|
.....................................................................................................
18.09.2019. Vlada definitivno odustala od platnih razreda
.....................................................................................................
21/22. septembar 2019.
Vučić: Izjavio sam saučešće porodici Gligorijević … Babić nije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pre nekoliko dana posetio porodicu Stanike Gligorijević, stradale u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu, i izjavio saučešće zato što to nije uradio direktor Koridora Srbije Zoran Babić. On je pozvao supruga Sanike Gligorijević, Velimira, da kad god bude u mogućnosti dođe u Beograd i pogleda snimak sa naplatne rampe. "Moj posao je da izrazim saučešće ljudima, a to nije uradio onaj ko je trebalo to da uradi, a prošlo je toliko meseci", rekao je Vučić gostujući na TV Pink.
Na pitanje novinara da li je moguće da to nije uradio Babić - čiji je vozač izazvao tu saobraćajnu nesreću u kojoj je i Babić povređen, Vučić je rekao da je Babić izjavio saučešće, ali telefonom. Predsednik je zamerio Babiću što, kako je rekao, nije stigao da ode do porodice da izjavi saučešće, a stigao je da ode u međuvremenu i u Grčku, u Petrovac, na Brione i u Minhen i zapitao kako onda nije stigao da ode do Knježevca "Zašto je bilo teško da odete do porodice i izjavite saučešće?", zapitao je Vučić. "Za razliku od drugih političara uvek stanem iza ljudi i branim ih, branio sam Babića i kada je rekao 'vazduplohov' jer to može svakom da se dogodi i uvek ću da stanem iza ljudi", dodao je Vučić.
Predsednik Vučić je pozvao Velimira Gligorijević, da kad god bude u mogućnosti dođe u Beograd i pogleda snimak sa naplatne rampe. "Upozorio sam ga da je snimak jeziv. Neko je ogromnom brzinom ušao u automobil u kojem je bila Stanika. Ja ne znam šta je bilo u glavi tog vozača, nije zaspao, nije bio pijan, da li je mislio da sa elektronskom karticom može da prođe i da nema nikog ispred njega. Ipak, ta brzina je apsolutno nemoguća", rekao je Vučić.
Penzionerima 5.000 dinara između 20.novembra i 1.decembra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je juče da će penzioneri jednokratnu pomoć od 5.000 dinara dobiti u periodu između 20. novembra i 1. decembra. "Najkasnije do 1. decembra ćemo penzionerima da uplatimo 5.000 dinara", rekao je Vučić gostujući na Pinku. Dodao je da će ta jednokratna pomoć najviše značiti penzionerima sa najmanjim primanjima i da će moći da se spreme za slave Aranđelovdan i Svetog Nikolu, kao i Božić. Vučić je podsetio da će od novembra biti povećane plate u javnom sektoru, a najviše medicinskim sestrama. Pozvao je mlade da ostanu u Srbiji i da imaju više dece i istakao da samo tako možemo da opstanemo. "lako je reći meni da pričam gluposti i daj veću platu pa ću da ostanem u zemlji. Pa ne može niko da ti da to za tri dana, niti za tri godine. Ali, smo u poslednjih pet godina sa 330 evra plate povećali na 510 evra koliko će sada biti. Kada bio takav progres imali u narednih pet godina pa da bude 780 evra, što bi bio izvanredni rezultat. Srbija bi velikom brzinom pristizala razvijene zemlje po visini plate, ali za to je potrebno vreme i strpljenje". Vučić, takođe, kaže da se užasava tekstova u medijima kako Nemačka i druge evropske zemlje čakaju naše radnike.
"Iz kože mi dođe da iskočim kada vidim kako se reklamiraju druge zemlje. Treba da gradimo svoju zemlju i da nam Srbija bude puna deca, a ne da gradimo druge zemlje i njima da ostavljamo svoju decu", poručio je predsednik. Dodao je da naša ekonomija neće moći da izdrži da ko ne bude imao ko da radi. "Ostanite ovde da se borimo zajedno i hvatamo korak sa svetom, a to ćemo uspeti digtalizacijom, robotikom i veštačkom inteligencijom", poručio je Vučić i dodao će država nastaviti da sve više da privlači strane investicije. Hvala građanima što su razumeli da je težak put dobar za Srbiju i hvala im na toj vrsti odgovornosti, dodao je predsednik Srbije.
DR Nebojša: Unapredićemo rad vodiča službenih pasa
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Stefanović DR Nebojša obišao je pripadnike policije koji se trenutno nalaze na šestomesečnoj obuci za buduće vodiče službenih pasa. Obuku pohađa 11 policijskih službenika, od kojih su četvorica iz Policijske brigade, dok su ostali iz različitih policijskih uprava u Srbiji. "Nastavićemo da unapređujemo rad vodiča službenih pasa, imajući u vidu rezultate koje postižu i značaj koji mogu imati prilikom otkrivanja narkotika i eksploziva. Samo ove godine službeni psi su pomogli u devet akcija otkrivanja droge, a odigrali su ključnu ulogu i u četiri slučaja pronalaska eksploziva", rekao je ministar i dodao da Četa vodiča službenih pasa trenutno ima 55 pripadnika i 50 službenih pasa. Ministar je ujedno prisustvovao i pokaznoj vežbi otkrivanja eksploziva na vozilu uz pomoć službenog psa, kao i bezbednog uklanjanja istog od strane pripadnika Čete za protivdiverzionu zaštitu Policijske brigade. Tokom posete, ministar je prisustvovao i obuci koja je namenjena građanima i njihovim ljubimcima, a koju organizuje Klub dresera i vodiča službenih pasa "Policajac". Reč je o tromesečnom kursu, koji je nedavno pokrenut, u cilju pomoći građanima u dresuri i boljoj socijalizaciji njihovih pasa. Obuku trenutno pohađa više od 30 građana i njihovih ljubimaca. Video materijal možete preuzeti sa FTP servera Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Novi Sad: Održan Letnji bazar u Omladinskom centru CK13
U Omladinskom centru CK13 kao i svako godišnje doba, i leto, koje je na izmaku, ispraćeno je kako dolikuje - Letnjim bazarom. https://www.youtube.com/watch?v=Hk2c4Iive-E
Palma: U 52 sela na svakih 300 metara WC sa tuševima - kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu …
Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma najavio je u četvrtak da će u 52 jagodinska sela na svakih 300 metara pored njiva biti postavljeni toaleti sa kupatilima kako bi leti poljoprivrednici mogli da se osveže, saopštio je grad Jagodina. "Hoćemo kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu, kada su vrućine da može da se istušira", izjavio je Marković koji je danas obišao radove na putevima pored njiva u najvećem jagodinskom selu Ribare. On je dodao da se trenutno kamenom nasipaju putevi do njiva i da će u prvoj fazi biti urađeno 120 kilometara.
Užice: Odluka o prenosu vlasništva "Ponikve" na državu
Odluka o prenosu vlasništva nad Aerodromom "Ponikve" sa Grada na državu je doneta juče na sednici Skupštine Grada Užica, navodi se na sajtu grada. Gradonačelnik Užica Tihomir Petković izrazio je nadu da će već početkom sledeće godine država početi da investira u aerodrom i dodao da je realno da svi radovi na rekonstrukciji "Ponikvi" budu završeni za dve godine. Na aerodromu "Ponikve" nedavno su završeni radovi na izgradnji dela ograde čija je ukupna vrednost oko 15,5 miliona dinara. Petković je rekao da je izgrađena ograda u dužini od 3.735 metara od ukupno 8.930 metara koliko je potrebno uraditi da bi se, kaže, završetkom ograde i uz još neke dodatne radove aerodrom stavio u civilnu funkciju.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je uložila više miliona evra u dosadašnje infrastrukturne radove na aerodromu "Ponikve", među kojima je izgradnja pristanišne zgrade. "Sada je neophodno završiti još 800 metara piste i uraditi svetlosnu signalizaciju. U nekoj od narednih faza potrebno je rekonstruisati vodovod kojim se napaja aerodrom i pristanišna zgrada, zatim završiti poslove vezane za protivpožarnu zaštitu. Procena je da nam je za sve te radove potrebno negde oko pet miliona evra", naveo je Petković.
Auto - moto berza za vikend na Novosadskom sajmu
Na Novosadskom sajmu će se ovog vikenda održati prva Auto-moto berza. Biće prezentovana bogata ponuda automobila i opreme. Radno vreme je od 10 do 20 časova, cena ulaznice je 200 dinara. Na ovogodišnjoj Auto-moto berzi učešće je potvrdilo preko 50 izlagača polovnih automobila, oldajmera, personalizovanih vozila, motora i auto-moto opreme. Na sajmu će se predstaviti brojne auto-škole, auto-moto klubovi i udruženja. Izlagački segment upotpuniće berza maketa i igračaka automobila, CAR SHOW drift zabavni program i saobraćajna olimpijada. "CAR SHOW" drift zabavni program će se održati u nedelju, 22. septembra u periodu od 11h do 17h. Zbog čega je reč o nesvakidašnjoj formi auto sporta i zašto je drift drugačiji od svih drugih auto disciplina pokazaće Nikola Stojadinović, Nikola Ilić, Milica Tikić, Goran Burmudžija i Igor Stevanović. Jedan od glavnih događaja u Vojvodini, a sigurno među najatraktivnijim na Auto-moto berzi, je čuveni defile motoraša koji će se ove godine u čast zatvaranja moto sezone održati 21. septembra u Novom Sadu. Čuveni dvotočkaši i predstavnici bajkerske subkulture defilovaće novosadskim ulicama do Novosadskog sajma gde će posetiti Auto-moto berzu. Čitav događaj će biti upotpunjen i kvalitetnim muzičkim programom, a nastupiće Usamljeni jahači i Azra tribute bend Krvava Meri. Uz podršku Grada Novog Sada, organizator manifestacije je Savez vozača Vojvodine, a suorganizator Novosadski sajam.
U prvoj polovini godine reciklirano više od 20.000 tona guma
U Srbiji je reciklirano više od 20.000 tona guma u prvih šest meseci ove godine, saopštilo je 18. septembra Udruženje reciklera Srbije. U desetak postrojenja za tretman guma pneumatici se sakupljaju putem sakupljačke mreže koju organizuju recikleri, a koja uključuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizička i pravna lica sakupljače sa kojima sarađuju. Takođe, u reciklažne centre gume stižu i od generatora otpada kao što su vulkanizerske radnje, poljoprivredna dobara, deponije, industrija, gumarska, rudarska i transportna preduzeća, proizvođači i distributeri pneumatika. U Srbiji se primenjuje načelo "zagađivač plaća", proisteklo iz zakonodavstva EU, što znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu kako bi se taj novac koristio da se gume na bezbedan način zbrinu kada postanu otpad. "Iako naplata ekološke takse raste iz godine u godinu, isplata podsticajnih sredstva za zbrinjavanje guma i svih posebnih tokova otpada kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada", kažu u Udruženju reciklera Srbije.
Država je za tretman otpada prošle godine platila 34 odsto manje podsticajnih sredstava za otpad koji su recikleri već sakupili i preradili. Prošle godine prerađeno je ukupno 42.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman 14 miliona kilograma guma, navodi se u saopštenju. U Udruženju napominju, takođe, da i u ovoj godini, kada se završava treći kvartal, recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava. Reciklaža otpadnih guma, kako je navedeno, nije visokoprofitabilan posao, jer podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije tretmana ove vrste otpada, pa se jedino velikim obimom proizvodnje i plasmanom sopstvenih proizvoda, nastalih iz procesa reciklaže, može ostvariti određeni profit.
U Udruženju podsećaju da otpadne gume pripadaju posebnim tokovima otpada, kao i baterije, akumulatori, otpadna ulja, otpad od EE proizvoda, jer zahtevaju posebno upravljanje otpadom od mesta nastajanja, sakupljanja, transporta i tretmana, u suprotnom mogu da imaju negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se neadekvatno zbrinjavaju. Prilikom nekontrolisanog paljenja guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni polutanti koji prodiru u tlo i mogu biti opasni zagađivači ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.
Recikliranjem guma se čuvaju resursi jer se dobija gumeni granulat od koga se prave raznovrsni proizvodi kao što su podloge za sportske terene, dečija igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, dodatak za asfaltne mešavine za izradu puteva, autodelovi, obloge za štale i drugo.
Ministarstvo: Porodilišta da prekinu saradnju sa Kriosejvom!
Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da je među prvima u Evropi reagovalo na problem u kompaniji Kriosejv i obavestilo porodilišta u Srbiji da se saradnja s tom porodičnom bankom matičnih ćelija prekine u cilju zaštite interesa pacijenata, a Udruženje porodičnih banaka matičnih ćelija isključilo je tu kompaniju iz članstva. "Kao i svaka oblast medicine i deponovanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika i poslovanje banaka matičnih ćelija, ima jasno definisane procedure i pravila rada, koje kompanije iz ove oblasti poštuju... Ključni problem je nastao jer predstavništvo kompanije Kriosejv u Srbiji, suprotno dobroj poslovnoj praksi, nije o poteškoćama u radu blagovremeno obavestilo Upravu za biomedicinu Ministarstva zdravlja kako bi ona potom preduzela na vreme odgovarajuće mere", navodi se u saopštenju.
U saopštenju Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja i predstavnika Udruženja porodičnih banaka matičnih ćelija sa jučerašnjeg sastanka navodi se da je, nakon vesti o problemima Kriosejva u Švajcarskoj, Ministarstvo po hitnom postupku preduzelo odgovarajuće mere. "Posle obaveštavanja porodilišta o prekidu saradnje sa Kriosejvom, Ministarstvo je kontaktiralo Famicord, najveću banku matičnih ćelija u Evropi, koja je preuzela uzorke i zatražila kompletnu informaciju o postupku prenosa uzoraka u laboratoriju Famikord grupe u Varšavi, kao i informaciju o stanju i statusu uzoraka koji su sačuvali roditelji iz Srbije", kaže se u saopštenju. Uprava za biomedicinu i Udruženje porodičnih banaka matičnih ćelija obaveštavaju buduće roditelje da ostale članice Udruženja posluju normalno bez ikakvih poteškoća i da se roditelji koji žele da sačuvaju matične ćelije svoje dece mogu obratiti bilo kojoj od članica Udruženja, zaključuje se u saopštenju.
Posle fakulteta osnovala destileriju za rakiju od meda
Nevena Novićević se već šest godina uspešno bavi proizvodnjom medoveče, a svoje znanje koje je stekla kao diplomirani tehnolog pridružila je porodičnoj proizvodnji meda u Velikoj Plani i osnovala destileriju. Prava medovača nastaje kao destilat prirodnog meda i u sebi nema metil alkohola jer prilikom vrenja med se razblažuje samo vodom. Nevena je napravila svoju prvu rakiju od meda pre šest godina koja je ujedno i bila njen diplomski rad na fakultetu. Kao diplomirani tehnolog na svom imanju u Velikoj Plani počela je da proizvodi rakiju od meda, pa danas ima i destileriju. Otac joj je pčelar, pa je u isto vreme zaokružila porodičnu proizvodnju. "Ja sam sasvim slučajno krenula to da radim, pri tom ja živim u Beogradu i ja sam prvi put kazan videla kada sam počela ovo da radim ali eto to sam studirala i pri tom sam upoznala i razne ljude koji se bave vinom i rakijom i nekako mi je sve to postalo zanimljivo. Polako sam počela, prvo sa malim količinama, prvo sa 100 litara i onda kada sam videla da imam povratnu informaciju od ljudi i da se to njima zapravo sviđa posebno zato što ova rakija nema metil alkohola u sebi pa se razlikuje od drugih. Ja proizvodim rakiju od meda, onda slatku medovaču, liker od višnje i orahovaču i sada je to neka proizvodnja od 1000 litara godišnje", kaže Nevena.
Proizvodnja rakije od meda je specifična, fermentacija se odvija na 28 stepeni u bakarnom kazanu i traje mesec dana. Kako bi med mogao da izvrši vrenje potrebno ga je razblažiti vodom a tu se dodaju i posebni vinski kvasci pa je znanje neophodno kako bi se dobila prava medovača. "Fermentacija mora da bude na stalnoj temperaturi, da svi parametri budu konstantni i nakon toga ide dvostruka destilacija i ona sazreva dve godine u jasenovom buretu koje je oplemeni i tada rakija dobije žutu boju. Ovo je posao koji se radi polako, oprezno i stalno se posmatra i po malo se radi i ovde su manje količine, nje ne možete da napravite da je ima dosta jer prvo nema ni meda puno pošto je potrebno i do dva kilograma meda da bi se napravio litar ove rakije", kaže Nevena.
Pored jake medovače i slabije slatke medovače, Nevena pravi i likere od višnje i oraha u rakiji od meda. Ovi proizvodi se razlikuju od voćnih rakija u kojima je med taj koji se stavlja u njih, pa se često medovačom nazivaju takve rakije, iako je prava medovača zapravo destilat meda."Svaka rakija voćna u sebi mora da ima jedan posto metil alkohola, međutim, pošto metil alkohol nastaje tokom fermentacije voća, a pošto ja nemam ni jednu voćku koja vri, tako da ja nemam metil alkohol u rakiji i ova rakija zbog toga lako može i da se izvozi", kaže Nevena.Plan ove devojke je da i dalje eksperimentiše sa voćnim ukusima i medovačom, pa trenutno radi na recepturi likera od maline u rakiji od meda.
Medicinskim sestrama plate kao lekarima 2009. i 2010.
Medicinske sestre će povećanjem plate od 15 odsto u novembru imati iste ili veće plate nego što su imali lekari 2009. ili 2010. godine, izjavio je u sredu ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Ministar je rekao da je to najveće povećanje plate medicinskim sestrama, kao i da je to drugo povećanje ove godine, zbog čega trenutno nema nijednog zahteva za odlazak u inostranstvo. On je gostujući na Pinku povodom povećanja plata lekarima od 10 odsto, a nemedicinskom osoblje koje radi u zdravstvenim ustanovama od osam odsto, rekao da to nije "nikakav marketinški trik" i dodao da je prethodna vlast, za razliku od sadašnje povećavala plate pred izbore i posle se zaduživala pod najnepovoljnijim kamatama. Lončar kaže da je Aleksandar Vučić omogućio toliko povećavanje plata i da su mnogi pre njega hteli, takođe, da podignu životni standard građana, ali da nisu pošto im je bilo važnije da tajkuni budu još bogatiji umesto naroda. "U zdravstvu nam je važna ljubaznost osoblja i time mnogo toga rešavamo i zato je važno da imamo zadovoljnog medicinskog radnika, koji može da podmiri svoje troškove", naveo je Lončar.
Lončar je naveo i da je u svetu prepoznat napredak zdravstva u Srbiji o čemu govori i to što je Srbiji prvi put ponuđeno da ima svog predstavnika u Bordu direktora Svetske zdravstvene organizacije. Naveo je da je izabran novi direktor za Evropu ZSO i da njegov petogodišnji mandat kreće od februara 2020. i da hoće da napravi Bord sa pet ljudi koji će sa njim da vode ZSO i da je jedno mesto ponudio baš Srbiji. "Imamo još jednu ponudu, a to je da se uključe naši mladi lekari u edukaciju na Akademiju SZO i to o njihovom trošku. I to je stiglo zvanično", dodao je Lončar.
Pozitivna ocena za Nacrt zakona o MC "Staro sajmište"
Nacrt zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmište" pozitivno je ocenjen od strane uže stručne javnosti tokom prezentacije koju je u Ministarstvu kulture i informisanja održala Radna grupa Vlade za izradu Nacrta. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici akademske zajednice, ustanova kulture, naučnih instituta, nevladinog sektora, Saveza jevrejskih opština Srbije, i predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Prisutnima je predstavljen koncept budućeg memorijalnog centra, kao ustanove kulture na republičkom nivou, koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru kulturnog dobra "Staro sajmište", odnosno prostoru nacističkog logora "Jevrejski logor Zemun" i "Prihvatnog logora Zemun". Ovsnovna delatnost Memorijalnog centra "Staro sajmište" biće prikupljanje, čuvanje, izlaganje, istraživanje i prezentovanje arhivske, filmske i muzejske dokumentacije i građe koja je vezana za žrtve i ove istorijske događaje.
Planirano je da se budući Centar bavi i istraživačko-edukativnom delatnošću ali i organizacijom manifestacija kojima se neguje sećanje na žrtve "Jevrejskog logora Zemun" i "Prihvatnog logora Zemun" i "Jevrejski prolazni logor Beograd-Topovske šupe". Memorijalni centar "Staro sajmište" obavljaće i poslove u vezi sa rekonstrukcijom, adaptacijom i uređenjem postojećih autentičnih objekata u prostoru Memorijalnog centra. Nacrt zakona se nalazi u fazi finalnog usaglašavanja a stručna javnost, ali i predstavnici žrtava pozitivno su ocenili tekst Nacrta. Planirana dinamika je da javna rasprava počne u oktobru kada će biti prilika da se i šira javnost upozna sa predloženim zakonskim rešenjem.
Briga o spomeniku u Mauthauzenu i sećanje na žrtve
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sastao se sa ambasadorom Srbije u Austriji Nebojšom Rodićem kako bi razgovarali o održavanju Spomenika jugoslovenskim borcima i žrtvama fašističkog terora ubijenim u periodu 1941-1945 godine u Mauthauzenu. Đorđević je zahvalio ambasadi, a posebno ambasadoru Rodiću, na naporima koje ulaže u cilju očuvanja pomenutog spomenika i sećanja na stradale jugoslovenske borce i istakao da je njihovim posebnim angažovanjem obavljeno kompletno čišćenje spomenika na čemu je Vlada Srbije veoma zahvalna. „Vlada Republike Srbije želi da iskaže poštovanje i očuva sećanje na sve one koji su se borili za naše bolje sutra i za našu slobodu i za to se aktivno zalaže. Drago nam je što u tome nismo sami i podrška ambasade nam je od velikog značaja“, rekao je ministar. Đorđević je naveo i da je inicijativa naše dijaspore da se promeni natpis na srpskom spomeniku koji se nalazi neposredno uz Spomenik jugoslovenskim borcima i žrtvama fašističkog terora ubijenim u periodu 1941-1945 godine, istakavši da veruje da će to biti i učinjeno u što kraćem roku. Ambasador Rodić rekao je da mu je zadovoljstvo što je imao priliku da sa ministrom Đorđevićem razgovara na ovu temu i istakao da će ambasada uvek pružati podršku Vladi Srbije u oblastima koje su u okviru njene nadležnosti.
Manifestacija Dani opštine Gračanica
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Damjan Jović otvorio je 19. septembra manifestaciju "Dani opštine Gračanica", istakavši da će Vlada Srbije nastaviti da svome narodu u južnoj pokrajini pomaže da očuva srpsko ime i identitet. "Zadovoljstvo mi je što je sa nama ovoliko dece i mladosti. To je nada da imamo budućnost, a na tom putu razvoja i boljitka Vlada Srbije biće uz vas svakim danom sve više, jer sve više smo u mogućnosti", rekao je Jović, zahvaljujući najmlađim Gračaničanima na priredbi uvežbanoj za prvi dan ove kulturne manifestacije.
Prema njegovim rečima, Srbija će nastojati i da pruži najbolje uslove da se mladi u Gračanici školuju, i, ako se za time ukaže potreba, leče u najboljim mogućim uslovima. "Izgradićemo prelepu bolnicu ovde u Gračanici, već sledeće godine počinjemo taj najveći projekat južno od Ibra. Želim da vam zahvalim još jednom što čuvate srpsko ime i porodicu", poručio je Jović. Manifestaciju "Dani opštine Gračanica" priredbom su otvorila deca iz Predškolske ustanove Đurđevak, a u okviru današnjeg programa proslave Dana opštine, biće održani i brojni turniri u odbojci, košarci i fudbalu, a sinoć je održana i smotra folklora i koncert etno pevačice Danice Krstić.
Dan opštine Gračanica obeležava se na Malu Gospojinu, kada će u manastiru Gračanica biti služena liturgija, a ulicama proći litija.
Novac od dijaspore 15 odsto BDP Srbije
"U Srbiju godišnje putem novčanih doznaka stiže više od tri milijarde evra iz dijaspore, tako da doznake čine 15 odsto bruto društvenog proizvoda", rekao je poslanik i član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić. "Srbija je na petom mestu u svetu po visini poslatog iznosa po glavi stanovnika", rekao je Čotrić na regionalnoj konferenciji na temu "Ekonomski potencijal dijaspore" koja se održava u Amanu, glavnom gradu Jordana. Čotrić je ukazao da najviše novca u Srbiju stiže od dijaspore iz Nemačke, na drugom mestu je Švajcarska, a u vrhu su i Francuska, Austrija, Turska i Hrvatska.
Na konferenciji koju su zajednički organizovali Parlamentarna skupština Saveta Evrope i jordanski parlament, Čotrić je istakao da svaki četvrti stanovnik Srbije ima člana porodice ili uže rodbine u inostranstvu, dok 11 odsto ljudi redovno ili povremeno dobija novac putem doznaka, te na taj način skoro osam stotina hiljada ljudi imaju dodatnu finansijsku podršku. Čotrić je rekao da je u Srbiji u poslednjih sedam godina, zahvaljujući angažovanju predsednika i Vlade Srbije, prepolovljena nezaposlenost, inflacija je u tom periodu na rekordno niskom nivou, naša zemlja je po istraživanju "Fajnešel tajmsa" na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija, a po privrednom rastu smo u samom evropskom vrhu. "Sve to je uticalo i na značajno povećanje ulaganja u srpsku privredu poslovnih ljudi našeg porekla iz sveta, po čemu je Srbija pozivitan primer i za region i za celu Evropu", rekao je poslanik Čotrić na konferenciji koja je okupila predstavnike međunarodnih organizacija, kao i vlada i parlamenata više od trideset zemalja iz Evrope, Azije i Afrike.
I zvanično: Više trošimo nego što zarađujemo
Prosečni ukupni prihodi domaćinstava u Srbiji, u odnosu na isti period lane, veći su za oko tri i po hiljade dinara. Međutim, u drugom kvartalu ove godine prosečni mesečni rashodi premašili su prosečne prihode. Najveći deo zarađenog novca, građani troše na hranu i bezalkoholna pića, to su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Za nabavku osnovnih životnih namirnica za obrok četvoročlane porodice, Novosađani, kako kažu, svakodnevno izdvajaju po nekoliko hiljada dinara, a novac se trude da uštede praćenjem akcija u supermarketima. Odnos zarade i potrošnje, prema njihovim rečima, varira od meseca do meseca. Hrana, piće, sredstva za higijenu i troškovi obrazovanja za one koji imaju decu, neizbežna su opterećenja za budžet svakog meseca, jer se samo za hranu i sredstva za higijenu potroši polovina kućnog budžeta. Međutim, pametnom kupovinom postoje načini da se uštedi bar deo novca, navode u Asocijaciji potrošača Srbije. "Prvenstveno da ne idemo nikad gladni u kupovinu i malu, a ne tako veliku kao što je supermarket, da obavezno imamo spisak, što je još važnije da se držimo istog, da kupujemo na akciji ali one proizvode koji su potrošni, koje znamo da je to nešto za ličnu higijenu, ako je u pitanju hrana nešto što će mu u dogledno vreme dok ne istekne rok i potrošiti", rekla je Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije.
Kolika god da su primanja, za osnovne životne potrebe rashodi su veći, ali ono na čemu svako može da uštedi jesu računi za struju, vodu, kablovsku, mobilni ili internet. Zbog toga posebno treba biti oprezan, kada je u pitanju potpisivanje višegodišnjih ugovora za tu vrstu usluga, dodaju u Asocijaciji potrošača. https://www.youtube.com/watch?v=rfeBhnuG1pU
Novac od dijaspore 15 odsto BDP Srbije
"U Srbiju godišnje putem novčanih doznaka stiže više od tri milijarde evra iz dijaspore, tako da doznake čine 15 odsto bruto društvenog proizvoda", rekao je poslanik i član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić. "Srbija je na petom mestu u svetu po visini poslatog iznosa po glavi stanovnika", rekao je Čotrić na regionalnoj konferenciji na temu "Ekonomski potencijal dijaspore" koja se održava u Amanu, glavnom gradu Jordana. Čotrić je ukazao da najviše novca u Srbiju stiže od dijaspore iz Nemačke, na drugom mestu je Švajcarska, a u vrhu su i Francuska, Austrija, Turska i Hrvatska. Na konferenciji koju su zajednički organizovali Parlamentarna skupština Saveta Evrope i jordanski parlament, Čotrić je istakao da svaki četvrti stanovnik Srbije ima člana porodice ili uže rodbine u inostranstvu, dok 11 odsto ljudi redovno ili povremeno dobija novac putem doznaka, te na taj način skoro osam stotina hiljada ljudi imaju dodatnu finansijsku podršku. Čotrić je rekao da je u Srbiji u poslednjih sedam godina, zahvaljujući angažovanju predsednika i Vlade Srbije, prepolovljena nezaposlenost, inflacija je u tom periodu na rekordno niskom nivou, naša zemlja je po istraživanju "Fajnešel tajmsa" na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija, a po privrednom rastu smo u samom evropskom vrhu. "Sve to je uticalo i na značajno povećanje ulaganja u srpsku privredu poslovnih ljudi našeg porekla iz sveta, po čemu je Srbija pozivitan primer i za region i za celu Evropu", rekao je poslanik Čotrić na konferenciji koja je okupila predstavnike međunarodnih organizacija, kao i vlada i parlamenata više od trideset zemalja iz Evrope, Azije i Afrike.
Ko kupuje "Kraš"
Cena deonice "Kraša" iznosi uoči jučerašnjeg otvaranja Zagrebačke berze 900 kuna (12,1 evra), što je nivo do kojeg je ovu akciju pogurao srpski "kralj papira" Nebojša Šaranović na trgovanju u četvrtak. S obzirom na to da su u poslednja dva dana zabeleženi najveći prometi, odnosno ukupno se potrošilo gotovo 120 miliona kuna (16,19 miliona evra) na kupovanje "Kraša", današnji bi dan takođe mogao biti jako zanimljiv i "najusijanija" akcija bi mogla da zabeleži i nove cenovne rekorde, ocenjuje zagrebački Večernji list. "Šaranović je do utorka kupio 91.417 deonica "Kraša" i ima 6,1 odsto kompanije. Kupio je tako 62 posto ukupno trgovanih deonica, pa ako je zadržao isti ritam kupovine i u sredu i četvrtak onda bi sada mogao da ima 11,5 posto "Kraša", a na to je utrošio oko 120 miliona kuna. Zanimljivo je da se u igru, mada stidljivije od Šaranovića, uključio još jedan tajni kupac", navodi Večernji. Neko kupuje sporo, pa je do utorka prikupio 17.833 deonice, odnosno 1,19 posto, dodaje list.
Od 5. septembra zaključno sa četvrtkom (19. septembar) na kupovanje deonica "Kraša" ukupno je potrošeno 207,7 miliona kuna (28,03 miliona evra), a trgovalo se sa 273.618 dionica, pa je prosečna cena u jedanaest dana trgovanja iznosila visokih 759 kuna (102,4 evra), a vlasnika je promenilo 18 odsto ukupno izdatih deonica ove konditorske industrije, precizira se u tekstu. Šaranović je podigao prosečnu cenu deonice za duplo, a trenutna cena je za čak 235 odsto veća nego pre jedanaest dana. Kompanija "MI Pivac", koja poseduje 30,7 posto "Kraša", nije prodavala svoje deonice, kao ni preduzeće "Kraš ESOP" u koje su udruženi radnici i mali deoničari. Oni zajedno imaju oko 49,18 posto kompanije. "Kraš d.d. je vrlo blago povećao svoj udeo sa 5,03 posto na 5,07 posto. To su deonice bez prava glasa, pa gore pomenuta dva deoničara imaju većinu glasova, a može se čuti da svoje udele ne nameravaju prodati. Zato se mnogi pitaju koji je interes ovolikog dizanja cene deonice i ulaganja ogromnih iznosa bez mogućnosti sticanja kontrolnog paketa u kompaniji. Jasnog odgovora za sada nema jer Šaranović odbija da komunicira s medijima i ne otkriva svoje planove", piše Večernji list.
"Blinkeri" deljeni šakom i kapom, kazna samo 20.000 dinara
Automobile sa crveno-plavim policijskim svetlima, poznatijim kao "blinkeri", voze ministri, predsednici opština, poslanici, direktori, estradne ličnosti, zaštićeni svedoci, a nepoznato je koliko je takvih vozila, piše današnja Politika, ukazujući da tu povlasticu koriste mnogi koji na to nemaju pravo. Zakonom je propisano da takva svetla mogu da koriste samo policija, vojska, Hitna pomoć, vatrogasci i najviši državni funkcioneri, poput predsednika i premijera, a ne i ministri, ali po svemu sudeći, u Srbiji se taj propis ne poštuje, ukazuje list. Na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke u junu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je na skupu video "ni sam ne zna koliko" kola funkcionera te partije sa "blinkerima" i upozorio da pravo na to imaju on i još dva čoveka u zemlji, "a ne njih 30". Politika navodi da su, međutim, "blinkeri" deljeni "šakom i kapom", a isto tako moguće ih je nabaviti i preko Interneta - kineski koštaju već od petnaestak dolara. Za taj prekršaj postoji i kazna, a mnogi smatraju da je ona samo stimulativna - jer je 20.000 dinara.
Voda prodrla u podzemnu garažu Gradske uprave Beograda
Nakon havarije izazvane pucanjem cevi na uglu Kraljice Marije i Karnegijeve ulice velika količina vode sliva se okolnim ulicama, a voda je prodrla u podzemnu garažu Gradske uprave Beograd, rečeno je Tanjugu u gradskom Sekretarijatu za vanredne situacije. Ekipe Sektora su na terenu na adresi Uprave u Kraljice Marije 1, radnici pumpama crpe vodu iz garaže, a vozila se uklanjaju. Velika količina vode od jutros se sliva Cvijićevom ulicom, Starine Novaka, Dalmatinskom, Stanoja Glavaša, kao i Bulevarom Despota Stefana. Poremećaje u vodosnabdevanju imaće danas stanovnici gradskih opština Plalilula i Stari grad zbog pucanja magistralne cevi F 700 na uglu ulica Karnegijeve i Kraljice Marije.
Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs
.....................................................................................................
.....................................................................................................
|
|
