nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Краља Александра I Карађорђевића бр.6
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

27 / 28. avgust 2016.

Sloga: Jura krši prava radnika

sloga

   Udruženi sindikati Srbije "Sloga" saopštili su da je južnokorejska kompanija "Jura", koja posluje u Srbiji, ponovo onemogućila osnivanje sindikata, tako što je imenovanom zastupniku otkazan ugovor o radu. Kako se navodi, krajnje diskutabilno je bilo to što južnokorejski poslodavac samo dan pre donošenja rešenja u Ministarstvu rada nije produžio ugovor o radu predstavniku sindikata. Zbog toga je Udruženi sindikati Srbije "Sloga" inicirao postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova u Beogradu i danas je održan sastanak sa direktorom Agencije i predstavnikom Ministarstva rada, ali ne i sa predstavnicima kompanije "Jura", koji se nisu odazvali pozivu. "Jura" je današnjim danom sama sebe predstavila kao nesavesnog poslodavca i potvrdila sve naše dosadašnje tvrdnje da je sinonim nepoželjnog stranog investitora u Srbiji koji krši prava radnika i protiv kojeg ćemo se u narednom periodu boriti mnogo borbenije, ističu u sindikatu. "Sloga" najavljuje da će sledeće nedelje održati sastanak Glavnog odbora i odrediti dalju strategiju borbe, koja uključuje organizovanje opšteg bunta, uz podršku građana, sindikata i onih organizacija koji se protive izrabljivanju i šikani srpskog radnika.

Pokrajina pomaže osobama sa invaliditetom

   Pokrajinska vlada nastaviće u narednom periodu da pomaže socijalno odgovornim preduzećima koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom, kako bi i te kategorije stanovništva imale priliku da u skladu sa svojim mogućnostima ostvare prihode, rekao je zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Pavle Počuč prilikom obilaska preduzeća "KS-Safety shoes"." Predzeće "KS Safety shoes" u ovom trenutku zapošljava 11 osoba sa invaliditetom, a u planu je da do kraja godine zaposli još njih desetoro. Bave se proizvodnjom obuće, a robu plasiraju kako na tržište Srbije, tako i u zemlje regiona. U preduzeću ističu značaj pomoći koju dobijaju od državnih organa, na prvom mestu Pokrajinske Vlade. "Pomoć na ovom nivou koji nama pružaju i daju veoma je bitna jer čisto sumnjam da bismo sa kapacitetima odnosno sa učinkom koji osobe sa posebnim potrebama mogu da daju mogli da imamo kvantitet i kvalitet koji je potreban", kaže direktor Branislav Gogić. Pokrajinski sekretarijat za privredu priprema brojne programe, posebno u oblasti socijalnog preduzetništva.

Do kraja godine matične knjige u elektronskoj formi

   Svi podaci iz evidencija matičnih knjiga do kraja godine biće prepisani i prebačeni u elektronski oblik, a rok za opštine koje taj posao još nisu obavile je 28. decembar, saopšteno je danas iz resornog ministarstva. Taj rok neće biti produžavan, izjavio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i dodao da na sajtu Ministarstva postoji instrukcija koja olakšava ispunjenje ove obaveze. "Uspeh modernizacije jednog od najvažnijeg registra i baze podataka o građanima - matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u Srbiji, zavisi od niza ključnih faktora počev od odgovarajućih softvera i hardvera, dobre organizacije matičnih područja i rada matičnih službi do pune podrške političkog rukovodstva opštine i grada", rekao je on, prenosi Ministarstvo. Bošnjak je pohvalio one lokalne samouprave koje su ovaj zadatak uspešno završile.

Šabić: Strategija zaštite podataka o ličnosti mrtvo slovo na papiru

   Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je danas da je Strategije zaštite podataka o ličnosti "najbolja i zabrinjavajuća ilustracija" odnosa države Srbije prema ljudskim pravima. Kako se navodi u saopštenju, iako je Strategija usvojena 2010. godine, državne aktivnosti u toj oblasti se svode na aktivnosti Poverenika, koje ne mogu da nadomeste ono što bi trebalo da rade nadležna ministarstva, Vlada i Skupština Srbije. Šabić upozorava da je neophodno da se odnos prema Strategiji "korenito promeni", a jedan od prvih koraka bi mogao da bude izrada Akcionog plana za sprovođenje Strategije, na koji se Vlada obavezala još pre šest godina. "Ni posle šest godina nemamo Akcioni plan, a 'logična' posledica je izostanak niza neophodnih i normativnih akata i aktivnosti", naveo je Poverenik i dodao da je na to upozorila i Evropska komisija. Kako je ocenio, sve to može predstavljati problem prilikom predstojećih pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, kao i problem sa stanovišta zaštite prava koju država duguje svojim građanima.

U 2015. godini registrovano 2.168 više NVO nego u 2014.

u

   Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju predstavio je rezultate Indeksa održivosti, koji daje prosečnu ocenu 4,1, što je isti rezultat kao i protekle tri godine. Jovanović je ukazao da je jedinica najbolja, a sedmica najlošija ocena za sedam oblasti koje se prate - zakonsko okruženje, organizacioni kapaciteti, finansijska održivost, zagovaranje, pružanje usluga, infrastruktura i slika u javnosti. Prema njegovim rečima, na kraju 2015. godine u Agenciji za privredne registre registrovano je 26.384 organizacije civilnog društva, odnosno 2.168 više nego u 2014. godini. Rezultati, kako je naveo Jovanović, pokazuju da je zakonsko okruženje pogoršano u 2015. godini i naveo problem registracije udruženja ako su osnivači pravna lica, ili pretnje sudskim postupcima i zabrane protesta. "Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je tužbu protiv Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, a komunalna policija je novinarima Istinomera zabranila snimanje", rekao je Jovanović. "Dobra stvar je da je Skupština Srbije 29. decembra usvojila amandmane na Zakone o porezu na dobit za pravna lica", rekao je Jovanović.

Prvih 30 detektiva sa licencom MUP-a Srbije

   Iako je detektivska delatnost postojala kod nas još u vreme Kraljevine Jugoslavije, Srbija je tek nedavno dobila prvih 30 licenciranih detektiva i dve licencirane detektivske Agencije. Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), koje je shodno Zakonu o detektivskoj delatnosti zaduženo za obuku detektiva, licenciranje detektiva i agencija i vršenje nadzora nad obavljanjem detektivske delatnosti, u toku ove godine započelo proces licenciranja koji će trajati do kraja ove godine.
   Goran Trivan, predsednik Grupacije detektivskih agencija u Privrednoj komori Srbije i osnivač i vlasnik privatne detektivske agencije "Protekta" - jedne od prve dve licencirane detektivske agencije u Srbiji, rekao je Tanjugu da je od MUP-a do sada licence za rad dobilo 30 detektiva. "Tačan broj detektivskih agencija i detektiva u Srbiji znaće se do kraja godine kada se okonča proces izdavanja licenci", precizirao je Trivan koji u izjavi za Tanjug govori i o detektivskoj delatnosti, uslugama, odnosu prema klijentima, saradnji sa policijom... Ukazujući da je detektivska delatnost postojala kod nas još u vreme Kraljevine Jugoslavije, Trivan je naveo da se kod nas i dan danas mistifikuje detektivska delatnost.

Kuburović: Rasterećeni sudovi, uskoro zakon o poreklu imovine

kuburovic

   Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je danas da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju u velikoj meri rasteretio sudove, da je "blizu milion predmeta izašlo iz sudova" i najavila donošenje zakona o poreklu imnovine. "To pokazuje da će sudovi da budu rasterećeni i da će efikasnije da postupaju ne samo u izvršenju već i u drugim materijama", rekla je Kuburović na TV Pink. Ona je dodala da će Ministarstvo od septembra intenzivirati nadzor nad radom izvršitelja, kako bi unapredili i sprečili da dođe do povreda zakona, s obzirom na to da su dobili velika ovlašćenja. Govoreći o Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici ona je rekla da je to jedan od prvih zakona sa kojim će Ministarstvo pravde da krene u skupštinsku proceduru, te da se nada da će to biti tokom septembra. "Nadamo se da će zakon postići efekat koji smo želeli da ima. Predviđene su određene represivne mere, ali da bi se delovalo preventivno i kako bi se sprečilo nasilje u porodici", rekla je ministarka. Zakon će, kako kaže, omogućiti bolju koordinaciju svih nadležnih organa policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad, kako bi se sprečilo ono što se do sada dešavalo u porodičnom nasilju.

Poslanici blokirali NVO

   Vršilac dužnosti izvršne direktorke Građanskih inicijativa Bojana Selaković navela je da je lično prisustvovala sastanku sa poslanicima, u cilju bolje saradnje i otvorenosti parlamenta ka civilnom sektoru. "Svi su govorili kako to priliči takvom događaju, a samo dva meseca kasnije ti isti poslanici su blokirali izbor dva predstavnika civilnog sektora u Regulatorno telo za elektronske medije", ukazala je ona.
   Milena Banović ispred Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa organizacijama civilnog sektora rekla je da su opštine u Srbiji, koje su imale telo ili lice za saradnju sa civilnim sektorom, imale veći broj rasprava o važnim aktima za lokalnu samoupravu. Prema njenim rečima, u samo tri odsto opština su organizovane javne rasprave o važnim aktima i dokumentima, a najčešće je to bilo o budžetu. "To je ipak mali broj jer se radi o jednom od najvažnijih dokumenata za građane", rekla je Banović.

Kikinda: Veliko interesovanje za ogrev

   Stovarišta i drvare u Kikindi solidno su snabdeveni ogrevnim drvetom i ugljem. Cena se nije menjala već četiri godine, tako da je interesovanje za kupovinom ogreva veoma veliko. Najviše se traže kolubarski ugalj i bukovina. Ponuda ogrevnog drveta i uglja na kikindskim stovarištima je raznovrsna. Kubik bukovine košta 5.000 dinara, dok za kubik bagrena treba da se izdvoji 4.800 dinara. U ponudi je i mešovito tvrdo ogrevno drvo koje može da se kupi za 3.800 dinara. Sve drvare nude i usluge sečenja drva, a cena je oko deset odsto od prodajne cene ogreva.
   U ponudi na stovarištima je i kolubarski ugalj, koji košta sedam i po hiljada dinara, ali ga još uvek nema u slobodnoj prodaji, već samo preko sindikata. Za to vreme, Kikinđani mogu da kupe komadni ugalj iz Kovina za 7.800 dinara po toni sa prevozom. U ponudi je i jeftinija varijanta ogreva, odnosno otpadno ogrevno meko drvo koje košta od 2.000 do 2.500 dinara za kubni metar.

Stepanovićevo juče bilo bez vode

   Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži bez vode od 8 do 16 sati bili su građani Stepanovićeva. Postoji mogućnost da blokada vodovodne mreže biti produžena, saopštilo je JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi Sad. Cisterna sa pijaćom vodom je postavljena ispred Mesne zajednice.

Citostatik stiže naredne nedelje

citostatik

   Pacijenti u Srbiji koji boluju od malignih bolesti ne mogu da započnu ili nastave već započetu hemioterapiju jer već mesec dana vlada nestašic citostatika “etoposida”. Radi se o leku koji usporava i sprečava rast tumora i koristi se u terapiji karcinoma pluća, leukemije i testisa. Za neke vrste karcinoma nema drugog leka osim hemioterapije, koja može da ublaži razvoj bolesti, a bez “etoposida” se ona ne može započeti , niti započeto nastaviti. Ovaj lek je poslednji put Institutu za plućne bolesti Vojvodine isporučen 31. maja, a do polovine prošlog meseca bili su obavešteni da će lek ponovo biti dostupan za upotrebu od 8. avgusta. Međutim, 16.avgusta stigla je nova informacija prema kojoj će on biti dostupan tek krajem ovog mseca. To je dovelo do toga da je od prošle nedelje do danas, odlukom konzilijuma, 49 pacijenata Instituta za plućne bolesti obavešteno o nastavku hemioterapije uz promenu načina aplikacije leka pa će umesto injekcija uzimati tablete.

U Vojvodini dovoljne zalihe krvi, u Beogradu panika

   - U Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine trenutno nema nestašica krvi, već samo smanjenih zaliha - rekla je saradnica za odnose s javnošću te ustanove Zorica Bjelić, dodavši da se, u skladu s tim, operativni program odvija po redovnom planu. - Tokom leta je uobičajeno da je broj davalaca krvi manji jer su ljudi na godišnjim odmorima, studenti i srednjoškolci na raspustu, a potrošnja krvi ostaje ista kao inače. Ipak, trenutno su deficitarne krvne grupe sa negativnim Rh faktorom, odnosno 0-, A-, B- i AB-. Kada je reč o krvnim produktima, najveće potrebe su za trombocitima, jer je njihov rok trajanja pet dana i zbog toga nije moguće praviti veće zalihe, kao što je slučaj sa krvnom plazmom ili eritrocitima.
   U Institutu za transfuziju krvi Srbije i dalje je velika potražnja za neophodnim jedinicama, dok, u sličnim situacijama, naš Zavod pomaže koliko je u mogućnosti, odnosno tek nakon što zadovolji potrebe svojih korisnika u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici. To je, ujedno, i moralna obaveza te ustanove da prvenstveno leči određeni broj pacijenata sa teritorije Vojvodine.
   - Da bismo predupredili eventualne nestašice krvi, Zavod, osim redovnih, organizuje i vanredne akcije davanja krvi - ističe Bjelić, ocenivši da su Novosađani humani, što se prvenstveno vidi na osnovu broja organizovanih akcija u raznim kompanijama, udruženjima i drugim organizacijama.

Zeliger: Dobra vest za Srbiju

zeliger

   Strateškom reorganizacijom nemačkog koncerna Štada, formirana je grupa za jugoistočnu Evropu, koju će ubuduće voditi Hemofarm, izjavio je u intervjuu FoNetu generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger, ističući da je to dobra vest za vršačku kompaniju, ali i za Srbiju. Zeliger je objasnio da se nemački koncern, u čijem je sastavu i Hemofarm, odlučio za strateške promene da bi poboljšao efikasnost i poslovanje u svim regionima i naglasio da ta promena podrazumeva i njegovo imenovanje za potpredsdnika Štade za jugoistočnu Evropu.
   Do sada je Štada bila organizovana u tri zone, Zapadnu Evropu, Nemačku i Istok, ali takva organizacija, zbog promena na svetskom tržištu, više nije bila održiva, rekao je Zeliger, zbog čega je i doneta odluka o drugačijoj raspodeli regionalnih odgovornosti. Ta odluka podrazumeva šest regionalnih zona, među kojima je Hemofarm zadužen za zonu jugoistočne Evrope, precizirao je Zeliger i podsetio da je kompanija iz Vršca proteklih godina veoma uspešno razvila poslovanje. Akcionari Štade zato su vrlo jasno uočili da bi Hemofarm trebalo da vodi poslovanje u jugoistočnoj Evropi, pokrivajući prostor Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Bugarske i Rumunije...
   Mi ćemo biti glavna kompanija za ovo područje, a ja ću biti njen glavni menadžer, naglasio je Zeliger i objasnio da se radi o teritoriji sa 10 ili 11 zemalja i oko 3.500 zaposlenih.

Nežnost i poezija stvorene Stijovićevim dletom

   U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, u okviru pratećeg programa izložbe "Od privatnog ka javnom. Umetnička kolekcija kompanije Tarket", u petak u 18 časova je održano predavanje "Nežnost i poezija stvorene Stijovićevim dletom". Predavanje "Nežnost i poezija stvorene Stijovićevim dletom" održala je kustoskinja Miroslava Žarkov. Izložba "Od privatnog ka javnom. Umetnička kolekcija kompanije Tarket" biće otvorena do 15. oktobra, a ciklus predavanja "Umetnik u fokusu" posvećen je umetnicima zastupljenim u kolekciji.

Kanjiža: KUD „S. Sava” domaćin međunarodnog festivala folklora

   Srpsko amatersko kulturno umetničko društvo „Sveti Sava” iz Kanjiže organizuje u subotu četvrti međunarodni festival folklora, na kome će učestvovati ansambli iz Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije i Srbije. Defile učesnika festivala Glavnom ulicom Kanjiže je od 18.30, svečano otvaranje je u 19 sati, a potom nastupaju domaćini i gosti.

Tribina "Humanitarni odgovor na izbegličku krizu" u Radio kafeu

   Novosadski humanitarni centar je u petak u 19 časova, u Radio kafeu u Novom Sadu, organizovao tribinu pod nazivom "Humanitarni odgovor na izbegličku krizu". Evropa se suočava sa izbegličkom krizom koja nije zapamćena od vremena Drugog svetskog rata. Srbija je jedna od zemalja "Balkanske rute" kroz koju su prošle stotine hiljada izbeglica na putu do zemalja Zapadne Evrope. Na tribini će biti govora o iskustvu humanitarnih radnika i kulturnih medijatora tokom njihovog rada sa izbeglicama u prethodnih godinu dana.
   Novosadski humanitarni centar pripremio je i izložbu fotografija koje prikazuju kako je pružana pomoć izbeglicama tokom jeseni, zime i proleća 2015. i 2016. godine. U razgovoru su učestvovali Dario Šler - terenski saradnik, Dragana Simić - saradnica na projektu, Yaser Khneisseh - prevodilac za arapski jezik, Slavica Ranisavljev - saradnica na projektu i Valentina Sekereš - asistentkinja na projektu. Tribina je organizovana uz podršku Fondacije Terre des hommes, u okviru Projekta podrške ugroženoj izbegličkoj deci i njihovim porodicama.

Neoliberalizam je na izdisaju

   Neoliberalizam, sistem koji dominira poslednjih 30 godina na Zapadu, na poslednjem je izdisaju, smatra nobelovac, ekonomista i bivši savetnik američkog predsednika Bila Klintona Džozef Stiglic. U svojoj knjizi „Evro – kako jedinstvena valuta stavlja pod znak pitanja budućnost Evrope”, Stiglic razmatra glavne nedostatke evra i evropske ekonomije u celini, koji stvaraju ogromne probleme i prete da dovedu do katastrofe.

Mirović: Mora biti reda u izdavanju državnih oranica

mirovic

   Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je u Zrenjaninu da prilikom davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup mora postojati  potpuni red i sprečena svaka zloupotreba. – Postoji zakon po kojee se može izdati poljoprivredna zemlja, a najvažnije je da i sami poljoprivrednici prema kriterijumima i prema odgovarajućim potrebama budu u prilici da zakupe zemlju – rekao je Mirović pošto je otvorio 17. međunarodni sajam inovacija, kooperacija i preduzetništva „Inokoop 2016”. On je dodao da je zbog ukupnog ekonomskog razvoja važno da Srbija ima i velike ulagače u poljoprivredu uopšte. – Zloupotreba  je potpuno neprihvatljiva, u čemu podržavamo sve državne organe i na čemu insistiramo – da se spreči, ma od koga dolazila – kazao je Mirović, i dodao da su podelu zemlje zloupotrebljavale i lokalne samouprave i ovlašćene komisije.
   Pokrajinski premijer je na otvaranju „Inokoopa 2016” poručio da je ideja aktuelne vojvođanske administracije da radi zajedno s preduzetnicima i prema jasno definisanim kriterijumima, kao i da pomaže, pre svega, manje razvijene opštine. – Ideja nam je da radimo zajedno s regionalnim razvojnim agencijama i kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj, s opštinskim upravama, i da svima nama prva misao bude kako da pomognemo preduzetnicima i kako da delujemo u pravcu ekonomskog razvoja pokrajine i cele naše zemlje. U svemu tome nas ohrabruju rezutati koji se ne mogu sakriti, a to su rezultati koji govore o rastu ekonomije u celoj zemlji, sređivanju javnih finansija i o velikom broju investitora u Zrenjaninu. Čuvajte najviše domaće investitore, pomažite, naravno, i strane, ali su domaći naša prvenstvena briga – istakao je Mirović, i dodao da je zadovoljan što će mnogo ideja sa sajma „Inokoop”, na kojem učestvuje više od 200 izlagača iz zemlje i inostranstva, moći da prenese svojim saradnicima.

Pančevo : Sporazum o žetvi sa uzurpiranih njiva

   PKB korporacija će skidati useve sa uzurpiranih državnih njiva na teritoriji Pančeva. U četvrtak je i zvanično potpisan ugovor o saradnji između grada Pančeva i te kompanije, a kombajni će u njivama biti već narednih dana. Procenjuje se da je na teritoriji Pančeva oko 3.000 ha uzurpirane zemlje. Tačna površina još uvek se utvrđuje, poljoprivredna inspekcija je sa geometrima svakodnevno na terenu i do sada se došlo do podataka za oko 2.100 ha. Taj posao usporavaju problemi i različite situacije sa kojima se suočavaju u pančevačkom ataru. "Zaista su situacije na terenu neočekivane. Bezobrazluk pojedinaca jednostavno više ne može da se predvidi i u takvoj situaciji teško je organizovati međusobnu interakciju svih nadležnih organa koji treba da postupaju",objašnjava gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov "Raznoliki su problemi od onih poljoprivrednika koji imaju potpisana vansudska poravnanja ali inspektor utvrđuje da li su ta sudska poravnanja adekvatna površini koju obrađuju. Zatim nesporazuma između samih poljoprivrednika, a naravno ima i onih koji upadaju u njive", kaže Zorica Repac, gradska većnica za poljoprivredu.
   Na do sada utvrđenim uzurpiranim površinama su uglavnom suncokret, kukuruz , soja, duvan. Skidanje najpre suncokreta trebalo bi da počne ovih dana. PKB je spreman. "Potrebnu mehanizaciju za ovaj posao naravno imamo a u dogovoru sa gradom Pančevom spremni smo da odmah nakon potpisivanja ugovora krenemo sa poslovima koji su predmet ove poslovne saradnje", kaže Dragiša Petrović, generalni direktor PKB-a. "Još uvek nemamo jasno definisane uzurpirane površine od strane inspekcije poljoprivrede, koja je jedina nadležna da kaže da li je nešto uzurpirano i na kojoj površini. Međutim,svakodnevno dobijamo zapisnike i kako ti zapisnici budu obrađivani tako ćemo mi u skladu sa ugovorom obaveštavati izvršioca radova odnosno PKB korporaciju za izlazak na teren", dodaje gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov.
   Dok se problem sa uzurpiranom zemljom ne reši grad ne odustaje. Narednih dana kombajni će biti u njivama i tada će, poručuju nadležni , borba za sprovođenje zakona biti vidljiva i na terenu.

Uzurpatori državnih njiva zarađivali milione evra

uzurpatori

   Borba protiv uzurpatora državnog zemljišta, po najavi resornog ministra Branislava Nedimovića, biće jedan od prioriteta Vlade Srbije, a to pre svega znači sređivanje podataka o tačnoj površini koju zauzimaju uzurpatori, šteti koju nanose državi i lokalnim samoupravama koje nisu u stanju da takvu pojavu zaustave i sankcionišu. Inače, u Srbiji ima gotovo pola miliona hektara popisanog zemljišta u državnom vlasništvu, ali država nema tačne podatke o tome koliko je te zemlje uzurpirano i koliku štetu trpi republički buyet. Procenjuje se da Srbija godišnje gubi milione evra. Prave podatke morale bi da imaju lokalne samouprave jer upravo one na svojoj teritoriji imaju najbolji uvid u to ko i pod kojim uslovima obrađuje zemljište.
   Opština Irig je početkom prošlog meseca među prvima u Sremu počela da skida letinu s uzurpiranih državnih parcela. Reč je o površini od oko 200 hektara obradivih njiva koje su državno zemljište a koristila su ga fizička i pravna lica koja ih nisu izlicitirala ali im to nije smetalo da ga prethodne jesene zaseju. Predsednik iriške opštine Stevan Kazimirović objašnjava da je lokalna samuprava prvo istakla na oglasnoj tabli poziv da se uzurpatori jave da bi opštini platili zakup državnog zljmišta, ali oni to nisu učinili. Zatim je opština oglasila potrebu za kombajnerima i skladišnim prostorom i posle toga počela žetvu hlebnog zrna sa uzurpiranog zemljišta. Uz sve to, Poljočuvarska služba danonoćno je čuvala parcele pod pšenicom da uzurpatori ne bi tajno obavili žetvu. Pšenica koja je skinuta s uzurpirane njive smeštena je u skladište u Sremskoj Mitrovici, a po zakonu, lice koje je neovlašćeno koristilo zemljište može je preuzeti ukoliko pre toga plati zakup zemljišta i sve nastale troškove. U suprotnom, lokalna samouprava pšenicu prodaje i novac se sliva na račun koji je otvoren za zakup državnog zemljišta.
   I druge sremske opštine skidale su ovog leta useve s površina koje su bespravno koristili uzurpatori. Da bi se uzurpatorima stalo na put i da opštine ne bi naknadno morale da skidaju rod s njiva koje se nezakonito obrađuju, ove godine će ih 144 od 145 opština uvesti u legalne tokove. Ministar poljoprivrede najavljuje da će Srbija ove godine imati 120.000 hektara više zemljišta za davanje u zakup, što će doneti 24,7 miliona evra više u buyet jer se  računa da je prosečna cena zakupa 190 evra po hektaru, mada je u nekim lokalnim samoupravama i duplo veća. U isto vreme, Nedimović ističe da će se 430.000 hekatara zemljišta ukupno naći u zakupu ili biti besplatno dato institucijama na korišćenje.

Srbija od uzurpatora potražuje na sudu 30 miliona evra

   U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika ističu da država nema ni podatke o tome koliko je državnih hektara na kojima privatnici zarađuju, niti koliko njih Srbiji ne plaća ni dinar, ali tvrde da ta brojka svakako nije zanemarljiva i da je poslednji trenutak da nadležni imenuju i kazne uzurpatore. Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije objašnjava da su uzurpatori većinom veliki kompleksi i velike kompanije.
   – Retko se dašava da poljoprivredna gazdinstva uzurpiraju državnu zemlju, i ako to rade, rade na nekim malim površinama – tvrdi Jakšić. 

Kazna za lokalne samouprave

   Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava da su preduzete sankcije prema opštinama koje nisu ispunile svoju obavezu o izradi godišnjih planova za raspodelu poljoprivrednog zemljišta. – Nije važno samo doneti godišnji program već ga i sprovesti, tako da će svaka lokalna samouprava koja ne bude sprovodila godišnji program biti sankcionisana i biće joj obustavljena sredstva – rekao je Nedimović.

Na polovinu kafana katanac – niko ne daje račune

na

   Poreska uprava je zbog neizdavanja fiskalnih računa zatvorila 20 objekata od kontrolisana 44, saopšteno je iz te institucije. Inspektori Poreske uprave su, kako se navodi, prošlog vikenda kontrolisali poslovanje ugostiteljskih objekata na većim manifestacijama, kao i u Kragujevcu, Kruševcu, Boru i Kuli.
   Zbog utvrđenih nepravilnosti zatvoreno je 20 objekata, a protiv odgovornih biće pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti. U Beogradu su u okviru „Beer festa” od devet kontrolisanih objekata zatvorena dva, dok je u Blacu, u okviru manifestacije Dani šljive, od ukupno deset kontrolisanih objekata, privremeno zatvoreno pet. Objekti su zatvoreni zbog neizdavanja fiskalnih računa i angažovanja neprijavljenih radnika, zaključeno je u saopštenju Poreske uprave. 

Irig: I dalje nepoznat uzrok smrti mladića

   Velika tragedija potresla je stanovnike Iriga u nedelju, ali toj tužnoj priči još nije kraj. Uzrok smrti 18-godišnjeg Aleksandra Davidovića, čije je beživotno telo pet sati ležalo u centru sela jer se čekao nalog za obdukciju, još nije poznat. Dežurni lekar tražio je da se izda nalog za obdukciju, dok je dežurni zamenik tužioca smatrao da za tim nema potrebe. Višesatna agonija prekinuta je tek pošto je opština Irig dala garanciju za obdukciju i telo je potom preneto u Novi Sad. Roditelji nesrećnog mladića najavljuju tužbu protiv odgovornih.

Poverenica: Za šamaranje mlade fudbalerke nasilnika kazniti

poverenica

   Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković najoštrije je osudila nasilničko ponašanje funkcionera ženskog fudbalskog kluba Vojvodine Dragana Čapelja nad 18-godišnjom igračicom ŽFK "Crvene Zvezde" Nevenom Miladinović i izrazila nadu da će nasilnik biti adekvatno sankcionisan Brankica Janković je u saopštenju podsetila da je nasilje jedan od gorućih problema u Srbiji i da borba protiv nasilja nad ženama obuhvata mehanizme prevencije, kao i pravovremeni i sinhronizovani rad svih nadležnih organa kada do nasilničkog ponašanja dodje. Poverenica je dodala da je neophodno kontinuirano raditi na promeni svesti i uvreženog sistema vrednosti gde su žene, ali i deca u neravnopravnom položaju.
   Čapelja je pre nekoliko dana ošamario Nevenu Miladinović koja se radovala posle pobede nad Vojvodinom od 3:1 u Novom Sadu. Komesar za takmičenje Super lige za žene Momčilo Marić podneo je prijavu disciplinskim organima Fudbalskog saveza Srbije protiv Čapelje, a disciplinska komisija FŠ treba da razmatra slučaj iz Novog Sada.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize