nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

04.05.2018. Kreće javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku
.....................................................................................................

25.maj 2018.

Unapređuje se položaj manjina

   Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici razmatrala čak tri zakona koja će u značajnoj meri dodatno unaprediti položaj nacionalnih manjina u Srbiji, kako je i najavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić na sastanku sa predstavnicima mađarske, hrvatske, bunjevačke, nemačke manjine i jevrejskog saveza koji je održanu sredu ujutro u Subotici. Ružić je na tom sastanku objasnio da je reč o izmenama propisa koji uređuju funkcionisanje nacionalnih saveta, prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina, kao i službenu upotrebu jezika i podsetio da pripadnici nacionalnih manjina čine 13 odsto ukupnog stanovništva Srbije, saopštilo je resorno ministarstvo. S obzirom da je ovo izborna godina za nacionalne savete, ministar Ružić je poručio da je potrebno da nacionalni saveti preduzmu potrebne aktivnosti i mere kako bi svi pripadnici manjina bili obavešteni o upisu u Poseban birački spisak, a potom, kada se raspišu izbori, o postupku glasanja.

Ružić: Do 5. juna prijave za projekte unapređenja informisanja manjina

   "Nacionalni saveti su tela preko kojih nacionalne manjine ostvaruju Ustavom zajamčenu samoupravu u utvrđenim oblastima društvenog života - obrazovanju, kulturi, informisanju, upotrebi jezika i pisma i zato je važno da se građani upoznaju i budu na vreme informisani o svim aktivnostima tokom ovog izbornog procesa", rekao je Ružić. Ružić je podsetio predstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina da se do 5. juna mogu prijaviti projekti koji imaju za cilj unapređenje informisanja na jezicima manjina. Ministarstvo je ove godine opredelilo 12 puta više sredstava za ove potrebe u odnosu na prošlu godinu.

Tehnički pregled vozila uz fotografije i najmanje pola sata

tehnicki

   Iako neće biti drugog tehničkog pregleda za vozila starija od 15 godina, promena u proceduri će biti, kaže Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije ističući da će tehnički pregledi biti obavezni i detaljniji. Odluka da se vozila ne podvrgavaju dvostrukom tehničkom pregledu doneta je u interesu građana, rekao je Radenković za RTS. "Novina je da se od sada predviđa pet fotografija sa tehničkog pregleda vozila. To je prelazno rešenje a u naredne tri godine biće i video-zapis. Ove kontrole nisu toliko strože u odnosu na ranije a ono što je bitno je dužina trajanja tehničkog pregleda, a to je minimum 30 minuta. Tako da će pregledi svakako biti detaljniji. Što se tiče korozije, ona će uticati samo ako je reč o dubinskoj a ne površinskoj koroziji", rekao je Radenković. Prema njegovim rečima, postoji potreba da se naše zakonodavstvo uskladi sa zakonodavstvom EU ali i želja da se smanje nesreće zbog tehničke neispravnosti vozila. Za gotovo mesec dana koliko se meri srednja brzina na auto-putevima u zemlji, broj nesreća je smanjen za trećinu, navodi on.
   "Prekoračenje brzine će se i dalje meriti radarima a reagovaće i presretači. Ako uporedimo sa istim periodom prošle godine, 29 lica je manje poginulo, a 500 je manje povređenih na tim deonicama na kojima se meri srednja brzina", pojasnio je Radenković. Što se tiče početka primene odluke o brzini od 130 kilometara na sat na auto-putu, Radenković kaže da je Nacrt zakona trenutno u skupštinskoj proceduri i da će se ta odluka primenjivati kada zakon bude usvojen u Skupštini. Odluka će važiti samo na onim deonicama auto-puta gde to dozvoljavaju tehničke karakteristike puta, rekao je Radenković.

Ljajić: Nema ukidanja rominga, moguće niže cene usluga

   Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da za sada nema ukidanja rominga i da su moguće samo niže cene. "Mi bi za početak bili zadovoljni da dođe do snižavanja cena roming usluga između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. To je naša realnost u ovom trenutku", rekao je Ljajić za TV Prva. On je pojasnio da je cilj da dolazi do postepenog snižavanja roming usluga jer su cene u Srbiji tri i po puta veće nego u Evropi, korišćenje interneta više desetina puta veće. "Ako postoji spremnost unutar EU, a čini mi se da po prvi put postoji spremnost da dođe do postepenog snižavanja cena roming usluga, već naredne godine cena bi mogla da ide na 70 evro centi, a onda 2020., 2021. godine da bude dodatno smanjenje za 20 evro centi", pojasnio je ministar. Da li će se to i desiti, kako kaže, ne zavisi od Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana već pre svega zavisi od Evropske komisije.

Oružari u celodnevnom štrajku

oruzari

   Radnici fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca u sredu su stupili u celodnevnu obustavu rada, a štrajk će biti nastavljen u drugoj i trećoj smeni do ispunjenja njihovih zahteva. Predsednik fabričkog sindikata Dragan Ilić rekao je FoNetu da je u štrajku između 1.800 i 2.000 radnika, koji protestuju na svojim radnim mestima. On je istakao da oružari traže da njihova fabrika bude izuzeta iz postupka privatizacije, koja se predviđa novim Zakonom o naoružanju i vojnoj opremi, kao i da zaposleni budu izuzeti iz programa vlade o umanjenja zarada od 10 odsto, dodajući da su te zahteve istakli ia na nedavnom protest ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Pored toga radnici traže poboljšanje uslova rada, isplatu regresa i bonusa, kao i odgovornost onih koji su fabriku doveli u nepovoljan položaj, rekao je Ilić.
   Prema njegovim rečima, Štrajkački odbor je rukovodstvu fabrike dostavio dodatne zahteve među kojima su i obelodanjivanje rezultata poslovanja za prvih pet meseci ove godine, puna uposlenost fabričkih kapaciteta, razrešenje svih savetnika i koordinatora zaposlenih u poslednje tri godine i obustava prijema novih radnika dok se ne obezbedi puna uposlenost. Ilić je dodao da očekuje da se o zahtevima pregovara ne samo sa poslovodstvom i Nadzornim odborom već i sa predstavnicima države i Ministarstva odbrane.

Vulin: Nema popuštanja , sindikat ne može da menja upravu

   Nema popuštanja pred zahtevima oružara koji štrajkuju, izjavio je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin i dodao da sindikat ne može da menja rukovodstvo i da Zastava oružje ne može biti izuzeta iz zakona. On je rekao da je vrlo zabrinut, jer u Ministarstvo odbrane već stižu najave pojedinih kupaca da će odustati od određenog broja ugovora zbog štrajka. "Ako počnu masovno otkazivati ugovore, šta ćemo? Na kraju će se kola slomiti preko leđa radnika, jer ako nema ugovora i posla nema ni plate za radnike. Imate ugovore potpisane do druge polovine naredne godine, nemojte da gubimo vreme i kupce", rekao je Vulin.
   On je radnicima u štrajku poručio da nigde u svetu sindikat ne može da menja upravu, jer nisu vlasnici fabrike, kao i da ne mogu da traže da se Zastava oružje izuzme iz zakona. "Zastava oružja i Prva Iskra do sada su bili kao druga preduzeća. Sada su u zakonu prepoznati kao odbrambena industrija, kao nešto što je od posebnog značaja za Srbiju i za njih će važiti dokapitalizacija do 49 odsto", naglasio je ministar odbrane za TV Pink. Kako kaže, rukovodstvo "Zastava oružje" ima podršku Ministarstva odbrane i Vlade Srbije i da tu nema popuštanja. Oružari su i juče nastavili svoj štrajk.

Berlin: Sonji Liht Orden za posebne zasluge

berlin

   Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht dobila je Orden za posebne zasluge koji joj je u Berlinu prekjuče uručio nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer. Sonja Liht je među retkim strancima koji su dobili ovaj visoki orden i  prva Srpkinja kojoj je  dodeljen. Orden SR Nemačke za posebne zasluge dodeljuje se borcima za ljudska prava, slobodu i demokratiju, a dobitinici mogu biti istaknuti pojedinci, intelektualci, ali i obični obični građani i to bez obzira na godine. Najmlađi ovogodišnji dobitnik ima samo 20 godina, a prilikom dodeljivanja ordena posebno se ističe i zalaganje dobitnika u borbi protiv fašizma, neonacizma, desničarskih tendencija i rasizma.

“Kanalu 9” biće vraćen signal

   Novosadskoj televiziji Kanal 9 biće ponovo pušten signal, a dug koji ima prema preduzeću "Emisione tehnike i veze" moći će da se isplati u 24 mesečne rate, saopštilo je ovo preduzeće, a posle štajka glađu koji je vlasnica ove privatne televizije Maja Pavlović počela u pre dva dana, preneo je portal 021. Zbog neizmirenih obaveza televizije signal Kanala 9 ugašen je 18. maja. Televizija nije mogla da isplati dugovanja prema JP "Emisiona tehnika i veze" jer se i njoj duguju ogromne svote na osnovu višegodišnjih sporova.
   U JP "Emisiona tehnika i veze" poručili su da je preduzeće u skladu sa zakonom ugasilo signal Kanalu 9 zbog duga od 2,4 miliona dinara. Takođe, kako naglašavaju, razlozi za gašenje ne treba da se traže na drugim stranama jer je jedini razlog neplaćeni računi. I pre nego što smo saznali za štrajk gospođe Pavlović, odlučili smo, ističu u JP "Emisiona tehnika i veze", da ovoj televiziji ponudimo da svoje obaveze ispuni u 24 mesečne rate i danas smo to učinili. Prispele obveze se moraju izmiriti, što predstavlja, pominjemo još jednom, zakonsku obavezu, ali računamo da ova ponuda treba da bude osnova rešenja trenutne situacije i razlog za prestanak štrajka gospođe Pavlović. Da oprostimo dug ne možemo, ali računamo da ova ponuda može da bude i dobar razlog za prestanak štrajka glađu, naglasili su u preduzeću.

Vlasnica “K9” prekida štrajk glađu

   Vlasnica kanala 9 Maja Pavlović poručila je da spremna da privremeno prekine štrajk glađu, ali traži da ministar telekomunikacija Rasim Ljajić zakaže u najkraćem roku sastanak na kojem će, pored njega, prisustvovati i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, direktor "Emisione tehnike i veze" Branko Gogić i zamenik predsednika saveta REM-a Goran Petrović. Takođe, traži prisustvo predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija koje se bave slobodama medija. Razlog je, kako je dodala, neophodnost da se razgovara o velikih izazovima koji muče elektronske medije, a tiču se cenovnika REM i "Emisionih tehnika i veza". "Moj zahtev nije bio da se vrati signal TV Kanala 9. Moj zahtev je bio da svedemo račun, da država nama plati što nam je dužna, kako bi i mi njima platili ono što smo mi dužni. Čim dobijem datum sastanka i čim bude pušten signal televizije Kanala 9, prihvatam da privremeno prekrinem štajk glađu i otpočnemo konstruktivne razgovore", zaključila je Pavlovićeva.

Inđija: Novi konkurs za dodelu sredstava udruženjima

   Na osnovu Pravilnika o postupku i kriterijumima za dodelu sredstava iz budžeta opštine opština Inđija je 22. maja 2018. godine, raspisala Javni konkurs za dodelu sredstava iz budžeta opštine Inđija za 2018. godinu i to za programe i projekte udruženja čije je delovanje vezano za sledeće oblasti od javnog interesa: 1. zdravstvena zaštita, 2. nauka, 3. zaštita životne sredine, 4. zaštita životinja, 5. humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe; 6. sadržaji  iz različitih sfera, koji afirmišu saradnju na  domaćem i međunarodnom nivou, a u svrhu  promovisanja Opštine. Više na www.indjija.net.

Hemijski voz uklanja rastinje na 3.800 km pruga

hemijski

   Hemijski voz Infrastrukture železnica Srbije će u narednih mesec i po uklanjati vegetaciju na prugama i kolosecima, ukupne dužine oko 3.800 kilometara. Hemijski voz je 23. maja suzbijao vegetaciju na pruzi Požarevac - Velika Plana. Nakon toga voz je juče 24. maja suzbijao vegetaciju duž pruge Velika Plana - Lapovo, zatim 25. maja duž pruge Lapovo - Stalać, 26. maja od Stalaća do Niša, a 27. maja duž pruge Niš- Doljevac - Merdare. Ova dinamika važiće ukoliko vremenski uslovi budu povoljni i ne bude padavina. Ove godine hemijski voz krenuo je 16. maja, a prva deonica duž koje je suzbijana vegetacija bila je pruga Požarevac - Majdanpek.
   Hemijski voz suzbija vegetaciju na širini od pet i po metara od koloseka, a obezbeđene su potrebne količine herbicida. Supstance kojima se uklanja rastinje duž pruga nije opasno po zdravlje ljudi, ali pčelari bi trebalo da zaštite svoje košnice, ukoliko su u blizini pruge. Javnost će redovno biti obaveštena o dinamici i pravcima kretanja hemijskog voza, navedeno je u saopštenju Infrastrukture železnice Srbije.

Smanjuje se broj medicinskih sestara koje odlaze u Nemačku

smanjuje

   U poslednjih nekoliko godina više stotina medicinskih sestara i tehničara otišli su na rad u Nemačku i čini se, sudeći po oglasima kojima se oni traže taj trend ne prestaje, međutim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u prvom kvartalu ove godine primetan manji broj zainteresovanih koji su se prijavili na njihov konkurs za posao u ovoj zemlji. Nadležni kažu da je to zbog toga što srpski radnici za zdravstvenu negu u Nemačkoj ne rade na poslovima za koje su kvalifikovani, već uglavnom kao negovatelji, prepreka je i znanje nemačkog jezika koji je neophodan, a odlazak ,procenjuje se, smanjiće i najavljeno povećanja plata i bolji uslovi za zdravstvene radnike, pre svega medicinske sestre.
   Istovremeno, u Komori medicinskih sestara i tehničara Srbije navode da se beleži broj medicinskog osoblja, posebno instrumentarki i tehničara, koji se vraćaju iz inostranstva zbog neprihvatljivih uslova. Nacionalna služba za zapošljavanje, kroz saradnju sa dve nemačke organizacije, posreduje u sklapanju ugovora o radu naših radnika sa nemačkim poslodavcima, a pravna savetnica te institucije Ivana Kastratović kaže za Tanjug da je prioritet NSZ da se ne ugrozi stanje u našem zdravstvenom sistemu. Podsetila je da je 2016. godine, 360 medicinskih sestri i tehničara samostalno pronašlo poslodavca u Nemačkoj, a 126 njih zaposleno je u okviru projekta "Triple Win" NSZ, da se lane te brojke nisu značajno menjale, dok je u prva četiri meseca ove godine 36 radnika dobilo posao preko ovog projekta, a samostalno njih 47.

Udruženje: Niz problema zbog kojih medicinsko osoblje odlazi

   Predsednica Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Dijana Otašević kaže da i dalje postoji niz problema zbog kojih medicinsko osoblje odlazi u Nemačku da radi, ali posebno naglašava loše regulisanu profesiju sestrinstva. Jedan od razloga, tvrdi Otašević, jesu i loši ekonomski i socijalni uslovi za sestre i tehničare. "Plate medicinskih sestara su veoma niske, kako je i predsednik Srbije rekao, a one rade najteže poslove u sistemu zdravstvene zaštite", dodala je predsednica udruženja. Međutim, ona smatra da će povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, a pre svega sestrama, koje je Vučić najavio pre nekoliko dana, doprineti, ali ne u potpunosti, odlasku zaposlenih u zdravstvu na rad u Nemačku, i druge zemlje. " Postoje i dublji problemi kao što je neregulisan status sestara u sistemu zdravstvene zaštite, kao i nepostojanje sestre kao predstavnika profesije u Ministarstvu zdravlja", objasnila je Otašević za Tanjug. Ona smatra da je neophodno doneti Zakon o sestrinstvu, koji bi se oslanjao na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a kojim bi, kako je dodala, sestre postale vidljive a njihove usluge, koje se sada podrazumevaju uz druge, imale tačnu cenu.
   U suprotnom, predsednica udruženja sestara, upozorava da bi se mogao nastaviti trend odlaska medicinskog osoblja u inostranstvo, a domaće zdravstvo ostati bez medicinskih sestara. Kako kaže, sve je to važno jer, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sestre ostvaruju više od 69 odsto svih zdravstvenih usluga.

Problemima se bavi i Komora sestara i tehničara

   Problemima sestara i medicinskog osoblja bavi se i Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije, a direktorka komore Radmila Ugrica u probleme je uvrstila i dugo čekanje na radno mesto i dug vremenski period rada na određeno vreme. Ukoliko Srbija "želi da zadrži" medicinsko osoblje, potrebno je, smatra ona, dobra organizacija i kadriranje zdravstvenih ustanova sa obrazovnim institucijama i Ministarstvom prosvete. Pored toga, navela je potrebu povećanja nadoknade za smenski rad, dežurstva i pripravnost. Ugrica smatra da bi trebalo izmeniti i dopuniti Pravilnik o obavljanju medicinske delatnosti u zdravstvenim ustanovama, gde bi se uradila nova sistematizacija, opis poslova i delokrug rada.

Saradnja u upravljanju električnim otpadom

saradnja

   U cilju boljeg i kvalitetnijeg upravljanja električnim otpadom u Srbiji, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, NALED, Ambasada nemačke u Srbiji, Nemačka razvojna saradnja (GIZ), predstavnici kompanija Gorenje i Koka kola HBC potpisali su 23. maja sporazum o saradnji. U cilju boljeg i kvalitetnijeg upravljanja električnim otpadom u Srbiji, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, NALED, Ambasada nemačke u Srbiji, Nemačka razvojna saradnja (GIZ), predstavnici kompanija Gorenje i Koka kola HBC potpisali su sporazum o saradnji. Na radnom sastanku koji je prethodio, usaglašeni su i definisani zajednički pravci delovanja i ključne mere za unapređenje zaštite životne sredine.
   "Upravljanje otpadom je prioritet resornog ministarstva, a činjenica da je danas potpisan sporazum o upravljanju električnim i elektronskim otpadom je korak u rešavanju ozbiljnih problema koje imamo u upravljanju otpadom", rekao je ministar Goran Trivan. "Osnovni motiv potpisivanja ovog sporazuma jeste da, srpski rečeno, napravimo red. Bez uređenog sistema nema reda, a bez reda nema ni zdrave životne sredine", istakao je. Početak realizacije projekta "Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom" sastojaće se od pravljenja baze podataka svih obveznika u Srbiji koji su u obavezi da plaćaju naknadu za električni i elektronski otpad, rekla je direktorka "Gorenja – Srbija", Stanka Pejanović, dodajući da je motiv Gorenja bilo stvaranje fer konkurentskih uslova u poslovanju. "Motiv "Gorenja" u ovom projektu jeste naša godišnja naknada koja je nešto manje od tri miliona evra, za naših devet pravnih lica, zbog čega smo smatrali da moramo, pre svega, da se izborimo za to da imamo uvid da li svi obveznici ove naknade to i plaćaju", rekla je.
   Kvalitet i zaštita životne sredine su prioritet iznad kojeg ne smeju da se nađu ekonomski interesi velikih kompanija koje jure za profitom, zaključio je ministar Trivan, zahvalivši se kompanijama potpisnicima, nemačkoj ambasadi, GIZ-u i NALED-u na pomoći koju Srbiji pružaju u rešavanju ovog problema.

Povećanje procenta zaštićenih područja u Srbiji ide (pre)sporo

   Međunarodni dan biodiverziteta 22. maj Ujedinjene Nacije ustanovile su 1992. godine u Rio de Žaneiru na Samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, kako bi se ukazalo na ugroženost živog sveta na planeti i značaj njegovog očuvanja. Srbija se obavezala da će do 2020. povećati procenat ukupne teritorije pod zaštitom na 17 odsto. Srbija je 2006. godine potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti biodiverziteta, čime se obavezala da će do 2020. godine povećati ukupnu površinu teritorije pod zaštitom na 17 odsto. Trenutno, zaštićena područja u našoj zemlji obuhvataju oko 6,7 odsto i to je procenat koji se iz godine u godinu ponavlja.

Književna zajednica u Šidu

   U Šidu je ovih dana pokrenuta inicijativa za osnivanje književne zajednice.  Članovi svih književnih klubova zajedno bi nastupali na raznim manifestacijama i usaglašavali raspored organizovanja događaja koji su se ponekada i preklapali. A gde bi se pesnici skupili nego u biblioteci. Juče su oformili inicijativni odbor koji će imati zadatak da, po uzoru na druge, veće književne zajednice, napiše statut novog udruženja i predloži ga na osnivačkoj skupštini. U Inicijativni odbor su predloženi: Svetislav Nenadović, Đorđe Janjatović, Veselin Vučković, Duško Lukić, Slavica Varničić, Radovan Sremac i Srđan Malešević.
   U Šidu deluju dva književna kluba, jedan u Vašici, jedan u Moroviću, a u osnivanju je i klub u Berkasovu. Sanja Tirkajlo je članica dva kluba: "Miloš Crnjanski" u Šidu i "Most" u Moroviću. I pesnikinja Živka Komlenac podržava ideju o udruživanju književnika. Šidski pesnici redovni su učesnici raznih kulturnih manifestacija. Uvek nadahnuti, puni inspiracije i optimizma. Takvi su pokrenuli i novu inicijativu.

Promocija knjige Aleksandra Jankovića u Vršcu

promocija

   U utorak, 22. maja od 18,30 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) Udruženje Tačka susretanja priredilo je promociju knjige "Redefinisanje indetiteta - istorija, zablude, ideologije u srpskom filmu" dr Aleksandra S. Jankovića u izdanju Filmskog centra Srbije. U večeri su učestvovali pored autora, ilustrator knjige Dejan Vučetić Vuča (Minilija ; ex-Darkwood Dab) ; moderator Miroljub Stojanović, filmski kritičar, urednik Sektora za izdavačku delatnost FSC-a. Posetioce očekuje muzičko iznenađenje.
   Dr Aleksandar S. Janković, (1970) je profesor FDU gde predaje Istoriju filma i Popularnu kulturu. Ima nekoliko izvedenih dramskih tekstova u Beogradu i Srbiji, radi kao filmski i rok kritičar od 1991. Objavljivao je u većini časopisa, magazina, dnevnih novina, radio i Tv emisija u zemlji i regionu. Do sada je izdao dve knjige "Dug i krivudav put: Bitlsi kao kulturni artefakt" i "Redefinisanje identiteta: Istorija, zablude i ideologije u srpskom filmu".

"Rukopisi" kulturni pasoš Pančeva

   U pančevačkom Domu omladine, predstavljeno je četrdesetprvo izdanje "Rukopisa", zbornika poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije. Publika je bila u prilici da sluša književne radove na svim jezicima koji su činili nekada jedinstveni kulturni prostor. "Rukopisi" su osnovani kao lokalni zbornik, ali im je istorija dodelila mnogo važniju ulogu, da povezuju mlade autore sa nekada jedinstevnog kulturnog prostora. Ove godine su brojni pisci od Vardara pa do Triglava poslali preko 1.000 radova na konkurs. U Rukopise su uvrštene pesme i kratke priče 61 autora. "Rukopisi jesu neka vrsta kulturnog pasoša Pančeva. Taj pasoš se prenosi preko granica Srbije, i svaki autor koji dobije primerke podeli ga nekome. Onda ispriča drugim autorima gde je bio, šta je radio, kako to sve izigleda, tako da su naši autori ustvari naši najbolji ambasadori", rekla je Jasmina Topić, urednica "Rukopisa".
   Mnogi danas afirmisani autori prve radove objavili su u Rukopisima. Taj zbornik postao je zaštitni znak pančevačke kulture, zbog čega ima podršku lokalne zajednice iako je nadrastao pančevačke okvire. Svoje radove čitali su autori iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije. "Jako je bita ta saradnja u regionu, i referneca kad jedni druge prevodimo. Jer, kad vas neko traži iz onog drugog dela Evrope ili šire, onda vam prvo traže da vide da li ste prevedeni na jezike iz regiona", rekao je Petar Andonovski. Politika Rukopisa je da povećava broj autora čije pesme i priče će objavljivati. Svake godine se u zborniku pored stalnih saradnika pojavljuju nova imena sa zanimljivim radovima, što Rukopisima obezbeđuje trajanje.

Promocija džeza za novosadsku publiku

promocija2

   Koncerti savremene i džez muzike, u organizaciji izdavačke kuće Horz, održavaju se od četvrtka do subote u knjižari Bulevar Books i pabu Beeraj. Cilj organizatora je približavanje novosadske umetničke muzičke scene široj publici. Četvrtak je bio predviđen za nastupe sastava Lavlji dani Dima i Zemljanih 9 u Bulevar Books-u sa početkom u 21.30 časova, dok će se u petak na istom mestu u 21.30 časova Novosađanima predstaviti bendovi More Dole i Dragon's Fuel. U subotu u Beeraj-u publiku očekuje zajednički koncert svih koji su nastupili prethodna dva dana, u sastavu Fuelkestra i Nigunčik sa početkom u 21.30 časova. Karta za koncerte u Bulevar Books-u iznosi 200 dinara po večeri i ujedno je i vaučer pri kupovini knjige. Koncert u Beeraj-u je besplatan.

Sajam knjiga i grafike u Kragujevcu

   "Verujem u ljubav na prvu stranu'' poruka je ovogodišnjeg trećeg po redu Sajma knjiga i grafike u Kragujevcu. "Trenutno imamo preko 20 izlagača iz regiona, tu su i uglavnom izdavačke kuće iz Srbije a nadamo se da će narednih godina biti mnogo više izlagača. Imamo organizovane posete škola i konstantne promocije novih izdanja na Sajmu knjiga", kaže Ana Rakić, projekt menadžer Sajma knjiga i grafike. Ovogodišnji sajam organizovan je u saradnji sa Narodnom bibliotekom Vuk Karadžić koja je promovisala i nagrađivane publikacije poput izdanja Stoglav.
   Ana Antonijević, organizatorka programskih aktivnosti Narodne biblioteke Vuk Karadžić je istakla: "To je dvotomno izdanje fototipske publikacije najstarijeg rukopisnog primerka kojeg imamo u našem fondu stare i retke knjige Stoglav. Jedan tom čini original odnosno fototipsko izdanje tog originala, a drugi tom sadrži studiju o Stoglavu magistra Dušice Grbić gde je u nastavku Stoglav preveden na savremeni srpski jezik." Sajam je upotpunila i izložba radova studenata Filološko-umetničkog fakulteta, a u pratećem programu Sajma predstavili su se i lokalni Klubovi književnika koji su svim ljubiteljima knjige preporučili još uvek neafirmisana izdanja.

Gonkurova nagrada studenata romanu “Bakhita”

   Romanu ''Bakhita'' Veronik Olmi pripala je ovogodišnja Gonkurova nagrada po izboru studenata Srbije, navodi se u saopštenju manifestacije ''Molijerovi dani''. Dobitnica nagrade proglašena je u Francuskom institutu u prisustvu ambasadora Francuske Frederika Mondolonija, francuske knjževnice Natali Azule i studenata sa četiri katedre za francuski jezik u Srbiji. Kako se navodi, Olmi će biti pozvana sledeće godine da bude gost ''Molijerovih dana'' nakon objavljivanja njenog romana na srpskom jeziku. Gonkurova nagrada studenata Srbije ustanovljena je na inicijativu Francuskog instituta u Srbiji sa ciljem da studenti francuskog jezika i književnosti upoznaju nove autore i da se podvuče značaj studija na francuskom jeziku.
 Osim ''Bakhite'' u konkurenciji su bili romani ''Drži čvrsto svoju krunu'' Janik Enel, ''Dnevni red'' Erika Vijara i ''Umetnost gubljenja'' Alis Zeniter. Nagrada se dodeljuje sedmi put, a u žiriju je 60 studenata francuskog jezika sa Univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Pokrovitelj nagrade je francuska Akademija Gonkur.

Keš ili kartica?

   Prema nekim istraživanjima, do 2022. u Evropi će biti više bezgotovinskih transakcija, nego onih koje podrazumevaju keš. Istraživali smo koliko Novosađani koriste platne kartice, kao i to da li više veruju u keš ili u plastiku. Keš ili kartica? Pitanje je koje sve češće čujemo prilikom plaćanja u marketima, ugostiteljskim objektima ili na drugim mestima. To nije bez razloga, jer, prema poslednjim istraživanjima, sve je više onih koji se odlučuju za bezgotovinsko plaćanje. Ipak, i dalje, većina više veruje papiru nego plastici. Gotovo petina kompletnog platnog prometa u velikim trgovinskim lancima, ostvari se bezgotovinskim plaćanjem. Kako kažu u jednom od njih, mnogi ipak ne odustaju od tradicije, pa se u kupovinu ide punog buđelara. "Oko 20 odsto je neko učešće tih kartica u samom prometu radnje. Ono što je ipak preferirani način kupovine jeste plaćanje gotovinom, i to će verovatno još duži vremenski period ostati ovde kod nas", kaže Milica Ivanković iz Univereksporta.
   Platne kartice, kao savremeno i bezbedno sredstvo plaćanja, sve su zastupljenije kod nas, saglasni su bankari. Osim komfora da ne morate da nosite gotovinu ili da razmišljate o najbližem bankomatu, provlačenje kartice pomaže u borbi protiv sive ekonomije. "Platna kartica je jedan vrlo efikasan alat, jer svaki promet koji ide platnom karticom kroz post terminal, mora biti evidentiran i završava na računu pružaoca usluge ili prodavca robe, tako da automatski mora biti proknjižen i ispraćen fiskalnim računom. Tu sive ekonomije nema", objašnjava Dejan Mirč iz OTP banke. Kada je o bezbednosti reč, korisnici platnih kartica nemaju razloga da brinu o mogućim zloupotrebama, jedino da vode računa da njihov pin broj ne dospe u pogrešne ruke. To znači da šifru, nikako ne nosite zajedno sa karticom.

Đorđević: Borba protiv isplate dela plate "na ruke"

   Država će u narednom periodu krenuti u borbu protiv isplate dela zarade u gotovini na ruke, tzv. "crnog dela" plate na koji poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose, izjavio je juče ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Najavio je da će inspektori od leta moći i na licu mesta da proveravaju u bazi podataka šta se isplaćuje i kako se isplaćuje i u razgovoru sa radnicima da se uvere da li postoji neka razlika. Đorđević je naveo da će ta akcija biti sprovedena u saradnji sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. "U sledećem ciklusu ćemo se baviti borbom protiv isplate onog dela zarade koji se isplaćuje na ruke i koji nije evidentiran i za koji se ne plaćaju porezi i doprinosi", rekao je Đorđević za TV Prva.

Zakerberg pred poslanicima EP: Nismo dovoljno učinili, žao mi je

   Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg izvinio se 22. maja poslanicima Evropskog parlamenta zbog masovnog curenja podataka korisnika te platforme i priznao da ta kompanija nije dovoljno učinila kako bi sprečila zloupotrebe na toj društvenoj mreži. Obraćajući se liderima parlamentarnih grupa Evropskog parlamenta u Briselu, Zakerberg je ukazao na važnost Fejsbuka za Evropljane i naglasio da mu je žao jer nije učinio dovoljno da spreči zloupotrebu platforme. "Bilo da je reč o lažnim vestima, stranom mešanju u izbore ili programerima koji zloupotrebljavaju podatke ljudi, nismo zauzeli dovoljno jasan i sveobuhvatan stav o našim odgovornostima. To je bila greška i žao mi je zbog toga", rekao je Zakerberg u uvodnom obraćanju, preneo je Rojters. On je dodao da je postalo jasno u proteklih nekoliko godina da Fejsbuk nije dovoljno učinio da spreči da alati, koje je kompanija napravila, ne nanose štetu korisnicima. Zakerberg je naglasio posvećenost Fejsbuka Ervopi, gde će, kako je najavio, kompanija do kraja godine zaposliti 10.000 ljudi. "Duboko verujemo u ono što radimo. I kada rešimo ove izazove, znam da ćemo se osvrnuti i gledati na to kako pomažemo ljudima da se povežu i kako dajemo glas ljudima kao na pozitivnu snagu, ovde u Evropi i širom sveta", rekao je on. Zakerberg je rekao da bi investicije u bezbednost značajno uticale na profitabilnost Fejsbuka, ali je naglasio da će bezbednost ljudi uvek biti važnija nego "maksimalizovanje naših profita". Izvršni direktor Fejsbuka danas pred poslanicima EP odgovara na pitanja o skandalu u vezi sa prodajom podataka korisnika društvene mreže agenciji "Kembridž analitika" i uticajem tog skandala na oko 2,7 miliona građana Evropske unije.

Tužili sina: Ne plaća kiriju, ne pomaže, a ima 30 godina

tuzili

   Roditelji 30-godišnjeg muškarca pribegli su drastičnim merama kako bi naterali svog sina da se napokon iseli iz njihove kuće u američkoj saveznoj državi Njujork. Oni su ga tužili Na sudu je rečeno da tuženi Mičel Rotondo ne plaća stanarinu niti pomaže oko kućnih poslova, a odbio je čak i ponudu roditelja da mu finansijski pomognu oko osamostaljenja. Iako su mu uručili već pet upozporenja o iseljenju, Kristina i Mark Rotondo kažu da njihov sin i dalje ne želi da ode iz roditeljskog doma, prenosi Jutarnji list.
   S druge strane, Mičel tvrdi da, pravno gledajući, nije primio dovoljno upozorenja o iseljenju koje bi ga zaista primorale da nađe drugi dom. Neobičnim slučajem porodica Rotondo bavi se Vrhovni sud okruga Onondaga i to nakon što su roditelji više meseci neuspešno nagovarali sina da ode.
   Advokat roditelja Entoni Adorante kaže da njegovi klijenti više ne znaju šta da urade da bi nagovorili Mičala da se odseli. - Odlučili smo da moraš odmah da napustiš kuću - stoji u prvom pismu od 2. februara. Nakon što je Mičael ignorisao pismo, roditelji su mu poslali službeni dopis o iseljenju koji je sročio njihov advokat. - Izbacujemo te iz kuće - stoji u dopisu od 13. februara. - Pokrenućemo pravni postupak ako ne iseliš do 15. februara - dodaje se. Roditelji su nakon toga ponudili sinu 1.100 dolara kao pomoć u pronalaženju stana kao i nekoliko oštrih komentara na njegovo ponašanje. - Postoje poslovi čak i za ljude poput tebe bez imalo radnog iskustva. Nađi posao – moraš da radiš! - napisali su mu roditelji. Ali, 30. marta postalo je jasno da njihov sin nema nikakvu nameru da ode. U aprilu su roditelji odlučili da se obrate okružnom sudu da tako pokušaju da nateraju sina da ode, ali tamo su im rekli da ipak moraju da se obrate Vrhovnom sudu s obzirom da se radi o članu porodice, što su oni i učinili. Sin Mičel je tužbu svojih roditelja nazvao odmazdom i zamolio sud da odbaci čitav slučaj. Novo ročište zakazano je za kraj maja, tek nekoliko nedelja pre Mičelovog 31. rođendana.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize