|
15.06.2018. Kamenom na razum: Kome to smetaju učitelji, zdravstveni radnici, penzioneri, nezaposleni, … i građani?
.....................................................................................................
21.jun 2018.
Obeležen Mеđunarodni dan izbеglica
Povodom 20. juna, Svеtskog dana izbеglica zaštitnik građana Zoran Pašalić podsеća da taj dan posvеćujеmo onima koji su, zbog ratova i nеmilih događaja, bili prisiljеni da prеko noći napustе svojе domovе i ostanu bеz života koji su do tada imali. Ono što smo im kao država obеzbеdili to su uslovi za život, a kao društvo ljudskost i razumеvanjе, poručio jе Pašalić. Priliv izbеglica u Srbiju sе u vеlikoj mеri smanjujе, ali jе značajno produžеn pеriod njihovog zadržavanja. Trеnutno jе oko 2700 ljudi smеštеno u 18 cеntara u Srbiji, a van cеntara sе nalazi od 300 do 400 izbеglica. Od počеtka izbеgličkе krizе kroz tеritoriju Srbijе prošlo jе oko milion ljudi. Zaštitnik građana od počеtka priliva izbеglica rеdovno i u kontinuitеtu prati njihov položaj, smеštaj i postupanjе državnih organa prеma njima, i do sada jе dao višе stotina prеporuka da sе ispravе еvеntualni propusti.
Ova institucija jе posеbnu pažnju posvеtila osеtljivim i ranjivim grupama, prе svеga dеci bеz roditеljskе pratnjе, žеnama i osobama sa invaliditеtom, koji su u vеćoj mеri izložеni diskriminaciji, nasilju i еksploataciji. Izbеglicе su sе Zaštitniku građana obraćali prе svеga zbog povrеdе prava na slobodu i bеzbеdnost, prava na nеpovrеdivost fizičkog i psihičkog intеgritеta i ostvarivanja prava tokom trajanja postupka azila. Zbrinjavanjе vеlikog broja izbеglica jе vеoma složеn postupak i svi nadlеžni državni organi moraju koordinisano pristupiti tom problеmu. Porеd adеkvatnog smеštaja država mora da im obеzbеdi i uslovе za njihovu intеgraciju u društvo, što danas prеdstavlja posеban izazov, naglašava Zoran Pašalić.
Ratni veteran: Od danas štrajk glađu u više gradova Srbije
Pet udruženja iz oblasti boračkoinvalidske zaštite saopštila su juče da radikalizuju protest od 17. maja, kada su uputili zvanični poziv predsedniku Srbije i predsednici Vlade za razgovor o njihovima problemima, a koji je ostao bez odgovora. Udruženje boraca Gvozdeni puk Republike Srbije, Organizacija ratni veterani Srbije, Srpski ratni veterani, Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova i Pokret veterana Srbije, u saopštenju su najavili i početak štrajka glađu više desetina članova Udruženja u Beogradu kao i u više desetina gradova u Srbiji koji će početi u četvrtak u 12 časova.
200.000 raseljenih sa KiM i dalje ne mogu da se vrate
Povodom Svetskog dana izbeglica potpredsednik kosovske Vlade i ministar za zajednice i povratak u ostavci Dalibor Jevtić poručuje da se i danas, posle 19 godina, govori o brojki od 200.000 raseljenih sa Kosova i činjenici da oni ne mogu da se vrate a da neki od njih žive u nehumanim uslovima nedostojnim čoveka. Ocenio je da u povratku raseljenih sve institucije, činioci i društvo u celini moraju uložiti više napora jer svih ovih godina nije bilo željenih rezultata. "Obeležavanja Svetskog dana izbeglica treba da bude podsećanje da su oni koji su nekada živeli u svojim domovima danas daleko od njih i to je tako već 19 dugih godina. U velikom broju gradova na Kosovu u kojima su Srbi ranije živeli danas Srba nema a gradovi poput Mušutita i Đakovice su zabranjeni gradovi za raseljene čak i za jednodnevnu posetu, što je veoma tužno", ističe on.
Upozorio je i na to da su uslovi za povratak ali i opstanak na lošem nivou, da su oni koji su vratili izloženi napadima a veliki broj slučajeva uzurpirane imovine i dalje čeka epilog u sudovima. Zajednički imenilac svih koji se danas nalaze van svojih domova je isti - a to je da su proterani sa svojih imanja i da nema razlike u patnji i bolu koji svi oni osećaju zbog nepravde koja im je naneta, navodi se u saopštenju iz Jevtićevog kabineta. Onima koji žele da se vrate je poručio da se od njihovog povratka neće odustati.
