Baner-veliki-gornji nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

PLAKAT: Svetski dan borbe protiv trafikinga - PLAKAT

.....................................................................................................

02.Jul 2019.

Vreme je godišnjih odmora

   Poštovane koleginice i kolege,

vreme

   Vreme je godišnjih odmora. Stoga i Vama želimo da se odmorite od obaveza koje su iza Vas i da se pripremite za izazove koje nosi naredna (i sledeća/e tranziciona/e, čitaj evrointegracione (ma šta god to značilo), prim. ured.) godina: da li i najavljene novе izmene Zakona o radu, nov Zakon o štrajku, ukidanje zabrane zapošljavanja, Zakon o javnoj upravi (sa platnim razredima), nov Građanski zakonik i bar dvadesetak sistemskih zakona, racionalizaciju (otpuštanje) zaposlenih u javnom sektoru, zastaru neuplaćenih doprinosa, povezivanje staža, nove strategije za smanjenje nezaposlenosti, siromaštva, nasilja nad ženama i devojčicama, strukturne i penzione reforme, socijalne karte sređivanje stanja u javnim i državnim preduzećima, novu minimalnu cena rada, ....

   Poštovane koleginice i kolege dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo bednim primanjima, platama najmanjim u Evropi, ali i u regionu, često i bez plaćenih doprinosa i poreza, bez toplog obroka i regresa, naknade za odvojeni život, .... obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim vestima i novostima, pravnim savetima, aktuelnim podacima, kao i drugim redovnim rubrikama na sajtu krenuti iza 15. avgusta. U međuvremenu, ukoliko za to bude potrebe, obaveštavaćemo Vas saopštenjima, ali kako stvari stoje (bar dok zaključujemo ovaj broj Vesti), sasvim sigurno da će i letos socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje biti samo “mrtvo slovo na papiru”.

Ugodan odmor želi vam uredništvo sajta!

.....................................................................................................

Sezona odmora: Šta sme, a šta ne sme da se spakuje za put?

   Pun gepek hrane, ručni zamrzivač i kese sa "hranom za usput" su tradicionalni elementi koje srpski putnici nose na letovanja. Ipak, ove godine moraćete da razmislite dva puta i ispraznite svoj gepek budući da su zabrane i zaplene na carinama sve strožije. Ukoliko ste planirali da na moru malo roštiljate i iz Srbije ponesete nekoliko kilograma mesa za ovu aktivnost, bilo bi dobro da odustanete, posebno ukoliko odlazite na more u Grčku ili Hrvatsku, jer ove zemlje, članice Evropske unije ne dozvoljavaju unos mesa, mleka i mlečnih proizvoda na svoju teritoriju. Ovo eskplicitno znači dana more u Grčkune možete nositi viršle, šnicle, šunku, sir, mleko, jogurt, pavlaku. Takođe nije dozvoljeno nositi kuvana jela i kvarljive namirnice. Sa druge strane u vašem prtljagu se može naći do pet kilograma svežeg voća i povrća, osim krompira. Možete poneti i dva kilograma mleka u prahu za bebe ili hrane za bebe ili hrane za posebne potrebe, kao i do dva kilograma hrane za kućne ljubimce. Takođe, niko vam neće zameriti ako ponesete pirinač, kečap, makarone, keks, čokoladu, vodu, sokove, sve dok vrednost ovih namirnica ne prelazi 300 evra po putniku.

Letovanje u Hrvatskoj

   Budući da je Hrvatska članica EU, na njenu teritoriju takođe nije dozvoljeno uneti meso, mleko i mlečne poizvode, dok su ostali prehrabreni proizvodi uglavnom dozvoljeni u ograničenim količinama. Ukoliko se spremate za letovanje u Hrvatskoj biće vam dozvoljeno da u svom prtljagu imate: 5 kilograma svežeg voća i povrća, hleb, keks, čokoladu i ostale konditorske proizvode, 2 kilograma mleka u prahu za bebe, hrane za bebe i hrane za posebne potrebe, 5 litara vina, 16 litara piva, 2 litra alkoholnog pića.

Letovanje u Crnoj Gori

  Tokom letovanja na crnogrskom primorju moraćete da na datoj turističkoj desetinaciji obezbedite meso i mleko, dok će vam sa druge strane biti dozvoljeno da iz svoje zemlje donesete slatkiše, testenine i ostale nekvarljive proizvode. Moći ćete da ponesete: 5 kilograma svežeg voća i povrća (osim krompira), kilogram sušenog voća, povrća, sušenih gljiva, sirove kafe, kakaoa, čajeva, litar žestokog pića u originalnoj ambalaži, 5 litara flaširane vode, 5 litara sokova i ostalog bezalkoholnog pića, kilogram konzervirane hrane.

Šta ako poneste nedozvoljenu hranu?

sta

   Ukoliko kod sebe imate dozvoljenu hranu neće vas baš zadržati na granici, ali vam mogu oduzeti kvarljive namirnice poput voća, povrća, mesa, i baciti ga. Što se hrane tiče, mogu oduzeti sve što nije fabrički upakovano i za ličnu upotrebu - rekao je Aleksandar Seničić, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA). Pre odlaska na put turisti bi trebalo da se informišu o određenim namirnicama i količinama koje smeju da unesu u određenu državu na sajtovima Ministarstva spoljnih poslova, Auto-moto saveza Srbije i YUTA informišu. Unos alkohola i duvana na morske destinacije: U vazdušnom i pomorskom saobraćaju dozvoljeno je od duvanskih prerađevina nositi: 200 cigareta ili 100 cigarilosa (težine do 3 grama po komadu) ili 50 cigara ili 250 grama duvana za pušenje. U drumskom saobraćaju dozvoljeno je od duvanskih prerađevina nositi: 40 cigareta ili 20 cigarilosa (težine do 3 grama po komadu) ili 10 cigara ili 50 grama duvana za pušenje. Lica starija od 17 godina u ličnom prtljagu mogu preneti: 1 litar alkoholnog pića sa udelom alkohola većim od 22%, ili 2 litra alkoholnog pića sa udelom alkohola manjim od 22%, ili 4 litra vina, ili 12 litara piva.

Lekovi

   Unošenje gotovih lekova za lične potrebe putnika moguće je u količinama neophodnim za uobičajenu terapiju i to uz posedovanje odgovarajuće medicinske dokumentacije (prepis istorije bolesti, potvrda lekara).

Vanredna sednica skupštine 8. jula

   Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković sazvala je 13. vanredno zasedanje parlamenta za ponedeljak, 8. jul, na zahtev 161 poslanika. Kako je saopšteno iz skupštine, na dnevnom redu biće predlozi odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova parlamentarnih odbora koje su odvojeno podnele poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije Stranke moderne Srbije. Na dnevnom redu biće i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije koji je podnela Poslanička grupa Stranka moderne Srbije.
   Narodna skupština razmatraće i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, zatim Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Pred poslanicima će biti i Predlog odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
   Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 11 časova, dodaje se u saopštenju.

Nova bruka: Kiša kriva što stadion u Kraljevu još nije gotov?

nova

   Balkansko juniorsko atletsko takmičenje neće biti održano u Kraljevu, jer rekonstrukcija atletskog stadiona nije završena. Zato se Balkanijada, koja je trebala da bude otvorena 13. jula, seli u Istanbul. Atletski savez Srbije pokušao je da takmičenje pomeri za 14. septembar, ali je Balkanska atletska federacija to odbila. Vest o rekonstrukciji Atletskog stadiona u Kraljevu dočekana je euforično, pogotovo ako se zna da će to biti najmoderniji stadion u Srbiji. A kruna projekta trebalo je da bude Balkansko atletsko prvenstvo za juniore. Međutim, Balkanijada će se održati u Istanbulu, jer stadion nije rekonstruisan.
   Nadležni iz Grada Kraljeva, kojima je ceo posao bio poveren, kažu da im je planove pokvarilo loše vreme.   "Koliko god to delovalo čudno, ali glavni razlog jesu loše vremenske prilike. Svuda oko nas je voda, zemlja se već duže vreme natapa vodom i nemoguće je raditi dok se sve ne osuši", rekao je za N1 Aleksandar Nestorović, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.
   Rekonstrukcija ovog stadiona koštala je 140 miliona dinara, a finansijeri su ministarstvo privrede i lokalna samouprava u Kraljevu. Ali, kada je aprilu zatraženo da se iz gradskog budžeta odobri dodatnih 16,5 miliona dinara jer je projektant napravio grešku, pojavila se sumnja da posao ipak neće biti završen na vreme. "

Udruženja Starosedelaca: Na ovom mestu poplava nije bilo

   Ivan Matović iz Udruženja Starosedelaca Kraljeva kaže da kašnjenje rekonstrukcije atletskog stadiona nema nikakve veze sa poplavama i lošim vremenskim uslovima. "Osim malo jače kiše, na ovom mestu poplava nije bilo. Međutim, radovi su i pre toga stajali. Jedini razlog za nezavršetak i nepoštovanja planiranog roka jeste nesposobnost i nestručnost ljudi koje okuplja vladajuća koalicija", rekao je Matović za N1. Atletski savez Srbije pokušao je zbog kašnjenja rekonstrukcije stadiona da odloži Balkanijadu u Kraljevu za dva meseca. Takav predlog, nažalost nije prihvatila Balkanska atletska federacija, jer su kalendari svih zemalja odavno usvojeni.

"Domaćinstvo koje su laste izabrale“ iz Bačke Topole

domacinstvo

   Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, pobedio je u takmičenju "Domaćinstvo koje su laste izabrale“. On na farmi ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pobednik će biti nagrađen tonom kukuruza. Laste su prešle nekoliko hiljada kilometara na putu od podsaharske Afrike do salaša porodice Kiš Bičkei, gde su svile gnezda. Prijavu za takmičenje poslala je Norbertova mlađa sestra Rita, bez njegovog znanja. Za pobedu je saznao kada je objavljena u medijima.
   „Nagrada će dobro doći za prehranu više od šezdeset grla stoke, kaže naš domaćin. "Dobićemo tonu kukuruza, verovatno petog jula, kako sam ja čuo, i to puno znači, jer ova količina kukuruza je dovoljna za nedelju dana od prilike. Na imanju trenutno ima gotovo stotinu lasta, legu se dva puta godišnje i do kraja leta biće ih četiri stotine. Svako jutro ustajem u pola pet i moj radni dan počinje uz njihovu pesmu", kaže Norbert. "Imamo 48 gnezda, od toga 40 u jednoj staroj štali. Laste vole starije štale, jer tamo ima drvenih greda", dodao je on.
   Ove godine u takmičenju su učestvovala 44 domaćinstva iz svih krajeva naše zemlje. Prijavljeno je 590 gnezda koja trenutno nastanjuje više od 3500 seoskih lasta. Seoske laste imaju i ekonomsku vrednost. Procenjuje se da one dnevno pojedu tri miliona komaraca i muva. Zahvaljujući malim pticama selicama, uštede se značajna sredstva koja bi bila potrošena na uništavanje tih insekata.

Formirane komisije za zaštitu potrošača

   Primena Zakona o zaštiti potrošača, najavljene izmene tog zakonskog akta, konkretni problemi na terenu, uspešnija međusektorska saradnja, budući zajednički projekti, bile su neke od tema razgovora predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektora za zaštitu potrošača, sa predstavnicma kikindske Gradske uprave, Severnobanatskog upravnog okruga i lokalnog Udruženja za zaštitu potrošača. Primena evropskih standarda u oblasti zaštite potrošača pretpostavlja dodatno usaglašavanje krovnog zakona u toj oblasti. U okviru aktuelnih priprema predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti potrošača, važne su povratne informacije sa terena. Sastanak u Kikindi je tome bio i posvećen.
   Formiranjem komisija, koje su na nivou lokalnih javnih preduzeća imenovane upravo zarad zaštite korisnika usluga, Kikinda je već napravila jedan važan iskorak u toj oblasti. "Dakle, sva ona preduzeća, koja pružaju usluge od ekonomskog interesa za grad, imaju svoje komisije koje se bave žalbama, reklamacijama, prigovorima samih potrošača. Smatram da je to jedan važan iskorak Kikinde u oblasti zaštite potrošača", kaže Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde.
   I na nivou Severnobanatskog okruga konstantno se radi na što boljoj informisanosti, edukaciji i potrošača i trgovaca, kao i na što efikasnom radu nadležnih inspekcijskih službi. Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog okruga ističe: "Mislim da su izuzetno izlazile u susret svim zahtevima, kontrolisale, štitile interese kako potrošača, tako i poslodavaca. Tako da se nadam da će saradnja biti još bolja." Kikindsko Udruženje postoji i radi 12 godina.

U Srbiji godišnje 36.000 lјudi manje, što je opština veličine Bečeja

   U Srbiji je u 2018. godini zabeležen negativan prirodni priraštaj, jer je rođeno 63.975 dece, dok je umrlo 101.655 lјudi, saopštio je 28. juna Republički zavod za statistiku (RZS). Od 2009. do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 360.000, a godišnje smanjenje broja stanovnika od oko 36.000 osoba dovodi do zaklјučka da svake godine nestaje opština veličine Bečeja, navedeno je u saopštenju RZS. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosila je -5,4 promila i smanjena je za 0,1 promil u odnosu na vrednost iz 2017. godine. U Beogradskom regionu je, kao i u 2017, zabeležena najniža negativna vrednost prirodnog priraštaja od -2,1 promila, dok je najviša negativna vrednost prirodnog priraštaja zabeležena u regionu južne i istočne Srbije od -8 promila.
   Nepovolјne tendencije u prirodnom kretanju stanovništva Srbije, a posebno regionalne razlike, mogu se potpunije sagledati na nivou gradova/opština. Od ukupnog broj lokalnih samouprava u Srbiji, stopa prirodnog priraštaja u 2018. godini bila je pozitivna u samo šest gradova ili opština i to Tutin, Novi Pazar, Preševo, Bujanovac, Novi Sad i Zvezdara. Iz RZS navode da je najveći broj dece, 19.598, rodile žene starosti od 30 do 34 godine. Prosečna starost majki pri rođenju deteta je 30 godina, dok je prosečna starost majki pri rođenju prvog deteta 28,6 godina.
   U gradskim naselјima, prosečna starost majke je 30,8 godina, a u ostalim naselјima 28,3 godine. Stopa ukupnog fertiliteta, odnosno ukupan broj živorođene dece na jednu ženu, iznosio je 1,5 u 2018 godini. Iz RZS navode da je prosečna starost umrlih u Srbiji bila 75,2 godine, kao i da je najveći broj umrlih bio starosti od 75 do 84 godine. Vodeći uzrok smrti kod oba pola bile su bolesti sistema krvotoka. Od ovog uzroka smrti prošle godine umrlo je 52.663 građana Srbije, odnosno 51,8 odsto od ukupnog broja umrlih lica. Procenjen broj stanovnika u Srbiji u 2018. iznosio je 6.982.604, prenosi Beta.

Internacionalni konkurs za dostignuća lekara i farmaceuta u 2019.

internacionalni

   Jedina regionalna nagrada za izuzetna dostignuća u oblasti medicine i farmacije „International Medis Awards“ dodeljuje se ove godine po šesti put. Konkurs za dodelu nagrada raspisan je u devet zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope, pa svoje istraživačke radove mogu prijaviti lekari i farmaceuti iz: Austrije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Severne Makedonije, Bugarske, Slovenije i Srbije. Međunarodna nagrada osnovana je da podrži i podstakne stručnjake iz oblasti medicine, čiji radovi neposredno utiču na razvoj dijagnostike i lečenja različitih bolesti.
   Istraživači iz Srbije lauerati su nekoliko “International Medis Awards” nagrada, koje su osvojili u oštroj konkurenciji prethodnih godina. Na primer, 2018. godine srpski stručnjaci pobedili su u dve kategorije: oblast gastroenterologije i farmacije. Takođe, iste godine bili su finalisti u oblastima: neurologije i oftalmologije.
   Profesor dr Dino Tarabar, dobitnik nagrade za 2018. godinu u oblasti gastroenterologije, kaže da put u bolju budućnost kroz medicinu vodi kroz inovacije i unapređenje rada zdravstvenih radnika kroz sve aspekte. – Na tom putu neminovno je ulaganje u nauku, u nove projekte koji će taj put učiniti uspešnim, a naše pacijente srećnijim. Imati podršku na tom putu, gde se dobrim idejama daje šansa da se realizuju, predstavlja najhumanije ulaganje. Kompanija „Medis“ već godinama prepoznaje naše namere i ulaganjem pokazuje spremnost i društvenu odgovornost da pomogne mladim i uspešnim naučnicima u našem regionu – kaže dr Tarabar i dodaje da treba snažno pohvaliti ovaj vid stimulisanja napretka u medicini.
   Docent dr sci Marin Jukić sa Farmacutskog fakulteta u Beogradu, jedan od prošlogodišnjih lauerata, kaže da International Medis Awards predstavlja dokaz da se trud uložen u kvalitetno naučno istraživanje isplati. Izuzetno sam zahvalan kompaniji „Medis“ koja je deo zarađenog novca posvetila promociji naučne izvrsnosti u polju farmacije. Nagrada koju sam dobio predstavlja priznanje za moj rad u polju individualizacije terapije psihofarmacima, kao i priznanje Univerzitetu u Beogradu i Farmaceutskom fakultetu kao naučnim institucijama – kaže dr Jukić. – Istraživanja u polju farmacije mogu značajno doprineti zdravstvenoj zaštiti pacijenata zato što se razvojem: biomarkera, analitičkih metoda i metoda praćenja terapije značajno poboljšava verovatnoća da će pacijenti dobiti pravi lek u pravoj dozi – dodaje dr Jukić.
   Ove godine prijave su u toku a nagrade će biti dodeljene u oblastima: farmacije, gastroenterologije, ginekologije, intenzivne terapije (i anesteziologije), neurologije, oflalmologije, pedijatrije, pulmologije (i alergologije) i reumatologije. Rok za prijavu je do 4. septembra 2019. Prijavljene radove ocenjivaće desetočlani stručni žiri prema unapred određenim kriterijumima. Čine ga međunarodno priznati stručnjaci različitih specijalnosti.
  
Sve informacije o aktuelnom i prethodnim konkursima mogu se pronaći na oficijelnom sajtu www.medis-awards.com Dodela nagrada će biti održana 5. novembra 2019. godine u LJubljani na svečanoj ceremoniji.

Senta: Gradska biblioteka sa 90.000 naslova i 6.000 čitalaca

   Kako preživeti letnje vrućine? Naš predlog je da obavezno posetite Biblioteku, naoružate se dobrim naslovima i slobodno vreme provodite uz knjigu i kao što nam lekari preporučuju, "ne izlazite napolje bez preke potrebe". Ovaj savet reklo bi se, Senćani rado slušaju, pošto Gradska biblioteka ima više od šest hiljada čitalaca, a to je gotovo trećina stanovnika lepog malog grada na obali Tise. Gradska biblioteka "Senta". Kada uđete u ovo staro zdanje sa tradicijom dugom više od sedam decenija, osetite poseban miris. Taj smirujući blagi miris vratio mi je sećanje na detinjstvo, na trenutak, kada me je majka prvi put odvela na jedno takvo bajkovito i tiho mesto. U senćanskoj biblioteci, godinama kasnije, imam sličan osećaj mira i spokoja u prostoru koji krase slike lokalnih autora. Idealno mesto za čitanje. Tu smo sreli Ljubomira Butuliju. On je birao naslove za svog unuka koji dolazi na raspust. Setih se reči jednog pedagoga: "Okružite dete knjigama i ono će družiti sa njima ceo život."
   Intervju sa bibliotekarom Predragom Popovićem snimili smo u delu Biblioteke gde se nalaze autentični predmeti iz rodne kuće znamenitog Senćanina Stevana Sremca: garnitura za sedenje, polica i sat. Pitam se koliko je knjiga napisao poznati pisac, možda baš u ovom kutku sačuvanom od prošlosti. Predrag Popović, iz Gradske biblioteke "Senta" kaže:  "Grad je pomenutu imovinu dao Gradskoj biblioteci, smatrajući je najreprezentativnijim mestom u kom bi ona mogla da sačuva svoju prvobitnu funkciju, a ujedno imala i status kulturnog rariteta."
   Prema popisu iz 2014-te, Gradska biblioteka "Senta" ima 84 hiljade naslova. Svake godine, fond je bogatiji za 2000 knjiga, tako da u ovom momentu čitaoci imaju na raspolaganju gotovo 90 hiljada knjiga. Među učenicima osnovnih i srednjih škola najveću popularnost uživa njihova obavezna lektira, kaže naš sagovornik. "Što se tiče starije populacije, onih koji su u radnom odnosu ili penzioneri, uglavnom dolazi u obzir beletristika, dok za studente i pojedine pripadnike visokoprofesionalnih zanimanja, u obzir dolazi stručna literatura", kaže Popović i dodaje: "Dela inostranih autora uživaju prednost, no ni najnovija dela domaćih autora, ne izostaju."
   Članovi Biblioteke imaju na raspolaganju dnevne novine i časopise. "Biblioteka je pretplaćena na četiri dnevna lista i na ukupno osamnaest različitih periodičnih izdanja, što mesečnika", ističe Popović. Gradska biblioteka "Senta", pored Doma kulture, Gradskog muzeja i Univerziteta za obrazovanje odraslih, deo je kulturno – obrazovnog centra "Turzo Lajoš".

Šajka kao simbol mira na Petrovaradinskoj tvrđavi

   „Mir je moć! Mir na Zemlji, mir sa Zemljom“ – poručila je legendarna multimedijalna umetnica i aktivistkinja Joko Ono u video poruci kojom se obratila visokim zvanicama na u petak uveče, svečanom otvaranju njenog umetničkog rada „One Day…“ na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, samo šest dana pred početak 19. izdanja muzičkog festivala Exit. Ovo umetničko delo otkrili su članovi novosadskog dečijeg hora „Melodies“, i to simbolično na stogodišnjicu od potpisivanja Versajskog sporazuma 28. juna 1919. godine u Francuskoj, čime je zvanično i završen Prvi svetski rat. Američka umetnica, japanskog porekla, zajedno sa Exitom je spomenik posvetila Prvom svetskom miru, a njegov izgled inspirisan je tradicionalnim srpskim brodom, takozvanom „šajkom“. Kada su uspostavili saradnju zahvaljujući zajedničkim kontaktima u svetskim muzičkim krugovima, Joko Ono i Exit su osmislili ovaj projekat koji je realizovan uz podršku kompanije NIS, Evropske prestonice kulture i Novog Sada.
   Osnivač Exit festivala Dušan Kovačević, kaže da je današnji dan poput krune svih mirovnih inicijativa u poslednjih dve decenije rada: „EXIT je bio prvi masovni događaj koji je nakon ratova devedesetih okupio mlade ljude iz bivše Jugoslavije na jednom mestu. Još tada je Petrovaradinska tvrđava postala Tvrđava mira, a meni je izuzetno zadovoljstvo da je jedna od najuticajnijih žena savremenog doba prepoznala naš društveni aktivizam i odlučila da zajedno sa nama pokrene ovako značajan projekat“. Svečanost je počela čuvenom pesmom „Zamisli“ Džona Lenona, da bi se u trenutku otkrivanja skulpture začula pesma „Let It Be“, u izvođenju novosadskog dečjeg hora “Melodies“. Svečanosti je prisustvovala i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

Skulptura „One Day…

skulptura

   Skulptura „One Day…“ je izmenjena verzija modela tradicionalnog rečnog čamca koju je Joko Ono prilagodila, bele boje, osvetljena iznutra kako bi čamac sijao u mraku. Ona predstavlja poetski i misteriozan prizor – priviđenje između neba i zemlje. Skulptura je napravljena u znak sećanja na završetak Prvog svetskog rata, u kome su izgubljeni milioni života, uglavnom mladića. Ono je odabrala rečni čamac kako bi usidrila svoje delo u srpsku realnost. Međutim, skulptura predstavlja predmet i oblik sa širim konotacijama i simboličkim značenjem. Ona nosi u sebi slojevita značenja koja se odnose na ratove koji su se vodili na srpskim rekama Dunavu i Savi, ali i više od toga – govori o ljudima uopšte, ljudima koji su čamcem bežali od užasa rata, uključujući i skorašnje migracije izbeglica preko Mediteranskog mora. Ovaj čamac ima i mitološko i univerzalno značenje. Ploveći po moru, čamac se može posmatrati kao simbol putovanja kroz život, i kao takav nam omogućava da i mi krenemo na taj put, bez obzira na to da li putujemo snagom uverenja, radi obrazovanja, žudnje ili znatiželje.

Predstavljena knjiga o istoriji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

   Ko želi rušiti Institut za filozofiju i društvenu teoriju, biće kriv što srpskog naroda neće biti. Vlast, ne samo u Srbiji, već i u regionu od Mađarske do Hrvatske, između vlastitih privilegija i propasti naroda, bira ovo drugo – poručio je u petak filozof i profesor Lino Veljak, izazvavši odobravanje u prepunoj sali Medija centra. Veljak je kao prijatelj Instituta prisustvovao promociji knjige „Građenje jedne kontrainstitucije. Istorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju“ autora Igora Cvejića, Olge Nikolić i Mihala Sladčeka.
   Hrvatski filozof prisetio se osnivanja Centra za filozofiju i društvenu teoriju, preteče Instituta, davne 1981. godine. – Svi ti ljudi prognani sa Univerziteta dolazili su kod mene kući, kao i ja kod njih. Bili smo prijatelji ali sa nekima sam se davno udaljio, zbog društveno političkih okolnosti i razlika u mišljenjima – napomenuo je Veljak. On je naglasio da je značaj Instituta posebno vidljiv ako se u knjizi obrati pažnja na popis konferencija i tribina od 1992. godine. – Na tim tribinama bili su prisutni svi ugledni filozofi iz regiona, intelektualci, nevezano za politička opredeljenja. Institut je otvorio prostor pluralističkog dijaloga. U periodu duhovne, političke i socijalne regresije, uspeo je da okupi sve misleće ljude – naglasio je Veljak, ističući značaj Instituta za filozofiju i društvenu teoriju tokom ratno-političkih previranja devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.
   Igor Cvejić, jedan od autora knjige, naglasio je da je istorija Instituta specifična, počev od njegovog nastanka nakon dugogodišnje borbe. – Država nije planirala da napravi ništa slično današnjem Institutu, ali je on osnovan usled velike borbe ljudi koji su se zalagali za njegovo formiranje, kao i pritiska međunarodnih institucija i organizacija rada. Pisane su knjige, koje su potom zabranjivane, organizovani su, pa otkazivani skupovi. Ljudi koji su osnovali i čine Institut sve ove godine su pre svega kritični, kako prema sebi, tako i prema društvenim pojavama – naglasio je Cvejić.
   Recenzent knjige Đorđe Pavićević nadovezao se istakavši da su osnivači Instituta ljudi koji nisu trpeli autoritete i negovali su duh i otpor prema nametanju svakome ko nema dovoljno legitimiteta da bude autoritet.

GMS: Vođenje kroz postavku za turiste tokom Egzita

   Galerija Matice srpske organizuje program "Take a break – feel the Art in The Gallery of Matica srpska" za turiste koji posećuju Novi Sad tokom Egzita. Namera GMS je da promoviše srpsku nacionalnu umetnost i kulturnu baštinu i na taj način je približi stranim turistima.  "Pored izuzetnog programa koji nudi festival, posetioci imaju mogućnost da se u popodnevnim satima upoznaju sa srpskom nacionalnom umetnošću i uživaju u prijatnom ambijentu Galerije Matice srpske. Pričom o istoriji zabave i slobodnog vremena kroz 10 dela srpske umetnosti koja su izložena u stalnoj postavci Galerije posetioci će saznati kako se u umetnosti prikazivala ova tema i upoznati se sa načinom života ljudi na ovim prostorima u prošlosti", navode u Galeriji Matice srpske. Stručna vođenja kroz stalnu postavku na engleskom jeziku organizuju se u tri termina: 13, 15 i 17 sati. Ulaznica sa vođenjem i osveženjem je 250 dinara.
   Takođe, Galerija Matice srpske će se i ove godine predstaviti na samom festivalu u okviru "OPENS State of Exit" zone, gde će u okviru programa Omladinske prestonice Evrope, mladi kustosi – srednjoškolci i učesnici dva projekata Galerije Matice srpske namenjena mladima "Mala škola muzeologije" i "KULtura kroz Novi Sad", na zanimljiv način približiti umetnička dela iz kolekcije Galerije posetiocima festivala.

"Opasnost da srpske svetinje na Kosovu i Metohiji budu otuđene"

opasnost

   Istoričar umetnosti i direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić istakao je da je opasnost od pretvaranja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji u baštinu svih stanovnika Kosova vrlo realna, te da se moramo boriti da tako ne bude. "Opasnost da srpske svetinje, manastiri i crkve koji pripadaju srpskoj kulturnoj baštini postanu kosovski veoma je realna. Od toga su izuzeta samo četiri manastira koja su pod zaštitom UNESKA - Gračanica, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Visoki Dečani. A svetinja na Kosovu i Metohiji, od onih najpoznatijih do manje poznatih, ima na 189 lokaliteta. To je i politički i kulturološki okosnica našeg nacionalnog bića i identiteta", naglasio je Tomčić, gostujući u emisiji "Pres i ja" Radio-televizije Vojvodine.
   Istoričar Dejan Ristić kaže da Evropa i svet nedovoljno znaju šta je srpsko kulturno nasleđe, ne samo na teritoriji naše južne pokrajine, već i šire. "Ne činimo dovoljno, pre svega u stručnom smislu, u izvođenju mera zaštite. Ne činimo mnogo ni na planu prezentacije, predstavljanja našeg kulturnog blaga, ni u Srbiji a ni inostranoj javnosti", kazao je Ristić u emisiji u kojoj je bilo reči o Vidovdanu. Ristić smatra da treba reagovati preventivno a ne "post factum", te da slučajeve ugrožavanja kulturnog blaga treba predočiti najpre kulturnim i intelektualnim elitama na Zapadu, koje prema njegovim rečima, imaju izuzetan uticaj na formiranje stavova i strateških (političkih) opredeljenja".

Dejvid Gilmor prodao gitare, sav novac donirao za zaštitu Zemlje

   Gitarista grupe Pink Floyd Dejvid Gilmor na aukciji u Njujorku prodao je 127 gitara iz svoje kolekcije za 21,5 milion dolara i celu sumu je donirao neprofitnoj organizaciji angažovanoj u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti planete ClientEarth. Aukcija je održana prošle nedelje u njujorškom Christie's, prikupljeno je 21.490.750 dolara, a postavila je nekoliko svetskih rekorda kada je reč o prodaji gitara, pišu američki mediji. Među ponuđenim instrumentima bio je "Black Strat", Fender Stratocaster iz 1969. koji je Gilmor koristio na svakom albumu Pink Floyda, od "The Dark Side of the Moon" do "Final Cut". Black Strat je postigao cenu od 3.875 miliona dolara, što je najviša cena za gitaru postignuta dosad na aukciji. Milionskim iznosima fanovi su platili još dve gitare: pretproizvodni beli Strat iz 1954. sa zlatnim delovima i serijskim brojem 0001 koji je prodat za 1.815 miliona dolara, a Martin D-35 iz 1969, za koji je sam Gilmor rekao da je uz taj instrument napisao najviše pesama, prodat je za 1.095 miliona dolara.
   Sedamdesettrogodišnji muzičar sav prihod od aukcije donirao je ClientEarthu, neprofitnoj organizaciji koja se bori za zaštitu planete na kojoj živimo. "Mi smo advokati i stručnjaci za zaštitu životne sredine i borimo se protiv klimatskih promena i za zaštitu prirode", kažu iz ClientEartha. "Globalna klimatska kriza najveći je izazov s kojim se čovečanstvo suočava. Za nekoliko godina efekat globalnog otopljavanja biće nepovratan. Nadam se da će prodaja ovih instrumenata pomoći ClientEarthu u njihovoj borbi. Potreban nam je civilizovan svet za sve svoje unuke i one koji će doći nakon njih, u kome će na ovim gitarama moći da se svira i uz njih peva", kazao je Gilmor.
   Raniji rekord, kada je u pitanju aukcijska prodaja poznatih gitara postigao je Fender Stratocaster koji je potpisalo 19 muzičara, među ostalima Sting, Pol Makartni, Erik Klepton i Džimi Pejdž. Postignuta cena iznosila je 2,7 miliona dolara, a tada su se prikupljala sredstva za žrtve azijskog cunamija 2004.

Seoska domaćinstva će boravišnu taksu plaćati paušalno

   Vlada Srbije donela je u četvrtak  27. juna Uredbu o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i načinu i rokovima plaćanja. Kako se navodi u saopštenju sa sednice vlade, novina se ogleda u tome da se fizičkim licima prvi put omogućava da rade samostalno i direktno, bez posrednika (uglavnom su to do sada bile turističke agencije i lokalne turističke organizacije), što će im u značajnoj meri pojednostaviti i olakšati poslovanje. Delatnost bez posrednika sprečiće mnogobrojne dosadašnje zloupotrebe i suzbiti sivu ekonomiju u ovoj oblasti. Primenom ovog propisa pruža se mogućnost paušalnog plaćanja boravišne takse u utvrđenom godišnjem iznosu, što će pojednostaviti način poslovanja, unaprediti njenu naplatu i direktno uticati na prihode lokalnih samouprava, kaže se u saopštenju.
   Vlada je u četvrtak usvojila i zaključak o obezbeđivanju sredstava za overu zdravstvenih isprava zaposlenima u određenim subjektima privatizacije. Da bi zaposleni u subjektima u procesu privatizacije imali sigurnost i u slučaju potrebe ostvarili prava iz zdravstvenog osiguranja, iz budžeta je izdvojeno 200 miliona dinara i upućeno Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
   Na ovoj sednici Vlade Srbije doneta je i Odluka da se Almaški kraj u Novom Sadu proglasi za kulturno-istorijsku celinu i da crkva Svetog Dimitrija sa starim grobljem u Mitrovoj Reci dobije status spomenika kulture, dodaje se u saopštenju.

Milioni iz IPA za ekologiju, pomoć preduzetništvu ...

milioni

   Novac iz pretpristupne pomoći IPA 2018. u vrednosti od 179,1 miliona evra je konkretan novac koji ide na konkretne projekte, rekla je ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović za RTS i dodala da se često govori od evropskim integracijama samo u kontekstu političkih dešavanja, a Srbija kao kandidat ima još jednu dodatu prednost procesa, a to su upravo ovi fondovi. Joksimović je rekla da je u Srbiju u poslednjih 15 godina ušlo tri milijarde evra iz različitih izvora, a da je od 2014. godine, od kada je na funkciji nacionalnog IPA koordinatora zaduženog za programiranje sredstava za Srbiju, za period od 2014. do 2020. obezbeđeno milijardu i po evra. "Brojne infrastrukturne projekte od tog novca smo obezbedili, ali i reformske procese u državni, sve su to stvari koje su nekad vidljive nekad manje vidljive, a od 2014. mi smo dobili akreditaciju da mi ugovaramo kao Republika Srbija sve projekte, dok je do tada je EU koja je bila zadužena za ugovaranje", rekla je Joksimović. Ona dodaj da je ovo način izražavanje poverenja za dosadašnji uspešan rad u ovoj oblasti.
   Joksimović objašnjava da sam postupak realizacije projekta traje šest godina, odnosno da je, na primer, ako imamo 2015. IPA isprogramiran, potrebno tri godine da se pripremi projekat i tri godine da ga izvedete. "Proces programiranja teče tako što evropska komisija kaže našem ministarstvu koje su oblasti koje ona želi da podrži, nakon toga pozovemo sva druga ministarstva i kažemo u ovim oblastima ćemo moći da koristimo novac. Ministarstva dostave najbolje projekte koji su u najboljoj fazi da bi mogli da budu ubačeni u paket podrške EU", dodaje Joksimović.
   Od 179,1 miliona evra iz IPA 2018. 62 miliona opredeljeno je za zaštitu životne sredine, od toga 51 za postrojenje za pročišćenje otpadnih voda u Nišu, rekla je Joksimović dok je 40 miliona evra opredeljeno za pomoć preduzetništvu u inovacijama, objašnjava i dodaje da je od tih 40, 15 miliona je namenjeno za održivu turističku infrastrukturu. "Jedan deo sredstava biće namenjen za neke lokacije koje su pod zaštitom UNESK-a, 11 miliona evra za energetsku efikasnost, deo za značajne institucije u Beogradu, dok će 20 miliona evra biti namenjeno za stambeno ugrožene grupe", kaže Joksimović. Ona objašnjava da će resorno ministarstvo odlučivati o tome ko su najugoroženiji i da je vrlo važno da se istakne da sva sredstava uvek prolaze višestruku kontrolu. "Jedan deo sredstava ide u saradnji sa civilnim društvom i nevladinim organizacijama za ugrožene grupe, ranjive kategorije društva , deo sredstava će biti namenjen upravo za žensko preduzetništvo, za mlade , biće program prekvalifikacija za one koji nisu našli radno mesto", rekla je Joksimović. Ona zaključuje da do 2012. godine manje od pet odsto ljudi je znalo da postoje ovi fondovi, a danas više od 50 odsto građana Srbije kaže da zna za neki projekat koji je finansiran iz IPA fondova.

NIS akcionarima isplaćuje 25 odsto dobiti za 2018.

nis

   Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad odlučila je o raspodeli dobiti za 2018. godinu, isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti tog društva, na osnovu koje će akcionarima biti isplaćeno 6.517.524.188 dinara, odnosno 39,97 dinara po akciji bruto. Ovo je sedma godina zaredom u kojoj će NIS na ime dividende isplatiti 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva. Neto dobit NIS a.d. Novi Sad u 2018. godini iznosila je 26.067.489.000 dinara.
   Pravo na dividendu za 2018. godinu imaju svi akcionari NIS a.d. Novi Sad koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na 17. jun 2019. godine, odnosno na Dan akcionara XI redovne sednice Skupštine akcionara. Dan i postupak isplate dividende akcionarima odrediće Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad.
   Takođe, Skupština akcionara je usvojila i Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2018. godinu, kao i Finansijske izveštaje, Konsolidovane finansijske izveštaje i izveštaje o izvršenoj reviziji Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu. Za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu izabrano je društvo „PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd“.
   Na sednici Skupštine su za članove Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad imenovani: Vadim Jakovljev, zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora JAD „Gasprom njeft“, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS a.d. Novi Sad, Sergej Papenko, rukovodilac Departmana za organizacioni razvoj i rad sa zajedničkim preduzećima JAD "Gasprom njeft" i Anatolij Černer, zamenik predsednika Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za logistiku, preradu i promet JAD „Gasprom njeft“. Takođe, izabrani su i Aleksej Jankevič, član Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za ekonomiku i finansije JAD „Gasprom njeft”, Aleksandar Krilov, direktor Direkcije za regionalnu prodaju JAD „Gasprom njeft”, Danica Drašković, Dejan Radenković. Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Aleksandar Čepurin i Olga Visocka.
   Za predsednika Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara NIS a.d. Novi Sad je imenovan Zoran Grujičić, dok su za članove tog Odbora imenovani Dragan Bračika i Aleksej Urusov, direktor Direkcije za ekonomiku i korporativno planiranje JAD „Gasprom njeft”, saopšteno je iz NIS-a Novi Sad.

Odšteta za sve koji su stradali na radnom mestu

   Udruženje „Jedan od pet miliona“ zatražilo je od ministra Zorana Đorđevića da „kao odgovorno lice“, preuzme inicijativu za odštetu svih koji su stradali na radu proteklih godinu dana. Navodeći da su u prethodnih nekoliko dana četiri radnika stradala na radnom mestu a da je troje povređeno, udruženja je pozvalo nadležno ministarstvo da „pronadje i kazni sve odgovorne za sve učestalije nesreće na radnom mestu“.
   „U 2018. godini poginulo je 53 ljudi, dok je njih 788 zadobilo teže povrede. Zbog povreda na radu, u poslednje tri godine, život je izgubilo ukupno 134 ljudi, a više od 2.000 njih je teže povređeno. Ipak, ministru za rad to nije zasmetalo kada je u sredu izjavio da je Srbija u 2019. godini pokazala veliki napredak u razumevanju prava radnika i obezbeđivanju njihove bezbednosti i zdravlja na radu“, piše u saopštenju. Udruženje je navelo da „umesto oštrog sankcionisanja onih koji ne poštuju propisane uslove zaštite na radu, a zbog čega često dolazi do fatalnih ishoda, ministarstvo nalaže obavezno korišćenje zaštitnog šlema, kao i opasača za sprečavanje pada sa visine“. „Ipak, od preporuke koje ministarstvo daje, kao i ‘obaveze poslodavca da zaposlenom obezbedi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu’, nije se dalje otišlo“, stoji u saopštenju.

Uhapšena kapetanica broad "Sea watch" za pomoć migrantima

uhapsena

   Karola Rakete, kapetanica broda koji pomaže migrantima na moru, uhapšena je u petak kad je pristala kod Lampeduze, posle dve nedelje tenzija sa italijanskom policijom nedaleko od te luke. Potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini optužio je tu 31-godišnju aktivistkinju poreklom iz Nemačke, koja je upravljala brodom, za nepoštovanje zabrane da priđe luci, pružanja otpora ratnom brodu i pokušaj brodoloma, prenose italijanski mediji. Brodu kojim je upravljala bilo je zabranjeno uplovljavanje u luku, ali ona tu zabranu i blokadu nije poštovala već je u petak prišla na nekoliko stotina metara od Lampeduze, a zatim pokušala gumenim čamcima da iskrca migrante. Salvini je Karolu Rakete nazvao "bogatom Nemicom belkinjom" koja je počinila "ratni čin". On je optužio kapetana da je pokušala da potopi brod italijanske policije u luci prilikom pristajanja, navodeći da Raket tvrdi da "spasava ljude, dok je zapravo rizikovala da izazove smrt oficira koji su samo radili svoj posao". Ona bi mogla da bude osuđena na 10 godina zatvora ako bude osuđena da je izvela napad na policijski brod.
   Brodom "Sea watch 3" 12. juna spasila je 53 migranta kod obala Libije, koji su plovili na gumenom čamcu u Sredozemnom moru. Italija je odbila da ih primi i zabranila im je ulaz na svoju teritoriju, a zbog spora koji je trajao danima, pet evropskih zemalja prihvatilo je danas da ih preuzme. "Sea watch", nemačka humanitarna organizacija, navela je da je brod morao da probije blokadu i uđe u italijanske vode, jer nije imao druge opcije kako bi spasao migrante. "Objavili smo da smo u vanrednoj situaciji, ali niko nije slušao, niko nije preuzeo odgovornost, kapetanica Karola Rakete morala je sa svojom posadom da 40 ljudi smesti na bezbedno", navela je ta organizacija.
   Italijanski mediji objavili su snimke u kojima policija odvodi kapetanicu bez lisica na rukama, pošto je pristala brodom u Lampeduzu. Nakon toga Salvini je poručio da je "pravda zadovoljena". Rakete se trenutno nalazi u pritvoru, a broj je zaplenjen, i organizacija će verovatno morati da plati i novčanu kaznu koja može ići i do 50.000 evra. Ona je nakon hapšenja priznala da je pogrešila u manevru tokom pristajanja i da je greškom dovela u opasnost oficire na brodu italijanske policije, kojima se zbog toga i izvinila. Salvini je poručio i da ako kapetan bude puštena iz pritvora, da je već pripremio nalog za njeno proterivanje iz Italije.

Supetar: Vatrogasac koji je branio srpske sezonce dobio zahvalnicu

   Vatrogasac Tomislav Domančić koji se pre tri nedelje u Supetru suprotstavio napadačima na sezonske radnike i pritom sa slomljenim nosom završio u bolnici, dobio je zahvalnicu Grada Supetra čiji građani i prijatelji obeležavaju Dan grada​. U napadu 10. juna na pet sezonaca srpske nacionalnosti, od 21 do 26 godina starosti, učestvovalo je više osoba koje su uzvikivale i "gde su Srbi". Tada je teže povređen supetarski vatrogasac, koji je sezonce štitio od razularene mase, dok su devojka iz Varaždina i preostala trojica mladića zadobili lake povrede.
   Zbog tog napada uhapšeno je više osoba, a gradonačelnica Supetra Ivana Marković odmah je osudila napad istakavši da je "svaki čin nasilja, ikada, igde i prema bilo kome neprihvatljiv, a pogotovo da se ovako nešto desi jer neko pripada drugoj nacionalnosti ili priča nekim drugim jezikom".

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

web design - S.Turinski

navBar_bg
navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

sideBar_dobrodosli
navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166

PENZIONERI

logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize