Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

20.05.2019.  Zapošljavanja u javnom sektoru

.....................................................................................................

25/26.maj 2019.

Roming jeftiniji 70 odsto

roming

   Građani Kosova i Metohije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije moći će od jula moći da razgovaraju po mnogo nižim cenama, usluge rominga biće jeftinije za 70 odsto, prenosi KoSev. U Ohridu su 22. maja regionalni regulatori dali smernice za implementaciju sporazuma koji je usvojen na političkom nivou početkom aprila. „Ono na čemu insistiramo jeste da se izbegnu ove dugačke procedure u prelaznom periodu, dok operateri sprovode te mehanizme, postavlјaju fiksne cene koje će smanjiti tarife za 70 do 80 odsto“, rekao je direktor AKE Sašo Dimitrioski javlјa Alsat-M.
   Inače, krajnji cilј je da se u julu 2021. godine roming usluge potpuno ukinu i naplaćuju kao lokalni saobraćaj, kao što je to slučaj u Evropi. Što se tiče sniženja cena sa Grčkom, najverovatnije će i do toga doći, ali ne ovog leta, već do kraja godine. Formirane su radne grupe predstavnika iz Skoplјa i Atine na kojima su razmatrani modeli smanjenja cena mobilnih usluga, ali se očekuju i neke izmene zakona o elektronskim komunikacijama u Grčkoj.

Restitucija: Poslednji put odloženo obeštećenja u novcu?

   Izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine pomeren je rok za isplatu akontacije obeštećenja na 2021. godinu, a mislim da će to biti poslednje odlaganje koje se odnosi na obeštećenja u novcu, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić. On je za magazin Biznis objasnio da je do pomeranja datuma došlo jer je naturalna restitucija još u toku, ali je najavio da će za naredne dve do dve i po godine svi zahtevi za vražanje imovine u naturi biti rešeni, čime će svi oblici obeštećenja biti okončani. Sekulić je kaže da će tako nakon više odlaganja početi isplata novčanog obeštećenja u procesu restitucije, u slučajevima u kojima nije bilo moguće vraćanje imovine u naturi.
   Sekulić napominje da ne postoji opasnost da imovina koja je mogla da bude vraćena u naturi u međuvremenu bude prodata i da tako vlasnici ili njihovi naslednici budu oštećeni, jer, tvrdi, zakon to ne dozvoljava. "Svako raspolaganje imovinom koja je predmet restitucije je ništavno. Ko to uradi, ozbiljno krši zakon. Pre svake prodaje i namere da se proda neka imovina postoji obaveza države, lokalne samouprave i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da od Agencije traže informaciju o tome da li je određena imovina predmet restitucije i mi imamo obavezu da na takav upit odgovorimo", objašnjava. Onaj ko bi usudio da ipak proda takvu imovinu, dodaje Sekulić, morao bi kasnije da isplati punu tržišnu cenu starim vlasnicima odnosno naslednicima. Napominje i da je sve manje tužbi pred domaćim sudovima po osnovu kršenja zakona, a kada je reč o Evropskom sudu za ljudska prava, takvih tužbi za sada nema.

Sekulić: Još nije utvrđen ni koeficijent za obračun imovine!

sekulic

   Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić navodi i da još nije utvrđen koeficijent po kojem će biti obračunata vrednost imovine za koju će država dati novčano obeštećenje i dodaje da će se uslovi za isplatu steći kad koeficijent bude uvtrđen. "Agencija i dalje donosi rešenja o pravu na obeštećenja po dinamici koja je utvrđena i do sada je rešeno 95 odsto zahteva. U ovom trenutku napredujemo kada je reč o vraćanju poljoprivrednog zemljišta, sve prepreke su otklonjene i to ne samo u postupku restitucije već i u evidenciji poljoprivrednog zemljišta i njegovog upravljanja", rekao je Sekulić.
   Podsetivši da je Vlada donela uredbu po kojoj poljoprivredno zemljište konačno može da se vrati, što je olakšalo i ubrzalo proces restitucije, on je naveo da je oko 60 odsto poljoprivrednog zemljišta od ukupnog broja zahteva vraćeno, a za dve do tri godine, dodaje, biće više od 90 odsto.

Za dve godine vraćanja imovine i žrtava Holokausta

   Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić očekuje da za dve godine bude završen i proces vraćanja imovine prema Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta koji nemaju žive naslednike, a prema kojem je do sada jevrejskim opštinama širom Srbije vraćeno 111 objekata. "Jedan deo zahteva je bio neosnovan, ima dosta zahteva za povraćaj poljoprivrednog zemljišta, ali pošto nema živih naslednika, obaveza je da proverimo da li su zahtevi osnovani, odnosno da li se radi o posledicamaoduzimanja imovine žrtvama Holokausta ili po nekom drugom osnovu. Zakon ima dve mogućnosti: prva, da se vrati imovina Jevrejskoj zajednici, a kasnije, u slučaju da se jave naslednici Jevrejska zajednica ima obavezu da im tu imovinu ustupi", rekao je Sekulić.

Agencija još nije utvrdila ni vrednost 883 oduzeta preduzeća

   Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže i da mora da se iznađe mehanizam kojim će se utvrditi vrednost 883 oduzeta preduzeća u procesu restitucije. "Dajemo procene gde je moguće, ali je problem za ona preduzeća koja su oduzeta, a za koja ne postoje bilansi stanja. Zajedno sa Ministarstvom finansija radićemo na metodologiji koja će biti najpreciznija kako bismo utvrdili koliko bi ona sada vredela", rekao je Sekulić.

Restitucija za sve težak proces

   Prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, zatvaranje procesa restitucije je jako bitno i još se razmišlja kako da se to izvede jer je u pitanju težak proces. Prema njegovom ličnom predviđanju, u naredne tri do četiri godine Agencija za restituciju će doneti prvostepena rešenja, a zatim će se čekati drugostepene odluke sudova još godinu, godinu i po dana. "Na kraju nas očekuje zatvaranje procesa restitucije i to tako da država više ne bude izložena bilo kakvim naknadnim zahtevima, ali i da se sagledaju svi mogući vanredni pravni lekovi koji mogu biti donošeni u tom roku i da država može adekvatno pravno da odgovori", zaključio je Sekulić.
   U skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (građanska restitucija), Agencija za restituciju je za sada vratila bivšim vlasnicima 4.620 poslovnih prostora, 982 stana i 1.049 zgrada. Agencija je rešenjima vratila bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima i 419 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 48.602 hektara poljoprivrednog zemljišta i 5.566 hektara šuma i šumskog zemljišta.
   Crkvama i verskim zajednicama vraćeno je vlasništvo nad 60.133 hektara zemljišta i 92.560 kvadratnih metara objekta, kao i umetnička slika "Portret Mihajla Pupina", rad Uroša Predića.

Letovanje u Sočiju za 15 dnevno

   Gradonačelnik Sočija Anatolij Pahomov izjavio je u Valjevu da je, tokom posete delegacije tog grada Srbiji, zvaničnicima sa kojima se sreo izneo predlog da se građanima Srbije obezbedi boravak sa punom uslugom u ruskom letovalištu po povoljnoj ceni od 15 evra po danu. "Soči je prestonica svih odmarališta Rusije. Naši turoperatori su predložili kolegama u Srbiji organizovanje turističke razmene. Kada se to desi, onda će biti uspostavljena i direktna avionska linija iz Beograda do Sočija. To su svega dva sata leta. Predložili smo veoma povoljne i veoma prihvatljive uslove za građane Srbije - programe lečenja i oporavka od oktobra do maja po ceni od 15 evra po danu", rekao je Pahomov. Kako je dodao, u tu cenu je uključeno sve - boravak u sanatorijumu, pun pasion, banjski tretmani, saopštila je BK grup. "Kao gradonačelnik Sočija mogu da vam garantujem potpunu bezbednost i vrhunski komfor", istakao je Pahomov koji je bio na čelu delegacije Sočija koja je trodnevni boravak u Srbiji završila posetom Valjevu.

Nagrada Hemofarm fondacije doktorki Elki Stefanovoj

nagrada

   Nagradu za izuzetnost koju je ustanovila Hemofarm fondacija dobila je profesor doktor Elka Stefanova, osnivač Centra za poremećaje pamćenja i demencije pri kliničkom centru Srbije (KCS), a nagradu joj je u Beogradu uručio generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger. Stefanova je osoba sa integritetom, preduzimljivošću i apsolutnom posvećenošću u borbi s gigantskim problemom od koga pati 10 odsto čovečanstva starijeg od 65 godina, rekao je predsednik Komiteta za dodelu nagrade Veran Matić. Stefanova je nagrađena za izuzetan doprinos izučavanju neurodegenerativnih bolesti, naučno istraživačkom radu sa obolelim od demencije, kao i razvijanju prvog i jedinstvenog Centa za poremećaje pamćenja i demencije u Srbiji i regionu. Jedna je od najistaknutijih predstavnika beogradske neurološke škole koja je, osim značajnih naučnih radova, donela i brojne pomake u savremenom pristupu u ispitivanju i lečenju pacijenata koji boluju od neurodegenerativnih bolesti.
   "Hemofarmova nagrada za mene je izuzetna čast i ovde sam u ime svih kolega sa Klinike za neurologiju. Zajedno smo tim koji je sva svoja profesionalna umeća stavio u službu izučavanja neurodegenerativnih bolesti i što je moguće ranijeg postavljanja dijagnoze", rekla je doktorka prilikom preuzimanja nagrade na ceremoniji u Muzeju savremene umetnosti. Dodala je da je njena najveća želja da u najskorijoj budućnosti bude pronađena terapija koja menja tok Alchajmerove, Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti. Radimo na tome da budućnost tih ljudi bude bolja, rekla je Stefanova i dodala da ona i njen tim veruju u to.
   Zeliger je uručujući priznanje podsetio da je Hemofarm fondacija nagradu ustanovila kako bi široj javnosti predstavila one koji su radom zadužili društvo. "Postoje ljudi koji su toliko mnogo učinili za naše živote, a toga nismo svesni. Nagrada je način da svetla javne pozornice uperimo ka njima i da im se u ime zajednice zahvalimo", kazao je Zeliger i naveo da je ponosan što je na čelu kompanije koja brine o zdravlju i dobrobiti ljudi, jer, kako dodaje, na kraju dana ipak je najvažnije da budemo ljudi.
   Hemofarm fondacija, jedna od najdugovečnijih fondacija u Srbiji - nagradu za izuzetnost ustanovila je 2018. godine povodom 25 godina uspešnog rada, a dodeljuje se pojedincima, institucijama ili organizacijama. Prvi dobitnik bio je Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice "Petnica". Nagradu za izuzetnost Hemofarm fondacije, uz statuu u obliku ždrala - rad umetnika Aleksandra Vaca - čini i novčani deo u protivvrednosti od 10.000 evra koje bi dobitnici trebalo da usmere u dalji razvoj projekata i ideja.

Koliko ljudi zapravo utiču na klimatske promene?

koliko

   Svakako je potrebno povećavati svest ljudi o promenama u prirodi, a pre svega je to zadatak državnih i naučnih institucija. Tek kada društvo bude osvešćeno, može se očekivati i doprinos pojedinca tom problemu. Međutim, to je veoma upitno ukoliko se uzmu u obzir novija istraživanja, koja isključuju čoveka kao dominantnog faktora u klimatskim promenama.  Iznenađujuća klima na našem području u maju zapravo je posledica vremenskih oscilacija koje su tipične za umereno-kontinentalnu klimu. Klimatske promene su globalni fenomen, koji se odnosi na meteorološke i na klimatološke elemente, koji je dugotrajan i ogleda se u višegodišnjem ili višedecenijskom periodu. "Najčešće se u javnosti smatra kao neke globalno zagrevanje što je apsolutno pogrešan termin jer kada imamo oscilacije ne radi se samo o zagrevanju već i o padu temperature.Takođe te promene su dosta izražene i u padavinama”, rekao je Stevan Savić, vanredni profesor na PMF-u.
   Profesor Savić ističe da se nauka razvija i da novija istraživanja pokazuju da je sunčana aktivnost inicijator tih promena i da se time neutrališe stav da je čovek glavni uzrok tih promena. Svakako je potrebno povećavati svest ljudi o promenama u prirodi, a pre svega je to zadatak državnih i naučnih institucija. Tek kada društvo bude osvešćeno, može se očekivati i doprinos pojedinca tom problemu. Međutim, to je veoma upitno ukoliko se uzmu u obzir novija istraživanja, koja isključuju čoveka kao dominantnog faktora u klimatskim promenama. https://www.youtube.com/watch?v=5N7tjpdyz4Y

Povremeni porodični smeštaj u porodici i/li biološkoj porodici

povremeni

   Konferencija “Potencijali i iskustva porodičnog smeštaja u porodici, biološkoj porodici i prevenciji institucionalizacije” održana 23. maja u sali Skupštine AP Vojvodine, okupila je prdstavnike centara za socijalni rad iz Pokrajine, kao i iz ostalih delova Srbije, pa i goste iz Crne Gore i BiH. Učesnike skupa pozdravio je pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopsravnost polova Predrag Vuletić, istakavši da je cilј skupa da se za stvaranje uslova i realizaciju usluge povremenog porodičnog smeštaja motivišu i podrže opštine širom Vojvodine kao i potencijalni pružaoci usluga. Pomoć biološkim porodicama s decom u smetnjama u razvoju nema bez društvene pomoći, bez nje nema kvalitetne brige, rekao je Vuletić, poručivši da će resorni sekretarijat nastaviti da daje podršku uspostavlјanju ove usluge na teritoriji Vojvodine.
   Tema konferenecije ovoga puta je usluga povremeni porodični smeštaj. Ova usluga se isklјučivo i jedino pruža u Novom Sadu baš zato što smo naišli na razumevanje Pokrajinskog sekeretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu i gradskog Centra za socijalni rad, rekla je direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica. Kako je dodala, ova usluga je ustvari podrška biološkoj pordici koja brine o detetu sa smetnjama u razvoju. Svi znamao koliko je danas teško brinuti generalno o deci, a posebno kada imate dete sa smetnjama u razvoju, a na lokalnom nivou nema dovolјno pružalaca te usluge koja podrazumeva da hranitelј pet dana u mesecu preuzeme brigu o detetu, podrži biološku porodicu, da roditelјi majka ili otac mogu da brinu o drugoj deci, ili da se posvete sebi.
   Na konferenciji su se čula lična iskustva hranitelјa, iskustva biloške porodice, ali i onih koji rade u Centru za porodični smeštaj i usvojenje, koji su radili istraživanja koliko ova usluga ustvari znači biološkoj porodici. Cilј nam je da promovišemo uslugu, da drugi centri za socijalni rad iz Vojvodine pre svega čuju naša iskustva i eventualno da pokrenu uslugu u svojim sredinama. Ova usluga krenula je kroz projektne aktivnosti. Iako je pokrenuta i u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, opstala je samo u Novom Sadu, baš zahvalјujući tom našem partnerstvu na lokalnom nivou.

Povremeni porodični smeštaj - pomoć porodicama
sa decom sa smetnjama u razvoju

   Dosta porodica brine o deci sa smetnjama u razvoju i sigurna sam  da bi im ova usluga olakšala život. S druge strane, nemamo dovolјno kapaciteta da tu uslugu razvijamo i širimo na teritoriji za koju smo osnovani i zato nam je poptrebna podrška centara za socijalni rad i gradskih uprava. Uslugu u ovom momentu na teritriji Novog Sada prima 21 dete, a pružaoci usluga su 15 hranitelјskih porodica, rekla je Ivana Koprivica. Kako je objasnila, oni koji su zainteresovani za to da budu pružaoci usluge, mogu da se jave Centru za socijalni rad ili Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu. Procedura je ista kao i za standardno hranitelјstvo: dostavlјaju potrebnu dokumentaciju, prolaze obuku i nakon toga se radi uparaivanje biološke s hranitelјskom porodicom. Biološka porodica može da bira svog povremenog hranitelјa. Najčešće su to lјudi koje biološka porodica poznaje, oni koji su bliski porodici i poznaju dete tako da to za porodicu i dete ne bude previše stresno i opterećujuće. Ta usluga je besplatna, porodica korisnika usluge je ne plaća, a hranitelјi koji pružaju povremeni porodični smeštaj dobijaju naknadu od strane ministarstva i ona nije velika, iznosi oko 7.000 dnara za tih pet dana mesečno koliko hranitelјska porodica brine o detetu.

Unicef: Podrška biološkoj porodici krucijalna

   Podrška biološkoj porodici je krucijalna i sve više treba da investiramo u prevenciju kako ne bi došlo do necelishodnog izdvajanja deteta iz nje. Znamo da je porodica prirodno i optimalno okruženje za rast i razvoj svakog deteta i samo u izuzetnim okolnostima izdvajanje deteta ima smisla, objasnila je koordinatorka Unicefa Vesna Dejanović. Zato je, dodala je, važno govoriti o porodičnom smeštaju ne samo kao o alternativi, već kao o modaliteteu čiji resursi mogu da se koriste i u preventivne svrhe.

Promocija zbirke poezije "Poetski vez"

   Promocija knjige pesama Mirjane Štefanicki „Vez rađen rukom moje majke” je održana u četvrtak od 19 časova u Čitaonici Gradske bibloteke (Dunavska 1). Osim autorke, govorili su i recenzenti Vojin Trivunović, Valentina Vulić i Svetozar Savković. Muzičke numere na gitari izvešće Damir Malešev.

Egzit festival biće otvoren „Opens danom” 4. jula

egzit

   Kako god da smo planetu zavrteli proteklih 365 dana, ona se uvek zaustavlјala na jednom mestu. U centru. U Omladinskoj prestonici Evrope!Zvuk bubnjeva, tabananja i plesa koji odzvanja i zove jer se okuplјa Egzit pleme. Egzit Tribe 2019 novi je festivalski poduhvat u kojem će svi lјubitelјi muzike, uticajni pojedinci iz celog sveta, umetnici, sportisti, javne ličnosti, brojni pokreti i organizacije biti pozvani na ujedinjenje s jasnim cilјem – zaštiti planetu i celokupan život na njoj! „Egzit fondacija” i OPENS 2019 pozivaju organizacije civilnog društva iz Novog Sada, Srbije i celog regiona da se ujedine u jedno pleme s ekološkom misijom, i to u okviru OPENS Stejt of EGZIT zone. Taj poziv, kako navode iz „Egzit fondacije”, ide i uz neke obaveze. Na organizaciji je da smisli najkreativniji, najzabavniji, najprikladniji mogući način kojim će se uklopiti u jedno od sedam OPENS plemena na OPENS Stejt of EGZIT zoni:  pleme „Energija”, pleme inovacije i kreativnosti, evropsko pleme vrednosti, raznobojno pleme različitosti, pleme ravnopravnosti, kao i pleme omladinskih nevladinih organizacija i pleme otvoreno za sve.
   U izboru organizacija, kako se ističe, vodiće se računa o sledećim kriterijumima: kvalitetu programa i primerenost programa OPENS Stejt of EGZIT zoni; dosadašnjim aktivnostima organizacije na polјu kojim se program bavi, povezanost programa/aktivnosti s temama OPENS 2019 i „Egzit fondacije”. Rok za prijavu je 10. jun do ponoći na linku sajta OPENS-a, a za više informacija svi zainteresovani mogu se obratiti na imejl-adresu:  konkursopens2019.rs.
   Odluka o tome koje organizacije će se predstaviti festivalskoj publici iz celog sveta biće doneta najkasnije do 15. juna i biće objavlјena na zvaničnom sajtu Egzit festivala www.exitfest.org kao i na sajtu OPENS-a.
   Prošle godine OPENS Stejt of EGZIT zona je, uz niz radionica, panel-diskusija, muziku, časove salse, kao i regionalni radijski program koji se uživo svako veče emitovao s te lokacije, bila jedna od najposećenijih lokacija na festivalu. Nije slučajno da se „mali sajam nevladinih organizacija” nalazi baš u samom srcu Tvrđave i festivala koji svoje korene vuče upravo iz društvenog aktivizma. Uz to, nemali deo grada i Festivala mladih jeste i OPENS. A jedan od razloga zbog kojih je Novi Sad i postao Omladinska prestonica Evrope je upravo velika podrška iz regiona, kao i planovi i programi koji povezuju mlade u čitavom regionu.

Izložba „Novi Sad, nekad i sad“ Petra Đurđeva u Rumenki

   Izložba „Novi Sad, nekad i sad” direktora Istorijskog arhiva Grada Novog Sada i istoričara Petra Đurđeva, je otvorena u četvrtak uveče u 18 časova u Kulturnom centru „Rumenka” (Oslobođenja 26, Rumenka). Postavku čini 12 panoa s fotografijama najinteresantnijih i najznačajnijih istorijskih objekata u našem gradu, oplemenjenih starim razglednicama i snimcima sadašnjeg izgleda, a propraćenih kratkim afirmativnim tekstovima na srpskom i engleskom. Na događaju će nastupiti i hor „Prosvetitelјi” pod vođstvom Miodraga Miše Blizanca. Izložba se realizuje pod pokrovitelјstvom Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.

Transparentniji postupak prodaje nepokretnosti uvođenјem e-aukcije

transparentniji

   Razlog za Izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju jesu te što je Ministarstvo pravde, prateći primenu Zakona, uočilo određene nedostatke koji utiču na efikasnost postupka izvršenja, kao i na neujednačenu praksu izvršitelja koji postupaju u zavisnosti od područja apelacionog suda kojem pripadaju, istakla je u utorak 21. maja pomoćnik ministra pravde za pravosuđe Jelena Deretić na okruglom stolu u Novom Sadu u sklopu javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), a koji je organizovalo Ministarstvo pravde uz podršku EU Projekta „EU uz Pravdu – Podrška za Poglavlje 23". Predstavljajući nova zakonska rešenja, Deretić je istakla da će prodaja nepokretnosti u buduće podrazumevati potpunu automatizaciju tog postupka, a to znači uvođenje elektronske platforme za javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari. Ona je dodala da će nakon stupanja na snagu novih zakonskih rešenja, u periodu od šest meseci funkcionisati paralelan sistem prodaje nepokretnosti tokom kojeg će se testirati elektronska platforma, a nakon toga će se preći na isključivi elektronski format.
   „Elektronska platforma će funkcionisati tako da ni izvršitelj ni sud neće znati ko je interesent za kupovinu, što znači da je ponudilac anoniman, a sistem sam generiše uplatu jemstva sa računa za uplatu javnih prihoda", rekla je Deretić. Ona je dodala da svako ko uplati jemstvo dobija određen identifikacioni broj, sa kojim se uz prijavu na platformu, koja će biti dostupna na veb prezentaciji Ministarstva pravde, legitimiše za učešće u postupku prodaje. „Sam postupak prodaje će biti javan, odnosno i struka i javnost će moći da prate u realnom vremenu šta se sve dešava tokom šestočasovnog javnog nadmetanja", ukazala je Deretić. Ona je istakla da zakonske odredbe o načinu prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari ostaju u Zakonu, a odredbe koje detaljnije definišu sam postupak, biće sadržane u podzakonskom aktu, Pravilniku o organizovanju i sprovođenju elektronskog javnog nadmetanja. „Drugi segment automatizacije postupka izvršenja jeste uvođenje elektronske oglasne table. Na veb prezentaciji svakog suda opšte ili posebne nadležnosti u Srbiji ukucavanjem ličnih podataka, građani će moći da provere da li se bilo kakav akt ili odluka koji potiču iz izvršnog postupka njima dostavlja", objasnila je prisutnima pomoćnik Deretić i dodala da će elektronska oglasna tabla biti uspostavljena kao javni registar.
   Pored pomoćnika ministra pravde Jelene Deretić o predloženim izmenama govorili su i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Nikola Bodiroga, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Nikola Stošić, kao i predstavnik Američke privredne komore Vladimir Vesović.

Sa Aerodroma u Nišu do 22 destinacije

   Aerodrom u Nišu od ovog leta uvodi 12 novih linija do evropskih destinacija i to avionima kompanije Er Srbija, tako da će se iz Niša leteti do ukupno 22 destinacije. Direktor ''Aerodroma Srbije'' Mihajlo Zdravković kaže da je uvođenje novih 12 linija značajno ne samo za Niš već za celu Jugoistočnu Srbiju i da pruža veliki potencijal za razvoj privrede i turizma. ''Ovo nije samo niški aerodrom, već aerodrom svih građana južne i istočne Srbije. Uveliko se spremamo za jul i sprovodimo sve neophodne mere za uvođenje novih linija'', rekao je Zdravković za TV Prva. Na konstataciju da novi letovi nisu komercijalni i da ih subvencioniše Vlada Srbije i na pitanje kako će to uticati na dve ''lou kost'' kompanije koje lete sa niškog aerodroma, Zdravković je rekao da ne očekuje da će te kompanije biti ''proterane'', već da će se aviosaobraćaj u Nišu tek razvijati. ''Vazdušni saobraćaj je sve obimniji i potreban je sve veći broj kompanija. Ima potencijala i za razvoj novih destinacija, očekujemo da će se razvijati i novi komercijalni letovi za Francusku, Španiju, Tursku, Rusiju i druge zemlje'', naveo je Zdravković.
   Govoreći o ulaganjima u niški aerodrom, Zdravković je podsetio da se trenutno radi na završetku sistema za bezbedno sletanje aviona - tzv. ALS sistemu i na projektno tehničkoj dokumentaciji za izgradnju nove zgrade, kao i da se priprema izgradnja novog tornja. Dodao je da se očekuje da će do kraja juna biti završeni radovi na zgradi aerodroma ''Morava'' u Lađevcima kod Kraljeva i da će biti priveden kraju postupak sertifikacije tog aerodroma u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

U Beogradu oduzeta 33 vozila, petorica radili za CarGo

   Saobraćajna inspekcija grada Beograda od stupanja na snagu izmena Zakona o prevozu putnika, tokom kontrole taksi prevoza putnika privremeno je oduzela 33 vozila, od kojih je pet radilo bez odobrenja za obavlјanje taksi prevoza u Kargo (CarGo) sistemu. Kako se navodi u saopštenju gradske uprave, protiv lica koja su putnike prevozila preko Kargo aplikacije podneto je pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, četiri prijave za privredni prestup i tri krivične prijave. Sekretarka za inspekcijske poslove Sonja Božović rekla je da će Sekretarijat nastaviti dosledno da primenjuje zakon i radi u interesu Beograđana.

U Srbiji najniža stopa probacijske populacije u Evropi

u

   U Srbiji stopa probacijske populacije (počinioci krivičnih dela na uslovnoj i nadgledanoj slobodi), zaključno sa januarom 2018. godine iznosila je 24,4 osoba na 100.000 stanovnika, što je najniži procenat među 41 evropskom državom koje su učestvovale u istraživanju u okviru Godišnjih kaznenih statistika Saveta Evrope. U Srbiji, ukupan broj lica pod nadzorom probacionih agencija do kraja januara 2018. godine bio je 1.707. Od toga, njih 81 su odrađivali društveno korisan rad, 429 su bili pod elektronskim nadzorom, 653 su bili u kućnom pritvoru, 18 su bili uslovno pušteni na slobodu, a 62 su bili pod drugim oblikom nadzora. Izveštaj SPACE II Saveta Evrope o licima pod nadzorom agencija za probaciju govori da je stopa probacijskog stanovništva u Evropi u proseku 169 osoba na 100.000 stanovnika. U Srbiji je stopa probacijske populacije iznosila 24,4 osoba na 100.000 stanovnika, što je najniže među zemljama koje su učestvovale u istraživanju. Slede Norveška (42) i Švajcarska (51), dok su najviše stope probacionog stanovništva u Turskoj (471 na 100.000 stanovnika), Belgiji (426) i Škotskoj, Velikoj Britaniji (411).
   U Savetu Evrope naglašavaju činjenicu da je probaciona agencija Srbije stvorena tek 2011. godine i da se niska stopa nadzora može pripisati činjenici da se probacija u zemlji još razvija. U poređenju sa stopama zatvorske populacije, u 26 od 33 zatvorske uprave i probacijskih agencija, stopa probacijske populacije je veća od one u zatvorskoj. Izuzetak su Srbija, Norveška, Švajcarska, Bugarska, Španija, Azerbejdžan i Rusija, gde je stope zatvorenika veća od stope pripravnika na 100.000 stanovnika. U Srbiji, stopa probacijske populacije (24,4 osobe na 100.000 stanovnika) je znatno niža od evropske proseka (169), dok je stopa zatvorske populacije (154 zatvorenika na 100.000 stanovnika), mnogo veća od evropskog srednjeg indikatora (103 na 100.000 stanovnika), zaključuje se u izvešataju Saveta Evrope.
   Kada je u pitanju rodna zastupljenost, u Evropi procenat žena među nadziranima je 11 odsto što je gotovo dva puta više od učešća žena među zatvorenicima (šest posto od ukupne zatvorske populacije). Ovakvo stanje se između ostalog objašnjava činjenicom da se uslovna kazna koristi za manje teška krivična dela. U Srbiji, procenat žena u procesu probacije je 6,2, dok je i procenat zatvorenica u Srbiji od 3,6 niži od evropskog proseka.
   Istraživanje Saveta Evrope navodi da je u Srbiji procenat osoba pod nadzorom druge nacionalnosti samo 0,2 posto, što je značajno manje od evropskog proseka od 7,1. Tako je Srbija među prvih pet zemalja sa najnižim učešćem stranih probacionista, pored Irske, Hrvatske, Bugarske, Jermenije i Rumunije. Evropska srednja stopa smrtnosti u 2017. godini bila je 62 smrtna slučaja na 10.000 probacionista. U Srbiji smrtnost nadziranih osoba je 88 slučajeva na 10.000 probicionista što je više od evropskog proseka. Ukupan budžet srpskih probacionih agencija u 2017. godini iznosio je 236.658 evra, navode u Savetu Evrope.

DRI: Prijave protiv pet fakulteta zbog većih plata

   Državna revizorska institucija podnela je zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet fakulteta koji su greškom Ministarstva prosvete isplaćivali veće plate zaposlenima, rekao je u četvrtak predsednik DRI Duško Pejović na predsedstavlјanju izveštaja o radu za 2018. godinu. On je rekao da su prijave podnete protiv odgovornih na Ekonomskom i Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Pravnom i Filizofskom u Novom Sadu, dok nije mogao da odgovori na pitanje da li je prijava podneta i protiv nadležnih u Ministarstvu prosvete.
   Na osnovu revizija koje je DRI uradio prošle godine podneta je 21 krivična prijava a od toga protiv devet lica u Jagodini, za šest lica u Novom Pazaru, po dva lica u Lučanima i Kralјevu, i po jednom licu u Vranju i Preševu. DRI je tokom 2018. godine podneo i 26 prijava za privredni prestup, kao i 242 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka a nadležnim tužilaštvima DRI je podneo i 30 informacija na dalјe postupanje i ispitivanje da li postoje krivična dela u radnjama koje su revizori utvrdili.
   Od osnivanja DRI je ukupno podneo 263 krivične prijave od kojih je 129 zastarelo, saopštio je Pejović i naveo podatak da je 49 postupaka na osnovu prijava do sada završeno oportunitetom - odnosno dogovorom sa tužiocem, a 47 postupka i dalјe traje. DRI je od osnivanja podneo i 2.165 prekršajnih prijava od čega je do sada bilo 1.022 osuđujuće odluke prekršajnih sudova, dok su privredni sudovi na osnovu 179 prijava za privredni prestup do sada doneli 38 osuđujućih odluka, konstatovao je Pejović dok je 138 postupaka u toku. Kako je danas rečeno tokom revizija sprovedenih u 2018. godini utvrđene su greške i nepravilnosti u iznosu od 217 milijardi dinara.
   Pejović je objasnio da je 195 milijardi iznos od grešaka u finansijskim izveštajima dok je za utvrđene nepravilnosti iznos 22 milijarde dinara. DRI je tokom 2018. godine subjektima revizije dala 2.130 preporuka da otklone greške i nepravilnosti što je manje nego godinu dana ranije kada je bilo 2.518 preporuka od kojih je, kako je konstatovano, izvršeno 73 odsto. Revizorska institucija je u 2018. godini sprovela reviziju 209 subjekata a među više od 430 "revizorskih proizvoda" urađen je 141 izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 58 revizija pravilnosti poslovanja a državni reviziori su uradili i dva izveštaja o svrsishodnosti poslovanja.

Žene bolje prikrivaju preljubu

zene

   Naučnici su utvrdili da žene mogu da prepoznaju da će muškarac biti neveran samo gledajući u njegovo lice, ali muškarci ne poseduju te sposobnosti da otkriju preljubnicu. Naučnici sa univerziteta Vestern Australija grupi od 1.500 ispitanika pokazali su fotografije 189 belaca (101 muškarca i 88 žena) koji su pre toga odgovarali na pitanje jesu li bili neverni svojim partnerima. Ispitanici su ta lica morali da poređaju po kategorijama od 1 do 10, zavisno od toga da li je bilo "vrlo verovatno" do "malo verovatno" da su bili neverni.Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Royal Society Open Science pokazuju da su i muškarci i žene tačno 'pogađali' preljubnike, ali ne i preljubnice. Ranija istraživanja sprovedena u svetu o preljubima pokazuju da je 70 posto ljudi u više od 50 različitih kultura navelo  da je pokušalo da "otme" partnera druge osobe, a 60 posto tvrdilo je da je u tome uspelo. Naučnici nisu želeli samo da utvrde mogu li muškarci i žene da uoče potencijalnu nevernost kod pripadnika suprotnog pola nego i da li je moguće otkriti preljubnika, pripadnika istog pola. Utvrdili su kako rezultati nisu bili očekivani. Muškarci su uspevali da otkriju suparnike, međutim žene su bile poput sfingi i njih nisu mogli da 'provale' ni muškarci ali ni žene. "Uzevši sve u obzir, i muškarci i žene pokazali su nadprosečnu tačnost za razotkrivanje lica muškaraca, međutim ne i za lica žena", napisali su naučnici.
   Šta natera ženu na sumnju da muškarac "šara"? Prema istraživanju, to se svodi na izražene opažaje doživljaja muškosti. Međutim, naučnici su došli do još jednog neočekivanog rezultata koji sugeriše da najviše ne 'šaraju' najzgodniji muškarci. "Iznenađujuće je da su, iako su zgodniji muškarci rangirani kao najneverniji, u stvarnosti bili u srazmerno manjem broju slučajeva naverni", navode naučnici. Uprkos tim rezultatima, naučnici upozoravaju da na osnovu toga ne treba donositi zaključke već na prvom sastanku. "Ako se oslonimo isključivo na prve utiske kako bismo detektovali preljubnike počinićemo velike greške", kaže naučnik Jong Zi Fu za AFP.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize