Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

01.11.2019. Naknada troškova prevoza

.....................................................................................................

21. novembar 2019.

Srbi bi da rade i zarade 600 €, Hrvati dvostruko više!

   Građanima regiona najbitniji su međuljudski odnosi i visina zarade prilikom odabira posla. To je pokazalo veliko regionalno istraživanje urađeno tokom nedavno završenog onlajn sajma zapošljavanja. Prosečna očekivana zarada za građane naše zemlje iznosi 600 evra, dok građani Hrvatske očekuju dvostruko više. U istraživanju je učestvovalo 4.000 ispitanika iz četiri zemlje regiona – Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Koliko naših građana želi da promeni posao, šta im najviše smeta, koliko njih strahuje za posao?
   Miloš Turinski iz "Infostuda" kaže da je pri odabiru posla visina zarade jedan od presudnih faktora, ali da su istraživači želeli da provere i ostale faktore kao što su uslovi rada i međuljudski odnosi. Prema njegovim rečima, međuljudski odnosi su najbitniji ljudima koji su zaposleni i ljudima koji se školuju, dok je visina zarade najbitnija nezaposlenima. Ove godine u Srbiji, visina zarade vratila se na drugo mesto. Na trećem i četvrtom mestu su mogućnost napredovanja, odnosi sa šefom i mogućnost učenja u kompaniji, naveo je Turinski.

Region: Većina bi da promeni posao

region

   Istraživanje je pokazalo da se građani BiH najviše plaše za svoje radno mesto. Radnici u Srbiji ih slede, kaže Miloš Turinski "Infostuda" i napominje da se 25 odsto ispitanika izjasnilo da strahuje za posao, ali i da se skoro 50 odsto naših građana izjasnilo da ne strahuje za svoje radno mesto. Premalo Srba, po svemu sudeći, voli ono što radi, pa bi čak 70 odsto zaposlenih u narednih godinu dana promenilo posao. Taj procenat je bio isti i pre sedam godina.
   Uvek je visok procenat ljudi koji se izjašnjavaju da žele da promene svoje radno mesto u narednih godinu dana, kaže Turinski. "Svako želi da nađe novu priliku, sa boljim uslovima rada, boljim mogućnostima, što ne znači nužno i da će ga promeniti", naveo je Turinski. Za ispitanike je i dalje idealan poslodavac strana kompanija, za koju se izjasnilo 36 odsto građana. "Trend je kao i prethodnih godina da građani žele da rade za inostranog poslodavca, jer su to poslodavci koji donose zapadnu kulturu, radne uslove", objašnjava Turinski.
   Sa druge strane, 26 odsto njih radilo bi za državnu firmu, dok bi 25 odsto najradije bili preduzetnici. Interesantna je činjenica da nezaposleni ispitanici u proseku očekuju oko 100 evra manju zaradu nego oni koji su već u radnom odnosu, ukazuje Turinski. "Komšije iz BiH žele za 100 evra veću platu, u proseku oko 700 evra, a komšije iz Severne Makedonije manju nego naši građani – oko 580, i to su očekivane zarade u odnosu na standard u zemlji. U Hrvatskoj je prosečna zarada 750 evra i oni očekuju dvostruko više, kao i naši građani", naveo je Turinski.

Nagrade „Novog Optimizma“ uzbunjivaču Obradoviću i profesorki Stojković

   Ovogodišnji laureati za nagradu „Dobar primer Novog Optimizma“ Udruženja Novi Optimizam su Aleksandr Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, kao i Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Priznanje će, kao i svake godine, biti uručeno 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, kada ćemo obeležiti i 15. rođendan Novog Optimizma. Udruženje „Novi Optimizam“ smatra da je Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz fabrike „Krušik“ u Valjevu, obelodanjujući javnosti podatke o umešanosti najvišeg državnog vrha u nelegalne radnje vezane za trgovinu oružjem, pokazao pravi primer šta znači biti građanin, odnosno beskompromisno se boriti za istinu, pravdu i javni interes u teškim društvenim okolnostima u kojima danas živimo. Hrabro iskoračivši ispred kolega, i svih drugih koji su znali i ćutali, Aleksandar je postao simbol nepristajanja na laž, ponižavanje i pljačku, Da bi svako sledeći, vođen Aleksandrovim primerom, imao odlučnost da progovori, mora da zna da kao podršku ima sve nas, odnosno javnost koja se ne miri sa nepravdom i nasiljem, i koja u odsutnim trenucima pokazuje solidarnost.
   Profesorka Biljana Stojković je kao javna intelektualka u prethodnom periodu promovisala i pomogla veliki broj inicijativa i okupljanja motivisanih solidarnošću i pobunom protiv stanja u društvu. Kroz medijske nastupe, lično pojavljivanje na licu mesta gde i kada god je to potrebno, kao i druge različite vidove konkretne pomoći, stala je, ne samo iza Aleksandra Obradovića, nego i iza studenata koji su blokirali rektorat protestujući protiv plagiranog doktorata ministra finansija, ugroženih kolega iz akademske zajednice, inicijativa koje se okupljaju na bazi ženske solidarnosti… Biljana je Dobar primer Novog Optimizma kao akademska radnica koja je ustala u odbranu integriteta Univerziteta, kao profesorka koja je podržala svoje studente i kao žena koja hrabro i odlučno nastupa u javnosti, braneći vrednosti na kojima se između ostalog temelji postojanje i rad Novog Optimizma.
   Nagrada „Dobar primer Novog Optimizma“ dodeljuje se pojedincima i organizacijama koje se kroz svoj rad i javni angažman dosledno bore za one vrednosti koje su jasno izražene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN i Proglasu „Novog Optimizma“, te svojom inicijativom daju dobar primer zajednici i društvu. Neki od prethodnih dobitnika ove prestižne nagrade su glumica Mirjana Karanović, esejista Mirko Đorđević (posthumno), pisac i novinar Ivan Ivanji, bivši Zaštitnik građana Saša Janković, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, karikaturista Predrag Koraksić Koraks, a prethodne godine nagrada je pripala rediteljki Mileni Minji Bogavac. Ove godine učinjen je presedan, te će umesto jedne, biti dodeljene dve nagrade.

Branislav Trifunović dobitnik nagrade „Pravi muškarac“

branislav

   Glumac Branislav Trifunović je ovogodišnji dobitnik nagrade „Pravi muškarac“ čiji su dobitnici „modeli ponašanja i pozitivni primeri muškosti za mladiće i dečake“. Omladinska organizacija „Centar E8“ koja dodeljuje tu godišnju nagradu, dobitniku je nagradu uručila, u utorak, na „Međunarodni dan muškaraca“ 19. novembar. Nagrada se dodeljuje pojedincu koji se „svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, tolerancije, humanosti i nenasilja“. Odluku o dobitniku doneo je žiri u kojem su bili Marko Somborac, Saša Janković, Marko Šelić – Marčelo, Zoran Kesić i Renato Grbić – prethodni dobitnici te nagrade. Žiri je ocenio da je Trifunović tokom umetničkog i kulturnog rada „pokazao da je posvećen borac za ljudska prava, slobodu govora i mišljenja, a istovremeno oštar i glasan protivnik svakog oblika nasilja“. „Muškarci, kao društveni akteri, očevi, prijatelji, donosioci odluka, treba da imaju značajnu ulogu u borbi protiv nasilja i svojim angažovanjem u društvu bi trebalo da postanu uzor budućim generacijama mladih muškaraca“, piše u saopštenju o dodeli nagrade.

UNS: Neprimerena kampanje protiv novinara Sovilja

uns

   Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog neprimerene kampanje protiv novinara televizije N1 Miodraga Sovilja u provladinim medijima i ističe da je TV Pink objavljivanjem njegovih privatnih fotografija na svom sajtu uz opis da je na njima „pijani novinar N1 televizije“ izašla iz informativnih okvira i krenula u obračun koji sa novinarstvom nema nikakve veze. Fotografije koje je sajt TV Pink objavio, navodeći da su preuzete sa Instagrama, nastale su dok se Sovilj nije bavio novinarstvom, a objavio ih je 2006. godine, kada je imao 20 godina, na sada nepostojećoj društvenoj mreži Majspejs. Kako je UNS-u rekao kolega Sovilj, on svom profilu na toj mreži nije pristupio više od deset godina i nije znao da fotografije i dalje postoje.
   UNS očekuje da Pink odmah ukloni sporni tekst i fotografije i da se ubuduće uzdrži od ovakvih napada na kolege.

Reporteri bez granica osuđuju napade na TV N1

   Međunarodna medijska organizacija Reporteri bez granica osudila je poslednje napade na TV N1 u Srbiji, kaže predstavnica ove organizacije Pauline Adčs-Mével, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ona podvlači da ova organizacija pažljivo prati i analizira medijske okolnosti u Srbiji, a posebno one vezane za N1. Navodeći da tu medijsku kuću gledaju kao jedinu veliku nezavisnu televiziju u Srbiji, Adčs-Mével konstatuje da su napadi na nju učestali poslednjih sedmica. Ona ih i nabraja: „Osuđujemo napad na urednika N1 Jugoslava Ćosića, kao i bacanje letaka sa porukama da N1 treba da napusti Srbiju, što je počinjeno od strane maskiranih osoba, dok je na toj televiziji emitovan intervju sa kandidatom za budućeg premijera Kosova Aljbinom Kurtijem. Uz to zabeležene su i pretnje preko društvenih mreža. Ćosiću je prećeno i tim putem. Takođe, sredinom oktobra zabeležili smo da su nepoznati počinioci prišli izveštaču N1 pretili mu i rekli da ide nazad u Luksemburg (vlasnik televizije N1 je kompanija Adria News sa sedištem u Luksemburgu, prim.red.).“
   Adčs-Mével podvlači i događaje od ovog vikenda: „Pročitala sam i da su predsednik Srbije i ljudi njemu bliski rekli da to što se on ne oseća dobro je i posledica napada od strane novinara N1. Takođe, sam zabrinuta što je Suzana Vasiljević (savetnica za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića), tokom vikenda prilikom gostovanja na televiziji Pink, oko deset puta pomenula ime novinara N1 Miodraga Sovilja. To nije dobro za mirno okruženje i dijalog u društvu.“
   Reporteri bez granica podsećaju da napadi na N1 nisu novi, te da njihov broj raste, a Adčs-Mével zaključuje: „Apelujemo da ostave N1 na miru, da obavlja svoj posao. Mnogo je bitnije obratiti pažnju na srpske tabloide koji objavljuju govor mržnje i napadaju novinare.“

Vučić: Nije kriv novinar za moje zdravstvene probleme, ali …

   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  izjavio je sa njegovim lošim zdravstvenim stanjem nema nikave veze novinar TV N1, niti će imati bilo koji novinar, već  su u pitanju njegov hronični zdravstveni problemi, koji su bili akutni zbog čega je završio na Vojno medicinskoj akademiji, gde „nije bila laka noć na subotu“.”Nikakve veze čovek sa vaše televizije nema sa mojim zdravstvenim stanjem. Mene brine to što ste lagali sve vreme i što je vaš šef lagao sve vreme da je to rekao neko od nas”, rekao je Vučić. Predsednik možda i nije video izjavu ministra Lončara. zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, urednika Informera Dragana J. Vučićevića, Đuke molera i drugih koji su najdirektnije povezali novinara N1 sa zdravstvenim stanjem Vučića, ali je opet iskoristio priliku da, ničim izazvan i neutemeljeno, raspali po pripadnicima “sedme sile”.

Kako ne sagoreti na radnom mestu?

kako

   Sindrom sagorelosti, odnosno "burnout", predstavlja stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i osećanju neefikasnosti uz nedostatak postignuća, rečeno je "Na kafi s psihologom". Trenutno ne postoji studija sagorelosti u Srbiji, ali prema evropskim istraživanjima, procenti govore da je 25 odsto zaposlenih obololeo od ovog sindroma i da nakon toga nisu bili u mogućnosti da adekvtano obavljaju svoju delatnost. "Kada zaposleni dođe u takvo stanje, to ne znači da treba da menja posao ili da traži drugi, već da potraži pomoć psihologa, što je u Srbiji i dalje tabu tema", rekla je sinoć "Na kafi s psihologom" psihološkinja i docentkinja na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Vukelić.
   Vodeća konsultantkinja Olga Svoboda objasnila je koji su to simptomi sindroma sagorelosti - zaposleni kasne, nisu u stanju da rade, ne dolaze na posao, uzimaju bolovanje i samim tim ne postižu da urade sve ono što je u opisu njihovog radnog mesta. "Pojavljuje se i osećaj manje vrednosti i dolazi do pada u svakom pogledu. Svaka kompanija kojoj je stalo do toga da bude uspešna, mora da zna da može da bude uspešna samo onda ako su zaposleni zadovoljni. Odatle kreće potreba da se radnicima ukaže stručna pomoć na vreme kako ne bi došlo do sagorelosti", rekla je Svoboda.
   Na radnom mestu je najvažnija atmosfera saradnje, a ne traženja krivca i problema. Postoje primeri zaposlenih koji se na posao nakon sindroma sagorelosti, nisu vratili. Neki od njih i danas imaju ozbiljnih zdrastevnih problema i nisu u stanju da rade, dok su drugi morali da promene radno mesto. "Nažalost, u Srbiji opasnost od sagorevanja još nije prepoznata kao pojava koja nas obuzima. U inostranstvu, u velikim kompanijama jeste, jer su tamo zaposleni ključni resurs, pogotovo u vremenu gde se dobri radnici ne nalaze lako, a i ako se nađu, teško se zadržavaju", kazala je Svoboda.
   Kako bi se javnost ohrabrila da u ovakvim situacijama potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm Fondacija je pokrenula projekat "Na kafi sa psihologom". "Ovo je druga sezona, a teme koje smo do sada obrađivali su depresija, stres na poslu, zavisnost, jer smo shvatili da je su ovakve tribine velika društvena potreba. Svi razgovori su objavljeni na Jutjubu i one imaju veliku gledanost, neki čak i preko 100.000 pregleda", navela je direktorka Hemofarm fondacije Suzana Đorđević.
   "Na kafi sa psihologom" je projekat koji Hemofarm Fondacija realizuje u partnerstvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz i uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Novi razgovor će biti u decembru mesecu, a tema je "Praznična euforija vs praznična depresija".

Registar za dijabetes - značajna karika integrisane zdravstvene zaštite

   Samo dve od sedam zemalja centralne Evrope uvele su obavezan Registar za dijabetes, jedna od te dve zemlje je Srbija. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da približno polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali da se tip dva dijabetes sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata , kao posledica rastuće epidemije gojaznosti. "Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto svih troškova u zdravstvu", rekao je Lončar. On je naveo da je pokrenuto obnavljanje savetovalište za dijabetes u domovima zdravlja, a da je posebna pažnja usmerena na unapređenje elektronskog sistema evidencije dijabetesa, odnosno Registra za dijabetes. "Registar je značajna karika u sistemu integrisane zdravstvene zaštite jer omogućava brz pristup i razmenu informacija i bolju koordinaciju svih pružaoca zdravstvenih usluga", naveo je ministar.
   Predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest prof. Nebojša Lalić istakao je da se u našoj zemlji, kao i u Evropi broj obolelih od dijabetesa stalno povećava. On je naveo da je važna intenzivna edukacija lekara i medicinskih sestara, da su dijabetološki timovi iz 150 domova zdravlja prošli edukaciju gde su imali predavanja sa najnovijim saznanjima koja se mogu primeniti u praksi. Govoreći o registrima za šećernu bolest, on je naveo da je Internacionalna federacija za dijabetes analizirala stanje u Evropi i da je utvrđeno da 30 zemalja pominje da ima neki registar, da 13 zemalja pominje da ima nacionalni registar, ali da oni smatraju kompletnim samo dva u Švedskoj i u Izraelu. "Interesantan je pogled na sedam zemalja centralne Evrope - Mađarska, Hrvatska, Češka, Bugarska, Poljska, Rumunija i Srbija. Četiri od tih sedam zemalja ima razvoje registre a samo dve, među kojima je i Srbija, registri su obavezni", naveo je on.
   Član Republičke stručne komisije za dijabetes dr Ivana Rakočević navela je da za dijabetološku zdravstvenu zaštitu nije odgovoran samo zdravstveni sistem, već je potreban multidisciplinarni pristup. "Urađen je veliki posao što se tiče Registra za dijabetes. On ima značajnu ulogu i kroz monitoring indikatora kvaliteta omogućava efikasnije unapređenje dijabetološke zdravstvene zaštite, koji ima za cilj smanjenje učestalosti komplikacija ove bolesti i smrtnosti obolelih od dijabetesa. Krajnji cilj je smanjenje troškova dijabetološke zdravstvene zaštite koji u velikoj meri opterećuju zdravstveni budžet", navela je ona.

Deci na insulinskoj terapiji besplatno senzori za merenje šećera u krvi

   Predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić istakao je sve više dece sa dijabetesom i da je njima potrebno obezbediti senzore za kontinuirano merenje glikemije u krvi. "Znate koliko je teško kada treba više puta dnevno da ubodete dete koje ima dve, tri godine. To je teško i za dete i za roditelje", rekao je Opačić. Ministar zdravlja istakao je da je već doneta odluka da se od 1. januara naredne godine deca koja primaju insulinsku terapiju dobiju senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO.

Za kulturu makar 1% budžeta

za

   Inicijativa „Ne davimo Beograd“ podržala je u utorak predlog Nezavisne kulturne scene Srbije da budžetska izdvajanja za kulturu budu minimalno jedan odsto ukupnog državnog budžeta, kako bi se obezbedio makar minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanja nasleđa. „Kampanju ‘Jedan odsto za kulturu’ vidimo kao opravdani zahtev radnika u kulturi da se poboljša stanje u ovoj veoma bitnoj oblasti, ali i kao upozorenje društvu koje je dozvolilo da se nađe u ovakvoj situaciji. Celokupna godišnja izdvajanja za kulturu, dakle sve plate, svi troškovi održavanja, svi kostimi, scenografije, izložbe, štampa, računi za struju ili honorari za umetnike, iznose manje od jedan odsto državnog budžeta ili 80 miliona evra“, navodi se u saopštenju. Ta inicijativa je ocenila da se do povećanja ulaganja u kulturu može doći ako se pogleda u neke od „bizarnih troškova koje imaju država ili grad Beograd“.
   „Za izgradnju gondole na Kalemegdanu, država i Grad Beograd izdvojili su 15 miliona evra, za novogodišnju rasvetu u proseku 1,3 miliona godišnje, za muzičku fontanu četiri miliona evra, za jarbol na Ušću oko tri miliona, a za izgradnju nacionalnog stadiona planiraju ulaganje od preko 100 miliona evra. Umesto korupcionških, bizarnih ili potpuno štetnih projekata, zahtevamo da prioritet budu ulaganje u kulturu, obrazovanje, javni prevoz, zdravstvo ili socijalnu zaštitu“, dodaje se.
   U saopštenju se podseća na istraživanje Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope prema kojem Srbija u regionu troši ubedljivo najmanje po glavi stanovnika za kulturu – samo 11 evra, što je prema oceni inicijative „skandalozno malo“ u poređenju sa Slovenijom koji troši 78, Hrvatskom 39, ali i Crnom Gorom i Makedonijom koje troše 36, odnosno 28 evra.

„Odbrana proleća” u Tribini mladih KCNS

   Promocija zbirke pesama Sunčice Radulović Torbice „Odbrana proleća” je održana u utorak 19.novambra u 19 časova u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, Katolička porta 5. Osim autorke, o knjizi su govorili recenzenti dr Marija Jeftimijević Mihajlović i Miroslav Aleksić. Program je vodila glumica Biljana Mrmoš, koja je i čitala pesme iz knjige. U muzičkom delu programa nastupile su pijanistkinja Staša Stamenković i vokalna solistkinja Anastasija Grk.

Poezija Maše Seničić u CK13

   Promocija knjige poezije Maše Seničić „Povremena poput vikend-naselja” je održana u utorak 19.novembra od 20 časova u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića 13. Program je realizovan u sklopu projekta „Tekst je prisutan”, podržanog od Gradske uprave za sport i omladinu.

Istekao rok za dodelu godišnjih nagrada KCV "Miloš Crnjanski"

  Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" zakljičio je prijavljivanje kandidata za dodelu četiri godišnje nagrade za stvaralačke rezultate u kulturi i umetnosti i unapređivanju kulturnog života, uvažavajući sve posebnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Kako se navodi u saopštenju Kulturnog centra, dodeljuju se sledeće nagrade: 1. Iskre kulture - dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo mladom autoru do 35 godina. Delatnosti (kulturnog stvaralaštva); književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo), muzika (stvaralaštvo, inerpretacije), likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosi i arhitektura, scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples), kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo, umetnička fotografija i digitalno stvaralaštvo i multimedija.
   2. Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost - dodeljuje se pojedincu u oblasti očuvanja i razvijanja višejezičnosti i kulturne baštine nacionalnih zajednica koje tradicionalno žive u AP Vojvodini i doprinose međusobnom uvažavanju i upoznavanju različitih jezika, kultura u Vojvodini. 3. Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa - dodeljuje se za doprinos pojedincu u istraživanju, zaštiti i korišćenju duhovne i materijalne kulturne baštine u AP Vojvodini. 4. Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno stvaralaštvo/rad- dodeljuje se pojedincu za dugogodišnje kontinuirano umetničko stvaralaštvo, koje je obeležilo vreme u kom je nastajalo, predstavljajući trajno kulturno dobro AP Vojvodine.
   Nagrada se sastoji od umetničkog predmeta i novčanog iznosa. Konkurs je bio otvoren do 15. novembra 2019. godine.. Za sve informacije Kulturni centar Vojvodine može se kontaktirati putem telefona 021/4754-128, 021/4754-148 i imejl adrese: office@zkv.rs. Više na www.kcvmc.rs.

Izložba "Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat"

izlozba

   Svečano otvaranje izložbe "Sto godina od dolaska prvih kolonista u Banat (1919–2019) : Identitet sačuvan u slici i sećanju" održano je u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u petak 15. novembra 2019. godine u 19 časova. Autor izložbe je Rajka Grubić, muzejski savetnik - etnolog u Narodnom muzeju Zrenjanin. Izložba će biti otvorena do 20. januara 2020. godine. Ulaz je slobodan. Protekao je ceo jedan vek od prvog planskog naseljavanja Vojvodine srpskim dinarskim stanovništvom. Ova vremenska distanca, zatim geografska udaljenost od matice (bez obzira na još uvek relativno žive veze sa zavičajem), multietnička sredina kao i ekonomski napredak, društvene promene, raspad države i rat devedesetih godina 20. veka koji karakteriše veliki izbeglički talas novog dinarskog stanovništva, tranzicija i globalizacija... značajno su uticali na kulturno nasleđe i identitet ovog dela srpskog stanovništva.
   Stanovništvo koje je kolonizovano nakon Prvog svetskog rata, pored sopstvenog kulturnog nasleđa prenetog iz zavičaja, u velikoj meri poprimilo je i određene elemente kulturne tradicije autohtone sredine (poput čestitanja i praćenja Božića, praćenja kuma, okupljanja na roglju...), što se može pripisati vremenskoj distanci i dužim suživotom sa ostalim narodima u multietničkoj sredini Banata. Sa druge strane, kod stanovništva koje je kolonizovano nakon Drugog svetskog rata, zahvaljujući kraćoj vremenskoj distanci kao i boljoj komunikaciji sa maticom, kulturno nasleđe se i dalje živo neguje. Osoben nacionalni i kulturni karakter, kao i sam osećaj pripadnosti, najčešće se ispoljava putem folklora (preko koga se predstavljaju igre, pesme, nošnje i običaji rodnog kraja), ali i putem jezika (i danas je u velikoj meri prisutna ijekavica, karakterističan dijalekat kao i specifični nazivi za pojedina jela, predmete...).
   Ispoljavanje identiteta je dinamička kategorija podložna zakonima društvenih i ekonomskih promena što potvrđuju i savremeni festivali i kulturne manifestacije koji predstavljaju ne samo novonastale prenosioce tradicije i etno-nasleđa već i snažno sredstvo za animiranje turista i afirmaciju lokalne zajednice.

"Uzbudljivi gradovi" na slikama pančevačkog umetnika

   U pančevačkom Narodnom muzeju otvorena je izložba slika "Uzbudljivi gradovi" mladog umetnika Vuka Vučkovića. Na izložbi je premijerno predstavljeno i delo na kojem je prikazao svoje rodno mesto Pančevo. Veliki broj Pančevaca došao je na otvaranje izložbe koja je upriličena na Dan grada . Serijom slika "Uzbudljivi gradovi" Vučković detaljno predstavlja panorame gradova, ističući detalje i objekte koje ih čine jedinstvenim i prepoznatljivim.
   Serijal je započeo 2015. godine i od tada je kroz svoj rad predstavio sedam gradova Beograd, Njujork, Novi Sad, Čikago, London i Beč a pre mesec dana završio je i sliku na kojoj je prikazao svoj rodni grad Pančevo. "Ovo je naravno umetnost ali ovo je i težak fizički i zanatski rad. To zaista zahteva izuzetnu posvećenost i veliko strpljenje. Pančevci su došli u zaista velikom broju, što mi je drago …Volim kad je muzej pun ljudi. Ako pogledate ispred slike Pančeva ogroman broj naših sugrađana traži svoje zgrade,svoj kraj ili već neke poznate građevine Pančeva", objašnjava Miroslav Birclin, direktor Narodnog muzeja Pančevo.
   Vučković je dobitnik i ovogodišnje Novembarske nagrade grada. "To mi mnogo znači, pogotovo što sam relativno na početku svoje karijere, ovo je 10 godina od moje prve samostalne izložbe tako da ću imati, nadam se,još puno vremena ispred sebe da se odužim gradu Pančevu. Nagrada se sastojala i iz novčanog dela i ja sam i na samoj dodeli izjavio da uskoro osnivam fond za mlade umetnike do 26. godine sa teritorije Pančeva i celokupni deo novčane nagrade će ići u taj fond", napominje Vučković. Izložba "Uzbudljivi gradovi- Pančevo" je otvorena do 8. decembra.

Dogovoren budžet EU za 2020. godinu

dogovoren

   Vlade zemalja članica Evropske unije, Evropski parlament i Evropska komisija postigli su dogovor o budžetu EU za 2020. godinu, koji predviđa veća sredstva za borbu protiv klimatskih promena, zaštitu evropskih granica i uspostavljanje evropskog satelitskog sistema, javlja agencija Rojters. Budžet za 2020. godinu je poslednji godišnji plan potrošnje iz sedmogodišnjeg budžetskog programa EU koji je ograničen na 1,0 odsto bruto domaćeg proizvoda evropskog bloka. EU se obavezala da će naredne godine finansirati projekte vredne 168,7 milijardi evra, od čega je 21 odsto namenjeno za mere borbe protiv klimatskih promena.
   Budžet za 2020. godinu predviđa se oko 60 milijardi evra podrške poljoprivrednicima, ribarstvu i biodiverzitetu, kao i gotovo 59 milijardi evra za smanjenje ekonomskih i socijalnih razlika između evropskih regija. Osim toga, gotovo 25 milijardi evra opredeljeno je za podršku istraživanju i inovacijama u EU, za programe obrazovanja mladih, mala i srednja preduzeća i evropsku satelitsku šemu "Galileo" koja će EU učiniti nezavisnim od Sjedinjenih Država. Još 14 milijardi evra izdvojeno je za finansiranje evropske bezbednosti, humanitarne pomoći i novoformirane evropske pogranične garde sa 10.000 operativaca. Sledeći sedmogodišnji budžet važiće od 2021. do kraja 2027. godine. O njemu se trenutno vode teški pregovori, jer više neće uključivati Britaniju koja je davala veliki doprinos, pošto London želi da napusti EU 31. januara 2020. godine.

Test samostalnosti od 1. marta 2020.

test

   Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ušao je u skupštinsku proceduru, nakon izmena koje su usledila posle tribina održanih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu koji su bili otvoreni za javnost. Vlada Srbije je saopštila da su dobijeni komentari pomogli kako bi se mere dodatno usaglasile sa potrebama tržišta. Usvojen je predlog da se primena testa samostalnosti pomeri na 1. mart 2020. godine, umesto od početka naredne godine, kao što je bilo prvobitno planirano, dok će mere podsticaja biti dostupne od 1. januara 2020. godine, kao što je ranije najavljeno. To daje više vremena svima kojima je potrebno da usklade svoje poslovanje sa najavljenim merama. Test samostalnosti je takođe pretrpeo izmene kako bi se rešile sve nedoumice, čime su usaglašeni stavovi sa stavovima najvećeg dela IT zajednice. "Ministarstvo finansija je uvažilo opravdane primedbe i korigovalo pet od devet predloženih kriterijuma testa samostalnosti, kako bi se postigla preciznija implementacija i eliminisao prostor za široko tumačenje koje bi neopravdano moglo implicirati nesamostalnost preduzetnika", saopštila je Vlada Srbije.Konkretno, od posebnog značaja su sledeće izmene kriterijuma testa samostalnosti:

- u drugom kriterijumu se sada pažnja obraća samo na uobičajeno korišćenje prostorija nalogodavca, dok je obezbeđivanje materijala od strane nalogodavca isključeno, a korišćenje opreme je prebačeno u peti kriterijum, gde je posebno naglašeno da korišćenje specijalizovane opreme potrebne za određeni posao neće biti indikator nesamostalnosti.

- iz trećeg kriterijuma je uklonjen deo vezan za rukovođenje i prebačen u peti kriterijum, gde je takođe naglašeno da se rukovođenje koje nastaje uobičajenim naručivanjem i praćenjem toka obavljanja posla od samostalnog preduzetnika, neće smatrati indikatorom nesamostalnosti.

- iz petog kriterijuma je isključen uobičajen timski rad, kako bi se izbegla široka tumačenja koja bi neopravdano mogla ukazati na nesamostalnost.

- u kriterijumu broj osam je iz zabrane obavljanja delatnosti za druge nalogodavce isključena zabrana koja se odnosi na ograničen broj direktnih konkurenata nalogodavcu.

- u devetom kriterijumu je dodatno specificirano da u broj od 130 dana rada za jednog nalogodavca godišnje ulazi bilo koji period u toku određenog radnog dana.

   Navedenim izmenama se podstiče dodatna pravna sigurnost, kako kompanijama koje sarađuju sa preduzetnicima, tako i samih preduzetnika koji rade direktno za klijente u inostranstvu.
   Iz Ministarstva finansija se naglašava da Vlada Republike Srbije ostaje posvećena daljem unapređenju poresko-pravnog okruženja, sa posebnim akcentom na podršku daljem snažnom razvoju ekonomije zasnovane na znanju. U tom smislu se podseća da su od ove godine uvedeni poreski podsticaji kojima se kompanijama koje uspešno komercijalizuju intelektualnu svojinu nastalu u Srbiji i značajno ulažu u istraživanje i razvoj, omogućava da na legalan način praktično ne plaćaju porez na dobit, kako bi ova sredstva mogli da usmere u dalja ulaganja.
   Paketom mera koji je u okviru zakona Vlada uputila Skupštini na usvajanje, direktno se podstiče i zapošljavanje mladih i nezaposlenih lica, čime se kompanijama olakšava da više ulažu u razvoj njihovih veština i brže uključivanje u procese rada. Proširenjem mere oslobođenja poreza i doprinosa za početnike u poslovanju i na inovativne kompanije, omogućeno je i lakše pokretanje posla i razvoj inovativnih ideja.

Vrbas: Prva tužba za lažni ujed psa

vrbas

   U Vrbasu je pokrenut prvi sudski postupak zbog lažnog prijavljivanja ujeda pasa lutalica. To se smatra istorijskom prekretnicom, s obzirom na to da dosad nije bio odbačen nijedan zahtev za nadoknadu štete zbog ujeda napuštenih pasa, za šta se iz opštinskog budžeta godišnje izdvajalo i do 20 miliona dinara. Otkrivanju prevare doprinelo je davanje većih ovlašćenja Komisiji za utvrđivanje osnova i visine nadoknade štete nastale usled ujeda pasa, a naročito uključivanje lokalne policije u istragu sumnjivih prijava. Problematičan slučaj dogodio se u selu Kucura. Opštinsko pravobranilaštvo i Komisija za utvrđivanje naknade štete za ujede pasa zatražili su sudskomedicinsko veštačenje povređivanja u prijavljenom uličnom napadu lutalice u Kucuri. Veštak je izričito odbacio mogućnost da je prijavljena povreda nastala ugrizom psa.
   Nalaz veštaka predstavlja iznenađenje, budući da se opštinski pravobranilac u parničnim predmetima za naplatu nematerijalne štete zbog napada i ujeda pasa dosad pojavljivao samo kao nemi posmatrač, jer su svi dokazi bili na strani tužitelja. "Iskazi onih koji traže obeštećenja svode se mahom na to da ih je ujeo neki crni ili žuti pas srednje visine. Neki su čak i menjali iskaze, što je sud prihvatao s razumevanjem, "jer su bili pod stresom kad su davali prvu izjavu". Visoke naknade, do 100.000 dinara pojedinačno, dobijali su i oni koji su pali s bicikla, jer ih je napao neki pas, koji je posle pobegao", navodi Zlatko Antić, koordinator službe zoohigijene u Javnoj agenciji za zoohigijenu i poljoprivredu (JAZIP) u Vrbasu.
   Donošenjem novog opštinskog pravilnika o nadoknadi štete za ujede, lekarima je zabranjeno da napišu da je nekog ujeo pas lutalica. "Ujed može biti i od psa koji ima vlasnika, što se vrlo često i dešava. Lekari opšte prakse, takođe, ne smeju da potvrde, nego samo da postave sumnju na ugriz psa", istakla je Mirna Paroci, opštinski pravobranilac u Vrbasu.
   Traume su posebna, napominje Antić, izveštaji lekara, koji su opisivali traume žrtava pasa lutalica. "Nesanica, košmari, halucinacije, strah da se izađe na ulicu, pa čak i mokrenje u krevet, sve su to medicinski utvrđene posledice doživljenih napada pasa lutalica", ukazuje Antić.
   U prihvatalištu JAZIP trenutno je smešteno oko 250 pasa. Boksovi su prebukirani, zbog čega su zoohigijeničari primenili program CNR (catch-neuter-release, ili u prevodu: uhvati-steriliši-pusti), kojim je od juna ove godine na ulice vraćeno oko stotinu pasa. "To su psi koji više ne mogu da se razmnožavaju, a pre puštanja je provereno da nisu agresivni, pa mogu biti samo lažno optuženi da su nekog ujeli", naglašava Antić.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize