Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

12.02.2020. Penzije i za kućne radnike

.....................................................................................................

26.februar 2020.

Poslanici o zakonu o nestalim bebema

poslanici

   Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da je problem nestalih beba, o čijem rešavanju je skupština trebala u ponedeljak 24. februara početi raspravu, nastao u vreme prethodnih vlasti, a ne sadašnje, koja nastoji da ga reši. U odgovoru poslanici opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Mariniki Tepić, koja je kritikovala zakon koji će se našao pred poslanicima, Kuburovićeva je ocenila da njoj ne odgovora to što Srbija ima vlast koja je odgovorna prema svojoj državi i svim građanima, vlast koja pokušava da reši višedecenijski problem.
   Marinika Tepić je ranije rekla da je predviđena nadoknada roditeljima od 10.000 evra za nestalu bebu monstruozna i da je taj zakon "šamar celoj Srbiji". "Da, gospođo Tepić, jeste šamar ovim nesrećnim roditeljima i celoj državi, ali ne od ove vlasti, već od one Vaše i onih prethodnih, koji su decenijama unazad zataškavali temu, problem nestalih beba stavljali pod tepih, a, ne daj Bože, da je neko seo da razgovara s roditeljima koji su godinama u potrazi za istinom", kaže Kuburovićeva u saopštenju za javnost. Ona je navela da se u izradi predloga zakona rukovodilo realnim mogućnostima i savetima Saveta Evrope. "A rasprava u Skupštini počinje, i da zaista imate rešenje problema ili predlog da nešto poboljšate, i vi biste bili u skupštinskim klupama i ne biste se skrivali iza paravana lažnih bojkota. Ali, nemate ni ideju, ni stručnost, ni predlog ni sada, kao što niste imali ni ranije", poručila je ministarka Mariniki Tepić.
   Njegovim usvajanjem, država će ispuniti obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava, koji joj je 2013., u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije", pored ostalog, naložio da uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenja za roditelje, koji veruju da su njihove bebe nestale nakon porođaja. Taj zakon se čeka već šest godina, ali su predloženo rešenje već odbacile grupe roditelja, tvrdeći da im neće doneti istinu.

Rašković Ivić: Povući predlog - ozakonjuje mogućnost
ponovne prodaje dece

   Poslanica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić zalaže se za povlačenje predlogom zakona o nestalim bebama iz skupštinske procedure, jer smatra da on ozakonjuje, kako kaže, mogućnost ponovne prodaje dece. "Zakon se donosi jer je pre šest godina Evropski sud za ljudska prava naložio Srbiji da uspostavi mehanizam rešavanja tog problema. Ovaj skupštinski saziv utvrđuje mehanizam tako što ozakonjuje mogućnost ponovne prodaje dece koja su jednom već oteta", rekla je novinarima u parlamentu,Rašković Ivić.

Obradović: Predlogom zakona se ne rešavaju suštinska pitanja

   Lider Dveri Boško Obradović kritikovao je 24. februara nekoliko predloženih zakona koji su na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije, među kojima i predlog zakona o nestalim bebama kojim se, kako je rekao, ne rešavaju suštinska pitanja. "Tim zakonom se ne definiše da se reši problem šta se roditeljima nestalih beba desilo, gde je danas njihovo dete, ko ga je ukrao, prodao, kupio...roditelji nestalih beba zapravo uopšte neće moći da utvrde istinu", rekao je Obradović na konferenciji u holu republičkog parlamenta.

Živković: Uvredljiv zakon o nestalim bebama

   Predsednik Nove stranke Zoran Živković rekao je danas da je Predlog zakon o nestaloj deci veoma loš, da bi ga trebalo povući jer ne donosi nikakvu satisfakciju i istakao da je uvredljiv zbog načina na koji je predviđeno utvrđivanje novčane nadoknade oštećenima. "Reč 'sumnja' je višak u naslovu zakona o nestaloj deci, jer ona jesu nestala. Posebno je uvredljiva tačka koja kaže da će postojati nadoknada za izgubljeno dete koja će biti merena intenzitetom pretrpljenog bola i stradanja. Ko će to da meri i po kom kriterijumu? Hoće li da počinje od jednog evra, pa do 10.000? Koji novac uopšte može da nadoknadi bol roditelja?", rekao je Živković novinarima u Skupštini Srbije.
   On je istakao da nema ni odgovora šta se dešava ako se dete pronađe u nekom trenutku, što znači da pisac zakona to ni ne očekuje, što je očigledna farsa. "Ko je ovo napisao mora da ide na lečenje, jer je bolestan čovek. Zakon mora da bude povučen, a da roditelji budu saslušani na pravi način i ponovo formirana radna grupa, kako bi bila rasvetljena sudbina svakog deteta. Svako ko glasa za ovako sraman tekst u parlamentu je krivac za to šta se toj deci desilo, jer svojim glasanjem amnestira krivce", naveo je Živković. On se osvrnuo i na sudbinu ratnih veterana koji mesecima protestuju u Pionirskom parku, istakavši da ta tema mora da bude rešena na adekvatan način.

Protest zbog zakona "o nestalim bebama"

protest

   Udruženje roditelja nestalih beba protestvovalo je u ponedeljak ispred Narodne Skupštine, sa zahtevom da se predlog povuče iz procedure i da se dopuni predlozima tog Udruženja. Predsednica Udruženja Mirjana Novokmet rekla je novinarima da neće novac, već istinu. Objasnila je da su nezadovoljni pre svega članom 21, kojim je predviđeno da se, u slučajevima u kojima ne može da se utvrdi šta se dogodilo sa decom koju smatraju nestalim, roditeljima isplati naknada od 10.000 evra. "Ne želimo da to bude cena za poslednju nadu. Nijedan roditelj to neće pristati za bilo koju svotu novca", rekla je Novokmet.
   Udruženje želi i nudi saradnju i zbog toga su, kaže, od kako je stigla prva presuda Suda u Strazburu iz 2013. godine, poslali 130 dopisa institucijama države sa molbom i zahtevom da se na slučajeve ne stavlja tačka. Predlažu, kaže Novokmet, nove istrage sa posebnim ovlašćenjima, DNK analize dece za koju se osnovano sumnja da su zapravo "nestale bebe", kao i da deca koja imaju sumnje po pitanju svog biološkog porekla da imaju pravo da dođu do svojih roditelja. "I ranije smo iskazivali nezadovoljstvo pripremom zakona, zato što se nije dozvolilo učešće roditeljima koji su u ovoj priči 20 godina", rekla je predsednica Udruženja i dodala da zakon kakav je predložen ne dovodi do istine i do njihove dece. "Naša deca su nestajala iz bolnica decenijama, počev od sedamdesetih, pa do danas i to se ne može nadoknaditi novcem, nego istragom", istakla je predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Srbije.

Amfilohije: Hvala našem dobrom predsedniku, ali neka
taj novac da za Kosovo

   Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović poručio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da najavljenu pomoć za isplatu poreskog duga Mitropolije u Crnoj Gori "do poslednjeg dinara" da za Kosovo. "Hvala našem dobrom predsedniku Srbije, ja bih njega molio to što ima, da da nekom, da do poslednjeg dinara da za Kosovo", izjavio je mitropolit Amfilohije za Radio Beograd. On je, reagujući na jučerašnju Vučićevu izjavu da će Srbija pomoći otplatu poreskog duga za koji vlasti Crne Gore terete SPC i Mitopoliju crnogorsko-primorsku (MCP), rekao da je predsednku Srbije "od srca zahvalan", ali da ga moli taj novac preusmeri za Kosovo. Narod u Crnoj Gori je "organski bitno vezan" za Kosovo kao "vekovno ognjište i Srbije i Crne Gore i svega našeg naroda", ocenio je Amfilohije i poručio da Kosovo treba sačuvati i braniti.
   Mitropolit Amfilohije odbacio je tvrdnje crnogorskih poreskih zvaničnika da MCP ne plaća porez i nazvao ih "morbidnim lažima".

Grigorije: Intervju Blicu nije povučen greškom, rekli da sam im "opasan"

grigorije

   Vladika Grigorije rekao je za list Danas da sumnja da je njegov intervju Blicu, koji je trebalo da bude objavljen u nedelju, povučen greškom i poručio da neće dozvoliti naknadno objavljivanje. Episkop dizeldorfski i cele Nemačke Grigorije naveo je da nema nameru da "pravi neku revoluciju" već da samo želi da misli i da kaže ono što misli. "Objasnio sam im da me je njihov urednik zvao, zahvalio se, rekao da nosi tekst u štampariju i da će izaći u nedeljnom broju na tri strane. Umesto toga izašle su slike metroa, a na početku, njihovom nepažnjom, ostao deo mog intervjua. Ne možemo biti toliko naivni, uz svu dobru volju, i reći da je u pitanju greška", kazao je vladika Grigorije.
   Danas podseća da je vladika Grigorije dao intervju Blicu, koji je u poslednjem momentu povučen iz štamparije, i u nedelju kad je trebalo da bude objavljen, nije ugledao svetlost dana. Grigorije je dodao da, ukoliko iz te redakcije odluče da objave intervju, treba da ga pitaju, ali da će im na to odgovoriti da "sada to nema smisla niti potrebe".

Mali: Promenićemo "švajcarsku formulu", penzije će biti veće

   Ministar finansija Siniša Mali najavio je u ponedeljak 24. februara da će "švajcarska formula" za izračunavanje penzija biti modifikovana kako bi penzije bile što veće. Mali je korisnicima Gerontološkog centra na Bežanijskoj kosi rekao da su on i ministar za rad Zoran Đorđević juče o tome razgovarali s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Precizirao je da je "švajcarska formula" uvedena kako bi penzije bile sve veće i naveo da su dobili nalog od Vučića da penzije ne rastu samo po "švajcarskoj formuli", nego da ta formula bude modifikovana kako bi penzije bile što veće. "Kako nam raste standard, kako raste naša ekonomija, tako i penzije idu gore. Sinoć sam se čuo sa predsednikom Vučićem, dao mi je nalog i obavezu, i meni i Zoranu Đorđeviću, da nađemo način da penzije ne rastu samo po švajcarskoj formuli, nego da rastu i bolje i više od toga, da modifikujemo tu formulu i da penzije budu još veće", rekao je Mali.
   Naglasio je da je cilj da 2025. godine prosečna penzija u Srbiji bude 440 evra što je, kaže, skoro duplo više nego danas, kada je prosečna penzija oko 230 evra. "Skoro duplo veća za samo pet godina. Možemo zajedno to da ostvarimo samo ako nastavimo da se borimo za Srbiju, kao što smo se borili do sada", poručio je Mali, koji je sa ministrom Đorđevićem posetio Gerontološki centar. Podsetio je da je Srbija 2013. godine bila pred bankrotom, suočena sa velikim izazovima, a danas je zemlja koja je potpuno stabilna. Danas su, kaže Mali, javne finansije potpune stabilne, stopa rasta ekonomije je iznad četiri odsto već drugu godinu zaredom, a suficit u budžetu beleži se četvrtu godinu zaredom. Naglasio je da je najveći teret reformi koje su počele još 2014. godine podneli najstariji sugrađani, kojima je zahvalio u ime predsednika Vučića i Vlade Srbije. "Bez vas, bez tog tereta koji ste podneli, mi ne bismo danas bili ovde. Razlika je u tome što 2013. i 2014. nije bilo odakle da se isplate penzije, jer je država bila pred bankrotom, a danas imamo situaciju da su penzije stabilne, da rastu iz godine u godinu", poručio je Mali.

Mali pozvao najstarije da iskoriste vaučere za odmor

   Vlada Srbije je prošle nedelje odlučila da izdvoji dodatnih 300 miliona dinara za 60.000 vaučera za odmor u Srbiji, a ministar finansija Siniša Mali pozvao je najstarije sugrađane da iskoriste što veći broj vaučera i što više putuju po Srbiji. On je rekao da je ove godine podeljeno planiranih 100.000 vaučera za odmor u Srbiji. "Prošle nedelje je Vlada Srbije doneli odluku da izdvoji još 300 miliona dinara za podelu dodatnih 60.000 vaučera. Najveći broj korisnika tih vaučera su upravo naši najstariji sugrađani", kaže Mali.
   Zamolio je najstarije sugrađane da iskoriste pogodnosti koje nudi vaučer i da posete što veći broj mesta u Srbiji. "Putujte po Srbiji jer se Srbija promenila. Mnogo brže sada putujemo zato što imamo i auto-put 'Miloš Veliki', istočni krak Koridora 10 prema Bugarskoj i južni krak Koridora 10 prema Severnoj Makedoniji. Uživajte u lepotama naše zemlje kao što ste to radili i do sada", rekao je Mali.

JUTA: Otkazuju se putovanja u Italiju, putnicima se vraća novac

juta

   Putovanja koja su planirana za delove Italije Veneto i Lombardija u naredne dve nedelje biće otkazana, a putnici će moći da dobiju povraćaj novca ili u dogovoru sa agencijama promene program putovanja, saopštila je juče Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (YUTA). Na osnovu prvih informacija povodom uvođenja karantina u pojedinim gradovima u Italiji, kao i otkazivanja završnog dela karnevala u Veneciji zbog širenja koronavirusa, planirana putovanja u delove Italije Veneto i Lombardija će u naredne dve nedelje, koliko je označeno da će privremene mere trajati, biti otkazana, navodi se u saopštenju, koje prenosi RTS. Putnici će moći da dobiju novac ili da u dogovoru sa agencijama promene program putovanja. Za sva ostala putovanja koja su ugovorena i planirana za mart-april 2020. godine odluka će biti doneta u skladu sa razvojem situacije na terenu i zvaničnih informacija italijanskih vlasti.

Potrebno uložiti devet milijardi evra da se reše problemi zagađenja

   Srbija se nalazi u regionu koji je osetljiviji na klimatske promene i u kojem su one vidljivije, rečeno je u drugoj debati "Grupe nezavisnih medija", u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 - koji je naš put", a na temu "Zaštita životne sredine - zemljište, voda, vazduh". Učesnici su istakli da je odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastrofalan, kao i da u tu oblast država ne ulaže dovoljno novca, a prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, potrebno je uložiti 8,5 do devet milijardi evra u narednih pet, 10 godina kako bi se taj problem rešio.
   Kada je reč o novcu, kako je naveo Vučković, stvari se mogu gledati iz optimištičkog ugla, jer su stvorene okolnosti da se iz budžeta više izdvaja za životnu sredinu. "Kada kažem da mogu biti na raspolaganju, to znači da je potrebno da se na najvišem nivou donese odluka da je zaštita životne sredine prioritet", kazao je Vučković. Najviše novca, kako dodaje, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 kilometara kanalizacione mreže. Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.
   Za sektor otpada - deponije, potrebno je oko milijardu i po evra, naveo je Vučković i dodao da trenutno Srbija gotovo da nema moderne deponije. "Za sektor zaštite vazduha još 1,5 milijardi evra za pet do 10 godina. Sve ukupno je oko devet milijardi evra, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan", kazao je Vučković. Naveo je da mu je malo smetalo kada je napadnut resorni ministar zbog zagađenja vazduha i obrazložio to time što je to Ministarstvo jedno od retkih koje je ukazivalo na taj problem, tražilo sredstva i pripremilo neke projekte, ali u raspodeli budžetskog novca nije uspelo da dobije veći budžet. "Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu", kazao je Vučković.

Stevanović: Odnos prema životnoj sredini odraz stanja u društvu

stevanovic

   Akademik Vladimir Stevanović rekao je, navodeći da je odnos prema životnoj sredini vrlo dobar odraz stanja u društvu, da ima utisak da je poslednjih godina odnos prema životnoj sredini u Srbiji krajnje nepovoljan, a danas katastrofalan. Kod nas, kako je naveo Stevanović, najveći problem predstavljaju aglomeracije, odnosno veliki gradovi. "Ekološki gledano, gradovi su paraziti biosfere, iz njih ekološki gledano izlaze otpad i zagađenje. To je jedini produkt", kazao je Stevanović, dodajući da se taj "parazitimizam može svesti na neku najmanju moguću meru prečišćavanjem". Problem sa aglomeracijama, odnosno velikim gradovima, zaista je veliki, smatra Stevanović i ističe da bi ga trebalo rešiti. "Trebalo bi nogu sa papučice za rast, razvoj i napredak malo da stavimo po strani i da se velika energija uloži u obnovu zaštitu životne sredine. I tu su investicije, nije to samo da napravimo filtere i prečišćivače za vodu. Ono što je najvažnije jeste da se podigne svest o značaju životne sredine, kao i znanje", rekao je Stevanović. Prema njegovom rečima, odnos prema životnoj sredini je razočaravajući, što se vidi i iz položaja Ministarstva zaduženog za ta pitanja koje je, smatra, potisnuto u treći red i u stalnom je sukobu interesa sa drugim ministarstvima.

Đurđević: Klimatske promene da budu realnost u Srbiji

   Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti. Ipak, kako je rekao, to nije dovoljno. Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji. "Poslednjih pet godina je 15 odsto planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže", kazao je Đurđević.ž Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi. "Klimatske promene će biti nastavljene u narednim decenijama, ono što najbolje možemo da očekujemo jeste da globalno zagrevanje, odnosno zaustavljanje klimatskih promena, ostane na dva stepena", istakao je Đurđević.
   Klimatološkinja Danijela Božanić istakla je da bi pitanje životne sredine u Srbiji trebalo da postane "pitanje svih pitanja" dodajući da zaštita životne sredine nije u suprotnosti sa ekonomskim rastom. "Ne može da nam bude izgovor da nismo dovoljno bogati i da moramo ekonomski da se razvijamo, jedno drugo ne isključuje", kazala je Božanić.

"Zelena R:evolucija": Inicijativa za pošumljavanje Srbije

zelena

   Radna grupa Vlade Srbije za zaštitu vazduha usvojila je inicijativu EXIT fondacije i ekoloških organizacija okupljenih pod imenom "Zelena R:evolucija" da se hitno otpočne masovna sadnja drveća u našoj zemlji i da se pošumljenost Srbije podigne sa sadašnjih 28% na najmanje 40% ukupne površine Srbije. Vlada je zadužila Ministarstvo za zaštitu životne sredine da, u saradnji sa organizacijama koje su podneli inicijativu, preduzme neophodne korake i pripremi odgovarajuće dokumente za dalju realizaciju te inicijative. Autori apela, među kojima su pored EXIT fondacije još i Studentski parlament Šumarskog fakulteta u Beogradu, Pokret gorana Vojvodine, Supernatural, Recan fondacija, te grupe građana Prijatelji šume i Odbranimo šume Fruške gore, navode i da su "istraživanja pokazala da gubitak šuma pojedinačno uzrokuje povećanje od čak 25% od ukupnog ugljen-dioksida u atmosferi, što je više nego sav saobraćaj na planeti Zemlji“. Dodaje se da je naučno dokazano da pošumljavanje predstavlja "najjednostavniji i najefikasniji odgovor za klimatske promene i smanjenje globalnog zagrevanja, jer je drveće najbolji prirodni prečišćivač vazduha i apsorber emisije ugljen-dioksida".
   Autori pisma su naglasili i da se postavljeni cilj nalazi "iznad svih ideoloških, rasnih, nacionalnih, religioznih i političkih podela. Važniji je od svakog drugog cilja, jer bez njega drugih ciljeva na ovom svetu više neće biti“. EXIT fondacija nedavno je dobila podršku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen za akciju pošumljavanja Fruške gore u njenom otvorenom pismu u kom je zaštita životne sredine istaknuta kao najviši prioritet Evropske unije.

U Veterniku otvorena izložba fotografija "U susret ruskom caru"

   U petak, 21. februara, sa blagoslovom Episkopa bačkog dr Irineja Bulovića, u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Veternik, OŠ "Marija Trandafil " iz Veternika, Sretenjskog manastira iz Moskve i studija "Ruski Car", u holu Osnovne škole "Marija Trandafil" svečano je otvorena izložba fotografija "U susret ruskom caru", posvećena Svetoj carskoj porodici Romanov. Na samom početku sve prisutne je pozdravila direktor škole gospođa Milijana Grahovac Prole, rekavši da je školi pripala izuzetna čast da učestvuje u organizaciji ove predivne izložbe fotografija porodice Romanov, koja na upečatljiv način govori o veličini Cara Nikolaja i njegove porodice. U uvodnom delu programa posetioci su mogli da čuju dve etno pesme i jednu melodiju na fruli u izvođenju članica SKUD-a "Železničar" - Ansambla "Vila" iz Novog Sada i dva recitala u izvođenju učenika i učenica OŠ "Marija Trandafil". Sabranom narodu se ispred Srpske Pravoslavne Crkvene Opštine Veternik i bratstva hrama Prepodobni Simeon Mirotočivi obratio nastojatelj hrama protonamesnik Branislav Đuragić, zahvaljujući se najpre Bogu, a potom direktorki gospođi Milijani što je Osnovna Škola "Marija Trandafil" sa radošću prihvatila ideju i pružila mogućnost da ovom prelepom izložbom otpočne proslava hramovne slave. Otac Branislav je naglasio da je ovo prilika da se svi zajedno podsetimo na žrtvu poslednje carske porodice Romanov i da im se zahvalimo za njihovu veliku ljubav prema Srpskom rodu. Simbolika i neka veza Ruske Carske porodice i svih onih događaja vezanih za prvi svetski rat je to, što je samo naselje Veternik dobrovoljačko naselje i ovom izložbom mi se svešteno sećamo naših predaka Srpskih dobrovoljaca koji su posle Golgote i Vaskrsa na Solunskom frontu pre nepunih 100 godina došli ovde i formirali ovo mesto.
   Zatim se prisutnima obratio gospodin Petar Đurđev, direktor istorijskog Arhiva grada Novog Sada, koji je pored mnogobrojnih istorijskih činjenica koje govore o osvedočenoj ljubavi Svete Carske porodice Romanov, prisutne podsetio i na reči Svetog Cara Nikolaja upućene Kralju Aleksandru 1914. godine: "Svi moji napori biće usmereni na očuvanju dostojanstva Srbije,.... Ni u kom slučaju Rusija neće biti ravnodušna prema sudbini Srbije". Ukazujući da izložbu čine crno-bele fotografije iz istorijskih arhiva i ličnih albuma porodice Romanov koje su podeljene u nekoliko tematskih celina, gospodin Đurđev je izneo da je Sveta Carska porodica svoju veru u Boga živoga svedočila delima, o čemu svedoče i fotografije izložene u ovom prelepom zdanju, i izložbu proglasio otvorenom. Izložba će biti otvorena do 28. februara 2020. godine, radnim danima od 10 do 18 časova.

Izložba u Svilari: Kako umetnost odgovara na tehnološke promene

izlozba

   Čovek i mašina. Umetnost i tehnologija. Živo i neživo. To su teme autorskih radova studenata sa Akademije umetnosti u Novom Sadu koji čine izložbu QUO VADIS HOMO? čije otvaranje je sutra, 26. februara u 19 časova u kulturnoj stanici Svilara. U pitanju je više od trideset radova u formatima poput tekstualnih video igara, stripova, gif animacija, ilustracija, arhitektonskih projekata, video projekcija i skulptura. Izložbom se otvara prva regionalna konferencija o platformskoj ekonomiji pod nazivom The Reshaping Work Conference East and Southeast European (ESE) Edition, a upravo bi kroz izložbu radova studenata trebalo da se problematizuju teme o kojima će se diskutovati tokom prve akademske konferencije o platformskoj ekonomiji u ovom delu Evrope.
   Izložba je proizašla iz saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu, Centra za istraživanje javnih politika koji organizuje konferenciju o platformskoj ekonomiji i kulturne stanice Svilara. Značaj organizovanja izložbe ovog formata i teme prepoznala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji koja je finansijski podržala njenu realizaciju. Reshaping Work je neprofitna inicijativa sa sedištem u Amsterdamu, pokrenuta 2016. godine sa ciljem da na jednom mestu okupi različite aktere kako bi zajednički razgovarali o buducěnosti rada koje donose intenzivne tehnološke promene i pronašli načine kako da budućnost rada oblikuju u novim okolnostima. Inicijativa je u međuvremenu prerasla u niz regionalno organizovanih događaja širom Evrope (Barselona, Amsterdam, Stokholm, Novi Sad a u pripremi su Madrid, Cirih i Berlin).

Portalu SEEcult.org nagrada "Tanja Petrović"

   Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org ovogodišnji je dobitnik Nagrade za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima Fondacije "Tanja Petrović", koja će biti uručena u četvrtak, 27. februara, u 13 sati, u Jugoslovenskoj kinoteci. Portal za kulturu SEEcult.org već 18 godina doprinosi razvoju otvorene kulturne i umetničke scene u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, promovisanju multikulturalne i međunarodne saradnje u regionu i šire. Na portalu je do sada objavljeno više od 400.000 tekstova iz oblasti kulture i umetnosti koji su obogaćeni vizuelnim foto i video sadržajima. Od svog osnivanja do danas, SEEcult.org realizovao je i niz projekata koji se tiču savremene vizuelne umetnosti, kulturne politike, edukacije i kritičkog sagledavanja savremenog stvaralaštva.
   Među njima su regionalni projekti “Criticize This", "Let's Talk Critical Art", "Abeceda nezavisne kulture" i "Arhiv kao praksa". U saradnji sa institucijama kulture u Srbiji i regionu, organizovao je više reprezentativnih izložbi. Fondacija "Tanja Petrović" ove godine specijalnu Plaketu za entuzijazam u kulturi dodeljuje gimnazijskom pozorištu iz Lebana "Teatru Gimnazijalac" koje je, tokom deset godina postojanja, nagrađivano tri puta na gimnazijskim pozorišnim takmičenjima, da bi prošle godine, protestima osvajalo slobodu za svoju zabranjenu predstavu "Mrtvo more za početnike", nastalu po motivima knjige "Seks za početnike" Jasminke Petrović i pripovetke Radoja Domanovića "Mrtvo more". Fondacija je osnovana u znak sećanja na prerano preminulu Tanju Petrović koja je, kao autor, novinar i urednik, svoj profesionalni život posvetila promovisanju kulture i umetnosti u medijima, radeći u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu.
   Dosadašnji laureati nagrade su, novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, kultni radijski autor Žikica Simić, urednica i autorka emisije "Trezor" Bojana Andrić, novinar, rok kritičar i publicista Petar Peca Popović, teatrolog, pozorišni kritičar i umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica i novinar i kolumnista Teofil Pančić. Plaketa za entuzijazam u kulturi je, do sada, dodeljena, omladinskom klubu iz Leskovca "Ančiki - OKAn" i međunarodnom festivalu kratkog igranog filma "Bašta Fest" iz Bajine Bašte. Osnivači Fondacije "Tanja Petrović" su Antonela Riha, Borut Vild, Vojka Pajkić Đorđević, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Srdan Golubović, Tamara Pupovac i Jelica Greganović.

Državni rizničar sa dеlеgacijom MMF-a

drzavni

   Siniša Mali sastao sе u ponedeljak 24. februara sa dеlеgacijom Mеđunarodnog monеtarnog fonda (MMF), koju prеdvodi Jan Kеs Martеjn, sa kojom jе razgovarao o rеalizaciji rеformskih ciljеva u okviru aktuеlnog aranžmana “Instrumеnt za koordinaciju politika“. Na počеtku sastanka, sagovornici su sе saglasili da jе 2019. godina u еkonomskom smislu bila vеoma uspеšna, s obzirom na to da jе privrеdni rast, prеma Rеpubličkom zavodu za statistiku, iznosio 4,2%, da jе javni dug pod kontrolom i na nivou ispod 50%, da jе budžеt čеtvrtu godinu zarеdom u suficitu, tе da jе Srbija imala rеkordan priliv stranih dirеktnih invеsticija od 3,8 milijardi еvra. Mali jе istakao da jе dobro što jе privrеdni rast divеrsivikovan, tе da dominira građеvinska industrija, kao i da jе privrеdni rast u poslеdnjеm kvartalu prošlе godinе čak 6,1%. Osim toga, u prеthodnoj godini jе u okviru Ministarstva finansija formiran Sеktor za fiskalnе rizikе, što jе bio jеdan od ciljеva u okviru programa, a uspostavljеna jе i mеtodologija za upravljanjе kapitalnim projеktima, kao i Komisija za kapitalnе invеsticijе na nivou Vladе Rеpublikе Srbijе.
   Jеdna od tеma razgovora jе bio invеsticioni program „Srbija 2025“, koji jе, kako jе ministar istakao, va
žan za podizanjе kvalitеta života građana. Kako bi sе taj program rеalizovao na pravi način, upravo jе važan razvoj tržišta kapitala, dodao jе on. U tom smislu, ministar jе istakao dvе uspеšnе еmisijе еvroobvеznica u toku prošlе godinе na mеđunarodnom tržištu, kao i uspеšno еmitovanjе dvadеsеtogodišnjе obvеznicе u еvrima i dvanaеstogodišnjе obvеznicе u dinarima na domaćеm tržištu. On jе dodao i da jе JP Morgan nеdavno uvrstio Srbiju na listu za potеncijalno uključivanjе u njihov indеks, tе da jе prе nеkoliko dana potpisan Mеmorandum o razumеvanju sa Euroklirom, i da očеkujе da Srbija do kraja godinе uđе u taj sistеm, kako bi postala još atraktivnija za stranе profеsionalnе invеstitorе.
   Jan Kеs Martеjn jе istakao da jе privrеdni rast u pro
šloj godini vеći nеgo što jе Mеđunarodni monеtarni fond očеkivao i projеktovao, tе da sе nada da ćе sе rast privrеdе nastaviti i 2020. godinе.
   Kada jе rе
č o zapošljavanju u javnom sеktoru, na sastanku jе rеčеno da sе o toj tеmi trеnutno razgovara sa Svеtskom bankom, koja prеdstavnicima Vladе i nadlеžnim ministarstava pruža podršku, tе da ćе sе na tomе raditi i daljе.
   Na sastanku jе jеdna od tеma bila i rеforma plata u javnom sеktoru i usvajanjе Urеdbе o koеficijеntima, a rе
čеno jе da sе trеnutno ažuriraju podaci koji imaju za cilj da modеlе koji su korišćеni za usaglašavanjе i dеfinisanjе koеficijеnta učinе prеciznijim i sa jasnijim еfеktima. Novi prеdlog matricе sе očеkujе u maju.
   Razgovaralo sе i o prodaji akcija Rеpublikе Srbijе u Komеrcijalnoj banci,
što jе jеdan od rеformskih ciljеva, a što jе procеs koji sе privodi kraju, s obzirom na to da jе pronađеn stratеški partnеr za tu banku.Ostali rеformski ciljеvi iz programa koji su ispunjеni su slеdеći: razdvajanjе osnovnih i sporеdnih dеlatnosti u Porеskoj upravi, smanjеnjе broja filijala u okviru tе upravе sa 178 na 37, uvođеnjе mеra za ubrzanjе rеfundacijе PDV-a, prodaja državnih akcija u Jubmеs banci, primеna mеra FATF za sprеčavanjе pranja novca, formiranjе radnе grupе za razvoj tržišta kapitala, objava drugog tеndеra za vеliki portfolio problеmatičnih krеdita banaka u stеčaju, uvođеnjе formulе za indеksaciju pеnzija, objavljivanjе listе o svim prеduzеćima u državnim vlasništvu, izmеna Zakona o naknadama, Zakona o inspеkcijskom nadzoru, Zakona o osiguranju dеpozita, Zakona o agеncijskom zapošljavanju.
   Dеlеgacija MMF-a boravi u Srbiji do 28. fеbruara 2020 godinе. Aktuеlni aranžman odobrеn jе 18. jula 2018. godinе, na pеriod od 30 mеsеci, odnosno do januara 2021. godinе. Radi sе o nеfinansijskom aranžmanu, koji ima savеtodavnu ulogu i prеvashodno jе orjеntisan na sprovođеnjе strukturnih rеformi.

Međunarodni dani energetike i investicija 26. i 27. februara

medjunarodni

   Deveti Međunarodni dani energetike i investicija, biće otvoreni 26. i 27. februara na Novosadskom sajmu. Ovogodišnji prijatelj sajma je grad Zrenjanin. Energetika i zaštita životne sredine neraskidive su oblasti kojima je, za postizanje najboljih rezultata, neophodno uporedo i predano se baviti, a Vojvodina poseduje velike i kvalitetne resurse za investiranje u energetici. "Ne znam ko je prolazio južnim Banatom, jednostavno je milina proći kroz one vetroparkove i videti se i osećati se kao u bilo kom razvijenom delu Evrope. Verujem da će u narednom periodu i ostali segmenti u energetskoj efikasnosti i u obnovljivoj energiji biti urađeni bar na nivou kako je to urađeno sa energijom vetra, a tome ćemo najviše doprineti upravo mi, ako stvorimo ambijent da se tako nešto uradi", kaže Slavoljub Arsenijević, iz pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.
   Na sajam ove godine stižu učesnici iz devet zemalja, organizovano je osam panela i plenarna sesija sa centralnom temom "Energetska efikasnost Srbije". U sklopu izlagačkog dela, posetioci će moći da pogledaju i 28 najboljih fotografija sa eko-konkursa, na temu zaštite životne sredine. "Da pokušamo da napravimo jedan održivi događaj, uključi smo se s obzirom da je tema dana energetike uvek i ekologija, da sve ono što ćemo štampati radimo na recikliranom papiru, da sve što predstavlja neku plastiku ili nešto što je moguće izbeći da izbegnemo i to će biti da kažemo neki naš doprinos", ističe Slobodan Cvetković, direktor Novosadskog sajma. Ulaz na sajam biće slobodan, a u auli će biti i izložba električnih i hibridnih automobila.

Službenici suda pet godina zatvora: Potkradala jemstva

   Službenica Višeg suda u Nišu Gorica Radivojević (62) osuđena je 24. februara na pet godina zatvora, jer je iz sudskog depozita prisvojila 15.042.953 dinara, ukupne sume različitih jemstava koja su godinama polagana u sudski depozit. Izrečena joj je i mera oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom, među kojom je i automobil "audi A4", koji je ukradenim novcem kupila sinu, preneo je Blic.

Beogradski centar za ljudska prava osudio pretnje migrantima

beogradski

   Beogradski centar za ljudska prava osudio je pretnje migrantima koje su se dogodile prethodnih dana i traži reakciju nadležnih organa kao i osudu "neformalnih grupa" koje su pretile migrantima. "Beogradski centar za ljudska prava osuđuje presretanje tražilaca azila i migranata kao i pretnje kojima su prethodnih dana izloženi na beogradskim ulicama, a koje su počinile takozvane 'narodne patrole' i na taj način raspirivale nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost", navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.

U sudu u Londonu počelo saslušanje za izručenje Asanža SAD

   Američka vlada je u ponedeljak 24. februara na sudu u Londonu započela postupak traženja izručenja Džulijana Asanža iz Velike Britanije, tvrdeći da osnivač Vikiliksa nije šampion slobode govora, već običan zločinac koji je svojim tajnim delovanjem ugrozio mnoge živote. Vlasti SAD žele da sude Asanžu zbog optužbi za špijunažu sa maksimalnom kaznom od 175 godina zatvora, zbog objavljivanja stotina hiljada tajnih vojnih dokumenata i diplomatskih depeša iz 2010. godine.

Izdavaču knjiga koje ismevaju vladajuću elitu u Kini 10 godina zatvora

   Kineske vlasti osudile su švedskog izdavača kineskog porekla Guej Minhaja na 10 godina zatvora zbog širenja "poverljivih informacija". Guej (55) je u Hongkongu objavljivao knjige u kojima se ismeva elita komunističkog režima. Bio je pritvoren u Kini između 2015. i 2017, a zatim ponovo "nestao" u februaru 2018. godine. Sud u Ningbou, na istoku Kine, izrekao je kaznu u ponedeljak, proglasivši Gueja krivim za "ilegalno širenje poverljivih informacija u inostranstvu". Detalji vezano za prirodu ovih informacija nisu navedeni. Guej je "priznao krivicu, prihvatio presudu i necěe uložiti žalbu", navodi se u saopštenju suda. Sud je naveo da je izdavač 2018. godine ponovo zatražio kinesko državljanstvo. Kina ne priznaje dvojno državljanstvo i nije poznato da li se Guej odrekao švedskog pasoša. Guej Minhaj radio je u Hongkongu za izdavačku kucěu "Mighty Current" koja je objavila senzacionalističke knjige o privatnom životu kineskih lidera, zabranjene u kontinentalnoj Kini.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize