nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

P O Z I V na PROTEST
I prosveta je protiv diktature!

.....................................................................................................

24.april 2017.

Nastavljeni protesti „Protiv diktature“: Tema prosveta

nastavljeni

   Svakodnevno, otvoreno izražavanje nezadovoljstva mladih na ulicama Srbije, okuplja sve širu populaciju. Pridružili su se penzioneri, roditelji sa decom, srednjoškolci. Tu su takođe i radnici i nezaposleni. „Ovaj protest jeste pokrenut od strane studenata i studentkinja, ali on sam po sebi nije studentski protest. Izašavši sa zahtevima koje smatramo osnovnom funkcionalnih radničkih prava, svima dostupnog obrazovnog i zdravstvenog sistema, slobodnog javnog i medijskog prostora kao i protivljenje razornim ekonomskim merama, pokazujemo da je ovo borba svih nas i svih vas, za sve nas“ kaže se u saopštenju.
   „Nastavnici u Srbiji su, godinama unazad, na meti kritika od strane pojedinaca i društva, a neretko i medija, kao i samih prosvetnih vlasti, što dodatno obesmišljava čitav sistem obrazovanja, koji ima ključnu ulogu u razvoju svake zemlje. Pored toga, neprestano se direktno suočava sa brojnim boljkama sistema obrazovanja i vaspitanja, bilo da se radi o osnovnoj ili srednjoj školi ili pak, fakultetu. Svedoci smo pojave sve intenzivnijeg stavljanja školstva u kontekst tržišta, kako kroz konkurentsku trku izdavačkih kuća, privatizaciju znanja i ustanova, tako i kroz dualno obrazovanje i komercijalizaciju sadržaja programa. Ove pojave praćene su partijskim zapošljavanje, nepotizmom i korupcijom u vrtićima, školama i na univerzitetima“ kaže se u saopštenju.
   Stoga su na nedeljnom potestu aktivno učestvovali i zaposleni u prosveti pod motom: „Učitelji i učiteljice, nastavnici i nastavnice, profesori i profesorice, stanimo uz svoje đake!”. proteste su, između ostalih javno podržali Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Forum beogradskih osnovnih škola. Potpredsednik NSPRV Dušan Kokot obratio se učesnicima protesta u Novom Sadu, a i u Beogradu govorili su predstavnici našeg sindikata. (→Saopštenje)

Kasni primena Zakona o stanovanju

   Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je stupio na snagu početkom ove godine još uvek se ne primenjuje. Propratne uredbe koje prate taj zakon ne postoje, što otežava poslovanje firmama koje se bave pružanjem usluga profesionalnih upravnika. Zakon koji se odnosi na stambenu politiku i održavanje stambenih jedinica trebalo je da počne s primenom od 1. marta. Prema rečima vlasnika firme "Maior Domus" Radovana Oreščanina kašnjenje je uzrokovano mnogim preprekama. "Za sada je nemoguće primeniti ovaj zakon iz razloga što ne postoje još uvek registar stambenih zajednica, registar profesionalnih upranika, još uvek ne postoji ispit za licenciranje profesionalnih upranika, u okviru Privredne komore Srbije, što je opet predviđeno zakonom, tako da je za sada i nemoguće primeniti sam zakon", kaže Oreščanin.
   Izostanak primene zakona zainteresovao je i same stanare, na koje se taj zakon najvećim delom odnosi, tako da im izabrani , profesionalni predsednici Skupštine stanara nastoje da odgovore na pitanja, ali ni sami nemaju sve informacije, a u firmama koje se profesionalno bave skupštinama stanara skreću pažnju na JKP Informatika koja je počela da primenjuje novi zakon kombinujući ga sa zakonom iz devedesetih. Tim potezom, kako kažu, otežavaju posao sličnim firmama.

Đorđević: U 2017. godini još 1.100 radnih mesta u Vojsci Srbije

   Ministar odbrane Zoran Đorđević najavio je u subotu uveče u Beogradu da će Vojska Srbije (VS) ove godine primiti u radni odnos još 1.100 profesionalnih vojnika. Ministar je to rekao u Domu Garde, gde su on i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković priredili prijem povodom Dana Vojske Srbije, 23. aprila.

Samo polovina ispitanih podržava uzbunjivače

samo

   Prema istraživanju Veća za regionalnu saradnju, tek nešto više od polovine ispitanika iz celog regiona smatra da uzbunjivače treba podržati, a jedan od njih šest kaže da ih treba kazniti za to što rade, navodi se u saopštenju tog veća dostavljenog Tanjugu. U nastojanju da se podigne svest javnosti protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi, Veće za regionalnu saradnju je ispitalo šta javnost u regionu misli o uzbunjivanju kao jednom od veoma efikasnih alata za otkrivanje korupcije, kriminala i drugih ozbiljnih prestupa.
   Analiza podataka sprovedenog istraživanja javnog mnenja o uzbunjivačima i zaštiti uzbunjivača pod nazivom "Stavovi javnosti o uzbunjivanju u Jugoistočnoj Evropi" objavljena je na internet stranici Veća. U izveštaju se po prvi put istražuje način na koji građani Jugoistočne Evrope gledaju na uzbunjivače i praksu uzbunjivanja. Analiza zasnovana na uporedivim podacima je rezultat istraživanja 7.000 ljudi iz sedam ekonomija Jugoistočne Evrope. "Korupcija i neefikasnost u njenom rešavanju su i dalje razlog velike zabrinutosti društava u celoj Jugoistočnoj Evropi. Međutim, kako je ovo istraživanje i pokazalo, to se još uvek nije prevelo u snažnu podršku javnosti uzbunjivačima", rekao je stručnjak za reformu javne uprave i borbu protiv korupcije u Veću za regionalnu saradnju Radu Cotici.
   Istraživanje stavova građana o uzbunjivanju u regionu Jugoistočne Evrope pokazuje preovlađujuću relativno slabu podršku uzbunjivačima. Tek nešto više od polovine od 7.000 ispitanika iz celog regiona je reklo da uzbunjivače treba podržati dok je samo oko trećine njih reklo da je uzbunjivanje prihvatljivo u njihovom društvu. Osim toga, jedan od šest građana je rekao da uzbunjivače treba kazniti za njihove radnje. Uzbunjivanje se smatra jednim od najefikasnijih alata za otkrivanje i borbu protiv korupcije.

Kikinda: Kako finansijski pomoći preduzetnike

   U okviru kampanje "Kreiraj život", koju realizuje Razvojna agencija Srbije, u četvrtak su u kikindskoj Regionalnoj privrednoj komori predstavljeni programi finansijske pomoći privredi. Cilj ove kampanje jeste podrška sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kroz dodelu bespovratnih sredstava namenjenih za započinjanje poslovanja, rast i razvoj privrednih aktivnosti. Promociju u Kikindi podržali su Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj ''Banat'' iz Zrenjanina, Grad Kikinda i RPK Severnobanatskog upravnog okruga. Kroz aktuelne programe obezbeđena su značajna bespovratna sredstva: do 50 procenata za postojeće firme, odnosno do 60 procenata za organicacije i institucije, a čak do 70 posto za započinjanje sopstvenog biznisa.
   "Za početnike to znači do milion dinara, odnosno do 70 procenata za proizvodne delatnosti, odnosno 50 procenata za usluge. Što se tiče postojećih preduzeća, oni su u prilici da dobiju sredstva za uvođenje standarda, za resertifikaciju, pronalaženje novih partnera, za nastupe na inostarnim tržištima, sajmovima", kaže Radomir Topalov, RCR "Banat" Zrenjanin. I pored velike zainteresovanosti za dosadašnje programe, podaci iz Banata nažalost pokazuju da je odziv bio izuzetno slab. Postoje konkretni problemi koji sprečavaju privrednika i preduzetnika da konkurišu i realizuju raspoloživa sredstva. "Konkretni problemi na terenu pokazuju da je jedan deo privrednika, koji bi inače aplicirali, bio ili u blokadi, ili ima neke druge pravne nedostatke zbog kojih ne može da konkuriše. U narednom periodu trebalo bi uslove konkursa prilagoditi kako bi što veći broj privrednika i preduzetnika bio u prilici da konkuriše za sredstva", objašnjava Tibor Horvat, RPK Kikinda.

Saradnja PK Vojvodine i PK Timiš iz Temišvara

saradnja

   Privredna komora Vojvodine i Privredna komora Timiš (Rumunija) potpisale su 20. aprila Sporazum o saradnji u Temišvaru, čime je uspostavljena čvrsta osnova za buduću saradnju, saopštila je PKV. Kako se navodi u saopštenju, potpisnice Sporazuma promovisaće ekonomsku i socijalnu saradnju između svojih članova na teritoriji Rumunije i Srbije. Poseban zadatak biće pružanje pomoći u pronalaženju pogodnih partnera za saradnju na različitim poljima (trgovina, privreda, industrija, poljoprivreda, investicije, turizam, transport, osiguranja, industrijske i ekonomske zone, nauka i tehnologije, i drugo), piše u saopštenju. PKV i PK Timiš složile su se da sarađuju i u organizovanju različitih događaja, sajmova, izložbi, simpozijumima, ekonomskih i poslovnih foruma, konferencija, seminara, a koji su unutar njihove stručnosti i znanja. Jedna od narednih zajedničkih aktivnosti, navodi se u saopštenju, biće organizacija poslovnog foruma koji će se održati na jesen 2017. godine, a delegacija iz Srbije, predstavnici PKV i Pokrajinske vlade, uputili su rumunskim domaćinima poziv da posete predstojeći Poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Potpisnici Sporazuma su predsednik Privredne komore Vojvodine (PKV) Boško Vučurević i generalni direktor Privredne komore Timiš Florika.

Peta generacija cirkuskih artista iz Debeljače

   Petar i Elena Nađ iz Debeljače imaju nesvakidašnji poziv, oni su cirkuski artisti.  Petar je peta generacija cirkuskih artista i vozača na zidu smrti. Elena, njegova supruga, je iz Ukrajine i takođe potiče iz porodice cirkuskih radnika. Upoznali su se i zavoleli u cirkusu pre osam godina i od tada žive i nastupaju zajedno. "Po mom ocu i stricu je Bruno Langer napisao pesmu "Pakleni vozači", kada su gostovali sa zidom smrti u Puli. Sa mamine strane svi su bili cirkuski artisti u staroj Jugoslaviji, i to u državnom cirkusu "Adria", kaže Petar. "Potpuno odgovaramo jedno drugom, znamo o čemu razmišljamo, šta želimo i čemu idemo. Moja specijalnost je elastika tela, sve što ima veze sa gimnastikom, imam prirodni talenat za to. Radim i gimnastiku u vazduhu,vazdušni krug, stoj na trapezu, a sada ja i moj suprug vežbamo i jednu parternu tačku", kaže Elena. Rad u cirkusu počinje od malih nogu, Petar je vežbao sa svojim ocem i majkom, a Elena je završila i školu za cirkuske radnike u Uzbekistanu. I pored toga što su već dugo u poslu, neophodni su stalna vežba i rad na sebi. "Imao sam nepunih godinu dana kada me je tata provozao na zidu smrti. Nakon toga, pošto je deda imao luna park, a mamina porodica se bavila cirkusom i varijeteom, sa dve godine sam nastupao sa zmijama, vatrom. Rad kreće od malih nogu", kaže Petar. "Kada te ljudi pogledaju, pomisle ti si cirkuski artista i to je to. Varaju se, kod nas kao i kod drugih profesija, postoje škole, specijalnosti koje mi pokušavamo da savladamo. Naše obrazovanje i napredovanje nikada ne staje, svaki dan vežbamo i učimo nešto novo", kaže Elena. Kao na filmu, uvek na točkovima, svakoga dana u drugom gradu - to je život cirkuskih umetnika.

Nova oprema za bolnicu u Vrbasu

   Prilikom posete pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića u četvrtak Opštoj bolnici u Vrbasu, najavljena je nabavka nove ansteziološke opreme i savremenog rendgen aparata, sredstvima koje je obezbedila pokrajinska Vlada. Opšta bolnica u Vrbasu nema problema što se tiče potrebe za ulaganjima u krupne infrastrukturne probleme. Zgrada je jedna od novijih i modernijih u Vojvodini, ali se posle 25 godina ipak pojavljuju problemi pre svega što se tiče mokrih čvorova, toaleta i jednog broja soba. Pokrajinska vlada je u prethodnom periodu uložila 15 miliona dinara u sanaciju i rekonstrukciju bolnice, a u toku je i nabavka savremene medicinske opreme.

Gojazni ljudi češće imaju glavobolje

gojazni

   Debljina izaziva migrene - smatraju lekari i to potkrepljuju podacima da ljudi sa viškom kilograma češće imaju užasne glavobolje. Naučnici su u nedavnom istraživanju pronašli zanimljivu vezu koja bi mogla pomoći boljem razumevanju ove vrste glavobolje. Analiza rezultata istraživanja sprovedenog na uzorku od 300.000 ispitanika pokazuje da gojazni ljudi sa indeksom telesne mase većim od 30 imaju 27 odsto veće šanse da dobiju migrenu nego osobe normalne težine. Moguće da masno tkivo, koje luči širok spektar hemikalija u organizam, može imati ulogu u nastanku migrene. Debljina je povezana sa pojačanim upalama, što može doprineti pojavi bola, piše časopis "Medpage Today". Još nije jasno da li mršavljenje i povratak na normalnu kilažu mogu olakšati migrene. 

Lončar: Stvaranje novih generacija lekara

   Ministar Lončar podsetio je da je vladina komisija odobrila zapošljavanje oko 4.000 zdravstvenih radnika u proteklom periodu, a polovinu tog broja čine lekari. Samo od početka godine zaposleno je 463 radnika, od čega 204 lekara i 252 sestre i tehničara. "Obećali smo da ćemo raditi na stvaranju novih generacija lekara i ovo je put ka ispunjenju tog obećanja", rekao je Lončar novinarima u Palati Srbija. Kako kaže, do sada je odobreno više od 4.000 specijalizacija a u ovogodišnjem martovskom roku još 634 specijalizacije. Srbija je, podseća on, poznata po vrhunskim zdravstvenim stručnjacima koji su cenjeni u svetu, ali ni jedan stručnjak nije zaista vrhunski ako ne ostavi obučene naslednike da nastave i unaprede posao. 

Sat trčanja produžava život za sedam časova

   Naučnici sa Univerziteta u Ajovi tvrde da sat vremena trčanja produžava život za sedam sati bez obzira na brzinu trčanja i pređene kilometre. Ovo istraživanje bazirano je na studiji iz 2014. godine objavljenoj u časopisu "Journal of American College of Cardiology", ali i drugim studijama koje povezuju desetominutno dnevno trčanje sa mortalitetom.    Naučnici su došli do zaključka da je kod osoba koje su trčale, bez obzira na tempo ili pređenu kilometražu, smanjen rizik od prerane smrti. Takođe su otkrili da je kod osoba koje su tek počele da trče, smrtnost smanjena za 16 odsto, a rizik od kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto.    Zdravstveno stanje posebno je poboljšano kod osoba koje su trčale četiri sata nedeljno.

Novi roman Lasla Vegela

  Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila novi roman Lasla Vegela "Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile" u prevodu Vicka Arpada. Roman govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka - ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil).
   Prezime Šlemil ukazuje na glavnog junaka romana Schlemihl Adelberta von Chamissoa, međutim, dok je glavni problem Chamissoovog junaka gubitak sopstvene senke, protagoniste romana Lasla Vegela brine to što imaju više senki, u romanu imaju više imena (Janoš, Johan, Jovan, odnosno Ferenc, Franja, Franc), i nosioci su više identiteta (mađarskog, nemačkog, srpskog). Takvu sudbinu im nameću istorijske oluje koje generišu neprestane promene vlasti na tim etnički šarolikim prostorima. Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile je drama ljudi kojima su identiteti bili nametnuti, ali je ujedno i istorijska freska jednog rubnog područja Evrope. Slika jedne epohe i anamneza jedne bolesti. Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Član je Društva književnika Vojvodine, Društva lepe književnosti (Mađarska), Srpskog PEN centra i Saveza novinara Mađarske.

Na Sterijinom pozorju 16 predstava

na

   Sterijino pozorje održava se od 26. maja do 3. juna. Tokom tih dana, publiku očekuje ukupno 16 predstava i kao i svake godine, bogat prateći program koji već možete pronaći na sajtu Festivala. Ovogodišnje 62. pozorje svečanom besedom otvoriće Mirjana Gardinovački, prvakinja SNP-a u penziji a odluku o najboljoj predstavi od devet u Takmičarskoj selekciji, doneće petočlani žiri, koji je ove godine sačinjen ne samo od kompetentnih, već i od zvučnih imena. To su kompozitorka Isidora Žebeljan, pozorišni reditelji Nikita Milivojević i Aleksandar Popovski i glumci Emina Elor i Predrag Miki Manojlović, predsednik. Okrugle stolove i ove godine vodiće pozorišni kritičari Ana Tasić i Igor Burić.
   U okviru bogatog pratećeg programa, izdvojeni su 15. Međunarodni trijenale „Pozorište u fotografskoj umetnosti", zatim izložba portreta i poezije "Pogled Sterijinih očiju" Hadži Zorana Lazina, izložba radova studenata doktorskih studija scenskog dizajna u Novom Sadu "Suočavanje", promocija monografije glumice Jasne Đuričić, dobitnice "Dobričinog prstena", autora Aleksandra Milosavljevića – i tribina "Svedok protiv svoje epohe" o stvaralaštvu Đorđa Lebovića, uz učešće Dušana Kovačevića, Ivana Medenice i Miroslava Radonjića.

Definisati kulturno jezgro srpskog naroda

   Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević ocenio je u autorskom tekstu u "Politici" da je potrebno definisati kulturno jezgro srpskog naroda i označiti srpski kulturni prostor, što je, kako kaže, zadatak Strategije razvoja kulture koju je ovo ministarstvo pripremilo za javnu raspravu. "Kada sam pozvan da u pet tačaka pobrojim ono što vidim kao osnovne slabosti srpske kulture, pomislio sam da je reč o necelishodnom sažimanju. Problema ima daleko više i njihovo svođenje na bilo koji jednocifreni broj ne predstavlja ništa drugo nego tek načinjanje jedne ozbiljne teme. Ipak, o kulturi je bolje govoriti nego ćutati", naveo je Vukosavljević. On, napominjući da je "jedno od brojnih mogućih viđenja", navodi da "kad strategije razvoja nema, večito se postavljaju pitanja koji su prioriteti, šta su osnovne vrednosti koje se štite".

Izložba Narodne biblioteke u Muzeju književnosti u Beču

   Izložba Narodne biblioteke Srbije "Srpska književnost u Prvom svetskom ratu" biće otvorena 26. aprila u Muzeju književnosti u Beču. Tom prilikom, obratiće se otpravnik spoljnih poslova Ambasade Republike Srbije u Beču Goran Bradić, upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, dr Gordana Ilić Marković i autorski tim izložbe. Izložba je realizovana u okviru projekta "Europeana zbirke 1914-1918: sećanje na Prvi svetski rat", a pomoglo ju je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Ovo je prvo gostovanje reprezentativne izložbe "Srpska književnost u Prvom svetskom ratu" u Austriji, kojom je Narodna biblioteka Srbije obeležila veliki jubilej - stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata.
   Izložba "Srpska književnost u Prvom svetskom ratu" svojevrsna je putanja srpske književnosti tokom jednog od najtežih perioda u istoriji ovog naroda. Obuhvata književnost koju su stvarali najpre revolucionari i omladinci, te onu koja je nastajala u zatvorima, rovovima i zbegovima, centre u egzilu, sve do povratka ratnika i začetka novih tendencija u književnosti posleratne avangarde. Od posebnog je značaja i tzv. krfski period srpske književnosti u kome se, u gotovo nemogućim uslovima, srpska književnost održala i nastavila da živi, ističu iz nacionalne biblioteke. Deo knjižne građe, fotografije i periodika biće dostupni austrijskim posetiocima u digitalnoj formi, na računarima, koji su sastavni deo izložbe. Autori izložbe i kataloga su dr Nada Mirkov Bogdanović, dr Milena Đorđijević i Nemanja Kalezić, a dizajn postavke izložbe i katloga uradio je Rastko Šurdić.

U susret Serbia fashion week

   Internacionalni festival dizajna i mode - Serbia fashion week, otvara se u ponedeljak u Novom Sadu. Očekuje se dolazak poznatih svetskih i domaćih modnih dizajnera i primenjenih umetnika.  Publika će imati priliku da pokupi neku dobru modnu ideju i da vidi kreacije dizajnera koji oblače svetske dive, poput Bijonse i Kejt Mos. O tome šta goste još očekuje od 24. do 29. aprila, u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine govorila je Svetlana Horvat. https://www.youtube.com/watch?v=DrHyamOVVbM

Među najbogatijima sa mineralnim vodama, a sve više ih uvozimo

medju

   Sa oko 300 izvorišta vode Srbija spada u zemlje najbogatije izvorima mineralnih voda u Evropi, a njenim flaširanjem bavi se oko 25 do 30 fabrika različitih kapaciteta, koje su smeštene, uglavnom, u slabo razvijenim naseljima, gde su često jedini izvor zapošljavanja. Sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Dimitrije Ivanović, navodi da je ukupna proizvodnja mineralnih voda u Srbiji, prema statističkim podacima u 2016. godine bila oko 6,57 miliona hektolitara, što je dovoljno za domaće potrebe. Kako on navodi potrošnja kod nas nije velika, ali iz godine u godinu raste i za poslednjih 10 godina tri puta je povećana, pa sada po glavi stanovnika godišnje iznosi 70 do 80 litara godišnje, dok je taj prosek u EU oko 150 litara. Ivanović, međutim, navodi da je na domaćem tržištu sve više vode iz uvoza, i to najviše iz Hrvatske, Slovenije i Italije.
   Za proizvođače mineralnih voda, kako je precizirao, ključna je bila 2014. kada je zbog potpune liberalizacije tržišta prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, uvoz mineralnih voda porastao sa 52.316 hektolitara, koliko je iznosio u 2013., na 134.023 hektolitara u 2014. "U 2015. Srbija je uvezla oko 130.000 hektolitara, vrednosti od oko 3,5 miliona evra, dok je te godine izvezla više od milion hektolitara vode, a izvoz je vredeo više od 20 miliona evra", rekao je on precizirajući da je najviše izvezeno u Crnu Goru, i zemlje regiona.

Poljoprivredni inkubator za mlade na selu

   U Kumanama se prvi put realizuje projekat za mlada nezaposlena lica pod nazivom "Poljoprivredni inkubator za mlade na selu". Taj inkubator realizuje Omladinski klub Novog Bečeja u partnerstvu sa tom opštinom, a sve sa ciljem da smanji broj nezaposlenih i da se pruži prilika mladim osobama da započnu sopstvenu proizvodnju. https://www.youtube.com/watch?v=6j8RX-r82z0

Prvi konkursi za IPARD krajem 2017.

   Uprava za agrarna plaćanja će u 2017. završiti proces akreditacije kako bi mogla da koristi predpristupna sredstva IPARD od 175 miliona evra, a prvi konkursi za poljoprivrednike se očekuju u poslednjem kvartalu ove godine, izjavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat. Srbiji je kroz mehanizam Programa predpristupne pomoci zemljama kandidatima EU IPARD do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra i taj novac je namenjen za projekte unapredenja poljoprivredne proizvodnje. Na pitanje kada se očekuje sledeća revizija Evropske komisije, Radat je rekao RTS-u da slede dva važna koraka - dolazak eksterne revizije koji se očekuje do juna i nakon toga i posetu EK povodom revizije. "Nakon sastavljanja njihovog izveštaja i zavisno od planiranog vremena evropske administracije očekujemo u poslednjem kvartalu 2017. posetu i reviziju EK. Ubrzo nakon toga nadamo se da ćemo proći kroz taj proces akreditacije", naveo je on. Radat je istakao da Srbja nije izgubila nijedan evro za tu namenu i da će ispratiti akcioni plan.
   Kako kaže, prvi konkursi se očekuju u poslednjem kvartalu i verovatno će biti za traktore i drugu poljoprivrednu mehanizaciju.

Uplata doprinosa veća za 3,4 milijarde od planiranog

   Zahvaljujući boljoj zaposlenosti, efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije, uplata doprinosa veća je za 3,4 milijarde dinara u odnosu na planirano, i zato, mogu da se obnavljaju ustanove socijalne zaštite i da se život korisnika učini boljim, izjavio je u četvrtak ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. "To je povećanje u odnosu na plan za 3,1 odsto. U odnosu na isti mesec prošle godine, to je povećanje od 7,7 milijardi dinara, ili 7,4 odsto u odnosu na planirano. Zahvaljujući takvoj naplati doprinosa, u kasu PIO fonda, za penzije je iz državnih dotacija povučeno manje 4,95 milijardi dinara", rekao je Vulin prilikom obilaska Gerontološkog centra u Obrenovcu, u kome lekari RFZO vrše specijalističke preglede korisnika. Ministar naglašava da to znači da je država skoro pet milijardi dinara više zaradila i da će taj novac sada moći da se potroši na neke druge stvari, zdravstvenu zaštitu, na pomoć onima kojima je potrebna, ili na podsticaje u privredi. "Zahvaljujući većoj zaposlenosti, boljoj naplati doprinosa, boljoj kontroli doprinosa, uspešnijoj borbi protiv rada na crno, protiv sive ekonomije, kasa PIO fonda značajno je punija i to osećaju svi građani Srbije i zato, možemo da obnavljamo domove kao što je ovaj, da učinimo život korisnika boljim, možemo da kažemo da se u socijalnu zaštitu ulaže više nego ikad, da nijedno socijalno davanje neće biti uskraćeno, naprotiv, već uvećano", rekao je Vulin.

SE: Pritvor koristiti kao poslednju meru

   U najnovijem izveštaju Saveta Evrope članice se pozivaju da pritvor koriste kao poslednju meru, a kada je reč o Srbiji konstatuje se da su pritvorske jedinice neznatno preopterećene i da je procenat pritvorenih u Srbiji, gledano ukupan broj, nizak. Savet Evrope poziva sve članice da pritvor koriste kao poslednju meru, a pritvorenicima obezbede adekvatne uslove. Poslednje statistike Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima za 2015. godinu govore da je u Srbiji učešće pritvorenika u ukupnom broju zatvorenika 15,3 odsto. Na svakih 100 raspoloživih mesta za pritvorenike u srpskim zatvorim pritvoreno je njih 106,4 što ukazuje na "neznatu prezauzetost" kapaciteta, dok je procenat onik koji čekaju na završetak predsudskih procesa u odnosu na ukupan broj zatvorenika u Srbiji "relativno nizak", zaključak je Saveta Evrope.
  Evropski komitet za prevenciju torture pozvao je danas svih 47 država članica Saveta Evrope da pritvor koriste samo kao poslednju meru, a da pritvorenicima obezbede odgovarajuće uslove. Tokom posete zatvorima šširom Evrope taj Komitet je ustanovio da se pritvorenici često drže u "lošim uslovima i na osiromašenom režimu". Godišnji izveštaj Komiteta ukazuje i na činjenicu da je prenatrpanost u zatvorima učestao problem širom Evrope, a da je jedan od uzroka upravo veliki broj pritvorenih koji čekaju na sudske procese u zatvorima. Članice Saveta Evrope pozivaju se da koriste alternativne metode u slučajevima predsudskog zadržavanja, kao što su puštanje uz kauciju, kućni pritvor, oduzimanje pasoša ili elektronski i sudski nadzor. Ove mere bi, kako se navodi, trebalo da se razmotre i u slučajevima pritvora stranih državljana, za koje postoji povećani rizik od bekstva.

"Press Gazette": Kako nas Gugl i Fejsbuk postepeno ubijaju

press

   Poznati britanski časopis "Press Gazette" pokrenuo je kampanju koja ima za cilj da zaustavi uništavanje novinske industrije u toj zemlji od strane američkih korporacija Fejsbuk i Gugl. Prema podacima iz 2015. godine, reklamno tržište Britanije iznosilo je više od 20 milijardi funti, a od tih novaca svega je 2,4 miliona otišlo lokalnim i nacionalnim novinama i njihovim sajtovima, dok je čak 8,6 miliona dato na onlajn. Konkretno, u toku poslednje decenije udeo oglašavanja u lokalnim i nacionalnim novinama je opao sa skoro polovine na tek desetak procenata.
   Novac koji je potrošen je umesto na lokalne novine i portale, prebačen u SAD i to na digitalne platforme koje žive kao paraziti i koriste tuđe sadržaje, a ne stvaraju ga. Dodatna so na ranu je to što Gugl i Fejsbuk izbegavaju placěanje poreza u svim zemljama van SAD, pa i u Britaniji iako u njima ostvaruju ogroman profit. S druge strane, domaći mediji za svaku transkaciju imaju obavezu da plate porez državi.
   Kako navodi "Press Gazette", novinarstvo, kao društveno dobro, sada zamenjuju subjekti koji imaju malo odgovornosti i saučesnici su u stvaranju štete distribucijom obmanjujucěeg, a često i ekstremističkog sadržaja. Mada obe kompanije imaju sposobnost da budu pozitivni partneri novinskim izdavačima povecěavajući im domet brendova i publike, ako je to na teret prihoda od oglašavanja koji je neophodan za opstanak svih medija, to jednostavno nije cena koju vredi platiti, smatraju novinari ovog uglednog magazina.

E-Bay daje 100 miliona za pravo novinarstvo

   U međuvremenu je Pjer Omidiar, osnivač "eBay", objavio je da će dati 100 miliona dolara za pomocě nezavisnih medija i istraživačkog novinarstva. Ta sredstva će biti globalno distribuirana u naredne tri godine, a već se zna da će 4,5 miliona dobiti međunarodni konzorcijum novinara istraživača, koji je koordinirao prošlogodišnju "Panama Papers" istragu, kako bi mogao da nastavi sa svojim istraživačkim novinarstvom. "Širom sveta, vidimo zabrinjavajucěe oživljavanje autoritarne politike koja podriva napredak ka otvorenom i inkluzivnom društva. Nedostatak reagovanja države povećao je nepoverenje građana u institucije, a posebno u medije. Sve su činjenice obezvređene", kazao je Met Banik, direktor fonda koji će upravljati Omidiarovim sredstvima. Direktor Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara Džerard Rile smatra da je "u vreme kada autokrate, demagozi, kriminalci, sumnjivi biznismeni i drugi sumnjivi likovi širom sveta žele da se obogate i osnaže na teret društva, važno da novinari ostanu nezavisne oči i uši sveta u borbi protiv korupcije i zloupotreba". Finansiranje iz ovakvih fondova omogućiće nam da nastavimo sa proizvodnjom sadržaja koji imaju stvarni i merljiv uticaj na zajednice širom sveta, rekao je Rile.

Fejsbuk i dalje u misiji uništavanja novinarstva

   Fejsbuk je ovih dana objavio kako je omogućio novi besplatan on-line trening za novinare, a nudi im se obuka o tome kako da poruke na društvenim mrežama budu zanimljivije čitaocima. Ova "obuka" je deo Fejsbukovog "novinarskog projekta" kojim žele da "olakšaju novinarima" korišćenje Fejsbuka i Instagrama na dnevnom nivou, od prikupljanja vesti do interakcije sa čitaocima.
   "Ne možete se danas baviti novinarstvom bez Fejsbuka. Potrebno je da se udružimo jer su ovi kursevi od fundamentalnog značaja za izveštavanje i distribuciju vesti. Oni pomažu novinarima da na najbolji način koriste Fejsbuk, odnosno da otkrivaju sadržaje (koje je neko drugi stvorio) i samim tim izgrade publiku", smatraju u ovoj američkoj kompaniji.

Stres na poslu, prekovremeni rad, male plate - ubice sna

   Stres na radnom mestu utiče na san, a ljudi koji su pod stresom spavaju manje, rezultati su studije koju je sproveo međunarodni portal Paylab.com. Zaposleni koji tokom radne nedelje uglavnom spavaju šest sati dnevno ili manje u mnogo većoj meri se žale na stres na poslu, pošto su, kako kažu, opterećeni brojnim obavezama i odgovornostima, prekovremenim radom, niskim platama i manjkom slobodnog vremena i odmora, navodi se u istraživanju "Stres na radnom mestu". Samo osam odsto ljudi, koji tokom radne nedelje spavaju šest sati dnevno ili manje, navode da ne osećaju stres na poslu, dok oni koji duže spavaju tvrde da im stres na poslu ne smeta.
   Takođe, manje kvalifikovani radnici i oni sa nižim primanjima su pogođeni problemom nedostatka finansija, lošim radnim uslovima i radnim okruženjem, i u daleko većoj meri, prema rezultatima istraživanja, pate od zdravstvenih problema povezanih sa prekomernim radom, i imaju lošije odnose sa kolegama. Nasuprot tome, menadžeri i pojedinci koji zarađuju iznad proseka u njihovoj zemlji, izloženiji su velikoj količini posla, a često pominju i osećaj "sagorevanja" i velikog stresa zbog organizacionih promena. Najveći deo zaposlenih (gotovo 75 odsto) spava između šest i osam sati, što se smatra dovoljnim za mentalni i psihički odmor i oporavak. Međutim, postoje i pojedinci koji obično spavaju duže od osam sati pre radnog dana, ali ovi "srećnici" čine tek pet procenata od ukupnog broja. Takođe, postoji veliki broj zaposlenih koji ne provode dosta vremena u spavanju, pa tako 19 odsto njih spava manje od šest sati dnevno tokom radne nedelje, što su, kako se navodi u studiji, uglavnom pojedinci mlađi od 35 godina. Istraživanje je sprovedeno početkom 2017. godine, a u njemu je učestvovalo 58.508 zaposlenih iz 11 evropskih zemalja.

Tošibu gasi gubitak od 4,8 mlrd dolara?

tosibu

   Opstanak japanskog industrijskog konglomerata Tošibe je pod znakom pitanja zbog gubitka od 4,8 milijardi dolara u periodu od aprila do decembra prošle godine, saopšteno je danas iz te kompanije. Posle dva odlaganja objavljivanja finansijskog izveštaja, Tošiba je prijavila neto gubitak od 532,5 milijardi jena (4,8 milijardi dolara), nakon što je prethodno prognozirala da bi gubitak mogao premašiti čak 1.000 milijardi jena u fiskalnoj godini zaključno sa martom 2017. godine, prenosi agencija Frans pres. Japanski finansijski regulatori su Tošibi dali dodatno vreme kako bi procenila efekte velikog otpisa vrednosti Tošibinog udela u američkoj kompaniji Vestinghaus elektrik, koja je prošlog meseca podnela zahtev za zaštitu od bankrota. "Finansijska situacija u Tošibi će verovatno postati ozbiljna zbog problema u Vestinghausu", navodi se u saopštenju kompanije koje je objavljeno zajedno sa poslovnim rezultatima. Upozorenje dolazi u trenutku kada japanski mediji spekulišu da je tajvanska kompanija Fokskon ponudila do 3.000 milijardi jena Tošibi za preuzimanje njenog poslovanja sa čipovima. Akcije Tošibe, koja zapošljava 188.000 ljudi širom sveta, ove godine su se sunovratile, izgubivši više od polovine vrednosti od kraja decembra kada je kompanija prvi put upozorila na više milijardi dolara "težak" gubitak u Vestinghausu.

Gomilaju se devizne rezerve Kine, ali tope rezerve zlata

gomilaju

   Devizne rezerve Kine blago su povećane u martu, iako u slabijem obimu od očekivanja tržišta, pošto su mere za kontrolu kapitala i pauza u oporavku dolara pomogle zauzdavanju odliva kapitala. Devizne rezerve su prošlog meseca porasle za 3,96 milijardi dolara, na ukupno 3.009 milijardi dolara, u odnosu na februarsko povećanje od 6,92 milijarde dolara, kada su se rezerve oporavile na 3.005 milijardi dolara, što je bio prvi rast za osam meseci, prenosi agencija Rojters. Ekonomisti koje je anketirala britanska agencija očekivali su skok rezervi za pet milijardi dolara na 3,01 bilion dolara u martu. Kina je proteklih meseci pooštrila propise o kretanju kapitala van zemlje, jer nastoji da podrži juan i ograniči topljenje svojih deviznih rezervi. Zvanični Peking je samo prošle godine potrošio gotovo 320 milijardi dolara rezervi, ali je, uprkos tome, juan pao za oko 6,5 procenata prema dolaru, što je bio najveći godisnji pad od 1994. godine. Krajem marta, vrednost kineskih rezervi zlata smanjena je na 73,74 milijarde dolara sa 74,37 milijardi dolara sa kraja februara, pokazali su podaci centralne banke Kine.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize