nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

03.jul 2018.

Vreme je godišnjih odmora

vreme

Poštovane koleginice i kolege,

   Vreme je godišnjih odmora. Stoga i Vama želimo da se odmorite od obaveza koje su iza Vas i da se pripremite za izazove koje nosi naredna (i sledeće tranzicione, čitaj evrointegracione (ma šta god to značilo), prim. ured.) godina: opet novе izmene Zakona o radu, nov Zakon o štrajku, Zakon o javnoj upravi (sa platnim razredima), nov Građanski zakonik i bar dvadesetak sistemskih zakona, racionalizacija (otpuštanje) zaposlenih u javnom sektoru, zastara neuplaćenih doprinosa, povezivanje staža, nove strategije za smanjenje nezaposlenosti, siromaštva, nasilja nad ženama i devojčicama, strukturne i penzione reforme, socijalne karte sređivanje stanja u javnim i državnim preduzećima, nova minimalna cena rada, ....
   Poštovane koleginice i kolege dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo bednim primanjima, platama najmanjim u Evropi i u regionu, često i bez plaćenih doprinosa i poreza, bez toplog obroka i regresa, naknade za odvojini život, .... obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim vestima i novostima, pravnim savetima, aktuelnim podacima, kao i drugim redovnim rubrikama na sajtu krenuti iza 15. avgusta. U međuvremenu, ukoliko za to bude potrebe, obaveštavaćemo Vas saopštenjima, ali kako stvari stoje (bar dok zaključujemo ovaj broj Vesti), sasvim sigurno da će i letos socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje biti samo “mrtvo slovo na papiru”.

Ugodan odmor želi vam uredništvo sajta!

.....................................................................................................

Ubuduće dovoljno i 100 potpisa za javnu raspravu na lokalu

   Građani Srbije mogu od 28. juna sa najmanje 100 prikupljenih potpisa da predlože sprovođenje javne rasprave u svojim lokalnim sredinama na bilo koju temu, od rekonstrukcije parkova i ulica, osnivanja različitih manifestacija, do stopiranja projekata za koje smatraju da su štetni za njihovu opštinu ili grad. Ovu mogućnost od nedavno pružaju nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, a odnose se na situaciju kada su lokalne samouprave već najavile određene odluke, kako bi se na predlog građana, pre usvajanja, o njima raspravljalo. Odbornici po ovom zakonu nisu dužni da raspravljaju o ovoj inicijativi, ali nadležni smatraju da je ovakva građanska inicijativa "signal" lokalnim poslanicima, koji bi pre donošenja konačne odluke, trebalo da znaju mišljenje određene grupe građana.
   S druge strane, ukoliko se prikupi pet procenata potpisa punoletnih građana, opštine i gradovi su dužni da se u roku od 60 dana izjasne o željama građana. Zakon se najvećim delom bavi organizacijom opština i njihovim organima, a pored odredbe koja omogućava da sa najmanje 100 potpisa građani predlože sprovođenje javne rasprave, još jedna novina je ušla u zakon i obavezna je za sve opštine i gradove u Srbiji. "Uvođenje obaveze opština i gradova da kada pripremaju budžet za narednu godinu moraju da sprovedu javnu raspravu, da građani imaju mogućnost da daju svoje predloge šta je to što smatraju da je najznačajnije što treba da se u narednoj godini finansira, izgradi, obnovi ili nabavi", napominje Mogić.
   Javna rasprava će moći da se održi na nekoliko načina, bilo izjašnjavanjem na za to određenim mestima, šalterima, trgovima, ili u kancelarijama lokalnih samouprava ili putem interneta. "Procenat građana koji može da pripremi legitimnu građansku inicijativu je fiksiran na pet posto birača. Nije kao do sada, kada je bilo najmanje petnaest odsto i kada su opštine svojim aktima utvrđivale koliko iznosi taj procenat", objašnjava Mogić.
   Gradovi i opštine su, prema novinama u zakonu, dužne i da obaveste građane da su, na primer, počele da pripremaju određena dokumenta koja se tiču funkcionisanja lokalnih samouprava. Lokalne samouprave imaju obavezu da u narednih devet meseci usklade svoje statute sa zakonom kao i da donesu dokumenta koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona.

Tužioci: Neophodna dalja rasprava o ustavnim amandmanima

   Povodom mišljenja Venecijanske komisije o Nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatra da je neophodno nastaviti javnu raspravu kako bi se u razmeni argumenata, pronašla najbolja rešenja za budući Ustav. Udruženje tužilaca navodi da je Komisija kritikovala rešenje po kome je izbor javnih tužilaca poveren Narodnoj skupštini, dok je u odnosu na izbor Vrhovnog javnog tužioca u Narodnoj skupštini navela da izbor ne sme biti poveren prostoj skupštinskoj većini, kako je predloženo Nacrtom amandmana. "Jasno je istaknuto da rešenje, po kome bi javni tužioci bili odgovorni Narodnoj skupštini, nije dozvoljeno", tumači Udruženje tužilaca. Dalje dodaje da je u mišljenju Komisije u odnosu na predloženi položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca opisana zabrinutost za hijerarhijski odnos javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i ukazano na neophodnost razvoja mehanizama interne nezavisnosti od hijerarhijskog uticaja.
   U pogledu sastava i izbora članova Visokog saveta tužilaca, Komisija je konstatovala da predloženi sastav Saveta nije odgovarajući i da je u suprotnosti sa idejom da treba da izražava pluralizam mišljenja, koji vodi jačanju kredibiliteta i poverenja građana u sistem.
   Ministarstvo pravde Srbije je nakon godinu dana javne rasprave, sastavilo Nacrt amandmana na Ustav i u aprilu ga prosledilo VK na mišljenje. VK je u ponedeljak objavila svoje mišljenje u kome je podržala nova rešenja uz niz sugestija za njihovo korigovanje i unapređenje.
   Udruženje javnih tužilaca je konstatovalo da je mišljenje Venecijanske komisije u skladu sa primedbama koje je Udruženje isticalo tokom javne rasprave, uz sličnu ili istu argumentaciju.

Upis imovine kod notara, nema više šaltera

   Građani od 01. jula prilikom kupovanja nepokretnosti - stana, placa, zemljišta, mogu da kod javnog beležnika uknjiže svoju nekretninu i uvedu je u poresku evidenciju na licu mesta, bez odlaska u nadležne službe Katastra i Poreske uprave. Javni beležnici otpočinju elektronsku dostavu isprava koje se odnose na poslove prometa na nepokretnostima, i to nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, Poreskoj upravi i poreskim administracijama lokalnih samouprava - opština i gradova, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja i građevine. Kako se navodi, do sada su građani, nakon zakazane posete kancelariji javnog beležnika radi obavezne potvrde pravnog posla, morali neposredno da odlaze na šaltere Poreske uprave, opštinske ili gradske uprave, kao i šalter nadležne službe katastra nepokretnosti.
   Kancelarije javnog beležnika preuzele su obavezu da primerke isprava - ugovora o kupoprodaji, ugovora o poklonu i drugo, umesto građana u elektronskom obliku dostavljaju nadležnim službama putem aplikacije „Promet nepokretnosti" i time je kancelarija javnog beležnika postala dovoljna tačka za pristup građana u vezi sa svim obavezama koje se odnose na overu ugovora o prometu nepokretnost.
   Nova aplikacija za promet nepokretnosti za javne beležnike - „Promet nepokretnosti" koju je izradilo Ministarstvo pravde, koristi podatke i šifarnike Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i podatke o prometu nepokretnosti putem veb servisa automatski šalje aplikaciji e-šalter. Pored toga što pojednostavljuje usluge prometa nepokretnosti građanima, nova aplikacija omogućava državnim organima da podatke dobiju istog dana u mašinski čitljivom jeziku, te se proces automatizuje i štedi se vreme na obradi predmeta u Katastru. Aplikacija u potpunosti podržava obavezu elektronske dostave koju javni beležnici imaju od 1. jula, prema Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, navodi se u saopštenju.

Potpisan sporazum sa 10 opština u vezi sa inkluzijom Roma

   Sporazuma u okviru programa IPA 2016 "Podrška EU inkluziji Roma - Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma'' potpisan 29. juna sprovodiće se u opštinama: Lebane, Vršac, Surdulica, Doljevac, Mladenovac, Pirot, Smederevska Palanka, Aranđelovac, Bečej i Loznica.
   Državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović izrazila je zadovoljstvo zbog početka sprovođenja komponente 1. ovog programa, ali i zbog izbora baš ovih jedinica lokalne samouprave u kojima će se komponenta realizovati. Ona je navela, saopštilo je ministarstvo, i da Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti upoznat sa merama koje su sprovođene na polju inkluzije Roma i Romkinja tokom prethodnog perioda kao i sa planovima koji su navedeni za predstojeći period. Ona je navela da je ključna reč u procesu koji je upravo zajedno započet - "održivost''. "Uz materijalnu podršku naših partnera iz Evropske unije i logističku podršku Stalne konferencije gradova i opština, bićete u mogućnosti da uspešno započnete željene korake ka osnaživanju romske zajednice u vašim opštinama", rekla je Božović. Državna sekretarka istakla je da je jedan od prioriteta ovog projekta stvaranje mobilnih timova za inkluziju Roma i Romkinja, a vodeća uloga u timovima namenjena je koordinatorima za romska pitanja.