Ideja o prihvatnom centru za izbeglice na Balkanu sklonjena sa stola, ali...
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Beogradu Hans Fridrih Šoder izjavio je juče da ne postoji dogovor o stvaranju velikog prihvatnog centra za migrante van teritorije EU. "Juče je na sastanku ministara unutrašnjih poslova ova ideja sklonjena sa stola, ali ne želimo da spekulišemo", rekao je on za RTS. On je naveo da bi bilo moguće procesuiranje zahteva za azil van teritorije EU ali da to ne može da zameni obaveze država da primaju ljude kojima je pomoć neophodna. "Države imaju pravo da upravljaju svojim granicama, imaju i obaveze da primaju izbeglice na svojoj teritoriji, a zatvaranje granica nije rešenje", rekao je on.
Kada je reč o Srbiji, kaže, svedoci smo da je zahvaljujući ogromnim naporima države i javnosti situacija i dalje stabilna. Takođe je pohvalio činjenicu da deca izbeglica u Srbiji idu u školu. "Broj novih izbeglica je prepolovljen u odnosu na prošlu godinu. Nema potreba za strah", rekao je Šoder. On je rekao da ne postoji izbeglička kriza kada se pogledaju brojke te da samit EU treba iskoristi za stvaranje mera solidarnosti i pronalaženje rešenja za sprečavanje eventualnih budućih kriza. "Kriza nije u brojkama migranata ili izbeglica koje dolaze, kriza je u tome što države EU ne mogu da se dogovore kako da pristupe ovom problemu", rekao je on. Šoder je rekao da Srbija ima tradiciju dobročinstva prema izbeglicama i da građani Srbije imaju razloga da budu ponosni na to.
Cucić: Mnogo izbeglih bez rešenog stambenog pitanja
Povodom Svetskog dana izbeglica komesar za izbeglice Vladimir Cucić upozorava da izbeglica bez rešenog stambenog pitanja ostaje veoma mnogo, ali da će sada taj broj ipak biti za 7.000 porodica manji. Na svakih 113 ljudi u svetu, jedan čovek je prisilno raseljen, a svakog minuta 20 osoba bude primorano da napusti dom, statistika je na koju se podseća svakog 20. juna. Na pitanje da li izbeglice koje su u Srbiju došle pre više od 20 godina još razmišljaju o povratku u Hrvatsku i BiH, Cucić odgovara da sve zavisi od ekonomskog aspekta. "Mi, osim na Kosmetu, nemamo sigurnosni aspekt kao problem. Ali od čega će da se živi? Mi ćemo kroz regionalni stambeni program rešiti pitanje oko 200 porodica povratnika u Hrvatskoj, možda i skoro 600 porodica u BiH", rekao je Cucić gostujući u Dnevniku RTS-a.
Oni koji su ostali u Srbiji ostali su u programu stambenog zbrinjavanja. Ovih dana i 2.000. porodica treba da bude useljena. "Do kraja godine još 1.800 porodica iz tog fundusa treba da dobije podršku za neko od stambenih rešenja. Neko ih je raseljavao, mi ih useljavamo. Budžet Republike Srbije veoma ozbiljno prati program, praktično smo podelili sredstva ovih dana, oko 800 do 900 rešenja za izbeglice i oko 1.000 za interno raseljene", napomenuo je Cucić.
Interno raseljena lica sa Kosova i Metohije nisu u ovom programu. O njima se vodi računa isključivo iz budžeta Republike Srbije. Izbeglica bez rešenog stambenog pitanja ostaje veoma mnogo, upozorava Cucić, iako će sada taj broj biti za 7.000 porodica manji.
Sombor: Javni rad za 106 teže zapošljivih lica
Program javnih radova namenjen je angažovanju prvenstveno teže zapošljivih lica, ali i osoba sa invaliditetom, radi unapređenja radnih sposobnosti i ostvarenja njihovog društvenog interesa. U Zapadnobačkom okrugu u toku su 33 javna rada na kojima je angažovano 106 nezaposlenih lica. Od toga 21 javni rad je namenjen radnom angažovanju osoba sa invaliditetom i na njima su uključene 66 osobe sa invaliditetom. Putem javnih radova osobe sa invaliditetom rade na uređenju zelenih površina, kao administrativni radnici ili kod udruženja građana na različitim poslovima.
Tokom proleća i leta najaktuelniji su javni radovi. U Kljajićevu kod Sombora u toku je uređenje jednog od najvećih neaktivnih groblja podunavskih Švaba, koje nije decenijama održavano, a plan je da se uredi kao spomen park. Uposleni na javnim radovima u opštini Sombor angažovani su ove sezone prvenstveno na uređenju višedecenijski zapuštenih groblja podunavskih švaba. Jedno od najvećih, čija je površina skoro četiri hektara, nalazi se u Kljajićevu kod Sombora. Vrednost uređenja ovog zapuštenog groblja je 1,2 miliona dinara, a prema rečima nadležnih, plan je da se uredi kao spomen park.
Šteta u užičkim selima na 8.000 hektara
Nezapamćeno nevreme praćeno gradom koje je prošle sedmice pogodilo užički kraj nanelo je štetu na oko 8.000 hektara oranica i malinjaka, izjavila je članica Gradskog veća za poljoprivredu Sanja Janković. Jankovićeva navodi da je Komisija za procenu štete na terenu utvrdila da je najviše štete na malinjacima i kukuruzu. "Oko 80 odsto malinjaka u Lužničkoj dolini je pretrpelo velika oštećenja.Tolika je šteta i na kukuruzu. Stradale su i povrtarske kulture. Malo manju štetu od 40 odsto pretrpeli su malinjaci i zasadi borovnice na području Bele Zemlje", kaže Jankovićeva. Ona ističe da je izveštaj komisije o šteti prosleđen Ministarstvu poljoprivrede i da se očekuju njihove procene kako će se nadoknađivati šteta poljoprivrednicima. Poljoprivrednici u Lužničkoj dolini ističu da im je grad sve uništio od povrća i da će "morati po zimnicu u grad ". Malina koju grad nije obrao, kažu, jako je lošeg kvaliteta. I oni kao i gradsko rukovodstvo čekaju smernice iz Ministarstva poljoprivrede.
Zaraženi komarci: Pretnja za pse
Tropska bolest, srčani crv koju prenose komarci, preti da prepolovi populaciju pasa u Srbiji. Troškovi lečenja su veliki sa neizvesnim ishodom, ali reakcije nadležnih nema. Prema tvrdnjama veterinara svaki drugi ili treći pas u Srbiji oboleo je od srčanog crva. Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji čipovano nešto manje od 900 hiljada pasa, i da isto toliko nije čipovano, onda je jasno koliko je bolest rasprostranjena. Specijalista dr veterine Tatajana Jovanović pita se otkud toliko zaraženih komaraca u Srbiji, i kaže da veterinari imaju pune ruke posla.
“Bolest je masovno rasprostranjena, vlasnici čak i ne znaju da ima pas boluje od srčanog crva i ono što je jako bitno da mi kao veterinari moramo da predlažemo da mora da se radi mesečna preventiva, zaštitom preparatima koje mi koristimo i predložimo, pogotovu u sezoni samih komaraca, koji su glavni prenosioci oboljenja. i naravno da se barem jednom godišnje vrši testiranje sa četiri De testom. Ako na vreme otkrijemo kao što smo otkrili kod Voksa, samo lečenje se sprovodi na nekih 15 dana, koriste se preparati injekcijoni i zaštita, preventiva, jer on kao pas može da prenese preko komarca na drugog u zdravog psa” kaže Tatjana.
Uprava za veterinu: Ukupno uvezeno 1550 pakovanja
U skladu sa zahtevom o vrednosti lekova koji se primenjuju protiv srčanog crva pasa, uvidom u izveštaj Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) o prometu lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini za 2017. godinu, ukupna vrednost uvezenih lekova je 8.419.302,00 dinara, a ukupan broj uvezenih jedinica u različitoj jačini i veličini pakovanja je 1550 pakovanja. Navedene količine i vrednosti lekova će biti projektovano veće u 2018.godini jer je nosilac dozvole za lek MILPRO tek krajem prošle godine dobio dozvolu za lek i sertifikat ALIMS-a laboratorijske kontrole kvaliteta. Napominjemo da u skladu sa članom 137. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, ALIMS prikuplja i obrađuje podatke o prometu i potrošnji lekova u jednoj kalendarskoj godini.
Samostalna izložba Nine Milivojević
Izložbe radova studenata završne godine Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti, tradicionalno se održavaju svake godine i predstavljaju značajan deo novosadske kulturne scene, kao i sponu između institucija u oblasti kulture i akademije. To je i prilika da se studenti akademije predstave široj javnosti, što je nedavno učinila i studentkinja slikarstva, Nina Milivojević. https://www.youtube.com/watch?v=uHwXiZSFa4E
Počeo 11. "Tamburica fest" u Novom Sadu
Projekcijom dokumentarnog filma, Tamburica-The Sound of a Landscape, turskog reditelja Sali Salija u sredu je u Kulturnom centru Novog Sada, u 18 časova, počeo 11. svetski "Tamburica fest" čiji je uvodni dan, zatim obeležil i tamburaška promenada centralnim gradskim ulicama do 23 časa. Na ovogodišnjem festivalu etno muzike, do subote, 23. juna, na Petrovaradinskoj tvrđavi tambure će ukrstiti 14 orkestara iz Kine, SAD, Rusije, Crne Gore, RS BiH, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Srbije dok će u revijalnom delu programa nastupiti Zvonko Bogdan, Garavi sokak, Marija Šerifović i Dženan Lončarević. "Ponosni smo što smo i ovaj put objedinili sve vidove umetnosti i što će ovogodišnji "Tamburica fest" pozdravnim govorom u četvrtak uveče na Petrovaradinskoj tvrđavi otvoriti Li Mančag, ambasador Kine u Beogradu, s obzirom na to da je najmnogoljudnija država na planeti zemlja prijatelj festivala", kaže Jovan Pejčić, direktor "Tamburica festa" i potvrđuje da će isto veče nastupiti Biseri liciderskog srca, najbolji solisti dečje tamburaške muzike, zatim Garavi sokak i Zvonko Bogdan uz Veliki orkestar RTV Vojvodine.
Po rečima Jovana Adamova, umetničkog direktora "Tamburica festa", ovogodišnja smotra proteći će i u znaku mladih ali i velikih, višečlanih tamburaških orkestara. "Takmičenje malih tamburaških sastava je u petak uz Internacionalnu reviju mladih tamburaša. Isto veče ćemo proglasiti najbolje u toj konkurenciji pred koncert Marije Šerifović. U subotu je takmičenje velikih tamburaških orkestara, što će biti poseban doživljaj za publiku uz nastup Vladimirskog ruskog orkestra Vladimirske filharmonije. Takođe ćemo uručiti nagrade najboljima i uživati u celovečernjem koncertu Dženana Lončarevića", kaže Adamov.
Amaral: Bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju
Portugalski pisac, istoričar, književni kritičar, prevodilac i urednik značajnog časopisa "LER" Bruno Viejra Amaral, zabrinut je zbog sve manjeg broja čitalaca i u Portugaliji, ali i u svetu, i pita se kako će bez čitanja u budućnosti opstati kritička svest ljudi i zapitanost o svetu koji ih okružuje. Amaral koji ovih dana boravi u Srbiji kao gost izdavačke kuće "Klio", kaže da je u Portugalu teško živeti od pisanja i da Portugalci najmanje čitaju od svih Evropljana te da oni knjigu doživljavaju kao sveti predmet koji ne treba dirati sa polica. "To je dramatično i tužno. Kako ljudi mogu biti svesni, kritični, da postavljaju pitanja o svetu koji ih okružuje, ako ne čitaju? Mislim da to nije moguće i bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju i kojima knjige nisu važne u svakodnevnom životu", rekao je Amaral u intervjuu Tanjugu.
"Mislim da u Portugalu ljudi i dalje vide knjige kao svete objekte koje stave na police, gledaju ih, ali ih ne diraju, ne čitaju, ne uzimaju iz njih ono što one mogu da pruže", dodao je jedan od autora "Vodiča za 50 portugalskih izmišljenih likova". Amaral će u Beogradu, Novom Sadu i Vranju predstaviti svoj debitanski roman "Prve brazde", koji je "Klio" upravo objavio u prevodu Jovana Tatića.
Memorijal "Miroslav Antić" u Mokrinu
33. Memorijal "Miroslav Antić" biće održan u nedelju, 24. juna, na varoškom trgu u Mokrinu, s početkom u 21 čas. U ovogodišnjem programu učestvuju: Predrag Ejdus, Gorica Popović, Igor Đorđević, Tanja Banjanin, Dragana Kosjerina, Gojko Božović, Ana Ristović, Zorana Bećić Đorđević, Miodrag Petrović, Bogdan Ibrajter Tane, Žarko Novakov, tamburaški orkestar Mokas... Tema priredbe biće Mokrin: tragaće se za motivima u Antićevoj lirici ponetim iz rodnog mesta, čuće se tekstovi o Mokrinčanima koje je pesnik opisao u novinskim reportažama i setiti se dvorišta i kuća čije je senke preneo na film.
Pokrovitelji tradicionalne manifestacije koja se već trideset dva leta održava u Mokrinu, u čast Miroslava Antića (Mokrin, 1932 – Novi Sad, 1986), književnika, slikara i filmskog reditelja, ove godine su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i Grad Kikinda.
Saradnja Srbije i Estonije u oblasti inovacija i digitalizacije
Ministar bez potrfelja zadužen inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović sastao se u utorak 19. juna u Talinu sa ministarkom za preduzetništvo i informacione tehnologije Estonije Urve Palo i poručio da postoji ogroman potencijal za saradnju dve države u oblasti inovacija i digitalizacije. Popović je podsetio da je Vlada Estoniji bila predvodnik digitalizacije, tako što je podsticala privatne kompanije da rešavaju društvene probleme i razvijaju rešenja za digitalizaciju javnih usluga. Estonija ima najnapredniji ambijent za razvoj elektronskog poslovanja i jednu od najefikasnijih elektronskih državnih uprava u svetu, istakao je Popović.
Ministarka Palo istakla je da je Estonija spremna da pruži podršku Srbiji u digitalizaciji i unapređenju efikasnosti državne uprave. Ona je navela da Estonija na različite načine podstiče preduzetništvo i ulaganja u istraživanja i razvoj i objasnila da su istraživanje i razvoj obavezni za strane investitore u Estoniji ukoliko očekuju značajniju podršku države, navodi se u saopštenju iz Popovićevog kabineta.
NBS ne može da se upušta u ugovorne odnose u “švajcarcima”
Govoreći o problemu zaduženih klijenata u švajcarskim francima guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kaže da je na Narodnoj banci Srbije da građanima predstavi sve okolnosti ili sve ono što njih upućuje "da donesu najbolje rešenje za sebe jer su i u banku odlazili sami, potpisivali ugovore o kreditu". Kaže da je posao NBS da napravi kompromis ciljeva između banaka i klijenata... "Jedna je Narodna banka, i vodi makroekonomsku politiku, ne možemo mi da se upuštamo u ugovorne odnose konkretnih klijenata", kaže Tabakovićeva. Vlada je, podseća, sa svoje strane uradila kako je rekla, mnogo. Dala je bankama ne samo preporuku nego i načine da izračunaju koliko je ko u prilici "da kredit vraća, odloži ili prolongira uz bolje uslove".
Priliv direktnih stranih investicija 2,6 milijardi evra
Tabakovićeva je rekla i da će ove godine priliv direktnih stranih investicija ove godine biti sigurno 2,6 milijardi evra i istakla da je dinar jedna od retkih valuta koja je stabilna što je, kako je ocenila, bazirano i na otvaranju velikog broja fabrika i dolasku investitora u Srbiju.
Mihajlović: Gradimo dobre vesti
Vlada Srbije pokreće novi investicioni ciklus u infrastrukturi tokom kog ćemo uložiti više od pet milijardi evra, najavila je potpredsednica vlade Zorana Mihajlović. "Toliko novca ćemo potrošiti na izgradnju novih puteva i pruga, na svim tim projektima radiće naše firme, naši radnici. Povezaćemo Beograd, Šumadiju i Rašku oblast auto-putem, jer nastavljamo da gradimo deonicu Koridora 11 od Preljine preko Požege do Boljara", piše Mihajlovićeva u autorskom tekstu za današnji "Kurir". Ona naglašava da će Srbija zajedno sa partnerima iz Evropske unije graditi novi "auto-put mira" od Niša do Merdara, koji će posle ići do Prištine i potom ka luci Drač.
"Gradićemo dva kraka auto-puta od Beograda do Sarajeva, jedan preko Užica i drugi preko Sremske Rače, fruškogorski koridor, imaćemo auto-put pored Morave od Preljine do Pojata i gradićemo put od Rume preko Šapca do Loznice", navodi potpredsednica Vlade.
Ona ističe da je to Srbija koja je lider, koja je najbolji domaćin investitorima, "Srbija u kojoj niko i ništa nije daleko". "To je Srbija povezana s regionom, Evropom i svetom. Srbija, u kojoj gradimo dobre vesti", zaključuje potpredsednica Mihajlović.
Svečano dodeljene "Superbrands" nagrade
Nacionalnoj novinskoj agenciji Tanjug u utorak uveče je uručena je nagrada "status Superbrends 2017-2018" u kategoriji "elektronski mediji i internet". Superbrends Srbija četvrti put dao je mogućnost srpskim i inostranim brendovima i kompanijama, istaknutim projektima i organizacijama u Srbiji da potvrde još jednom uspešnost u svojim oblastima i da potvrde ukazano poverenje od strane potrošača i korisnika usluga i šire javnosti.
