje, zato što je crtani stvarno dobar. Ovo je priča o dobroti, pronalaženju sebe, nešto u čemu će uživati i mali i mi veliki klinci", kaže Tamara Aleksić, Štrumpfeta. Štrumpfovi su udružili snage s UNICEF-om i Fondacijom Ujedinjenih nacija, kako bi uticali na decu, mlade i njihove porodice da se uključe u stvaranje srećnijeg, mirnijeg, ravnopravnijeg i zdravijeg sveta. U Areni narednih dana prikazuju se od 18 sati.

NBS i Ministarstvo nenadležni za hipoteke!

   Narodna banka Srbije saopštila je da je odgovorna za stabilnost finansijskog sistema i zaštitu korisnika finansijskih usluga, ali da nije nadležna za pitanje aktiviranja hipoteka niti može da utiče na to kada će i da li će ona da bude obustavljena. Udruženje bankarskih klijenata Efektiva objavilo je danas da je zatražilo od NBS da donese hitne mere kojima bi se sprečilo aktiviranje hipoteka kod kredita u švajcarskim francima. "Povodom poslednjih saopštenja u javnosti kojima se od NBS zahteva donošenje hitnih mera kod kredita u švajcarskim francima, podsećamo da je NBS još u februaru 2015. godine, u granicama svojih nadležnosti, donela Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti", navode iz centralne banke Srbije. Dodaju da je NBS time u kratkom roku, nakon tada neočekivane odluke Centralne banke Švajcarske da ukine donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka na jedan evro, usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.

Evro 123,99 dinara

evro

   Kurs dinara u utorak zadržati približno istu vrednost prema evru kao u ponedeljak i zvanični srednji kurs je iznosio 123,9949 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Dinar je prema evru bio za 0,1 odsto slabiji nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou će biti slabiji za 0,9 odsto. Indikativni kurs dinara prema dolaru je u utorak ojačao za 0,3 odsto na 113,9554 dinara za jedan dolar. Dinar je prema američkoj valuti jači za 2,6 odsto nego pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou slabiji za 3,4 odsto. Narodna banka Srbije je prodala od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu 330 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa. Najniža vrednost dinara prema evru u ovoj godini, zabeležena je 3. i 13. februara, kada je kurs iznosio 124,0174 za evro, dok je najviša vrednost registrovana 4. januara, kada je jedan evro koštao 123,4512 dinara.

Svetska banka zainteresovana za povezivanje Srbije i Albanije

   Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je u nedelju sa sedam izvršnih direktora Svetske banke koje predvodi Verner Gruber, o sprovedenim reformama u Srbiji i projektima u drumskoj i železničkoj infrastrukturi koji se sprovode u saradnji sa tom finansijskom institucijom. Mihajlović je Gruberu, koji i predstavlja Srbiju u Bordu direktora SB, predočila da su sprovedene reforme stub rasta koji Srbija beleži poslednjih godina i istovremeno sprovela program fiskalne konsolidacije, unapredila poslovnu klimu, donela brojne zakone u skladu sa evropskom regulativom, saopštilo je iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ona je navela da očekuje da će uskoro biti završen drumski Koridor 10, a da je u fokusu dalje infrastrukturno povezivanje Srbije sa regionom - "auto-put mira" Niš - Merdare - Priština, modernizacija pruge Beograd-Budimpešta. Mihajlović je istakla da se modernizacijom pružnih pravaca, gde je jedan od partnera Svetska banka, niko nije bavio poslednjih 30 godina, a da se u poslednje dve godine na tome intenzivno radi, jer je neophodno da Srbija, kao tranzitna zemlja, može da se uključi u evropsku transportnu železničku mrežu. Takođe, dodala je, sa susednim zemljama se razgovara o uspostavljanju zajedničkih graničnih prelaza kako bi se ubrzao protok roba i ljudi.

Vučić: Autoput Niš - Priština nije autoput Velike Albanije

vucic

   Premijer Aleksandar Vučić odbacio je u ponedeljak uveče tvrdnje da je autoput Niš - Priština autoput Velike Albanije. "Oni koji to pričaju govore gluposti. Svi naši putevi vode u Niš. Koridor 10 - istočni krak Niš - Sofija, južni Niš - Skopje, a kada budemo izgradili moravski Koridor opet izlazi na 60 kilometara do Niša", objasnio je Vučić dodajući da već postoji autoput na Kosovu do Tirane, što je bitno za privredu. "Ne razumem kakav je smisao da taj put nije potreban, a to dolazi od onih koji nijedan nisu izgradili", primetio je. "Time će ljudi iz Gračanice i južno od Ibra imati najbrži prevoz do Beograda, moći ćemo da dovedemo investitore u Toplicu. Ne razumem kakav je to smisao da nam to nije potrebno. Ništa niste uradili, a znate da nešto ne treba. Hoću Srbiju autoputeva i fabrika, to je Srbija budućnosti", istakao je.

Dijamant i Frikom: Poslovanje stabilno

   Direktori "Dijamanta" iz Zrenjanina i "Frikoma" iz Beograda istakli su, na današnjem sastanku sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem da je njihovo poslovanje u Srbiji potpuno stabilno i da ukupna potraživanja obe kompanije daleko premašuju obaveze koje imaju. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Ljajić i ministar poljopriverede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović razgovarali su sa direktorom "Dijamanta" iz Zrenjanina Teom Vujčićem i direktorom "Frikoma" iz Beograda Gojkom Đošićem o svim aspektima poslovanja ovih kompanija na tržištu Srbije. Ove firme su u vlasništvu hrvatskog Agrokora koji se nalazi u poslovnoj krizi.
   Vujčić i Đošić su naveli da se sve obaveze prema dobavljačima i kooperantima izvršavaju na vreme, kao i da ukupna potraživanja obe kompanije daleko premašuju obaveze koje imaju. Direktor "Frikoma" je rekao i da je ta kompanija u potpunosti izvršila sve finansijske obaveze pred predstojeću setvu i da nema dugovanja prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Kompanija "Frikom" zapošljava 1.000 radnika, dok "Dijamant" ima 750 zaposlenih i obe su, prema tvrdnjama direktora, od početka ove godine zabeležile rast proizvodnje i prodaje, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Poledica: Više od 600 domaćih preduzeća gradi koridore

   Na izgradnji Koridora 10 i Koridora 11 učestvuje više od 600 domaćih preduzeća i više od 30.000 ljudi, od čega je najveći broj radnika angažovan upravo preko srpskih podizvođača, rekao je danas Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Poledica je u Vranju, na sastanku sa delegacijom sedam izvršnih direktora Svetske banke, na čelu sa Vernerom Gruberom koji predstavlja Srbiju u Bordu direktora ove institucije, zahvalio Svetskoj banci na dobroj saradnji i partnerskom odnosu u izgradnji Koridora 10, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
   "Saradnja sa Svetskom Bankom nije se ogledala samo u finansiranju, već i u zajedničkom radu na rešavanju svih problema koji su se pojavili tokom realizacije", rekao je Poledica. On je dodao da je interes Vlade da se investicioni ciklus na izgradnji Koridora 10 - 160 kilometra na južnom i istočnom kraku u različitim fazama izgradnje - završi što pre i da se skrati vreme putovanja kroz Srbiju, kako bi se što veći deo tranzitnog saobraćaja vratio na ovaj putni pravac. Poledica je naglasio da je ovaj projekat od velikog značaja za celu državu, ali da mora da bude od koristi i za lokalne samouprave kojima se obezbeđuje pristup na auto-put. "Prema našim procenama, više od 600 preduzeća učestvovalo je na izgradnji Drumskih koridora, u različitim fazama, od projektovanja, do izvođenja radova, i više od 30.000 radnika. Veći deo radnika bio je upravo iz srpskih preduzeća i dobro je što su i građevinske firme i dobavljači sa juga Srbije uzeli učešće u projektima", naglasio je Poledica.
   Sastanku su prisustvovali čelnici lokalnih samouprava koje se nalaze na Koridoru 10, uključujući Vranje, Vladičin Han i Leskovac, načelnik Pčinjskog okruga, predstavnici Koridora Srbije i lokalne privrede, koji su odgovarali na pitanja delegacije Svetske banke u vezi sa uticajem izgradnje infrastrukture na lokalni ekonomski razvoj, cene nekretnina i životnu sredinu.

Da li trpite mobing na radnom mestu?*

da

*RTV Vojvodine

Tviter razmatra da uvede plaćanje za svoje korisnike

   Kompanija Tviter razmatra da uvede opciju plaćanja za poslovne korisnike. Ova društvena mreža, za sada sprovodi istraživanje kako bi procenila da li ima interesovanja za tu ideju, prenosi BBC.  Korisnici koji bi plaćali dobili bi pristup "Tvitdek-u", sa poboljšanim pristupom, koji nudi mnogo više od Tvitera, ali nije nagovestila da razmatra da uvede plaćanje za "obične" korisnike servisa. Međutim, kako se navodi, ova ideja dolazi u trenutku kada se korisnici sve više okreću drugim mrežama, poput Snep četa. O toj ideji, Tviter je ispitao mali broj korisnika. "Mi redovno ispitujemo korisnike kako bi prikupili podatke o iskustvima korisnika Tvitera i kako bi smo donosili bolje poslovne odluke. Ispitujemo nekoliko načina da Tvitdek bude korisniji profesionalcima", navodi se u saopštenju kompanije u kome je korisnicima opisala i kako će raditi nova "alatka".
   Kako se navodi, ona pruža gledanje, objavljivanje i ima upozorenja, poput alarma, trendova, analiza aktivnosti, kao i mogućnost komponovanja i postavljanja alate na prilagodljivoj tabli. "Biće dizajnirana da olakša i očuva različite interese, poveća publiku i pruži uvid u mnogo više sadržaja i informacija", navodi se u saopštenju. Ukoliko se uvede, ta alatka će moći da se poredi sa drugim komoanijama koje nude poboljšane načine za korišćenje Tvitera.

Googleov direktor otkrio šta je najvažnije na razgovoru za posao

   Kad je u pitanju razgovor za posao, uglavnom se oslanjamo na savete, istraživanja, pripremu, znanje, ali i sreću. Međutim, Piter Roper, Googleov šef za mobilnu strategiju, ističe da je najbitnije povezati se sa potencijalnim poslodavcem. "Koje su vaše slabosti? Gde se vidite za pet godina?", su pitanja na koja je najlakše odgovoriti, ali prema Roperu, ona uopšte nisu važna. Umesto toga, on tvrdi da je povezivanje sa poslodavcem znatno važnije. Roper preferira pitanja kao što su najdraža boja, najluđa stvar koju ste uradili i stvari koje se nalaze na listi onih koje želite da učinite. Ove neuobičajene teme za razgovor za posao ljude ohrabruju da podele svoje strasti i želje, što razgovor čini zanimljivijim. "Poslodavac će nakon razgovora imati priliku da zaista razume kakva je neko osoba, za čime gaji strast i šta ga zanima. Naši najproduktivniji radnici su oni koji su srećni", kazao je Roper. Dakle, prilikom narednog razgovora za posao umesto uvežbanih odgovora potrudite se da vas poslodavac upozna.

Sologamija sve popularnija

sologamija

   Dominique iz Kalifornije, koja se 2011. godine udala za samu sebe, nosi prsten koji je simbol njene sologamije, a za Independent je govorila o tome kako pomaže drugim ženama da se zavetuju same sebi. Sologamija nije zvanično priznata, ali je u poslednjih nekoliko godina u SAD-u došlo do značajnog porasta broja samovenčanja. U mnogim slučajevima samovenčanje izgleda kao tradicionalno venčanje gde žene stoje sa svojim deverušama i nose venčani prsten. Dominique je osnovala web stranicu preko koje pomaže ljudima da organizuju samovenčanje, a kaže da je sve više ljudi koji su voljni samovenčati se.
   Dominique je ceremoniju samovenčanja imala 2011. godine, kada su joj bile 22 godine, a na taj potez odlučila se nakon "višegodišnjeg praktikovanja samoljubavi". Pre toga je bila na šestomesečnom putovanju u Indiji, a nakon toga je posvetila svoju karijeru istraživanju sologamije. Do sada je imala oko 250 klijenata kojima je pomogla da organizuju samovenčanje, kako u stvarnom životu tako i preko interneta. Program pripreme za ceremoniju traje deset sedmica, a košta 200 dolara.
   Ceremonija samovenčanja ne razlikuje se mnogo od tradicionalnog venčanja koje uključuje dve osobe. Dominique naglašava da se ceremonija razlikuje jer neko odluči venčati se sam, kao što je to ona uradila, dok neki prave venčanje na koje pozivaju goste, rodbinu i članove porodice. Dominique kao simbol zaveta nosi prsten u nosu. Ovom trendu su sklonije bile žene, koje čine većinu njenih klijenata, ali je radila i s nekoliko muškaraca. Razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na smovenčanje su brojni. Četiri osnovne komponente samovenčanja su: postati svoj ljubavnik/ca i najbolji prijatelj/ica, povezati se sa sobom i svojom svrhom, ujediniti sve aspekte samog sebe i harmonizovati sve svoje spoljašnje odnose i okolnosti. Iako se sologamisti često susreću sa podsmehom i ciničnim kometarima Dominique kaže da je to ne uznemirava i da je i više nego srećna jer ljudi imaju svoje mišljenje.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize