|
.....................................................................................................
19/20.januar 2019.
Putina dočekalo 120.000 ljudi
“Hvala vam na prijateljstvu”, poručio je u četvrtak uveče na srpskom jeziku predsednik Rusije Vladimir Putin po izlasku iz Hrama Svetog Save ogromnom broju građana koji su se okupili u želji da vide i čuju šefa ruske države. "Hvala vam na prijateljstvu", ponovio je još jednom i na ruskom. Ispred Hrama čekalo ga je, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, oko 120.000 ljudi iz svih delova Srbije, a prema procenama policije. Dva lidera, u pratnji patrijarha Irineja, dočekala su zvona, a ispraćeni su uz zvuke pesme "Ovo je Srbija". Posetom vračarskom Hramu Putin je završio jednodnevnu posetu našoj zemlji, četvrtu po redu. https://www.youtube.com/watch?v=Q3b9K0EbTAg
Ono što je poseta (očekivano) izbacila na površinu je da je Srbija vidljivo podeljena na većinsku prorusku i manjinsku prozapadnu struju. Problem(čina) je što podela doseže crne dubine otvorene, slepe mržnje prema suparničkom bloku. S jedne strane "žuta izdajnička banda", a sa druge "krezuba, sendvičarska Srbija koja ne zna da koristi pokretne stepenice".
Srbija-Rusija: Više od 20 sporazuma o budućoj saradnji
Generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov izjavio je da međudržavni sporazum o saradnji na polju razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, koji su Srbija i Rusija potpisale 17. januara, sadrži izvesne novine. Prema njegovim rečima, s jedne strane, to je okvirni sporazum koji služi kao osnova za saradnju, a sa druge strane, podrazumeva određene novine. "Prvi put, odredbe o saradnji u inoviranju i u digitalnoj oblasti direktno su unete u sadržaj sporazuma", rekao je on novinarima, dodavši da su "Rosatom" i nadležne srpske kompanije već počele sa radom.
Nakon sastanka srpske i ruske delegacije, koju predvode predsednici Srbije Aleksandar Vučić i ruski Vladimir Putin, svečano je 17. januara u Beogradu razmenjeno više od dvadeset potpisanih sporazuma, memoranduma, ugovora, protokola o budućoj saradnji dve zemlje. Medju najznačajnijim sporazumima je onaj koji se tiče korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe, a koji su parafirali generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov i ministar zadužen za inovacije u Vladi Srbije Nenad Popović.
Koliko nama zaista vredi podrška ruske ekonomije?
Elem, Vladimir Vladimirovič Putin je protutnjao kroz Srbiju. Dan-dva kasnije, dok euforija jenjava, vreme je i za podvlačenje crte ispod, do sada, političkog događaja godine.
Bez zadrške, Srbiji ekonomski trebaju svaka pomoć i saradnja koju može da dobije. Rusija je ogromno i primamljivo tržište. Juče potpisani sporazumi i ugovori, pre svega onaj u oblasti železnice, imaju potencijal, bar na papiru. Ipak, temelj razvoja Srbije i dalje su ekonomske veze sa EU, našim najvećim trgovinskim partnerom. Država u kojoj je prosečna plata malo ispod 500 evra (Rusija) ne može da bude osnov privrede države u kojoj je prosečna plata malo iznad 400 evra (Srbija). Koliko god da je Rusija velesila sa 145 miliona stanovnika, ruska ekonomija je velika jedva kao ona država Beneluksa (29 miliona stanovnika). A šta su te tri države u odnosu na celu EU... Ima li Srbija diplomatske mudrosti i snage da utvrdi ekonomske odnose sa EU, a istovremeno, koliko može, iskoristi bliskost sa Rusijom i potencijal ruskog tržišta? I kad smo već tu, zašto Rusija i dalje odbija uvoz kragujevačkog "fijata 500"?
Šta ćemo sad sa EU?
Šta će nam EU reći zbog Putina? Ili ispravno rečeno: šta će Srbija reći Evropskoj uniji? Poseta Putina sama po sebi nije nepremostiv problem za odnose Srbije i EU, ali je teže objasniti grandioznost i posvećenost koje su pritom iskazane. Imajući u vidu saradnju Srbije i Rusije, teško je zamisliti da će pre svega baltičke zemlje i Poljska, koje strepe od ruske imperijalne politike zbog "uspomena" iz vremena hladnog rata, imati razumevanje za suštinsko približavanje Srbije uniji.
Šta nam u tom slučaju ostaje? Postoji nada da će s vremenom doći do otopljavanja odnosa između Rusije i EU, čime bi naša uklještenost između dva evropska pola postala neuporedivo manja. U komplikovanijoj varijanti, Srbija može da pokuša da iskoristi bliskost s Rusijom kao svojevrsan pritisak na EU: ako nas vi nećete, ima ko hoće! Rizičan potez, sa nepredvidivim posledicama.
Sporazum Ministarstva trgovine i Instituta društvenih nauka
Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić potpisala je u sredu 16. januara 2019. godine Sporazum o saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti sa direktorom Instututa društvenih nauka Goranom Bašićem. Cilj saradnje je da Institut sprovodi istraživanja i dostavlja Ministarstvu podatke pomoću kojih bi se sprovela bolja politika u zaštiti dece na internetu, unapređenju digitalnih veština žena i uključivanju starijih osoba na internetu. Prema rečima Tatjane Matić, Ministarstvo je formiralo radnu grupu i u toku je izrada strategije razvoja digitalnih veština u Srbiji. "Smatramo da će svi podaci do kojih Institut dođe pomoći u izradi strategije i određivanju aktivnosti i ciljeva te strategije", rekla je Matićeva. Takođe, dodaje ona, Ministarstvo je pripremilo i program za osnaživanje žena i njihovih digitalnih kompentencija, koji će, kaže, Vlada uskoro usvojiti. "Ministarstvu nedostaju podaci i istražvinja, za koja mi nemamo kapacitet da sprovodimo, zato smatramo da Institut društvenih nauka ima metodologiju koja je usklađena sa EU da te podatke koje dobijemo oslikaju potrebe našeg društva, dece i drugih grupa", podvukla je Matićeva.
Direktor Instututa društvenih nauka Goran Bašić je istakao da dobra uprava mora biti zasnovana na tačnim podacima, te da je upravo to posao Instituta društvenih nauka. "Institut posvećuje posebnu pažnju razvijajući metodologiju praćenja ostvarivanja prava grupa koja su u osetljivom položaju. Pokušavamo da razvijemo istraživanja koja se odnose na položaj ne samo dece i starijih, koji su u ovom trenutku u fokusu naše saradnje, nego i drugih grupa", rekao je Bašić.
Prvi u nizu projekata, kaže on, odnosi se na zaštitu dece na internetu, te je u cilju dobiti podatke - od kog uzrasta deca mogu da pristupe određenim sadržajima na internetu, kako sa tim podacima rukuju, koji uticaj ti sadržaji imaju na njih, da li roditelji i nastavnici znaju šta oni gledaju na internetu i da se utvrdi koliko je dece u opasnosti na internetu. "Cilj nam je da pomoću tih podataka dođemo do novih rešenja u vezi bezbednosti dece na internetu", podvukao je Bašić. Drugi projekat, kaže, odnosi se na uključivanje starijih osoba na internetu, a treći na unapređenje digitalnih veština žena.
Samo 45 proizvoda ima zaštićeno geografsko poreklo
Na nacionalnoj listi nematerijalne kulturne baštine znatan broj stavki posvećen je hrani. Neki od proizvoda koji imaju šansu da se nađu i na Uneskovoj listi svetske nematerijalne baštine jesu pirotski kačkavalj, belmuž, kajmak... Istraživali smo da li hrana, osim što se njome čuvaju običaji, može da osigura i ekonomski napredak lokalne zajednice. Put do kupaca našao je samo pirotski kačkavalj. Jedini je sa liste koji ima zaštićeno geografsko poreklo, a njegovu proizvodnju certifikovala je samo mlekarska škola iz Pirota. Kod nelojalne konkurencije takozvani pirotski kačkavalj odleži tek nekoliko dana, iako pravila kažu drugačije. "Proces proizvodnje koji traži minimalno vreme sazrevanja od dva meseca ima veliko kaliranje, odnosno velike gubitke, pa ne može biti u ovom trenutku toliko profitabilan. Ali, ukoliko bi se zaštitili ovi proizvodi, brendirali i izvozili u inostranstvo, samim tim i cena bi bila veća", kaže direktor Mlekarske škole Nenad Đorđević.
U Srbiji 45 proizvoda ima zaštićeno geografsko poreklo. Pravo na korišćenje te oznake tražilo je tek dvadesetak proizvođača. "Imamo situaciju gde proizvođači baš i ne žele da uđu u sistem zaštite geografskog porekla, jer tu ima pravila koja moraju da se poštuju. Posebno sa aspekta sirovine, gde sirovina mora da bude sa tog područja, zatim sa aspekta načina proizvodnje koja mora biti reprezentativna", rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Najvažnija svest zajednice
Etnolozi koji su na listu nematerijalne baštine svrstali još i šljivovicu, vojvođanski hleb cipovku, žmare i pazarske mantije, kažu da je za održivost proizvodnje ipak najvažnija svest zajednice o vrednostima koje baštine. "Zato što ekonomski može neko da ima novac i da ima mogućnosti da nešto mnogo proizvede, a da pri tom lokalna zajednica nema svest o tom značenju, ili se otuđi od tog i samim tim dobije završetak a ne ekonomski potencijal", kaže Dušica Živković iz Etnografskog muzeja. Proizvođači, odnosno njihova udruženja, koja žele da zaštite lokalane proizvode visoke kulturne i gastronomske vrednosti imaju pravo da traže sredstva iz lokalnog budžeta. Ministarstvo poljoprivrede finansira izradu elaborata i dobijanje certifikata, kao i neophodne laboratorijske analize za zaštitu geografskog porekla.
Radionice koje migrantkinje u Pirotu vraćaju u srećna vremena
U Prihvatnom centru kod Pirota smešteno je 190 migranata iz Irana, Avganistana, Sirije i Iraka. Većini je to stanica ka zemljama Zapadne Evrope. Komesarijat za izbeglice pokušava da im ponudi što kvalitetniji boravak. Nekada su i one uživale u sitnim ženskim radostima. Trudile se da, poput mnogih žena, budu lepe i doterane. Kreativna radionica na kojoj su učile kako da naprave nakit vratila ih je, kažu, u neka srećna vremena kada su imale svoj dom. "Veoma mi je drago što ste nam omogućili da izrađujemo bedževe i nakit sa zastavama naših država. To sam baš emotivno doživela i hvala svima što se interesuju za nas i što nam pomažu", kaže Iranka Zari. Rozije, takođe iz Irana, rekla je da su im ovakve radionice zanimljive, jer vreme provode na koristan način. Dodaje: "Nemamo šta drugo da radimo". "Radile su sa perlicama, od toga su izrađivale nakit za sebe, i bilo je baš interesantno i za njih i za mene iskustvo", izjavila je Marija Stojev, predavačica na radionici. Predstavnici Komesarijata za izbeglice, u sardnji sa raznim udruženjima i nevladinim sektorom, trude se da kontinuirano organizuju radionice i edukacije. "Pokrivene su sve kategorije koje su prisutne u centru, i žene i deca", rekao je Stefan Nikolić, koordinator u Prihvatnom centru Pirot. "Ovde imamo čas za srpski, svaki dan idem na čas, učim srpski", govori zadovoljna 14-godišnja Narges iz Irana. U Prihvatnom centru u Pirotu ima još mnogo migranata koji poput Narges uče srpski jezik – da bi se lakše sporazumevali, ali i iz zahvalnosti što su, kažu, dobili privremeni dom dostojan čoveka.
Na vozačku dozvolu čekaće se dugo, nedostaje ispitivača
Na dobijanje vozačke dozvole u Srbiji čekaće se duže od sadašnjih nekoliko meseci. Prvi problem je nedostatаk ispitivača, а ako se ništa uskoro ne promeni, auto-škole će imati i manjak instruktora. Pojedini vlasnici auto-škola kažu da su svesni da će ostati bez većeg broja instruktora. Sada ih ima oko 4 i po hiljade u celoj Srbiji, ne samo zbog toga što su slabo plaćeni, već i zbog novih propisa. “Moramo imati licencu, mora imati srednja saobraćajna škola, naravno i starosni uslovi neki moraju biti ispunjeni da bi kandidat mogao da polaže za instruktora i sve to dovodi do tog da su mladi nezainteresovani za ovaj posao, ako već imaju neku vozačku dozvolu profesionalne kategorije pre se opredeljuju za neku špediciju, odlazak u inostranstvo, tako da, delimo sudbinu ostalih majstorskih profesija u ovoj našoj zemlji”, rekao je Milan Mudrinić, vlasnik autoškole “Volan”.
Kako kažu, zainteresovanih za polaganje vozačkog ispita ima, ali glavni problem u radu auto-škola je praktični ispit, odnosno polaganje vozačkog ispita. U Ministarstvu unutrašnjih poslova je mali broj ispitivača, te dolazi do dugog čekanja na polaganje praktičnog dela ispita. Prateća okolnost instruktorskog poziva jesu i česta kontrolisanja instruktora, a kazne učinjene za prekršaje su nesrazmerno velike. Instruktor za čak i najsitniju administrativnu grešku, naprimer nehotično pogrešno upisano vreme, plaća 10.000 dinara.
Kalorična i ljuta hrana uzima danak, mediteranska hrana najbolji lek
Komplikacije mogu biti zapaljenje, fibroza sa pojavom vezivnog tkiva u jetri, ciroza, pa čak i hepatocelularni karcinom. Terapija je mediteranska ishrana i fizička aktivnost, po mogućstvu pet puta nedeljno u trajanju od po 45 minuta. Kada sednete da uživate u različitim gurmanlucima, pomislite na vašu jetru, koja mora da se izbori sa svim masnim i kaloričnim sastojcima. Ukoliko često unosite takvu hranu, jetra postaje sve opterećenija, a tokom vremena polako posustaje u "ispunjavanju obaveza" koje joj organizam nameće. Epilog ovakvih neumerenih dešavanja je pojava masne jetre, najčešće neinfektivne bolesti u ovom veku.
Šta takvu jetru karakteriše i do kakvih komplikacija sve može da dođe, objašnjava specijalista interne medicine profesor dr Rada Ješić Vukićević, načelnik Odeljenja klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Instituta za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije: "Masna jetra je ona jetra koja u sebi ima više od pet do deset odsto masti. Bolest poprima pandemijski karakter i uglavnom se javlja kod stanovništa u razvijenim i tranzicionim zemljama. Čak 80 odsto gojaznih ima masnu jetru, dok preostalih 20 procenata otpada na mršave. Karakteristično je da se javlja i kod tri odsto dece sa normalnom težinom, a u više od 50 odsto slučajeva kod gojaznih mališana. Koliko je problem masne jetre raširen kod nas najbolje pokazuje podatak da u Srbiji 36,6 odsto ima prekomernu težinu, a da je 17,3 procenta gojazno. Na globalnom nivou svaki četvrti stanovnik planete je gojazan".
Da li na pojavu masne jetre utiču još neki uzroci?
Na pojavu masne jetre mogu da utiču i lekovi, alkohol, virusne bolesti... Prema tome, da bismo bili sigurni da masna jetra nastaje zbog gojaznosti moramo anamnezom i pregledima da isključimo sve druge faktore rizika. Bolest ima evolutivni tok, može da traje i deceniju jer ne daje nikakve upozoravajuće simptome, a kada dođe do daljih komplikacija počinju da se javljaju i simptomi. Ukoliko se ogluše o prekomerne kilograme i gojaznost, kod lekara ih na kraju dovode uporna mučnina, slabost, bolovi ispod desnog rebarnog luka, nadimanje stomaka, glavobolja... Tokom vremena ovi simptomi postaju sve izraženiji, jer posle masne jetre može da dođe do njenog zapaljenja, fibroze (nakupljanje vezivnog tkiva u jetri), ciroze, a u najgorem slučaju i do hepatocelularnog karcinoma.
Postoji li način da se masna jetra otkrije na vreme?
Najčešće se otkriva na sistematskim pregledima. Inače, sve vreme ona obavlja normalno svoje funkcije, pa kada se i otkrije bolest, osoba ne zna da ima oštećenje ovog organa. Najčešći načini dijagnostikovanja obuhvataju primenu neinvazivnih standardnih testova, biomarkera, ultrazvuka koji je u stanju da pokaže čak više od 30 odsto masti. Fibrosken se primenjuje prilikom sumnje na fibrozu, a može pritom da zameni biopsiju koja predstavlja zlatni standard za utvrđivanje bolesti. Biopsija se, inače, ciljano radi kod pacijenata da bi se isključilo prisustvo i neke druge bolesti. S obzirom na to da nosi određene rizike biopsija nije rutinska metoda. Često je poželjan pregled magnetnom rezonancom jer otkriva masnu jetru sa pet do deset odsto masti na samom početku bolesti.
Sumorne prognoze
Na planeti je dve milijarde ljudi gojazno, a svaka druga transplantacija u SAD je, primera radi, uzrokovana masnom jetrom. Sumorne prognoze predviđaju da će do 2025. godine najčešći uzrok presađivanja ovog organa, kod svih obolelih, biti upravo masna jetra - upozorava dr Rada Ješić Vukićević.
A masna jetra uzrokovana nekim drugim faktorima?
Tu se radi o takozvanoj sekundarnoj masnoj jetri koja obično nastaje zbog uzimanja određenih lekova. Masna jetra može biti alkoholna kod ljudi koji konzumiraju alkohol. Javlja se i kod osoba koje boluju od dijabetesa, a često i u trudnoći zbog hormonski izmenjenog stanja. Genetika takođe igra znatnu ulogu. U svakom slučaju, i ovde je reč o tihoj bolesti, bez simptoma, koji počinju da se javljaju tek kada se oboljenje razvije u neki drugi oblik.
Šta podrazumeva terapija?
Konkretne terapije nema, već oboleli treba da uvede pravilan režim ishrane. Mora da izbaci zasićene masti u mleku, siru, mesnim prerađevinama. Ne treba da konzumira testa, kolače, slatkiše, brzu hranu, alkohol... Jetri ne prija često uzimanje velikih količina masne i prerađene hrane. Prženi krompirići, krofne, čips i slični proizvodi predstavljaju izvor masti koje deluju toksično na jetru. Isto se odnosi i na začinjenu, pohovanu, prženu, konzerviranu hranu. Materije iz ovako pripremljene hrane oštećuju membrane ćelije jetre, prodiru u nju i nastavljaju štetne procese.
Na čemu treba da počiva zdrava ishrana?
Masti kojima treba dati prednost su hladno ceđena ulja. Među njima je najpoželjnije maslinovo i ulje semenki bundeve. Više treba da je zastupljena hrana sa nezasićenim masnim kiselinama. Najvažnije su žitarice, voće i povrće, dosta ribe. Preporuka je, zapravo, mediteranska ishrana. Inače, svako prejedanje izaziva slabost organizma, a to je upravo zbog zamora jetre koja nije u stanju svu tu količinu hrane da svari. Fizička aktivnost je takođe neophodna, po mogućstvu pet puta nedeljno u trajanju od po 45 minuta.
Osim navedenih komplikacija, zbog čega je još masna jetra opasna?
Zato što je najčešće udružena sa dijabetesom, hipertenzijom, kardiovaskularnim bolestima, a znamo do čega ove bolesti sve mogu da dovedu. Dokazano je da može da deluje vrlo loše na kardiovaskularni sistem. Ona je, zapravo, sistemska bolest koju treba da sagledava više specijalista. Zato bi svako ko je gojazan i ima hipertenziju trebalo obavezno da pregleda jetru. Jer, ukoliko se rano, odnosno u prvoj fazi otkrije masna jetra, mnogo je lakše korigovati loše navike. U tom trenutku je najlakše sačuvati i njene, za organizam životno važne funkcije, kao što su eliminacija štetnih produkata, detoksikacija i druge. Korigovanje telesne težine je od presudne važnosti, ne samo za odrasle, već i za decu.
Alkohol i gazirana pića
Jetra uopšte ne voli alkohol i gazirana pića. Kafa je poželjna, jer deluje pozitivno na njen rad i smanjuje mogućnost nastanka karcinoma, pokazuju poslednja istraživanja. Zapravo, treba biti umeren i u jelu i u piću i po mogućstvu izbegavati što više stresne momente - naglašava naša sagovornica.
Promocija Zvučne knjige "Pisma ljubavi i nade"
Promocija Zvučne knjige "Pisma ljubavi i nade" održaće se u foajeu pozorišne sale Stara Pazova u sredu, 20. februara u 18 časova. Zvučna knjiga bila bi namenjena pre svega slepim i slabovidim osobama, osobama koje su usled starosti ili bolesti vezane za postelju i ograničeno im je kretanje, osobama koje usled bolesti gornjih ekstremiteta nisu u stanju da drže knjigu, udruženjima obolelih od malignih bolesti, kao i populaciji koja nije opismenjena, osobama,koje boluju od dijabetesa, kod kojih se slepilo javlja, kao sekundarno oboljenje i osobama sa invaliditetom koje žive same i čiji život prate duga depresija i teža stanja psihičke napetosti ili osećaja otuđenosti.
Zvučna knjiga je neprofitan projekat, stvorena iz altruizma, čovekoljublja i saosećanja, i biće poklon Savezima osoba sa invaliditetom, bibliotekama, bolnicama, školama, gerontološkim centrima u zemlji i regionu. Zvučna knjiga afirmiše rad osoba sa invaliditetom za svoje saborce, invalide, ali i za one koji su uslovno rečeno zdravi, te tako ima inkluzivnu, edukativnu, ali i pokaznu ulogu zdravoj populaciji, da zdrav um i srce smanjuju fizičke prepreke i izolovanost.
Koliko čitaju stanovnici Lovćenca?
Iako više od 60 odsto građana Srbije retko čita, ohrabruje da, prema anketama, oko 30 odsto građana može da se svrsta u redovne čitaoce, a svaki deseti uvek nađe vremena za knjigu. Naša dežurna ekipa dopisništva u Vrbasu proveravala je kakve su čitalačke navike stanovnika Lovćenca i koje su novine iz biblioteke u tom mestu. https://www.youtube.com/watch?v=-3EBj-Uk1hE
Konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu
Kulturni centar Mladost Futog i ove godine organizuje Konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu. Konkurs "Ljubav (ni)je samo reč..." je otvoren do 14. februara 2019., do kada mladi pesnici svoju pesmu mogu da pošalju na mail: konkurs.ljubav@gmail.com. Pravo učešća imaju mladi pesnici uzrasta do 15 godina i na konkursu mogu da učestvuju sa JEDNOM pesmom, na temu ljubavi. Radovi se mogu dostaviti ii na adresu: KC Mladost Futog, Cara Lazara 42, Futog 21.410 (moraju biti otkucani ).
Članovi žirija su: Dušan Pop Đurđev, pesnik; Katarina Novaković, rukovodilac Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu i Aleksandra Rajak, direktor KC Mladost.
Biće nagrađeno devet autora – dodeljuju se tri nagrade za mlađi uzrast do IV razreda, tri nagrade za stariji (do 15 godina) i tri FB nagrade – za tri pesme koje budu imale najviše sviđanja. Pesme će biti objavljene 1.marta na fb stranici KC Mladost Futog, a glasanje će trajati do 7.marta u podne. Takođe, 50 najlepših pesama biće objavljeno u zbirci pesama "Pesmarica". Najlepše pesme biće izvedene i nagrađene na Poetskom druženju Ljubav (ni)je samo reč..." koja će se održati u KC-u Mladost, u 22.marta 2019. u 12 sati.
Neoporezovani proizvodi Srbije i BiH uskoro na tržištu
Kosova i Metohije
Nakon što je prištinska vlada odlučila da oslobodi stopostotno nametnutih taksi robu iz Srbije, koja se našla u skladištima na dan donošenja te mere, 21. novembra prošle godine, očekuje se da će se ovih dana ti proizvodi, iz Srbije i BiH, pojaviti na lokalnom tržištu, piše prištinska Koha onlajn. Kako se navodi, reč je o robi iz Srbije i BiH vrednoj više od dva miliona evra. Portparol kosovske carine, Adriatik Stavileci, izjavio je da će na te proizvode biti obračunat samo porez na dodatu vrednost. Koha piše da su ovu odluku prištinskih institucija pozdravili kosovski privrednici.
Izvršni direktor Američke privredne komore u Prištini, Arian Zeka, izjavio je da je određena količina proizvoda ostala blokirana u skladištima jer vlada nije odredila rokove za njeno povlačenje. Zeka je zatražio i da kompanije koje su uplatile povećane takse preuzmu robu, a da im se dati novac vrati. Kosovska carina tvrdi da do sada nijedna kompanija nije povukla robu iz zaliha, od kojih su 80 odsto namirnice.
Miler: Deo gasovoda kroz Srbiju do kraja 2019. godine
Predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler izjavio je da bi izgradnja dela "Turskog toka" kroz Srbiju trebalo da se završi do kraja 2019. godine, prenosi Tass. On je u intervjuu za TV kanal "Rusija-1" rekao da će trasa gasovoda na teritoriji Srbije biti dugačka 403 kilometra. "Taj krak gasovoda će ići od srpsko-bugarske do srpsko-mađarske granice", rekao je Miler i dodao da se kao krajnji rok, predviđa da ceo gasovod kroz Srbiju bude izgrađen pre kraja 2019. godine. Upitan kada će započeti izgradnja infrastrukture "Turskog toka" kroz Srbiju, on je rekao "bukvalno narednih dana".
"Srbija može da računa na gas iz Turskog toka"
Srbija može pouzdano da računa da će imati snabdevanje gasom iz pravca Bugarske, kroz "Turski tok" i to će biti jedna od tema o kojoj će se danas razgovarati u Beogradu sa ruskim partnerima, rekao je generalni direktor JP "Srbijagas" Dušan Bajatović. Bajatović je ocenio da "bez saveza velikih sila ne mogu biti rešavana ključna pitanja " i dodao kako je "najbolja saradnja sa velikim silama zajednički interes". "Sigurno će krak Turskog toka, mada je to interni srpski gasovod, biti jedan od predmeta razgovora danas. Srbija može pouzdano da računa da će da dobije snadbevanje iz tog pravca. "Srbijagas" i "Gasprom" rade intezivno na tome, potpisana je mapa puta, sve se odvija u okviru datuma kako smo predvideli", izjavio je Bajatović za Hepi tv.
Bajatović je najavio i da se sutra održavaju pregovori sa Energetskom zajednicom oko pozicije "Srbijagasa" i da se nada da razgovori neće otići na "politički teren". "Optimista sam da ćemo uz podršku Putina dobiti krak tog gasovoda", kaže Bajatović. U slučaju da prestane da funkcioniše dopremanje gasa preko Ukrajine, kaže, Srbija ima rezerve gasa "za crne dane". Inače, u četvrtak je u Beogradu potpisan memorandum o proširenju skladišta gasa u Banatskom dvoru na 750 miliona metara kubnih, što je povećanje od 60 odsto kapaciteta. "To je za potrebe Srbije više nego dovoljno za bilo kakvu kriznu situaciju" , istakao je Bajatović.
Ministar Đorđević: Vlada suzbija rad na crno
Ministar rada Zoran Đorđević je rekao da je ono što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja želi da se izbori protiv sive ekonomije. "Želja vlade je da suzbije rad na crno,da pruži mogućnost i prava svakome da ostvari prava koja zakoni omogućavaju, da svima pružimo sve ono sto njima pripada. Radnici koji su do juče radili u sezonskim oslovima najčešće dobijali samo nadnicu nisu imali pravo na zdrav ,na osiguranje od povreda bili prepušteni sebi", naveo je on. Kako kaže, vlada čini dosta u svim sferama u kojima je situacija bila zapuštena. "Zahvaljujući premijerki i NALED-u smo ovo izgurali", kazao je Đorđević i dodao da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. "Vodili smo računa o tim radnicima da ne izgube ono čega su se bojili,ako su na listi NSZ da ne izgube taj status i naknade koje su imali, da ne izgube socijalnu pomoć, gledali smo da im pružimo mogućnost da ostvare prava, da imaju pravo na penziju od odmor. U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu on lajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika.
Čak 95 % sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno
Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu. Skupština je polovinom prošle godine usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanu radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Brnabićeva o prednostima onlajn prijavljivanja sezonaca
Premijerka Ana Brnabić je ocenila da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. "Ovo je potvrda onoga što smo radili od 2014, a to je odgovorno vođenje budžeta i finansija", rekla je Brnabić i istakla da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. "Procenjujemo da će u narednih pet godina ovo značiti dodatnih 15 miliona evra prihoda za državu i budžet, a sa druge strane jednu veću sigurnost i za poljoprivrednike i za ljude koji rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Istakla je da je taj projekat dobar primer suštinske reforme, koja je vrlo kompleksna, ali i primer dobrog timskog rada. "Ovo je pored toga sto je suštinska reforma u sistemu i pokazatelj važnosti prioriteta i potvrda naše posvećenosti borbi protiv sive ekonomije. Ne možete da imate ljude koji rade a nemaju prava na penziono i invalidsko osiguranje, ovo je pokazatelj i naše predanosti boljem poslovnom okruženju", rekla je premijerka. Navela je da je to pokazatelj i dalje posvećenosti vlade digitalizaciji uprave.
NUNS: Istražiti slučaj izgorelog automobila
Nezavisno udruženje novinara Srbije očekuje da će kosovska policija razmatranjem nekih novih činjenica rasvetliti slučaj izgorelog automobila novinarske ekipe nedeljnika Vreme, navodi se u saopštenju. NUNS od 17. januara podseća da se auto kolega iz Vremena zapalio pred administativnim prelazom Jarnje 4. januara na povratku novinarske ekipe sa zadatka koji su obavljali u Kosovskoj Mitrovici. Oni su o tome obavestile kosovsku policiju koja je izvršila uviđaj i napravila službenu belešku. Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbednosti novinara pisala je kosovskoj policiji povodom tog incidenta i tražila više informacija o slučaju. Prosledila je i otvoreno pismo zabrinutosti redakcije nedeljnika Vreme u kome se traži pokretanje istage i preduzimanje konkretnih koraka kako bi se otklonila svaka sumnja da je požar podmetnut. U odgovoru kosovska policija navodi da je povodom zahteva Regionalne platforme preduzela dodatne radnje i kontaktirala tužilaštvo kako bi se ponovo razmotrio slučaj. NUNS očekuje da će kosovska policija postupiti profesionalno i brzo i efikasno istražiti slučaj izgorelog automobila. To udruženje je pozvalo sve kolege i koleginice da dođu na dobrotvornu aukciju fotografija Marije Janković u subotu, 19. januara u 20.30, u beogradskom Pres kafeu, u Knez Mihailovoj 6, treći sprat. Auto koji je izgoreo kod Jarinja bio je Marijino privatno vlasništvo koje joj je neophodno sredstvo za rad, navodi NUNS u saopštenju.
Kraljevačka bolnica: Tela beba čuvaju se po propisu
Nakon što je objavljeno da u Opštoj bolnici u Kraljevu u zamrzivaču čuvaju tela 13 beba, oglasila se uprava te bolnice. Kažu da je reč o mrtvorođenim bebama u periodu od 2016. do 2018. godine koje nisu sahranjene. Ističu da se tela čuvaju po svim Zakonom predviđenim propisima, o čemu se vodi uredna evidencija. Radi se o bebama koje roditelji nisu preuzeli i sami sahranili, što po zakonu nisu ni dužni da urade, kažu u Opštoj bolnici. "Prilikom kontrole Republičke komisije za nestale bebe, u Službi za patologiju i sudsku medicinu Opšte bolnice 'Studenica' je prikazano 13 mrtvorođenih, obdukovanih beba od 2016. godine, koje roditelji nisu preuzeli. One se čuvaju po svim Zakonom predviđenim propisima, o čemu se vodi uredna evidencija u Protokolima", navodi se u saopštenju bolnice.
Objašnjavaju da do decembra 2018. godine nije postojala gradska odluka o sahranjivanju ovih beba. "U toku je formiranje Komisije od strane ovlašćenog preduzeća JKP 'Čistoća' Kraljevo i OB 'Studenica' za sahranjivanje mrtvorođenih beba, tako da će se u narednom periodu, u skladu sa ovom odlukom, izvršiti sahranjivanje", ističe se u saopštenju Opšte bolnice Kraljevo. "Skandalozno je da se ovi podaci pogrešno tumače i koriste za širenje panike i uznemiravanje javnosti, a za to neko treba da snosi odgovornost", zaključuje se u saopštenju. Član Komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u svim prijavljenim slučajevima nestale dece Radiša Pavlović kaže da republički inspektor za zdravstvo pregleda dokumentaciju. "Dole, mi smo deo dokumentacije pregledali, imaju pokriće za sve to, samo se otvara pitanje zašto se u zamrzivačima nalaze bebe mrtve, znači zašto", upitao je Pavlović. U kraljevačkoj Opštoj bolnici bili su i pripadnici policije i tužilac kako bi utvrdili činjenice o slučaju.
Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs
.....................................................................................................
.....................................................................................................
|
|
