|
.....................................................................................................
04.10.2018. - Dostojanstven rad - ključ održivog razvoja
25.09.2018. - Saopštenje: PLATNI RAZREDI
.....................................................................................................
20/21.oktobar 2018.
Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je 17. oktobra da je Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji i da je prošle godine između dve zemlje ostvarena trgovinska razmena od milijardu evra. On kaže da je procena da su austrijske kompanije do sada investirale u Srbiji u proizvodne kapacitete više od tri milijarde evra. U Beogradu danas počinje poslovni forum Srbija-Austrija "Smart Traffic", a Čadež dodaje da će glavne teme biti infrastruktura, mobilne tehnologije i logistika. "Ono što je uvek veliki izazov jeste logistika. Mi jesmo u ovom regionu ključni faktor za logistiku", naglasio je Čadež za TV Prva i dodao da je u prvih sedam meseci ove godine sa Austrijom ostvarena trgovinska razmena od oko pola miliona evra. Dodao je da je od 2007. godine utrostručen izvoz robe iz Srbije u Austriju, što je veoma važno za razvoj srpske privrede. "Trend rasta se beleži svake godine. Ono što utiče na taj trend jesu austrijske investicije", zaključio je Čadež.
Skupština nastavila raspravu o zakonima iz građevine i zdravstva
Skupština Srbije nastavila je u četvrtak rad postavljanjem pitanja poslanika članovima Vlade Srbije i državnim institucijama, a zatim će biti nastavljeno razmatranje seta zakona iz oblasti građevinarstva i saobraćaja. Poslanici razmatraju Predlog zakona o građevinskim proizvodima, kao i izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji, ozakonjenju objekata, vazdušnom saobraćaju, transportu opasne robe, istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Poslanici razmatraju i izmene i dopune Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između vlada Srbije i Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.
Mihajlović: Cilj - domaće propise uskladiti sa EU
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u sredu da će izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju bespravnih objekata omogućiti lakše i brže uklanjanje bespravnih objekata i sprečiti nelegalnu gradnju. Ona je na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući 10 zakona iz oblasti građevinarstva i saobraćaja, rekla da je cilj da se domaći propisi usklade sa standardima EU.
Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, kaže da će biti rešen problem nesavesnih investitora i da će moći lakše da se ruše nelegalni objekti, pošto su do sada upravni sporovi trajali i po nekoliko godina. Mihajlović ističe da će biti produženo trajanje građevinske dozvole sa dve na tri godine, a lokacijski uslovi sa 12 na 24 meseca.
Nove mogućnosti za borbu protiv bahatih investitora
Izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiće državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata uvodi novu alatku koja će biti na raspolaganju svima koji sprovode ovaj zakon, a to je, lakše i brže donošenje i sprovođenje rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata, objasnila je Mihajlovićeva.
Izmene zakona predviđaju da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja, što je, kažu, pre svega usmereno protiv neodgovornih investitora koji žele da se obogate kršenjem zakona i izbegavanjem plaćanja građevinskih i komunalnih opštinskih i gradskih taksi.
Izmene zakona o prevozu dodatno uređuju tu oblast
Među zakonima u skupštinskoj proceduri su i novi Zakon o građevinskim proizvodima i izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i Zakona iz oblasti vazdušnog i vodnog saobraćaja. Istakla je da se donosi potpuno novi Zakon o građevinskim proizvodima koji će prvi put regulisati kvalitet građevinskih proizvoda i urediti to tržište, i napomenula da su zemlje u regionu odavno to uradile Istakla je da se donose izmene i dopune Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koje će posebno regulisati taksi prevoz, pošto u Srbiji ima najmanje 17.000 taksista koji su sastavni deo transportnog sistema svakog grada.
Glavni ciljevi donošenja zakona o izmenama i dopuna Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je da se dodatno uredi oblast taksi prevoza, povećaju kapaciteti inspekcijskih organa i pojača borba protiv sive ekonomije. Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju preciziraće se odredbe kojima se olakšava primena zakona u praksi i omogućava pouzdana i nezavisna istraga nesreća.
Između ostalog, omogućava se istraga udesa bespilotnih letelica, kao i uključivanje predstavnika EASA ili civilnih vazduhoplovnih vlasti druge države u svojstvu savetnika u istragama koje sprovodi Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju. Odredbe predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, a Mihajlovićeva kaže da se beleži rast tog transporta i da su zato neophodne određene izmene, biće usaglašene sa Zakonom o opštem upravnom postupku, u kojem su propisane sve procedure koje se sprovode ovim zakonom.
U Zrenjaninu otvoren „Zvučni kutak“ za slepe osobe
Zrenjaninska biblioteka otvorila je 17. oktobra “Zvučni kutak” namenjen slepim i slabovidim osobama, zahvaljujući sredstvima obezbeđenim preko konkursa Ministarstva pravde Republike Srbije. Gost na otvaranju bio je Sakib Pleh iz Sarajeva, direktor Biblioteke za slepa i slabovida lica u Bosni i Hercegovini, koji je zrenjaninskoj biblioteci i Međuopštinskoj organizaciji slepih uručio vrednu donaciju zvučnih izdanja knjiga za slepe. -Stotinu naslova smo pripremili kada smo čuli da se otvara “Zvučni kutak” i čekali tehničku osposobljenost da se počne sa radom. Sretan sam što smo pomogli i ovde sreli divne ljude. Naša biblioteka postoji od 1972. godine, godišnje izdamo stotine naslova a to kad umnožimo dobijemo preko 1200 bibliotečkih jednica. Biblioteka za slepe ima 28.000 bibliotečkih jedinica, koje širom Bosne i Hercegovine koriste 1234 lica. Otvoreni smo za saradnju sa svim bibliotekama koje žele kontakt sa nama – rekao je Sakib Pleh u Zrenjaninu.
Zadovoljstvo na upostavljenoj saradnji izrazili su predsednik Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih Nenad Vukeljić i direktor zrenjaninske biblioteke Milan Blejogrlić, koji je naveo da je ovaj kontakt dokaz kako se otvorenog srca može sarađivati. Na otvaranju Zvučnog kutka biblioteke poptisan je protokol o saradnji Biblioteke za slepa i slabovida lica Bosne i Hercegovine, Međuopštinskog saveza slepih Zrenjanina i Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”. Za goste iz Sarajeva danas je u Gradskoj kući priređen prijem.
DRI: Najviše nepravilnosti na lokalu
Državna revizorska institucija (DRI) objaviće do 1. decembra revizorski izveštaj o poslovanju 221 državne institucije. DRI je prošle nedelje počela sa objavljivanjem prvih revizorskih izveštaja za 2018. godinu, a do sada je objavljen 21 izveštaj. Prema rezultatima dosadašnjih izveštaja, najviše nepravilnosti ima na nivou lokalnih samouprava, i dalje se pojavljuju greške u knjiženju, a najveća nepravilnost odnosi se na finansijske izveštaje, odnosno, na pogrešno utvrđivanje poslovnog rezultata državnih institucija. U izveštaju koji je objavljen 17. oktobra "skenirani" su Republički sekretarijat za javne politike, Uprava za javne nabavke, Grad Sremska Mitrovica, Dom zdravlja "dr Simo Milošević" - Čukarica, Dom zdravlja Rakovica, Javno komunalno preduzeće "Higijena" iz Pančeva i Institut za fiziku iz Beograda.
Predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović kaže za Tanjug da se prema prvim izveštajima, ponavljaju iste greške institucija koje su činjene i do sada. "I one se najviše odnose, kada je reč o finansijskim revizijama ili reviziji finansijskih izveštaja, na nedovoljno uređen kontrolni sistem gde nisu dobro uspostavljene računovodstvene aplikacije. To znači da ima greški u knjiženjima prihoda, primanja, rashoda i izdataka", navodi Pejović.
Do 1. decembra DRI će objaviti, navodi, 221 izveštaj, a koji se odnose na konsolidovane finansijske izveštaje, na finansijske izveštaje, reviziju pravilnosti poslovanja, reviziju odazivnih izveštaja kao i reviziju svrsishodnosti. Glavni uzrok svih nepravilnosti u institucijama pod ingerencijom države je nedovoljno izgrađen interni sistem kontrole, poručuje Pejović. "Najveća nepravilnost odnosi se na finansijske izveštaje, na često pogrešno utvrđivanje poslovnog rezultata", ističe Pejović.
U jedinicama lokalnih samouprava, DRI je ove godine radila revizije pravilnosti koje su obuhvatale tri oblasti, preuzimanje obaveza, obračun isplate plata i javne nabavke, jer je upravo u tim sektorima otkriveno oko 70 procenata nepravilnosti.
S druge strane, navodi, u oblasti javnih nabavki DRI beleži ove godine pozitivne pomake kada je reč o državnim institucijama. "Smanjuju se nepravilnosti u postupcima javnih nabavki ali su i dalje prisutne nepravilnosti, da se nabavlja, a da se ne sprovodi postupak", upozorava generalni državni revizor.
DRI je ove godine uvela nekoliko novina u svom radu sa ciljem bržeg i sveobuhvatnijeg "skeniranja" institucija, a te novine će, smatra, dati bolje efekte pri izradi izveštaja i u radu same Institucije. Obučeni su novi revizori, kojih sada umesto devet ima 48, a povećan je i broj revizorskih timova u Srbiji na 12. Pejović najavljuje da će u petak biti objavljen 1.000-ti izveštaj Državne revizorske institucije od početka njenog rada, a koji će se odnositi na Grad Užice. DRI "analizira" sve one institucije koje troše javna sredstva i upravljaju javnom imovinom u Srbiji, Vladu Srbije, ministarstva, opštine, javna preduzeća, političke stranke...
Prema podacima iz izveštaja koje je DRI objavila, Uprava za javne nabavke je tokom 2017. u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke. Navode i da su u toku revizije otklonjene određene nepravilnosti, na taj način što je Uprava donela Plan aktivnosti za implementaciju finansijskog upravljanja i kontrole i vratila u budžet 20.000 dinara za troškove prevoz na koju korisnik prevoza nije imao pravo.
Neke od nepravilnosti koje je DRI pronašla tokom revizije Republičkog sekretarijata za javne politike jesu izvršene nabavke usluga i dobara u iznosu od 1.760.000 dinara bez obezbeđivanja konkurencije ili mimo sprovedenih postupaka javne nabavke. Takođe, Sekretarijat nije dostavio dokumentaciju i podatke o korišćenju dela poslovnog prostora u zgradi u Beogradu, a poslovne promene u iznosu od 98.840.000 dinara nisu pravilno iskazane u finansijskim izveštajima.
Nepravilnosti Grada Sremske Mitrovice, prema mišljenju DRI, su više isplaćene plate, socijalni doprinosi na teret poslodavca i ostale dotacije i transferi u iznosu od 1.667.000 dinara, zbog uvećanog osnovnog koeficijenata i stimulacije. Isplaćeno je i više naknada članovima komisija i radnih tela i za prisustvovanje funkcionera sednicama Skupštine i Gradskog veća u iznosu od 5.211.000 dinara, s tim da pravni osnov nije u skladu sa važećim propisima, navodi DRI.
Takođe, izvršene su i nabavke u iznosu od 220.353.000 dinara bez poštovanja zakonskih propisa u oblasti javnih nabavki.
DRI je utvrdila i da je Dom zdravlja "dr Simo Milošević" na Čukarici nepravilno isplatio plate u vrednosti 8,5 miliona dinara, ali tako što je računala pravo na skraćeno radno vreme suprotno propisima i uvećala za milion i po dinara plate zaposlenima po osnovu stimulacije koje nisu usklađene sa propisima.
Dom zdravlja "Rakovica", kako je utvrdila DRI, u finansijskim izveštajima ima nepotpuno i netačno iskazane podatke o stanju imovine i kapitala, rashodima i izdacima i ostvarenim prihodima u iznosu od 15,6 miliona dinara, kao i da je nepravilno isplatila plate u iznosu od 9,7 miliona dinara.
Među nepravilnostima Javnog komunalnog preduzeća "Higijena" iz Pančeva zabeležena su ulaganja u opremu za novu deponiju vredna 4.200.000 dinara u ranijim godinama, a da do današnjeg dana oprema nije stavljena u funkciju. Osnovni kapital "Higijene" u poslovnim knjigama nije usaglašen sa iznosom registrovanog osnovnog kapitala kod Agencije za privredne registre.
Poslovanje Instituta za fiziku prema mišljenju DRI praćeno je nepravilnostima kao što su neevidentiranje pet objekata površine 1.405 kvadratnih metara od kojih Institut stiče ekonomske koristi, delovi nepokretnosti u javnoj svojini na kojima Institut ima pravo korišćenja su ustupljeni drugim pravnim licima za obavljanje delatnosti bez prethodne saglasnosti Direkcije za imovinu. Takođe, Institut nije izvršio uplatu dela dobiti ostvarene u 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godini u budžet u iznosu od 8.977.000 dinara.
Borba protiv siromaštva - svačija odgovornost
U sredu je obeležen 17. oktobar Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Oko pola miliona stanovnika Srbije nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, a u Novom Sadu oko 600 ljudi svakodnevno jedini obrok ima iz narodne kuhinje. Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Crveni krst je u saradnji sa Rotari klubom Novi Sad, podelio svakom korisniku 5 kilograma jabuka. Branislavi, nezaposlenoj majci četiri školarca, svaka pomoć iz narodne kuhinje mnogo znači. "Ono što dobiju ovde, ja ne moram da skuvam, ne moram o hlebu da razmišljam, to je 200 dinara dnevno, plus kuvani obrok", kaže Branislava, korisnica narodne kuhinje.
Osim obroka, dele se i lanč paketi korisnicima koji žive u prigradskim naseljima. "Crveni Krst ima i program Kuhinja na točkovima gde svakog dana na 30 kućnih adresa, odnosimo sledovanje od pola litre kuvanog obroka i vekne hleba od 300 grama", kaže Dragan Lazić iz Crvenog krsta Novi Sad. Aktivnosti Crvenog krsta podržava Grad Novi Sad koji izdvaja 5 odsto iz budžeta za socijalnu zaštitu. "Svakako da se povećavaju mogućnosti za zaposlenje korisnika i narodne kuhinje i socijalne pomoći, u tom pravcu da se samostalno izdržavaju i da izdržavaju svoju porodicu", naglašava Ljiljana Koković, pomoćnica gradonačelnika Novog Sada. Socijalno ugroženim kategorijama i marginalizovanim grupama pomaže i Novosadski humanitarni centar. Materijalna pomoć, podrška romskoj deci u obrazovanju, senzibilisanje javnosti, neke su od aktivnosti centra.
"U ovom trenutku imamo jedan projekat koji podstiče preduzetništvo žena i mladih u pet opština u Vojvodini i Srbiji i trenutno bih istakla da radimo jedno istraživanje dostupnosti socijalnih usluga, mladima u Novom Sadu", kaže Čila Stojanović, koordinatorka u Novosadskom humanitarnom centru. Dobar primer tihe humanosti je vlasnica pekare "Naša Violeta" koja nesebično pomaže Svratištu za decu, Sigurnoj kući, Dečijoj bolnici i drugim institucijama. "Gledamo da sa njima dogovorimo da donacija bude baš tog dana kada ima najviše ljudi u njihovom centru i onda odnesemo određenu količinu peciva, nekad se dogovorimo da bude sitno, nekad je komadno", kaže Jelena Georgievska Džakula, vlasnica pekare. Nadležne institucije, humanitarne organizacije, pojedinci. Borba protiv siromaštva je svačija odgovornost. I to ne smemo zaboraviti. https://www.youtube.com/watch?v=a3HzsMQ75Lw
Donacijom do dovoljnog broja organa za transplataciju
Donacija organa je za sada jedini način obezbeđivanja dovoljnog broja organa za transplataciju, rečeno je sinoć na stručnom skupu "Novi zakon o presađivanju ljudskih organa", koji je održan na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Profesorka tog fakulteta Violeta Beširević je rekla da je, od kada su medicinska nauka i medicinska tehnologija učinile transplataciju organa stvarnom i mogućom, osnovno pitanje koje se postavlja kako obezbediti dovoljan broj organa potrebnih za transplataciju i na taj način produžiti što više života. Ona je navela da regenerativna medicina, koja bi omogućila stvaranje veštačkih organa i na taj način rešila problem nedostatka organa, trenutno nije dovoljno razvijena. "Zbog toga nam ostaje da jedni drugima pomažemo i zbog toga je donacija organa za sada jedini način obezbeđivanja dovoljnog broja organa za transplataciju", naglasila je Beširević.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu Nebojša Šarkić je rekao da su sloboda i zdravlje vrednosti koje, kada ih imamo, ne cenimo dovoljno. Naveo je da je bio prilično razočaran kada je na tom fakultetu prvi put trebalo da se potpišu donorske kartice jer je, dodao je, broj studenata koji se opredelio za to bio "zastrašujuće mali". "Smatrao sam da je to možda rezultat nedovoljne informisanosti ili propusta u organizaciji fakulteta, ali tek kasnije sam shvatio da je to ipak, nažalost, rezultat jednog ozbiljnog problema - tradicionalnog, religijskog, pa možda i običajnog, konceptualnog pristupa prema ovoj temi koju moramo mnogo ozbiljnije shvatiti", rekao je Šarkić.
Profesor medicinskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Jelena Simić je rekla da je novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, čak i pre nego što je usvojen, izazvao dosta kontroverzi u javnosti i istakla značaj doniranja organa. "Osnovni cilj ovog skupa je afirmacija doniranja organa i želja da razjasnimo građanima da nema potrebe da se boje da, u slučaju da potpišu donorske kartice ili izjave da žele da budu donori, lekari neće odreagovati na pravi način", rekla je ona.
Međunarodni festival organskih proizvoda Biofest
Proglašenjem bioproizvođača i bioproizvoda godine u sredu je u Subotici otvoren 14. Međunarodni festival organskih proizvoda Biofest. Ovogodišnji fokus je na Industriji informacionih tehnologija (IT) jednoj od najzdravijih privrednih grana u Srbiji koja beleži stalni rast. S druge strane, kako je istaknuto, u poljoprivredi leže veliki potencijali, koji još uvek nisu iskorišćeni, posebno u organskoj proizvodnji, koja je u svetu, takođe, u stalnom porastu. Organska poljoprivreda Srbije na jednom mestu i ove godine na subotičkom Biofestu donosi ono najbolje što organska industrija Srbije nudi. A nudi manje nego što je potražnja u našoj zemlji, gde se proizvođači susreću s nedostatkom repromaterijala. "Najveći problem je, konkretno ne samo naš, nego svih proizvođača, nabavka repromaterijala i sredstava za zaštitu koja nisu registrovana kod nas. Tako da se tu snalazimo, pravimo sami pripravke i sve, a možda bi tu mogli da skratimo neki postupak za nas da to možemo da kupimo, ali na žalost nema to kod nas na tržištu u količini koja je potrebna", izjavila je Nada Letić sa poljoprivrednog gazdinstva iz Čeneja.
Dvodnevni festival organske proizvodnje i ove godine okupio je stručnjake koji su na panel diskusijama suočili stavove po pitanju digitalizacije u ovoj industriji, internet kupovine, ali i uticaja klimatskih promena. Festival je organizovan po četrnaesti put, na Otvorenom univerzitetu, uz dodelu priznanja za bioproizvođača, odnosno bioproizvod godine, kao i obilazak organskih farmi u regionu Subotice, koja je pionir ove vrste poljoprivrede u Srbiji.
Elektromagnetsko zračenje 10 puta manje od propisane granice
Građani su često zabrinuti zbog uticaja elektomagnetskog zračenja od više izvora, poput radio i televizijskih predajnika, baznih stanica, WiFi i drugih uređaja, na njihovo zdravlje, ali RATEL tvrdi da za to nema osnova. Kako su pokazali prvi rezultati merenja u okviru projekta koji je RATEL počeo prošle godine, a koji predviđa postavljanje senzora za merenje jačine elektromagnetskog polja u tim zonama, prosečne izmerene vrednosti elektromagnetskog polja u zonama povećane osetljivosti u kojima boravi veliki broj ljudi u dužem periodu, posebno u obdaništima, školama, fakultetima i bolnicama, 10 puta su manje u odnosu na propisane granice. U Srbiji je trenutno 17 takvih senzora, i to 10 u Beogradu, četiri u Novom Sadu i tri u Nišu.
U Beogradu su senzori postavljeni u Šestoj beogradskoj gimnaziji, studentskim domovima "Žarko Marinović", "4. april", "Karaburma", "Kralj Aleksandar Prvi" i "Vera Blagojević", osnovnim školama "Drinka Pavlović" i "Lazar Savatić", Zemun stadion i u sedištu RATEL-a. Rezultate merenja mogu da prate i građani na portalu http://emf.ratel.rs/ a u RATEL-u navode da je plan da u naredne tri godine bude postavljeno stotinu senzora, i to u više od 30 opština u Srbiji. Koordinatorika Grupe za kontrolu kvaliteta usluga Maja Mitić rekla je za Tanjug da su prvi rezultati merenja u okviru projekta RATEL-a pokazali da su sve izmerene vrednosti u propisanim granicima, definisanim Pravilnikom o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima.
"Veoma je važno naglasiti da su te granice za zone povećane osetljivosti značajno strože nego u većini zemalja EU. Kada se uzmu u obzir svi senzori koji mere na teritoriji Srbije može se uočiti da je prosečna izmerena vrednost 10 puta manja u odnosu na propisane granične vrednosti", rekla je Mitićeva. Kako je objasnila, senzori mere kumulativni nivo elektromagnetskog polja koje stvara više izvora na određenim lokacijama. Takva merenja su, navodi, važna za RATEL, prvenstveno jer je jedna od uloga te agencije da pospešuje razvoj telekomunikacija u Srbiji i omogući operatorima da šire svoje mreže i postavljaju sve veći broj baznih stanica i predajnika kako bi krajnjim korisnicima mogli da pruže zadovoljavajući kvalitet usluge.
"Građani su u principu zabrinuti, veoma često oni ometaju, odnosno usporavaju operatore da šire mrežu, tako da je značajno da kroz ovaj projekat vidimo koji su realni nivoi polja, da građani nemaju osnova za zabrinutost i, naravno, da omogućimo dalji razvoj komunikacionih mreža u Srbiji", kaže Maja Mitić. Naglašava da se RATEL bavi isključivo kontinualnim praćenjem nivoa elektromagnetskog polja i nema nadležnost da vrši merenja po pozivu građana.
"Često nam se obraćaju građani i pitaju nas da izmerimo odgovarajući nivo elektromagnetskog polja, na primer, u njihovim stanovima i nekim specifičnim lokacijama. Moram da naglasim da to nije nadležnost RATEL-a nego Ministarstva za zaštitu životne sredine koje vrši sistematska i pojedinačna merenja nivoa elektromagnetskog polja", kaže Mitićeva.
Ukoliko su, pak, građani zainteresovani da se izvrši merenje u njihovom stanu ili na nekoj specifičnoj lokaciji, mogu se obratiti ovlašćenim pravnim licima, čiji spisak se nalazi na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine. U tom Ministarstvu su za Tanjug naveli da do sada nisu dobijali zahteve građana za merenje nivoa elektromagnetskog polja, ali da se građani obično javljaju sa zahtevom za merenje pojedinog izvora i takve zahteve Ministarstvo prosleđuje lokalnoj samoupravi, kao nadležnom organu.
Nepoznati mladić platio sve dugove penzionera apoteci
Nepoznati mladić platio je u apoteci u Maglaju, u BiH, dugove svih penzionera koji su u toj apoteci lekove kupovali na veresiju. Mladić je bio prisutan kada je jedan penzioner pitao apotekarku da li može platiti lekove kad stigne penzija, prenose mediji u BiH. Spremno je ponudio apotekarki da plati njegov lek, a potom je zamolio da sabere sve dugove penzionera za koje je platio oko 400 KM - 200 evra. Dirnut ovim gestom, Zeničanin Aldin Kajmaković koji se tom prilikom zatekao u apoteci, pisao je o tome na Fejsbuku.
Novi Sad: Jesenja razmena knjiga u Eđšegu
Jesenja razmena knjiga održaće se u nedelju, 21. oktobra, u kulturnoj stanici Eđšeg (Antona Čehova 4). Ovo je prva razmena knjiga koju Prerazmišljavanje organizuje u kulturnoj stanici Eđšeg, u okviru programa "Lokomotiva 2018". Knjige koje sugrađanima više nisu potrebne, u toku događaja mogu zameniti za kupone, koje potom menjaju za neku od više stotina knjiga već prisutnih na razmeni ili mogu sačekati da ostali učesnici donesu svoje knjige. Razmena traje od 14 do 20 časova, ulaz je besplatan, a u razmeni učestvuju sve vrste knjiga, od beletristike, preko naučnopopularne literature, enciklopedija i priručnika, do kuvara i džepnih knjiga.
Sve knjige koje građani žele da doniraju i one koje preostanu nakon razmene biće prosleđene dalje, ili poklanjanjem vernim čitaocima Prerazmišljavanja ili kroz naredne razmene knjiga. Na Književnom popodnevu u okviru Jesenje razmene knjiga, sa početkom u 15 časova, održaće se Čitanjac — čitanje sa najmlađima, a potom i promocija romana Milana Tripkovića "U dalekom svetu običnih ljudi", dok će omiljena novosadska pesnikinja Vitomirka Trebovac čitati poeziju iz svoje zbirke "Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni". U skladu sa temom — BAJKE U DVORCU, organizatori su pripremili i naročit ambijent, a posetioce koji dođu u kostimu iz bajke očekuju pokloni u vidu knjiga ili dodatnih kupona. Za više detalja o događaju pratite blog i fejsbuk stranicu Prerazmišljavanje.
Program "LOKOMOTIVA 2018" realizuje udruženje "HMM..." u saradnji sa udruženjima "BalkanIDEA Novi Sad" i "Centar za edukativno-kreativni razvoj omladine CEKRO". Projekat se sprovodi uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarije za mlade, u okviru realizacije Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za 2018. godinu i programa OPENS 2019, koji se sufinansira sredstvima Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine i Ministarstva kulture i informisanja.
Književna manifestacija "Milici u pohode"
Nagrada "Milica Stojadinović Srpkinja" je uručena dobitnici – Tanji Stupar Trifunović, u Zavodu za kulturu Vojvodine, u četvrtak, 18. oktobra u 13 časova, u okviru manifestacije "Milici u pohode" koju Zavod organizuje u znak sećanja na jednu od prvih srpskih pesnikinja Milicu Stojadinović Srpkinju. Pored svečanosti uručenja nagrade, Zavod za kulturu Vojvodine organizovao je isti dan u 17:30 časova promociju zbirke pesama "O hrid" Dragice Stojanović, prošlogodišnje laureatkinje nagrade "Milica Stojadinović Srpkinja". Nagrada, pored finansijskog dela, podrazumeva i objavljivanje novog rukopisa u ediciji „Dobitnica književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja" koja se promoviše na sledećoj manifestaciji „Milici u pohode". Tanja Stupar Trifunović, spisateljica iz Banja Luke, nagrađena je za knjigu „Razmnožavanje domaćih životinja", objavljenu u ediciji „Nulta stvarnost", izdavača „Buybook", Sarajevo 2018. godine.
Tanja Stupar Trifunović je rođena 1977. u Zadru. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Banja Luci. Do sada je objavila pet pesničkih knjiga, knjigu priča i roman. Radovi su joj prevođeni na engleski, nemački, poljski, slovenački, makedonski, češki, danski i francuski jezik. Knjiga O čemu misle varvari dok doručkuju je nagrađena nagradom UniCredit banke za najbolju knjigu objavljenu u BiH u 2007/8. godini i bila je u užem izboru za književnu nagradu za Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CEE Literature Award). Knjiga poezije Glavni junak je čovjek koji se zaljubljuje u nesreću nagrađena je književnom nagradom „Fra Grgo Martić" za najbolju knjigu poezije 2009. godine. Roman Satovi u majčinoj sobi nagrađen je nagradom Evropske unije za književnost (EUPL) i objavljen u prevodu na nekoliko evropskih jezika. Zastupljena je u više antologija i izbora poezije i proze, u zemlji i inostranstvu. Urednica je časopisa za književnost, umetnost i kulturu Putevi, u Banjoj Luci, u kojoj živi i radi u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.
Peta pesnička knjiga Tanje Stupar Trifunović, Razmožavanje domaćih životinja, neuobičajeno obimna za pesničku knjigu (114 stranica), sadrži 53, uglavnom duže i narativne pesme. One su raspoređene u šest ciklusa, ali su sve prožete „nežnom brutalnošću", kroz koju se iskazuje pesnička istina, na kojoj autorka insistira. U njoj se meša monoteizam sa paganstvom, a likovi iz grčke mitologije se spuštaju u našu nimalo uzvišenu svakodnevicu. Mitološke, pre svega junakinje, ali i pojedini junaci, poprimile su ljudske osobine, a s njima i nesavršenstvo tzv. malog balkanskog čoveka, odnosno žene. Znači da je ova „knjiga o ženama naših prostora, o njihovoj hrabrosti, njihovim svakodnevnim usponima i padovima. Jedan katalog ženskih sudbina, nabijen mudrošću nekog ko traga za ljubavlju uprkos neizbežnim porazima".
Josif Brodski je tvrdio da "čovek traga za ljubavlju, jer je njegova ljubav veća od njega samog". Otuda je i njegova potraga ispunjena pozitivnim konotacijama, jer više nije više u pitanju samo razočarenje u mitove, već uviđanje, pa i prihvatanje svakodnevice i bližnjih. A život je čas nežan čas grub, nepredvidljiv, kao i stihovi nagrađene pesnikinje Tanje Stupar Trifunović.
Mihajlovićeva sa predsednikom CRBC o Fruškogorskom koridoru
Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, razgovarala je u sredu sa Lu Šanom, predsednikom Upravnog odbora kineske kompanije CRBC, o novim projektima sa ovom kompanijom, uključujući izgradnju auto-puta Preljina-Požega i Fruškogorskog koridora i rekonstrukciju pruge Beograd-Niš. "Kompanija CRBC je jedan od naših najvažnijih partnera, zajedno smo izgradili most Zemun-Borča, u toku je modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, gradimo zajedno deonicu Koridora 11 od Surčina do Obrenovca. Očekuje nas i početak radova na izgradnji deonice auto-puta od Preljine do Požege, kao i Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma", izjavila je Mihajlovićeva. Ministarka je, na sastanku kojem je prisustvovao i ambasador NR Kine Li Mančang, rekla da je za Vladu Srbije veoma važno da se što pre zaključi ugovor o finansiranju za deonicu Preljina-Požega, na kojoj je početak radova planiran u martu 2019. U saopštenju iz kabineta Mihajlovićeve navodi se da razmatrana i saradnja na osnovu memoranduma o saradnji koji je potpisan sa kompanijom CRBC u julu u Sofiji, o rekonstrukciji pruge Beograd-Niš.
Lu Šan je zahvalio potpredsednici Vlade na dobroj saradnji. On je naveo da je kineski ministar transporta Li Sjaopeng, koji je boravio u Beogradu u okviru Trećeg samita ministara transporta Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, obišao gradilište mosta preko Save na deonici Surčin-Obrenovac i pohvalio dobru saradnju kineskih izvođača sa srpskom stranom. Po završetku sastanka, Mihajlovićeva i Lu Šan potpisali su, u prisustvu ambasadora NR Kine u Srbiji Li Mančanga, Aneks Memoranduma o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje Fruškogorskog koridora, navedeno je u saopštenju.
Za dve nedelje 286 požara u atarima Južnobačkog okruga
Poslednih dana veliki požari zahvatili su Vojvodinu. Ovo svakako nije prva godina da se suočavamo sa tim, a da li će to biti dovoljna opomena svima da se toj pojavi stane na put? Za poslednje dve nedelje 286 požara u atarima Južnobačkog okruga, a u istom periodu prošle godine 54. Sve nadležne službe, uključujući i inspektore Uprave za vanredne situacije, vanredno su na terenu i samo je za dva dana ispisano osam prekršajnih naloga. "Imamo 11 velikih požara, materijalna šteta 1.600.000 dinara. Uz sve to ugožena je bezbednost saobraćaja, pali se pored magistralnih puteva gde se i mi nalazimo i kako onda vozač da reaguje kada uđe u gust dim", Kaže Milan Novaković, načelnik Južnobačkog okruga.
Kada dođe do većih požara, trebalo bi napomenuti da se smanjuju kapaciteti vatrogasnih službi u nekoliko mesta, jer su mnogobrojne ekipe angažovane na gašenju vatrene stihije što je bio slučaj u okolini Zrenjanina. Inače, kazne su 10.000 dinara za fizička lica, a od 300.000 do 1.000.000 dinara za fizička lica. "Paljenje strništa pored bezbednosnog aspekta, ima još jednu negativnu stranu, a to je da se zemljište degradira i u njemu uništavaju korisni mikroorganizmi", dodaje Novaković. Na taj način plodonosni sloj zemljišta prekriven je pepelom i pretvara se u prašinu koju odnosi vetar i nestaje sloj, važan u daljoj proizvodnji. Zato se preporučuje zaoravanje, dok neki imaju drugo viđenje i smatraju da je za setvu pšenice pri suši u ovom periodu bolje paliti strniku.
Zbog paljenja strnjika pola Srema duže od sat bilo u mraku
Posle sat i po vremena provedenih u mraku Inđija i Stara Pazova su ponovo dobili struju i vodu. Do nestanka struje je, kako RTV saznaje, došlo zbog kvara na glavnom dalekovodu broj 110 koji ide od Beograda ka Novom Sadu. Dopisnik RTV-a javlja da je do iskakanja glavnog voda došlo zbog požara izazvanog paljenjem strništa. Ekipe Elektrodistribucije Ruma su odmah izašle na teren i kvar je, na radost Sremaca, brzo otklonjen iako su prve prognoze bile da će prethodnu noć provesti u mraku.
Ruma: Maltretirao suprugu, oduzeto mu 27 bombi
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Rumi uhapsili su N. H. (60) sa područja Rumе, zbog postojanja osnova sumnjе da jе izvršio krivična dеla nasiljе u porodici i nеdozvoljеna proizvodnja, držanjе, nošеnjе i promеt oružja i еskplozivnih matеrija. On sе tеrеti da jе fizički i psihički maltrеtirao 38-godišnju suprugu , vrеđao jе i prеtio joj. Prilikom prеtrеsa njеgovе kućе, policija jе pronašla i oduzеla 27 ručnih bombi, 1.584 mеtka različitog kalibra, nеkoliko dеlova puškomitraljеza i mеtalnе kutijе za municiju. Po nalogu nadlеžnog tužioca, osumnjičеnom jе odrеđеno zadržavanjе do 48 časova nakon čеga ćе, uz krivičnu prijavu, biti privеdеn Višеm javnom tužilaštvu u Srеmskoj Mitrovici.
Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs
.....................................................................................................
.....................................................................................................
|
|