Predsednik Stručnog saveta Suprebrends Srbija Toplica Spasojević je objasnio da program Superbrends postoji u 90 zemalja sveta, i da je cilj analitički pristup u analizi brendova na nacionalnim tržištima. Prema njegovim rečima, status superbrenda predstavlja pouzdan putokaz potrošačima. Stručni savet je ocenjivao početnu listu od 2.600 kompanija koje posluju u Srbiji.
Ukupno je dodeljen status superbrenda u 35 kategorija, a odluka stručnjaka se, prema Spasojeviću, zasnivala na priznanje javnosti, dobroj reputaciji, doslednosti, pouzdanosti i odgovornosti korporacije prema društvu. Rezultati Stručnog saveta i ankete su kombinovani i došlo se do 236 kompanija koje su dobile status superbrenda Srbije za 2017-2018. godinu.
U kategoriji "elektronski mediji i internet", Tanjug je među najboljih sedam, među kojima su se našli E-kapija, Infostud, N1, O2, Prva i RTS, koji je osvojio najveći broj glasova. U kategoriji odeća pobedila je kompanija Mona, kod obuće Najk, kod nakita i satova Zlatara Andrejević, kod kozmetike i toaletnih proizvoda Nivea, kod hrane Zlatiborac, kod vina Aurelius iz vinarije Kovačević, kod alkoholnih pića Gorki list, kod piva Lav pivo, kod toplih i hladnih naputaka Knjaz Miloš, kod duvanskih proizvoda Marlboro, kod mlečnih proizvoda i sladodela "Moja kravica" Imlek, kod slanih snek proivoda "Smoki" Soko Štark, kod konditorskih proizvoda "Plazma" Bambi, kod barova i restorana beogradski restoran "Madera", kod framaceutskih proizvoda Aspirin, kod proizvoda za održavanje domaćinstava Ariel, kod automobila Mercedes Benz, kod transporta AD Aerodrom Nikola Tesla, kod izdavaštva i štampanih medija Blic, kod lanaca prodavnica i šoping centara Lili Drogreije, u kategoriji bankarstvo, finansije i osiguranje Banka Inteza, konsultantske usluge Dilojt Srbija, usluge poslovne komunikacije Leo Barnet, putovanja Kontiki Travel, hoteli Grand hoteli i spa Kopaonik, zdravstvo Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "dr Vukan Čupić", nameštaj i oprema za domaćinstvo Metalac posuđe, kući aparati Gorenje, informacione i komunikacione tehnologije Majkrosoft, telekomunikacije Telekom Srbija, građevinarstvo i nekretnine Erport siti Beograd, građevinski materijal CRH Srbija, energija NIS, kultura i manifestacije Beogradski zoološki vrt.
Zlatni Superbrend status osvojile su kompanije Termovent, Mercedes Benz i Telekom Srbija.
Cvetković ostaje pri tezi o otmici, hoće međunarodnu istragu
Novinar Stefan Cvetković i u utorak je na konferenciji za štampu tvrdio da je bio otet i traži međunarodnu istragu tog slučaja. On je rekao da je kod njega kapa, kojom mu je tokom navodne otmice bilo pokriveno lice, i da će je predati jednoj stranoj ambasadi "radi preventive" i da će od tog diplomatskog predstavništva tražiti međunarodnu istragu. Rekao je da je jedno diplomatsko predstavništvo sigurno ruska ambasada, i da razmišlja da svoje dokaze da i Nemačkoj, jer ta zemlja ima odlične mogućnosti za istragu. Kaže da na toj kapi može biti samo njegov DNK i DNK otmičara. Ispričao je svoju verziju toka otmice, a tvrdi i da ga niko iz policije nije našao, već da je pušten i da je, kada je pušten, nazvao policijskog službenika čiji broj zna napamet. "On je došao za veoma kratko vreme. Sa mesta gde su me ostavili otmičari, otišli smo do mesta gde su bili drugi policajci i onda prelazim u kola MUP u kojima su bili Nikola Popovac i Dijana Hrkalović. Tim kolima, pod rotacijom, otišli smo do Beograda, gde sam u kabinetu gospođe Hrkalović saslušan", rekao je Cveković.
Rekao je da sa policijom inače nije imao nikakav problem, i da je ponašanje svih prisutnih bilo veoma profesionalno. Svi su, kaže, bili veseli što je tu, i dodaje da ga je tada zvao i ministar policije Nebojša Stefanović, kojem se zahvalio što su se mnogi angažovali posle otmice.
Kaže da je po dolasku u Belu Crkvu saznao koje se informacije o njemu šire - da je bio u Segedinu i potrošio novac koji je navodno dobio od nekog, "na kurve i drogu", da je strani plaćenik, da je pao na poligrafu i da mu je neko od kosovskih političara dao novac da snima film o Oliveru Ivanoviću.
Kada se vratio kući sugerisano mu je, navodi, da se suzdrži od javnih nastupa dok traje istraga, ali je odustao od toga. Cvetković je ocenio da nije on bio važan, već da se iza njegove otmice krije neka namera.
Radna grupa za zaštitu novinara vanredno o slučaju Cvetković
Radna grupa za zaštitu novinara, koju čine predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, policije, i novinarskih i medijskih udruženja, imala je juče vanrednu sednicu u Beogradu na kojoj će biti razmotren slučaj novinara Stefana Cvetkovića, saopštila je zrenjaninska podružnica Udruženje novinara Vojvodine. Sastanku o slučaju Cvetković, koji tvrdi da je bio otet, trebalo bi da prisustvuje kao posmatrač i predstavnik OEBS. Udruženje u saopštenju navodi da će sednica održana u Beogradu biti zatvorena za javnost.
Suzbijanje narkomanije prioritet policije u Staroj Pazovi
U prvih pet meseci ove godine na području Policijske stanice u Staroj Pazovi smanjen je broj prekršaja protiv javnog reda, kao i broj saobraćajnih nezgoda i nastradalih lica u istima. Otkriveno je 30 krivičnih dela u vezi sa drogom, registrovana je 31 krađa, kao i 23 krivična dela nasilja u porodice, dok je od početka primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno 102 hitne mere.
Tokom navedenog perioda pet maloletnika izvršili su 7 krivičnih dela, a otkriveno je i 8 krivičnih dela nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. U narednom periodu prioritet ove Policijske stanice biće suzbijanje narkomanije, otkrivanje krivičnih dela u vezi sa drogom i procesuiranje izvršilaca, kao i bezbednosna zaštita građana i njihove imovine, kažu u Policijskoj stanici u Staroj Pazovi.
Niš: Bačena bomba na porodičnu kuću, nema povređenih
Na porodičnu kuću u niškom naselju Brzi Brod u noći sa utorka na sredu je bačena ručna bomba, a povređenih nije bilo. Bomba je, kako prenosi Blic, bačeno nešto posle dva sata iza ponoći u dvorište porodične kuće. Tom prilikom pričinjena je manja materijalna šteta. Oštećene su fasada kuće i garaža. Policija je obavila uviđaj i traga za počiniocem.
Nemački sud kaznio Folksvagen sa milijardu evra
Kompanija za proizvodnju automobila Folksvagen saopštila je 13. juna da je nemački sud naložio da plate kaznu od milijardu evra zbog skandala sa softverom koji kontroliše emisiju gasova kod dizel automobila. Kompanija je navela da će prihvatiti kaznu koju je na osnovu tužbe odredio sud u nemačkom gradu Braunšvajgu, prenosi AP. Zaključeno je da Folksvagen nije propisno nadzirao aktivnosti svog sektora za razvoj, što je rezultiralo time da je širom sveta prodano 10,7 miliona dizel vozila sa ilegalnim softverom koji kontroliše emisiju gasova. Ovaj skandal, koji je obelodanjen u SAD 2015, već je koštao poznatu nemačku kompaniju ogromne svote novca zbog kazni koje su odredile američke vlasti.
SAD se povukle iz Saveta UN za ljudska prava - svet šokiran
SAD se povlače iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, izjavila je američka ambasadorka u UN Niki Hejli. Ona je rekla da se Vašington odlučio na taj korak pošto druge zemlje "nisu imale hrabrosti" da se priključe američkoj borbi kako bi se reformisalo to, kako je navela, "licemerno telo koje služi samo sebi". "Čineći ovaj korak, želim da bude kristalno jasno da to ne znači povlačenje iz našeg angažovanja u vezi sa ljudskim pravima", dodala je Hejli. Ona je, inače, prošle godine već zapretila povlačenjem, navodeći kao razlog dugogodišnje američke pritužbe da je 47-člani Savet pristrasan na štetu Izraela. Američka ambasadorka je podsetila da je pre godinu dana jasno stavila do znanja da će SAD ostati u Savetu UN samo "ukoliko se sprovedu suštinske reforme". Prema njenim rečima, jasno je da su ti pozivi na promene ostali bez odgovora, prenosi AP.
Uz to, Hejli je oštro kritikovala članstvo u Savetu zemalja kao što su Kina, Kuba, Venecuela i DR Kongo, koje su, kako je navela, i same optužene za kršenja ljudskih prava. Kritikovala je, takođe, Rusiju, Kinu, Kubu i Egipat jer, kako je navela, osujećuju napore SAD da reformišu Savet. Kritike je uputila i zemljama koje, kako je rekla, dele američke vrednosti i ohrabrivale su Vašington da ostane u Savetu, ali "nisu bile spremne da ozbiljno ospore status kvo". Hejli je, u obraćanju u Stejt departmentu, istakla da je Savet "organizacija koja nije vredna svog imena". Ona je, takođe, rekla da Savet UN za ljudska prava ima "hronične predrasude protiv Izraela". Ipak, napomenula je da bi se "SAD rado ponovo pridružile Savetu" ukoliko to telo sprovede reforme.
Do objave o povlačenju SAD dolazi samo dan nakon što je šef UN za ljudska prava Zeid Raad al Husein osudio Trampovu administraciju zbog razdvajanja migrantske dece od roditelja na granici sa SAD, primećuje američka agencija. U međuvremenu, 12 humanitarnih i grupa za zaštitu ljudskih prava pisale su Pompeu kako bi ga upozorile da će povlačenje SAD iz Saveta UN za ljudska prava "samo pogoršati slabost Saveta".
Šef UN za ljudska prava zaprepašćen odlukom SAD
Šef UN za ljudska prava Zeid Raad al Husein izrazio je zaprepašćenje zbog odluke SAD da se povuku iz Saveta UN za ljudska prava, navodeći da bi Vašington trebalo da pojača svoje angažovanje s obzirom na raširenost kršenja ljudskih prava u svetu. Odluka SAD, koju je saopštila američka ambasadorka u UN Niki Hejli, je "razočaravajuća, iako zapravo nije iznenađujuća", naveo je on na Tviteru, prenosi Rojters. Zeid je dodao da bi s obzirom na današnje stanje ljudskih prava u svetu, SAD trebalo da pojačaju svoj angažman a ne da se povlače.
Džonson: "Za žaljenje" odluka SAD
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson izjavio je da je odluka SAD o povlačenju iz Saveta UN za ljudska prava "za žaljenje" i, istovremeno, poručio da podrška Britanije Savetu ostaje neuzdrmana. "Ne krijemo da Britanija želi reformu Saveta za ljudska prava, ali smo posvećeni radu na jačanju Saveta iznutra", saopštio je šef britanske diplomatije, prenosi Rojters.
EU: Povlačenje iz Saveta UN potkopava ulogu SAD
Evropska unija saopštila je juče da odluka administracije američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz Saveta UN za ljudska prava "rizikuje da potkopa ulogu SAD kao pobornika i podržavaoca demokratije na svetskoj sceni". Portparolka EU Maja Kocijančič saopštila je da 28-člani blok ostaje "čvrsto i pouzdano posvećen" tom telu svetske organizacije sa sedištem u Ženevi, u čijem je sastavu 47 zemalja, prenosi AP. U saopštenju EU se navodi da su SAD "uvek bile u pročelju" zaštite ljudskih prava i "snažan partner" evropskog bloka u Savetu. Unija poručuje da deli cilj da se Savet učini efikasnijim, napomenuvši da se ove godine obeležava 70-godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, za koju se delimično založila i bivša američka prva dama Elenor Ruzvelt.
Izrael: "Hrabra odluka" SAD
Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanijahua pozdravio je kao "hrabru" odluku administracije američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz Saveta UN za ljudska prava. Netanijahuov Kabinet je saopštenje izdao svega nekoliko minuta nakon što je američka ambasadorka u UN Niki Hejli, zajedno sa državnim sekretarom SAD Majklom Pompeom, objavila odluku o povlačenju iz 47-članog tela sa sedištem u Ženevi, prenosi AP. U saopštenju Kabineta izraelskog premijera ponavljaju se kritike koje su SAD prethodno uputile Savetu UN za ljudska prava. "Pokazalo se da je Savet pristrasna, neprijateljska i antiizraelska organizacija koja je izneverila svoju misiju zaštite ljudskih prava", zaključuje se u saopštenju.
Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs
.....................................................................................................
.....................................................................................................
|
|