Srpski policajci tokom sezone sa kolegama u Crnoj Gori

srpski

   Na osnovu Protokola o saradnji, tokom turističke sezone, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije svakodnevno će od 1. jula do 1. septembra 2018. godine raditi sa kolegama u Crnoj Gori – Baru, Budvi i Herceg Novom. Sa crnogorskim kolegama, u ovom periodu, rade po jedan uniformisani policijski službenik i kriminalistički policajac iz Srbije. Građani Srbije koji borave na crnogorskom primorju tokom navedenog perioda, mogu se obratiti policajcima radi informacija i pružanja pomoći na sledeće brojeve telefona::kriminalističkom policajcu u Baru: +381 66/889-7371, Budvi: +381 66/889-7373, Herceg Novom: +381 66/889-77375, kao i uniformisanom policijskom službeniku u Baru: +381 66/889-7372, Budvi: +381 66/889-7374 i Herceg Novom: +381 66/889-7376.

Savet UN usvojio izveštaj o ljudskim pravima za Srbiju

   Savet za ljudska prava UN usvojio je 29. juna, na svom 38. zasedanju u Ženevi, izveštaj Radne grupe za Univerzalni periodični pregled za Srbiju, u kojem stoji da je naša zemlja pokazala posvećenost zaštiti ljudskih prava načinom na koji se pripremala i učestvovala u Trećem ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR). Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović, je tim povodom rekla da je najbolji pokazatelj ove tvrdnje jačanje institucionalnih kapaciteta u pripremi za ceo proces, jačanje samog izveštajnog procesa, uključenost svih relevantnih domaćih aktera u pripremi za Treći ciklus, kao i visok nivo saradnje koji je postignut među njima. "Srbija će težiti i u budućnosti da poveže proces izveštavanja ka ugovornim telima Ujedinjenih nacija sa Ciljevima održivog razvoja, i da ostaje posvećena Univerzalnom periodičnom pregledu i saradnji sa Savetom za ljudska prava UN", istakla je Paunović. Srbija je kroz Treći ciklus UPR prošla u januaru ove godine, i u ovom procesu od država članica UN dobila 190 preporuka, od kojih je prihvaćeno 175, a notirano 15 preporuka.
   U dijalogu sa delegacijom Srbije učestvovalo je 86 zemalja članica UN koje su tom prilikom pohvalile postignuti napredak Srbije u prethodne četiri godine u svim oblastima od značaja za ostvarivanje ljudskih prava. Paunović ističe da je Savet za ljudska prava UN posebno naglasio značaj uspostavljenog Saveta Vlade za praćenje primene preporuka ugovornih tela UN za ljudska prava čiji je rad umnogome olakšao izradu izveštaja Srbije za ovaj ciklus UPR. Srbija je jedina država u regionu i jedna od retkih država u svetu koja ima sistemski način praćenja svih preporuka UN, koji je pohvaljen i od Saveta za ljudska prava UN.

Zlatanović: Srbija posvećena demokratiji i vladavini prava

   Šef Stalne misije Srbije pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Dejan Zlatanović, prilikom usvajanja izveštaja radne grupe, još jednom je naglasio da je Srbija posvećena demokratiji i vladavini prava, kao i da preduzima sve neophodne mere kako bi ojačala sprovođenje istih u praksi. Takođe je istakao da saradnja sa samim Ujedinjenim nacijama značajno doprinosi promociji i zaštiti ljudskih prava u Srbiji, dok je saradnja sa Kancelarijom Visokog komesara za ljudska prava, Kancelarijom UN u Srbiji i Misijom OEBS u Srbiji, pomogla u velikoj meri celom procesu u okviru Trećeg ciklusa UPR. "Srbija čvrsto veruje u mehanizme Ujedinjenih nacija, njihov pozitivan uticaj na društva naših zemlja i šire, kao i u njihov doprinos regionalnom i globalnom miru i stabilnosti. Ovakav dijalog treba uvek sprovoditi na jedan objektivan, depolitizovan i nezavisan način, kao što su i sama ljudska prava - univerzalna i neotuđiva", naveo je ambasador Zlatanović.

Ispraćen poslednji voz sa Glavne železničke stanice

ispracen

   Voz iz Beograda za Budimpeštu koji je u subotu 30. juna uveče u 21.40 sati, ispraćen uz pesmu "A sad adio", bio je poslednji polazak sa Glavne železničke stanice. Železničko službeno mesto "Beograd - Glavna stanica" time je i zvanično zatvoreno, a zgrada iz 1884. godine će, kako je najavljivano, biti pretvorena u Istorijski muzej Srbije. Mnogi su želeli da se fotografišu pored poslednjeg voza koji je krenuo sa Glavne železničke stanice ne skrivajući osmehe, ali i pokoji nostalgičan pogled, navodi "Blic". Svi putnički vozovi od 1. jula polaze iz železničke stanice Beograd centar, poznatije kao Prokop, sem voza za Bar koji kreće sa stanice Topčider. Voz za Bar će privremeno ići sa stanice Topčider zbog ukrcavanja automobila na voz, a u planu je da polazi iz Zemuna gde treba da bude završena stanica, kao trajno rešenje za polazak barskog voza.

Svake godine u Srbiji nestane opština veličine Bečeja

   Svake godine u Srbiji je manje oko 36.000 stanovnika što je broj stanovnika opštine veličine Bečeja ili beogradske opštine Savski venac, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Od 2007. do 2017. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 392.000, navodi RZS. Depopulacione tendencije stanovništva s negativnom stopom rasta i negativnim prirodnim priraštajem zabeležene su u Regionu Vojvodine krajem 80-ih godina prošlog veka, a u ostalom delu Srbije početkom 90-ih, i one su još prisutne, konstatuju u RZS. "Prema izloženim indikatorima i prema projekciji broja stanovnika, zaključak je da će se odvijati i u budućnosti", kaže se u saopštenju RZS. Od ukupnog broj opština (169) u Srbiji stopa prirodnog priraštaja u prošloj godini pozitivna je u samo šest opština.Prema njihovim podacima, u Srbiji u 2017. godini živorođeno je 64.894 lica, a umrlo je 103.722 lica, što čini da je prirodni priraštaj u minusu i to - 38.828, a navedeni podaci su rezultat kumuliranih negativnih demografskih efekata tokom dužeg perioda, kažu u RZS. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,5 promila (povećanje za 0,4 promila u odnosu na 2016).
   U Beogradskom regionu je, kao i u 2016, zabeležena najniža negativna vrednost prirodnog priraštaja (-2,2 promila), dok se najviša negativna vrednost prirodnog priraštaja, koja je zabeležena u Regionu Južne i Istočne Srbije (-8,1 promila), povecala za 0,3 promila u odnosu na 2016. Nepovoljne tendencije u prirodnom kretanju stanovništva Srbije, a posebno regionalne razlike, mogu se potpunije sagledati na nivou opština kažu u RZS. Najveći broj dece, (39. 111), rodile su žene starosti od 25 do 34 godine, a prosečna starost majke je 29,8 godina. U gradskim naseljima, prosečna starost majke je 30,6 godina, a u ostalim naseljima 28,1 godina dok je učešće broja živorođenih u gradskim naseljima 67,5 procenata, a u ostalim naseljima je 32,5 odsto od ukupnog broja živorođenih.
   U Srbiji je, prema podacima za 2017. godinu, registrovano 103.722 umrla lica (51.756 muškaraca i 51.966 žena), a prosečna starost umrlih u Srbiji je 75,1 godina. Najveći broj umrlih je u starosnom intervalu od 75 do 84 godine. Posmatrano po polu, među licima te starosti, više umiru žene (20.480) od muškaraca (16.955). Zabrinjavaju podaci da je broj umrlih nasilnom smrću blago porastao u odnosu na prethodne godine i u 2017. godini iznosi 2.987, a broj samoubistava je za 43 slučaja veći nego u 2016. godini i iznosi 1.005. Vodeći uzrok smrti kod oba pola bile su bolesti sistema krvotoka, a od ovog uzroka umrlo je 53 668 lica (51,7 procenata od ukupnog broja umrlih lica), i to: 24.362 muškarca i 29.306 žena. Drugi uzrok smrti po učestalosti umiranja su tumori, od koga je u 2017. godini umrlo 21.944 lica (21,2 odsto od ukupnog broja umrlih), odnosno 12.342 muškarca i 9.602 žene.

Interesovanje za ulazak u Narodni muzej ne jenjava

   Interesovanje ne jenjava i učinićemo sve da ubrzamo proceduru pregleda posetilaca pre nego što uđu da vide našu stalnu postavku, kazala je Tanjugu izvršna direktorka Narodnog muzeja Gordana Grabež. Narodni muzej je otvoren 28. juna multimedijalnim spektaklom nakon 15 godina i u toku te noći ga je posetilo blizu 1000 ljudi.

Sremska Mitrovica: Izložba o velikom ratu i srpskoj golgoti

   U sremskomitrovačkoj galeriji Lazar Vozarević je otvorena izložba Dragana Martinovića. Veliki broj posetilaca je bio prisutan, a izveden je prigodan prateći kulturni program. Tematika je veliki rat i priča srpske golgote. Otvaranje nove izložbe Dragana Martinovića u Sremskoj Mitrovici trenutno je jedan od najaktuelnijih kulturnih događaja u nekadašnjem carskom gradu o kome se priča sa posebnim emocijama, ako je sudeći prema našoj anketi. Otvaranje je bilo autentično i prikazalo je jedan segment rata, koji i stotinu godina kasnije izaziva posebne reakcije. Umetnik je oslikavao ovu ratnu bajku svojim kičicama od 2011.godine u koju je utkao i zahvalnost sledbenicima i učenicima koji su "kidajući paučinu sa njegovog sveta kožuha i opanaka u njemu pokrenuli volju da otvori neka nova vrata na nepreglednom polju inspiracije". Stručnjaci objašnjavaju da je rat prikazan u pet ciklusa Mali zadušnici, Čuvari ognjišta, Oči nade, Ostajte ovde i Sveto pismo, a svi oni zajedno poručuju Vostani Serbie. Galerija bila je centar okupljanja ljubitelja likovne umetnosti još jednom. Ovu autentičnu i dirljivu za srpski narod izložbu, zainteresovani će moći posetiti sve do kraja avgusta meseca.

Selfi kultura društvenih mreža

selfi

   Definicija selfija se našla u Oksfordskom rečniku, kao fotografija autoportreta snimljenog "pametnim" telefonom ili veb kamerom i postavljenog na društvene mreže. Upravo zahvaljujući pojavi društvenih mreža nastaje čitav niz fenomena od kojih je jedan, možda od najzastupljenijih, selfi. Najčešće mreže na koje ljudi postavljaju svoje selfije su Fejsbuk, Instagram, Snapčet, zatim slede Tviter i ostale. Postoji i čitav niz sajtova koji daju precizna uputstva kako napraviti dobar selfi. Ma koliko kritikovali pojavu selfija, kao izraz narcioidnosti korisnika društvenih mreža, ili kao pokušaja potvrđivanja sopstvene vrednosti, ne možemo negirati njegov uticaj i popularnost na društvenim platformama.
   O selfiju kao prolaznom tinejdžerskom trendu se govorilo i pisalo godinama unazad, međutim taj trend ne jenjava, tako se slobodno može reći da je selfi deo kulture društvenih mreža. Da li su društvene mreže podstakle i povećale narcisoidnost njenih korisnika ili je uobičajena čovekova narcisoidnost samo uspela da se kanališe kroz društvene mreže, pitanje je na koje psiholozi pokušavaju da daju odgovor još od pojave fejk vesti o "selfitisu" kao bolesti hroničnog narcisoidnog poremećaja. Psiholozi se upinju da dokažu kako je upravo pojava selfija uzrokom čitavog niza poremećaja, od povećanja narcisoidnosti do smanjenja empatije i altruizma.
   Parcijalno posmatrajući ovaj fenomen, mimo njegovog istorijskog i civilizacijskog konteksta, zaista se može steći utisak da su baš društvene mreže uzrokovale mnoge devijantne pojave. No ako se samo malo vratimo u prošlost, recimo u prošli vek, shvatićemo da je selfi kultura počela znatno ranije. Promovisanje lažne savršenosti je postalo globalni trend još u 20 veku. Bodibilding, fitnes, izbor za mis sveta, lažna idila savršenih života holivudskih "junaka", sve je to postojalo još pre pojave interneta i društvenih mreža. Autoritet više nije neko ko ima znanje, već ko dobro izgleda. Jedan razbarušen i neuredan naučnik, kakav je bio Ajnštajn, danas bi mogao da prođe samo kao rok zvezda ili učesnik nekog rijaliti programa.
   Na skorašnjem venčanju princa Harija i Megan, veću pažnju svetskoj javnosti su privukli Dejvid Bekam i Džordž Kluni, nego sve ostale zvanice pa i sama engleska kraljevska porodica, toliko je izgled bitan savremenom društvu.
   Selfi kultura ipak nije toliko narcisoidna, kakvom je se želi predstaviti. Narcisima je najvažnije sopstveno mišljenje o sebi. Selfi kultura traži potvrdu društvene zajednice na internetu. Nije okrenuta sebi, već drugima. Selfi se postavlja na društvenu mrežu da bi se dobila potvrda sopstvene vrednosti. To može biti egocentrizam, ali ne nužno i narcizam. Ako nema lajkovanja, selfi je beznačajan, on je neuspeo. To jeste težnja ka lažnoj savršenosti i to telesnoj savršenosti, bez potrebe da se pokažu neke unutrašnje vrednosti, aki uvek kroz potvrdu zajednice, u ovom slučaju internet zajednice određene društvene mreže. To nije dakle potreba samo za lažnom savršenošću, ona je tu sredstvo, već potreba za pripadanjem. Biti prihvaćen od internet zajednice, kroz lajk, i pripadati toj zajednici, to je poenta selfiranja. Ovde nije "drugi moj pakao" po rečima Sartra. Ovde je drugi moj lajk, mojih 15 minuta slave po rečima Endija Vorhola, i moja nova nacija, porodica, prijatelji, religija. Ta virtuelna prihvaćenost i potvrda, je daleko od one tradicionalne hrišćanske i porodične, ali je još dalje od individualističke i narcisoidne.
   Selfi kultura je bekstvo od otuđenosti, kojem je izložen čovek savremene civilizacije i koje internet generacije pokušavaju da prevaziđu na društvenim mrežama, i potreba da se bude prihvaćen, makar u nekoj virtuelnoj zajednici. Selfi kultura je želja otuđenog čoveka da postane deo jedne zajednice i da uspostavi svoj identitet kroz tu zajednicu. Takav identitet jeste surogat onog starog tradicionalnog i porodičnog, uostalom kao i sve u današnjici što je surogat nečeg prethodnog i originalnog.

Knjiga uvek dobro rešenje za beg od svakodnevice

knjiga

   Knjiga je uvek dobro rešenje da se promeni ritam svakodnevnice, da se pročita nešto novo i zanimljivo, ili, jednostavno, korisno utroši slobodno vreme. Da li je leto, vreme odmora i putovanja vreme kada se više čita? Preko leta građani se odlučuju za knjige laganijeg sadržaja, kaže Klaudija Slepčev iz Gradske biblioteke u Novom Sadu. ''To su romani, beletristika, uglavnom ljubavni i istorijski romani, kao i putopisi", rekla je Klaudija.
   U knjižarama su aktuelne akcije i popusti, pa mogu da se pronađu jeftinije knjige ili da se kupe dve po ceni jedne, rekla nam je Katarina Pejčić iz knjižare "Delfi". "Mi se trudimo da se i na tim akcijama nađu vrlo kvalitetne knjige, naravno da cena ponekada može da privuče kupca", napominje Katarina.
   Knjige nam pomažu da se razonodimo, zabavimo i proširimo svoje vidike. Uz omiljenu knjigu leti se sugrađani opuštaju kod kuće ili na plaži, a opredeljuju se za različite žanrove. Za one koji vole da čitaju u društvu, u gradu postoji knjižara sa drugačijim konceptom. U sklopu knjižare ''Bulevar Books'' nalazi se i kafe, pa uz kafu ili drugi napitak možete kupiti i čitati omiljenu literaturu, rekla nam je Vitomirka Trebovac. "Kafe knjižare su nešto što sve evropske metropole imaju kao redovnu gradsku ponudu, to je civilizacijska tekovina i mi volimo da ljudi dolaze u pauzama ili ciljano", rekla je ona.
   Ukoliko imate slobodnog vremena preko leta, želeli biste da ga utrošite čitajući, a niste sigurni u svoj izbor, većina biblioteka i knjižara nude veliki izbor knjiga, ali i top listu najčitanijih naslova, koja vas može opredeliti.

Osnovano Društvo novosadskih književnika

   U Maloj sali Matice srpske u Novom Sadu 27. juna je održana osnivačka Skupština Društva novosadskih književnika (DNK). Tridesetak najznačajnijih i najuglednijih autora svih aktivnih književnih generacija ovoga grada bili su prisutni na osnivačkoj Skupštini i rešili da, u formi nove, reprezentativne i relevantne književne organizacije, obogate kulturni i književni život Novog Sada. Atmosferu ove Skupštine najbolje opisuje obraćanje javnosti Save Damjanova, predsednika DNK. "S obzirom da tradicija okupljanja pisaca u Novom Sadu traje još od 19.veka, kada su Laza Kostić, Zmaj, Jakov Ignjatović i ostali, pored Matice srpske, kao mesta sabornosti, na posebne načine gradili književni život našega grada koji je zbog toga i nazivan Srpskom Atinom - a u 20. veku, pedesetih godina, imali smo emancipatorsku ulogu Tribine mladih, osamdesetih godina i Književnu zajednicu Novog Sada, kao strukovno udruženje koje je jedno vreme radilo izuzetno kvalitetno i bilo jedan od književnih znakova grada - mi, novosadski pisci, rešili smo da osnujemo svoje gradsko udruženje koje će se baviti unapređenjem književnog i kulturnog života u našem gradu, kao i statusnim pitanjima vezanim za poziciju pisaca u našem vremenu.
   Na Skupštini je izabran i Upravni odbor u sastavu Đorđe Pisarev, Bojana Kovačević Petrović, Đeze Bordaš, Zdenka Valent Belić, Stevan Tontić, Nenad Šaponja, a za predsednika Društva je izabran Sava Damjanov.

Petrović: Vreme da zatvorimo priču o platama i penzijama

petrovic

   Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je 1. jula da je vreme da do kraja godine zatvorimo priču o platama i penzijama i da treba krenuti sa javnim investicijama. "Njihovim smanjivanjem kroz tri godine, masa plata i penzija je došla na ekonomski održiv nivo, odnosno na osam odsto BDP u slučaju plata i 11 odsto BDP kod penzija. Sada ih je potrebno zaključati na tom nivou", rekao je predsednik Fiskalnog saveta za nedeljni Blic.
   Rast plata i penzija u budućnosti, prema njegovim rečima, zavisiće od ekonomske snage zemlje i rasta BDP, to znači od investicija. "To znači da kada krajem godine prođe najavljeno povećanje - treba podvući crtu i krenuti sa javnim investicijama", rekao je Petrović. On kaže da je sa platama čista situacija, da bi trebalo da rastu onoliko koliko i BDP, što je oko šest odsto i to je ono što je održivo. Svaki veći rast, smatra on, ne bi valjao, jer nije ekonomski održiv.
   Petrović je naveo da se sada otvara prostor za rešavanje prioritetnih izazova zemlje i da je budžet za 2019. prilika da se napravi odlučan zaokret, a da Fiskalni savet kao važne pravce vidi javne investicije. One bi, kaže, podstakle privredni rast koji nam je neophodan, a veći rast bi stvorio uslove da domaći i privatni sektor više investira i stvara novu vrednost. "Sa ulaganjima u puteve i železnicu ide dobro, preostale su investicije u zaštitu životne sredine, jer Srbija je trenutno među najzagađenijim zemljama Evrope", rekao je Petrović, koji navodi da bi smo od ulaganja u taj sektor imali dvostruke koristi - kvalitetniji život i ekonomske benefite.

Uskoro kolektivne tužbe potrošača protiv nesavesnih prodavaca

   Ministarstvo pravde Srbije radi na izmenama Zakona o parničnom postupku (ZPP) kojima će se omogućiti efikasna primena kolektivne tužbe potrošača protiv nesavesnih pružalaca usluga i prodavaca robe. Kolektivna zaštita potrošača potrebna je u slučajevima povrede zakonskih prava potrošača koja su ugrožena na isti način i od strane istog trgovca. Efikasno je primenjiva u brojnim situacijama poput neispravnih proizvoda, nepravičnih ugovornih odredbi, neizvršenih turističkih putovanja ili zaštite privatnosti podataka, a prema relevantnim pokazateljima većina potrošača odmah bi se priključila svim drugima koji su oštećeni na isti način i pretrpeli istu štetu.
   Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je tim povodom rekao da očekuje da se izmene i dopune ZPP-a u fazi nacrta završe do kraja godine. "Građani će imati zaštitu od nesavesnih pružalaca usluga i prodavaca robe", rekao je Backović i dodao da očekuje kao i da će se Ministarstvo pravde pobrinuti da to bude valjano urađeno, kako bi građani imali benefite, koji su uvođenjem kolektivne tužbe u stvari i predviđeni.
   On je objasnio da je i prošli ZPP predvideo kolektivne tužbe potrošača, ali da je Ustavni sud našao da ta glava nije bila dovoljno kvalitetno razrađena, te da će se ovoga puta to uraditi na pravi način, kako bi kolektivne tužbe bile primenjive u praksi. Backović je naveo da Ministarstvo pravde na toj temi sarađuje sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, da je zadovoljan saradnjom, kao i da se tu prepliću Poglavlje 23, gde je ZPP i Poglavlje 28, pod koje potpada zaštita potrošača, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu Ministarstva pravde.

Počela primena novog Pravilnika o PDV-u

pocela

   Povodom stupanja na snagu Pravilnika o PDV-u 1. jula, Privredna komora Srbije u saradnji sa Poreskom upravom organizovala je niz sastanaka predstavnika poslovne zajednice i nadležnih institucija, radi što kvalitetnije i pravovremene pripreme za primenu tog podzakonskog akta, saopšteno je iz PKS. Prema tom pravilniku u periodu od 1. jula 2018. godine do 30. juna 2019. godine, u postupcima provere pravilnosti podataka u Obrascu POPDV, nadležni poreski organi neće uzimati u obzir pogrešno iskazane podatke koji ne utiču na iznos obaveze za PDV.
   Na sastancima predstavnika poslovne zajednice i nadležnih institucija razmatrano je i kako se unose podaci (osnovica za PDV) u Obrazac POPDV po osnovu razgraničenja troškova, pa je u vezi s tim novina da će se sada podaci o prometu dobara i usluga koji je obvezniku PDV-a obavio drugi obveznik PDV-a ili lice koje nije obveznik PDV evidentirati na osnovu računa o prometu, odnosno na osnovu drugog dokumenta kojim se dokazuju poslovne promene.
   Takođe, predstavnici Poreske uprave su najavili da se izmena Pravilnika neće odnositi na nabavke koje je ostvario obveznik PDV-a, a koji je dužnik za promet drugog obveznika PDV (domaćeg/stranog lica), kao i na iskazivanje podataka po osnovu uvoza dobara, plaćenih avansa, izmene osnovice PDV-a .
   Kod osnovice i PDV-a za primljene i date avanse, predložena su rešenja po kojima bi se osnovica i PDV iskazivali po osnovu primljenih avansa i po osnovu storniranja primljenih avansa, tako da će Poreska uprava u narednom periodu razmotriti taj predlog.
   Kada je u pitanju utvrđivanje i evidentiranje nabavne vrednosti reklamnog materijala bez naknade i poklonima vrednim manje od 2.000 dinara, poreski organ smatra da je potrebno da se u okviru PDV evidencije obezbedi posebna evidencija o prometu (prodaja/nabavka) dobara u skladu Zakon o PDV-u.
   Vrednost po kojoj bi se iskazivali podaci u Obrascu POPDV bila bi vrednost utvrđena u skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u. Na Portalu E - porezi biće tokom jula postavljena elektronska adresa putem koje će poslovna zajednica moći da se obraća Poreskoj upravi za pomoć i dodatna objašnjenja u vezi sa primenom Pravilnika, navodi se u saopštenju.

Ivana Radović heroj borbe protiv trgovine ljudima

   Državni sekretar SAD Majk Pompeo je na Vidovdan proglasio Ivanu Radović za dobitnicu nagrade Heroj borbe protiv trgovine ljudima, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu. Ivana Radović je koordinatorka tima za istraživanje, razvoj i praćenje politika NVO ASTRA, jedne od vodećih nevladinih organizacija koje rade na polju borbe protiv trgovine ljudima. Stejt department je u svom godišnjem Izveštaju o borbi protiv trgovine ljudima promovisao Srbiju na Drugi nivo praćenja, u skladu sa rezultatima koje je Srbija učinila tokom 2017. godine na polju prevencije i borbe protiv trgovine ljudima. Ivana Radović je prva dobitnica nagrade Heroj borbe protiv trgovine ljudima iz Srbije.
   Nagrada je priznanje za njen rad na jačanju odgovora Srbije na problem trgovine ljudima kroz zagovaranje i direktnu saradnju sa institucijama, pripremu i izradu brojnih izveštaja i priručnika, obezbeđivanje pravne podrške žrtvama trgovine ljudima, kao i rad na istraživanju i proceni ugovora o radu kako bi se obezbedila njihova saglasnost sa zakonskom regulativom. Ambasada SAD u Beogradu veruje da će njen primer biti inspiracija generacijama koje dolaze a koje će se baviti prevencijom i borbom protiv trgovine ljudima i borbom za pravdu za njene žrtve Napori koje je Srbija učinila doveli su je na drugi nivo sistema rangiranja uspeha zemalja na polju borbe protiv trgovine ljudima. Sjedinjene Američke Države podržavaju cilj Srbije da dospe na prvi nivo do kraja 2022. godine.
   Sloboda za žrtve, prevencija trgovine ljudima i dovođenje trgovaca pred lice pravde su krajni ciljevi godišnjeg Izveštaja o borbi protiv trgovine ljudima kao i sveukupne politike Sjedinjenih Američkih Država na tom polju. Ambasada SAD će nastaviti da sarađuje sa Srbijom u njenim naporima da ostvari zadate ciljeve, i spremna je da pruži pomoć i podršku Vladi Srbije i nevladinim organizacijama koje se bore protiv modernog ropstva.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize