|
.....................................................................................................
14.01.2020. Ministru zdravlja
14.01.2020. Predsedniku RS
17.01.2020. Umesto švajcarske formule podvala penzionerima Srbije
.....................................................................................................
20.januar 2020.
Protest "1 od 5 miliona": Šetnja i sveće za Olivera Ivanovića
Protestna šetnja koju je u subotu organizovalo Udruženje "Jedan od pet miliona" u Beogradu, bila je posvećena ubijenom političkom predstavniku Srba sa Kosova Oliveru Ivanoviću. Protest je počeo u subotu u 18 časova, a građani su se okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, odakle su se uputili u šetnju u čast ubijenom Oliveru Ivanoviću i upaliti sveće kako bi ga još jednom pozdravili i održali u sećanju. Na čelu kolone, koja je krenula sa Studentskog trga, nošen je transparent-šetalica na kojoj piše "Nas je ipak više!". Zbog poštovanja prema Ivanoviću nije bilo obraćanja govornika, kako je to uobičajno, umesto toga emitovali su se govori Olivera Ivanovića. zmeđu ostalih, emitovao se govor u kojem on kaže: "Meni su uradili sve što su mogli, još samo nisu pucali u mene, ali ko zna, ni to nije isključeno". "Nikada nisam dozvoljavao da budem svrstan tamo ili ovamo, već samo da pripadam narodu", kao i deo govora u kojem poručuje Vladi Srbije da ne deli političke liste na Kosovu na "naše i njihove". Čuo se i deo govora u kojem navodi da "na terenu" odlučuju neformalni centri moći i da ga "zabrinjava" što predsednik Srbije Aleksandar Vučić pominje potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića kao "primer borca za opstanak Srba na Kosovu". Među prisutnima je brat Olivera Ivanovića, Miroslav, i pojedini lideri Saveza za Srbiju: Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović, Borko Stefanović i Nikola Jovanović. Šetnja je završena ispred Hrama Svetog Save, gde su okupljeni građani palili sveće.
Kragujevac: Prodavce magle poslati u istoriju
Sa protesta "Jedan od pet miliona" u Kragujevcu upućen je poziv građanima da "ustanu, razbistre Srbiju, a 'prodavce magle' pošalju zauvek u političku istoriju". "Poslednjih meseci se gusta otrovna magla spustila nad Srbijom, zagađen je vazduh, voda, zagađena je medijska scena, politički život, međuljudski odnosi", rekla je na Đačkom trgu potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić. Ona je kazala da su u Demokratskoj stranci čvrsto rešeni da stoje u "jedinstvenom otporu" sa građanima, opozicionim strankama, udruženjima i sindikatima u želji da ruše "korumpirani kriminalni režim". "Samo zajedno u jednoj koloni moguće je srušiti autokratu", ocenila je Rakić.
Dodala je da je bojkot izbora uplašio Vučića i za njega nema rešenje, zato što će bojkot potpuno ogoliti prirodu vlasti. "Pokazaće da je u Srbiji duboka politička kriza. Odluka da se bojkotuju izbori je teška, ali jedina prava", rekla je Rakić. Ocenila je da je građanima teško, ali da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću još teže. "Jer, priznaćete nije lako biti sluga, a glumiti gospodara, biti lud, a praviti se normalan, biti kukavica, a praviti se hrabar, biti nazadan, a praviti sa napredan, biti izdajica, a praviti se rodoljub", rekla je Rakić.
Potpredsednik pokreta Dveri Milovan Jakovljević je rekao da za stanje u zemlji nije kriv samo Vučić nego i stranci, "njegovi poslodavnci koji su ga postavili za kolonijalnog upravnika". Ocenio je da oni odlično znaju da su u Srbiji zgaženi ustav, zakon, ljudske i medijske slobode. "Ćute, zato što ne mogu da pronađu u Srbiji većeg zagovornika njihovih interesa ni većeg izdajnika srpskog naroda koji će da ih ostvari, zato ga trpe i njih se ne tiče naša patnja", rekao je Jakovljević. On je rekao da je Vučić podelio narod i crkvu, ali i "jednu dobru stvar" - ujedinio je ljude koji ne pristaju na teror, na njegovu kriminalnu i batinašku falangu koja u Srbiji uteruje strah. Jakovljević je rekao da je strah razlog što na protestu nije 15.000 ljudi. Poručio je da ljude treba ohrabriti i da narod mora da ustane da bi ovaj režim pao.
Protest u Kragujevcu završen je šetnjom od Prve kragujevačke gimnazije centralnim gradskim ulicama do zgrade "Ureda". Učesnici šetnje su duvali u pištaljke i uzvikivali "Vučiću, lopove".
Hiljade tužbi protiv banaka zbog "obrade kredita"
Da li su banke u Srbiji imale pravo da klijentima naplaćuju troškove obrade kredita je pitanje koje je aktuelno u protekle dve godine, a posebno pošto je protiv banaka pokrenuto više desetina hiljada parničnih postupaka pred sudovima širom zemlje. Dok advokati koji zastupaju građane tvrde da su bankari nezakonito postupali, iz bankarskog sektora uveravaju u suprotno.
Odgovor na pitanje da li banke smeju da naplaćuju "trošak obrade kredita", zavisi od toga koju stranu pitate. U poslednjih nekoliko godina, pred sudovima u Srbiji vodi se više od 30.000 parničnih postupaka u kojima klijenti traže naknadu štete od banaka zbog neosnovanog naplaćivanja obrade kredita.
Da je, za sada, najviše presuda u korist građana, za N1 kaže advokat Dalibor Manojlović. Navodi da su banke prekršile zakon i da su klijenti kojima je takva usluga naplaćena - oštećeni. "Sudska praksa je bila šarenolika. Tačnije, neki sudovi su usvajali takve tužbene zahteve u korist klijenata, a neki ne. Međutim, situacija se dosta promenila nakon stava Vrhovnog kasacionog suda u maju 2018. godine da su morale da na jasan i nedvosmislen način obavestiti klijente na šta se tačno odnosi taj trošak, što ovde nije bio slučaj. Tačnije rečeno, mi ni danas ne znamo na šta se konkretno odnosi taj fantomski trošak obrade kredita i šta je konkretno tu klijentima naplaćeno", kaže advokat Dalibor Manojlović. On dodaje da su banke ovu naknadu naplaćivale za sve vrste kredita, ali procentualno, što znači da su pojedini klijenti platili stotinu, a neki i više stotina evra.
Iako se advokat Manojlović u odbrani prava klijenata poziva na stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS), na isti se poziva i druga strana. Bankari u stavu VKS-a čitaju sasvim drugačiju poruku i kažu: "nismo kršili zakon". "Naravno da su banke imale pravo na naplatu naknada i troškova za bankarske usluge i to mislimo i mi bankari, ali to misli i Vrhovni kasacioni sud, ali i neke druge institucije koje su nadležne za regulisanje rada bankarskog sektora. Imamo ogroman broj tužbi protiv banaka, imamo različitu praksu, kreira se ogromna pravna nesigurnost. Pazite, imamo paradoks - ja sam dobio pre neki dan tužbu na 260 dinara. Ja ne znam kako bih to nazvao", kaže bankar Zoran Petrović.
A sam stav Vrhovnog kasacionog suda glasi da su banke imale pravo da klijenta izlože trošku za obradu kredita samo ako je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. "Neki klijenti smatraju da pod tom transparentnošću podrazumeva da ta naknada mora da sadrži koliko je banka potrošila struje, rada, tonera, papira na kopiranje i tako dalje, a to ne postoji nigde u svetu. Transparentnost znači da se te naknade i troškovi na veoma jasan i nedvosmislen način predoče klijentu u procesu ugovaranja", objašnjava Petrović.
Advokat Manojlović kaže da banke ne vraćaju dobrovoljno novac klijentima, već je neophodno da građani tuže banku. "To je bitno da klijenti znaju. Jedini način da građani povrate taj svoj novac, koji je neosnovano naplaćen, je kroz podnošenje tužbi protiv banke nadležnom sudu, gde bi banka bila obavezana da vrati takav iznos uvećan za kamatu od dana kada je naplaćena do dana isplate takvog iznosa", kaže Manojlović.
Dok dve strane ratuju, u prvostepenim sudovima ovakvi slučajevi, procentualno, daleko su brojniji od svih ostalih parničnih postupaka koji su pokrenuti samo u prošloj godini.
Matematika onih koji u sudnicama zastupaju građane kaže da su banke na osnovu troškova obrade kredita do sada prihodovale nekoliko desetina miliona evra.
Stanari traže SBB: Inspektor naložio uklanjanje “zbog kućnog reda”
Kompanija SBB je, posle saopštenja da joj država na neregularan način zabranjuje postavljanje kablovske mreže, podnela žalbu na rešenje o uklanjanju opreme koja je već u funkciji u Borči. SBB tvrdi da je odluku donela komunalna inspekcija koja nije nadležna, i to tako što se pozvala na pravila o kućnom redu, koja nemaju nikakve veze sa kablovskim operatorima. Ekipa N1 bila je, u međuvremenu, u naselju gde je oprema postavljena i u kome bi stanari, koji su sami tražili uvođenje SBB mreže, mogli da ostanu bez kablovske televizije.
Ako živite u Novoj Borči do nedavno ste mogli da izaberete samo jednog kablovskog operatora. SBB je tek krajem prošle godine počeo da razvija svoju mrežu, a stanovnici Ulice Bele Bartoka kažu da bi voleli više mogućnosti za izbora.
- Da, da, da. Jer gledamo na Jutjubu sve što se prikazuje. Konkretno, Ivan Ivanović, Utisak nedelje. Sad čujemo i Zoran Kesić prelazi tamo, tako da sve pratimo na Jutjubu, kao da ne živimo ovde. - Voleli bi SBB, ali koliko znam oni se nešto politički spore, ili već kako to ide. Ne znam ni ja. Mislim da ovaj ulaz pored nas je sklopio neki ugovor sa SBB-om. Nisam siguran, ali mislim da jeste. - Neki su zadovoljni, neki nisu. Pa traže druge. Tako da što više ima to bolje.
Neke Skupštine stanara donele su odluke i SBB je na osnovu tih odluka i po ugovorima koje je sklopio, instalirao svoju infrastrukturu. Građevinska inspekcija nije imala nikakve primedbe. Međutim, kada je sve već bilo gotovo stiglo je iznenađujuće rešenje komunalne inspekcije opštine Palilula. "Komunalni inspektor je doneo rešenje po kome mi moramo da skinemo ovu opremu, pozivajući se na odluku o kućnom redu, znači o čuvanju kućnog reda i mira što se odnosi na stanare, a ne na kablovske operatore. Znači, ovde imamo apsurdnu situaciju, da smo od skupštine stanara dobili odobrenje da instaliramo infrastrukturu, a da komunalna inspekcija ne zastupa interese stanara. Dolazimo u situaciju da skinemo opremu i da stanari nemaju kablovsku televiziju i optički internet, objašnjava Jovan Zečević iz sektora za pravne poslove SBB-a.
Ne samo komunalna inspekcija opštine Palilula, i javno komunalno preduzeće Gradsko zelenilo iznenada je izmenilo uslove koje kablovski operatori dobijaju od tog preduzeća uvek kada postavljaju mrežu. Tačno se znalo kako se izvodi kopanje, koje su obaveze izvođača i kako se trotoar ili zemljište vraća u pređašnje stanje. "Imali smo jednu praksu koje smo se držali godinama i onda je to promenjeno bez ikakvog obrazloženja. Dati su nam neki uslovi koji su u datom momentu potpuno neprimenjivi. Jednostavno, katastar vodova ne radi. I ne možemo da dostavimo nešto što niko nije dostavio. Jednostavno, mi smo u situaciji da ne možemo dalje da radimo", ističe Zečević.
U SBB-u kažu da je uklanjanje njihove mreže u Ulici Bele Bartoka ogledni primer kako kako bi razvoj te mreže mogao da bude zaustavljen u celoj Borči i pored toga što postoji saglasnost mnogih Skupština stanara. SBB tvrdi - takve probleme drugi kablovski operatori nemaju.
Pre mesec i po dana zamenik gradonačelnika Goran Vesić optužio je upravo SBB da raskopava Borču, a ispostavilo se da su firme koje rade za Telekom Srbija raskople ulice. "Ovo je treći četvrti dan da kopaju, ako već kopaju neka vrate u prvobitno stanje kako je i bilo", kazao je jedan sugrađanin 2. decembra prošle godine.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević događanja u Borči vidi kao problem koji postoji u celoj Srbiji. On kaže da je reč o favorizovanju jednog preduzeća i o nejednakim uslovima za poslovanje na tržištu. SBB-u savetuje da se obrati Briselu i Strazburu. "Trebalo bi se žaliti Komisiji za zaštitu konkurencije, ali je u više navrata donosila pogrešne odluke i to je sud obarao. Tako da jedina institucija koja postoji jeste naša saglasnost sa pravilima Evropske unije i da u tome pomogne Evropska unija, da stvari vraćamo u normalu i da podstičemo konkurenciju", kaže Kovačević.
N1 je kontaktirao Komunalnu inspekciju opštine Palilula. Nikakav odgovor na naše pitanje o pravnim razlozima za rešenje o uklanjanju opreme SBB-a u Borči još nismo dobili. Kompanija SBB posluje u okviru United Grupe, kao i televizija N1.
Centar za omladinski rad traži volontere
Centar za omladinski rad, organizacija za mlade iz Novog Sada, traži kreativne i motivisane volontere i volonterke. Svi zainteresovani, uzrasta od 15 do 30 godina, koji žive na teritoriji Novog Sada i koji su spremni da od 15. februara do 30. juna aktivno učestvuju u planiranju i realizaciji aktivnosti organizacije, mogu se prijaviti do 31. januara do 23.59 časova, putem onlajn formulara. Nakon prijave, izabrani kandidati će biti pozvani na intervju, a konačni rezultati selekcije biće poznati najkasnije 15. februara. Programi na koje se volonteri mogu prijaviti su: vršnjački edukatori Kluba mladih, Medija-tim, Mobilni omladinski klub, Tim za javne akcije, Tim za odnose sa zajednicom i Tim za omladinsku politiku. Svi volonteri imaju obavezu da učestvuju na uvodnom treningu za volontere koji će biti održan u drugoj polovini februara, kao i na sličnim treninzima, i da volontiraju oko četiri sata nedeljno i obavljaju svoje volonterske zadatke u skladu s Politikom volontiranja CZOR-a.
Volonteri će imati pravo na refundaciju putnih i komunikacijski troškova, ali će imati i razne druge pogodnosti, između ostalog, priliku da učestvuju na različitim edukacijama i treninzima i da putuju u zemlji i inostranstvu.
Joland Korora predložena za Februarsku nagradu
Predsednica Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) Joland Korora predložena je za dobitnicu Februarske nagrade za 2019. godinu, odlučeno je na današnjoj sednici Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu. Predlog da Joland Korora dobije Februarsku nagradu biće upućen Skupštini Grada Novog Sada, a konačnu reč daće odbornici i odbornice Skupštine grada na svečanoj sednici gradskog parlamenta. Pored nagrade, golubice, na današnjoj sednici predloženo je da novčani deo Februarske nagrade iznosi 130 hiljada dinara.
Inicijativu da visoko gradsko priznanje dobije predsednica NURDOR-a podnele su Nataša Stefanović i Marija Baškal, a u obrazloženju je navedeno da je Joland Korora žena koja se celim svojim bićem uključila u brigu za najosetljiviju kategoriju društva, za naše najmlađe sugrađane koji vode svakodnevnu borbu za život. Srcem, dušom i svim mogućim sredstvima, svesrdnu podršku u tome pruža im upravo i ponajviše Joland Korora, sa velikom "armijom" volontera NURDOR-a, kaže se između ostalog u inicijativi i dodaje da ova hrabra "armija" svakodnevno čini sve kako bi naši najmlađi sugrađani prevazišli najokrutniju bolest kroz igru i smeh da ni ne pomisle kakvu životnu bitku vode iz dana u dan. Veliki trud, hrabrost i istrajnost, omogućili su da danas u našoj zemlji postoji pet roditeljskih kuća gde postoje pedijatrijsko-onkološka odeljenja, tri u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Nišu, a ova hrabra žena sa svojim divnim volonterima pruža psihološku podršku i osnaženje, koja je svakako potrebna, navodi se u inicijativi. U radu Joland Korore su brojne akcije i preko 5.000 sati volonterskog rada, koji je obavljala pored svog redovnog posla na fakultetu. Joland Korora, naša sugrađanka rodom iz Banata, je od decembra 2016. godine predsednica NURDOR-a.
Februarska nagrada dodeljuje se kao društveno priznanje za najznačajnija dela i dostignuća građana Novog Sada koja su u duhu negovanja slobodarske tradicije Grada i jedinstva svih njegovih građana. Ovo priznanje Skupština grada dodeljuje građaninu za objedinjene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija Grada, negovanja međuljudske tolerancije i jedinstva svih njegovih građana za aktivnosti i dela koja afirmišu ime i tradiciju, slavu i renome Grada Novog Sada, doprinos u kulturi, umetnosti, književnim delima, izučavanju istorijske građe i naučno istraživačke delatnosti u celini i istaknutom angažmanu u humanitarnim, socijalnim i zdravstvenim oblastima, a povodom Dana Grada - 1. februara, dana kada je 1748. godine Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom.
Za miran san ohladite glavu
Na globalnom nivou, industrija spavanja vredi oko 70 milijardi dolara. Zato ne čude brojna rešenja za poboljšanje sna, predstavljena na Međunarodnoj izložbi potrošačke elektronike u Las Vegasu. Jedna od novina trebalo bi da pomogne da se u san utone brže i mirnije. Ljudi koji imaju problem sa spavanjem i nesanicom, ne žale ni pare ni vreme da pronađu rešenje za svoje muke. „Ljudi imaju poteškoće sa spavanjem jer im je noću um preaktivan. Suviše je aktivan frontalni korteks, deo mozga zadužen za razmišljanje. Kada um predugo radi, ljudi ne mogu da smire mozak niti da spavaju“, objašnjava dr Erik Nofsinger inovator.
Jedno od rešenja je prenosivi uređaj dizajniran za hlađenje frontalnog korteksa. Kroz uređaj cirkuliše vodeno-alkoholni rastvor, čija se temperatura kreće od 15 do 18 stepeni Celzijusa. „Uređaj koristi mehanizam hlađenja. Ukoliko ohladite tkivo mozga, možete da smanjite aktivnost i u mozgu i u umu. Ima jednostavan jastučić koji se udobno smešta na čelo. Tuda protiče rastvor koji lagano hladi čelo i smanjuje aktivnost uma i tako omogućava ljudima da dublje i mirnije spavaju“, tvrdi Nofsinger. Korisnici mogu da podese temperaturu i odluče koliko dugo će nositi traku. Mogu da je skinu pre spavanja ili da je ostave da se uključi tokom noći. Uređaj koji je nekada bio dostupan samo na recept, sada može da se kupi za 499 dolara.
Predavanje o Vijetnamskom ratu u Američkom kutku
U okviru programa „Meet the USA” dr Rastislav Stojsavljević održaće predavanje „Vijetnamski rat – pobeda ili poraz” u utorak, 21. januara, od 18 časova u Američkom kutku, Kej žrtava racije. Posetioci će imati priliku da saznaju koliki su uspeh postigle američka diplomatija i vojska u pokušaju da spreče širenje komunizma u jugoistočnoj Aziji, te da li je američka administracija imala podršku građana za intervenciju i koje su bile posledice drugog indokineskog rata. Vojni sukob pripadnika Vijetkonga i oružanih snaga SAD trajao je od 1964. do 1975. godine. Američka vojska na kraju se povukla, a Severni i Južni Vijetnam su se ujedinili u Socijalističku republiku Vijetnam. J. V.
Izloženi Radovi sa Sremskokarlovačkog likovnog salona
Dela sa 22. Sremskokarlovačkog likovnog salona su izložena u subotu, 25. januara, u podne, u galeriji Kulturnog centra „Karlovačka umetnička radionica”, Trg Branka Radičevića 7/1. Postavka sadrži radove četrdesetak umetnika iz Karlovaca i onih koji to mesto doživljavaju kao zavičaj. Pokrovitelj manifestacije je lokalna samouprava, a organizator Karlovačka umetnička radionica.
Obeležen Nacionalni dan Rusina
Proslava Nacionalnog dana Rusinske nacionalne zajednice je održana u petak 17. jnauara u prostorijama Rusinskog kulturnog centra u Novom Sadu. Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović koji je prisustvovao ovom događaju, svim pripadnicima Rusinske nacionalne zajednice u Republici Srbiji čestitao je praznik i istakao da je skladan suživot mnogih nacionalnih zajednica i multikulturalnost jedna od najznačajnih karakteristika naših prostora, a posebno grada Novog Sada. „Rusini su našem društvu dali mnogo umetnika, naučnika, značajnih pisaca, univerzitetskih profesora i intelektualaca. Istorijski posmatrano, Rusini su zajedno sa većinskim srpskim narodom, kao i pripadnicima drugih naroda, imali značajno učešće u Velikoj narodnoj skupštini kada je proglašeno prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Danas u Republici Srbiji i u Vojvodini, Rusini predstavljaju prepoznatljivu nacionalnu zajednicu kojoj je Srbija otadžbina i sa kojom neguju odnos neraskidivog zajedništva“, rekao je Aleksandar Petrović.
Taj nacionalni praznik se obeležava 17. januara, svake godine u drugom gradu, gde žive pripadnici rusinske nacionalne manjine i gde se neguje jezik, tradicija i običaji rusinskog identiteta, a ustanovljen je 2006. godine u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Poleću li nam zarade i penzije?
Piše: Milan R. Kovačević*
Prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u oktobru je bila 55.065 dinara, a prosečna penzija 26.345 dinara, pa je prosečna penzija iznosila 47,8 odsto od prosečne zarade. Predsednik Aleksandar Vučić nam je upravo obećao da će nam na kraju 2025. godine prosečne zarade dostići 900 evra, a prosečne penzije 430 do 440 evra. Učešće prosečnih penzija u prosečnim zaradama ostaće kao i sad 47,8 odsto, ili čak narasti na 48,9 odsto.
Sa švajcarskom formulom, po kojoj se penzije povećavaju za polovinu procenta rasta zarada i polovinu procenta rasta potrošačkih cena iz prethodne godine, dakle sa jednogodišnjim kašnjenjem, takav odnos zarada i penzija ne može se ostvariti. Sadašnji godišnji rast potrošačkih cena je ispod dva odsto godišnje, a rast zarada je višestruko veći. Stoga će učešće penzija u zaradama samo opadati. Da bi raslo, prosečan godišnji rast potrošačkih cena trebalo bi da bude jednak ili veći od rasta prosečnih zarada zaposlenih, a toga neće biti.
A zašto se i najavljuju buduće prosečne mesečne i zarade i penzije u evrima, kad se oboje ostvaruje u dinarima? Nećemo valjda za šest narednih godina ući u Evropsku uniju, a posebno nećemo dinare zameniti evrima. Kad pomenute sadašnje mesečne zarade i penzije preračunamo u evre, zarade su 468 evra, a penzije 224 evra, pa se obećava ukupno povećanje do kraja 2025. godine, zarada 92 odsto i penzija 94 odsto. Da bi taj rast bio jednak i u našim dinarima, morao bi šest godina ostati nepromenjen današnji kurs evra u dinarima. A kako nemamo u izgledu uvođenje i održavanje fiksnog kursa dinara, važno nam je kolike će biti penzije i zarade u dinarima.
Već navedene u dinarima, po sadašnjem kursu od 117,6 dinara za evro, prosečne zarade sad iznose 468 evra, a prosečne penzije 224 evra. Da bi narasle za šest narednih godina na obećanih 900 evra, zarade bi godišnje u proseku morale rasti po 11,5 odsto, a penzije malo brže. Sa sadašnjim godišnjim rastom svega što stvorimo od samo tri do četiri odsto, to se prosto ne može dogoditi. A sa godišnjim rastom od četiri odsto, za šest godina zarade i penzije bi narasle samo za 26,5 odsto. Zarade bi, u tom slučaju, po nepromenjenom kursu dostigle samo 592 evra, a penzije 283 evra. Do obećanih iznosa u evrima došli bismo jedino ako nam vrednost dinara za tih šest godina bude duplirana, što je još manje verovatno. A obećavati nerealno ne samo da nije od koristi, nego je i štetno.
*redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije
Stopa inflacije u evrozoni skočila na 1,3 odsto u decembru
Stopa inflacije u evrozoni skočila je na 1,3 odsto u decembru 2019. međugodišnje, u odnosu na novembar kada je iznosila jedan odsto. Godinu dana ranije, stopa inflacije u 19-članom bloku je iznosila 1,5 odsto na godišnjem nivou, objavljeno je na zvaničnom sajtu evropske statističke službe, Eurostat. U Evropskoj uniji je u decembru inflacija porasla na 1,6 odsto međugodišnje, sa novembarskog nivoa od 1,3 odsto. U decembru 2018, ta stopa je iznosila 1,6 odsto na godišnjem nivou. Najniže godišnje stope inflacije su poslednjeg meseca u prošloj godini registrovane u Portugaliji (0,4%), Italiji (0,5%) i Kipru (0,7%), a najviše u Mađarskoj (4,1%), Rumuniji (4,0%), Češkoj i Slovačkoj (u obe 3,2%). U poređenju sa novembrom, godišnja inflacija je opala u dve države članice, ostala je na nepromenjenom nivou u tri, a porasla u 23 države EU, navodi se na sajtu Eurostata.
U Danskoj debata o uvođenju četvorodnevne radne nedelje
Nakon što je objavljeno da je finska premijerka Sana Marin za skraćivanje radnog vremena na četiri dana nedeljno, i Danci su pokrenuli raspravu o skraćivanju radnog vremena, odnosno o uvođenju četvorodnevne radne sedmice. Prema zvaničnoj anketi Agencije za statistiku, svaka sedma osoba koji radi u Danskoj želela bi da radi manje sati u nedelji. Rezultati ankete su pokazali da 16 odsto zaposlenih osoba u toj zemlji podržava ideju o skraćivanju radnog vremena. Inače, radna sedmica u Danskoj traje 37,5 sati, što je manje od većine evropskih zemalja.
Osobe u dobu za zasnivanje porodice, kao i oni sa univerzitetskim obrazovanjem spadaju u grupu koja je posebno izrazila želju za smanjenjem radnog vremena.“Ljudi žele manje da rade nakon što napune 35 godina, što je doba u kojem mnogi osnivaju porodice ili već imaju malu decu“, rekao je Martin Faris Savaed Nielsen iz Agencije za statistiku Danske. Dodao je i kako je značajan broj osoba u starosnim kategorijama između 45 i 54, i 55 i 64 godina koje takođe podržavaju ideju o skraćivanju radnog vremena. Zanimljivo je da je sedam odsto onih koji su bili uključeni u studiju izjavilo da bi želelo da radi više sati nego što to trenutno rade.
Pucnjava na Banovom brdu, teško ranjena dva mladića
Dve osobe su zadobile teške povrede u pucnjavi koja se u subotu uveče dogodila na Banovom brdu. Kako piše RTS, u Ulici Pere Todorovića na Banovom brdu nešto pre ponoći došlo je do pucnjave. Dva mladića, starosti 22 i 23 godine, prevezena su na Urgentni centar, rekli su u toj ustanovi. Jedan mladić je zadobio povrede grudnog koša, a drugi povredu kičme.Obojica su u teškom stanju.
Uhapšen zbog ubistva mladića u Somboru
V. Ž. (42) iz Sombora uhapšen je u subotu 18. januara zbog sumnje da je ubio sugrađanina 13. januara ove godine. Uhapšeni se sumnjiči da je 13. januara ove godine, u Prvomajskom bulevaru u Somboru, nasrnuo na mladića (28), koji je u tom trenutku bio u šetnji sa ocem, i nožem mu zadao dve ubodne rane. Od zadobijenih povreda mladić je preminuo. Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.
E-džeparoši Splićaninu skenirali karticu koja je bila u džepu
i ispraznili račun
Jedan Splićanin koji je u Italiju otišao na skijanje postao je žrtva modernih džeparoša - onih koji novac kradu s platne kartice! Da mu je račun "tanji" za oko 1.000 evra saznao je odmah, dok je boravio na skijalištu u Južnom Tirolu. "Na sreću sam ugovorio uslugu koja mi omogućuje da, po svakoj obavljenoj transakciji, primim SMS poruku od banke. Tako mi je prvo stigla poruka u kojom me 'obaveštavaju' da sam u tom momentu - dok sam bio na skijanju i Italiji - potrošio 4.500 danskih kruna, i to u Danskoj?! To je otprilike 4.500 kuna. U istoj minuti stižu još dve poruke, ovaj put iz Holandije, i to jedna na 200 evra, a druga na 260, a ja sam i dalje na žičari u Italiji... Kako je reč o bankovnoj kartici koju vrlo retko koristim za nekakve transakcije, a ne dižem ni novac na bankomatu, naravno, shvatio sam odmah da sam žrtva prevare. Nisam čekao ni trenutak, kontaktirao sam Raifaizen banku u Hrvatskoj, koja mi je izdala karticu, da ih obavestim kako sam 'pokraden'", ispričao je ovaj Splićanin za Slobodnu Dalmaciju.
On dodaje da je banka pokrenula postupak za povraćaj novca i blokirala karticu čim je utvrđeno da se radi o prevari. Njegova brza reakcija i reakcija banke sprečili su da ostane bez još novca, pošto je dan kasnije pokušana još jedna transakcija sa iste kartice. "Netko mi je, kako sam obavešten, skenirao karticu iz neposredne blizine, verovatno preko uređaja nalik onom POS-u, ali ko bi znao kada. Moglo je biti i pre šest meseci, na primer. Od mene je ta osoba morala biti udaljena tek nekoliko centimetara jer se samo na taj način mogu skinuti svi podaci", objašnjava Splićanin, koji je prema pisanju Slobodne Dalmacije prva hrvatska žrtva elektronskog džeparenja.
Da se ovaj slučaj desio potvrdili su i u Hrvatskoj udruzi banaka (HUB), navodeći da Hrvat jeste bio žrtva ovakve prevare, ali da spomenute zloupotrebe kartica još nisu evidentirane unutar granica Hrvatske. Iz više banaka je odgovoreno da za sada nisu imali slučajeve elektronskog džeparenja, a klijentima savetuju da prilikom beskontaktnog plaćanja budu sigurni da samo oni imaju pristup kartici. Drugim rečima, da ne dopuste trgovcu ili konobaru da "odšeta" s karticom.
Vodite računa o tome gde držite beskontakte kartice
S obzirom na to da je karticu potrebno skenirati iz neposredne blizine važno je gde je držite, a iz jedne banke klijentima preporučuju korišćenje posebnog novčanika s RFID zaštitom. Naime, RFID tehnologija omogućava beskontaktni prenos podataka s nosača podataka na računar. Prenos se odvija putem posebnog uređaja zvanog čitač podataka, a jedan od najčešćih primera upotrebe RFID-a je upravo beskontaktna bankovna kartica. Ko ne želi da troši novac na specijalne novčanike može se zaštiti i u kućnoj radinosti, a iz Hrvatske udruge banaka predlažu običnu aluminijsku foliju koju možete staviti u novčanik. Folija, navodno, onemogućava skeniranje podataka s beskontaktne kartice.
Litije protiv zakona o slobodi veroispovesti u Nikšiću, Ulcinju
i Virpazaru
U Nikšiću, Ulcinju i Virpazaru održane su litije povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Nakon molebana u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, ulicama grada u pratnji na hiljade vernika prošla je litija. Na Trgu se obratio Nikola Marojević, protojerej, koji je kazao da o onome i onima koji su, čineći bezakonje, narod iz hramova izveli na ulice da traže oduzeta prava, neće biti reči. "Sloboda je kad si sam a nisi usamljen, kad te ima i kad te nema, kad si svoj na svome", kazao je Marojević. Kako je istakao, ova drama na ulicama Crne Gore koja se proširila i na mnoge zemlje gde žive pravoslavni hrišćani, nadmašuje i same protagoniste. "Ovo je već istorija u punom smislu reči. Oni koji radeći svoj posao po trgovima i na ćoškovima, dronovima i baznim stanicama, popisujući nas u knjige raporta svojim nadređenima, u stvari nas upisuju u knjigu časti, poštenja i ljudskog dostojanstva", kazao je Marojević.
Prema njegovim rečima, mnogo je veća svetinja koju branimo od sile koja je ispred nas. Kako je kazao, dati reč znači biti spreman za nju položiti život. "To je odgovor onima kojima je sve jasno a ništa ne znaju. Ovo nisu samo ulice, kao što nisu samo šetnje. Ovo su molitveni vapaji naroda ranjenog nepravdom i suštinskim poniženjem", kazao je Marojević. Kako je istakao duh slobode koji se pronosi ulicama ne može uništiti niko. Prema njegovim rečima, vera je kada živiš po zakonima koji se ne mogu videti, a svetinje koje bezakonci podvode državi su očni živac postojanja ovog naroda. "Mogu se čoveku vezati ruke, ali ne možeš vezati čovjeka u njemu... Čuvajmo hramove, branimo domove, ne dajmo na obraz", poručio je Marojević.
U Virpazaru prvi put je održana litija. Na litiji se u znak protesta povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti okupilo par stotina građana. Litija je održana i u Ulcinju.
Na demonstracijama u Parizu 20 povređenih
Članovi pokreta "Žuti prsluci" ponovo su u subotu izašli na ulice kako bi demonstrirali protiv politike koju vodi vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona. Prema informacijama Policijske uprave u Parizu, tokom demonstracija je privedeno je 37 osoba, a ekipe za pružanje medicinske pomoći saopštile su da je povređeno 20 osoba. Na snimcima koji su objavljeni na društvenim mrežama, vidi se policajac kako udara demonstranta koji leži na zemlji.
Protesti, koji su počeli kako izraz nezadovoljstva zbog najavljenih cena goriva i loše ekonomske situacije, a koji su prerasli u sveopšte proteste protiv Makronove administracije, ušli su u 62. nedelju. Demonstranti koji su se okupili u Parizu na Šamperetu prošetali su do železničke stanice Ližon noseći transparente s porukama protiv Makrona. Policija je u Tuluzu protiv demonstranta upotrebila suzavac, a protesti su održani i u drugim francuskim gradovima.
Kristof Kastaner, ministar unutrašnjih poslova Francuske, rekao je da nasilje nikako ne može biti način na koji se izražava demokratija. Protesti "Žutih prsluka" počeli su 17. novembra 2018. Od tada je tokom policijske intervencije povređeno oko 500 osoba, a jedna osoba je izgubila život.
Crna Gora: Pao sistem železnice, informatičari na bolovanju
Sistem za prodaju voznih karata u Železničkom prevozu je pao u utorak, a svi zaposleni u Službi informatike otišli su na bolovanje, potvrđeno je podgoričkom listu Dan iz tog preduzeća Zbog pada sistema, službenici su putnicima pisali karte i za lokalni i za međunarodni saobraćaj. Prema nezvaničnim informacijama Dana, svi zaposleni iz Službe informatike pošli su na bolovanje jer ih je menadžment “zlostavljao”, što su iz ŽPCG demantovali. "Pretpostavljamo da je postojao razlog zbog kojeg ih je doktor uputio na bolovanje. Menadžment nije zlostavljao nijednog zaposlenog u preduzeću, a na poslednjoj sednici odbora direktora rukovodilac Službe za informatiku i razvoj dobio je odgovore od članova odbora direktora na sva postavljena pitanja", rekli su iz tog državnog preduzeća. Dodali su da su otežani uslovi za prodaju karata, ali da se ona obavlja. "Trenutno pišemo vozne karte, a problem informacionog sistema ćemo rešiti angažovanjem stručnog lica izvan preduzeća. Karte se pišu i za međunarodni saobraćaj", naveli su iz ŽPCG, objavio je Dan.
Turska ukinula zabranu Wikipedije
Turska zabrana Wikipedije je ukinuta u sredu 15. januara 2020. nakon presude Ustavnog suda prema kojoj blokada internet enciklopedije u Turskoj, koja traje već više od dve godine, predstavlja kršenje slobode izražavanja. Presuda Ustavnog suda objavljena u službenom glasniku otvara put za ukidanje zabrane uvedene u aprilu 2017. zbog članaka u Wikipediji u kojima se Turska optuživala za povezanost s terorističkim organizacijama. Pristup stranicama Wikipedije trebao bi biti omogućen pošto presuda, donesena s deset prema šest glasova ustavnih sudija, bude službeno prosleđena agenciji za nadzor telekomunikacija. Ukidanje zabrane na Ustavnom je sudu zatražila Wikipedia Foundation, neprofitno udruženje koje održava stranice online enciklopedije.
Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs
.....................................................................................................
.....................................................................................................
|
|
