nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Краља Александра I Карађорђевића бр.6
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

16.januar 2017.

Opasnost od poledice

opasnost

   Na putevima u Srbiji i dalje postoji opasnost od poledice zbog nižih jutarnjih temperatura, pa se vozači upozoravaju da vožnju prilagode uslovima na putu, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS). Prema navodima AMSS, putevi u nižim predelima zemlje su prohodni, dok je u višim delovima zemlje saobraćaj i dalje usporen zbog zaostalog snega kojeg najviše ima u južnim, jugoistočnim i centralnim krajevima Srbije.
   AMSS savetuje vozačima da ne pretiču vozila na području Banatskog Karlovca, Vršca i Velikog Gradišta gde duva jak vetar, koji povremeno dostiže i olujnu jačinu. Sporija vožnja savetuje se kod prolaza kroz kamene useke i klisure gde se vrlo često javljaju iznenadni odroni zbog naglog otapanja snega i leda. Svi prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni, a za one koji putuju ka Kopaoniku savetuje se prilaz sa zapadne strane iz pravca Jošaničke banje gde vetra nema, pa je prohodnost sigurnija. "Putevi Srbije" su naveli da se kod Sjenice saobraćaj odvija usporeno zbog pucanja cevi i izlivanja vode na putu, a alternativni putni pravac je obilaznica oko grada.

Zrenjanin: Digitalizovane matične knjige

   Da bi se do izvoda iz matične knjige rođenih, koji je potreban za dobijanje mnogih dokumenata, dolazilo brže i lakše, lokalne samouprave bi trebalo da ih iz pisanog, prebace u elektronski oblik. Zrenjanin je u predviđenom roku završio posao digitalizacije matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih. Iako je to bila zakonska obaveza svih gradova i opština u Srbiji, kao što smo već rekli, taj posao nisu svi obavili u roku.

Digitalizovani matični podaci i u Subotici

   Matična služba u Subotici digitalizovala je skoro sto odsto matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, tako da se pravo na izvod iz tih knjiga može ostvariti u bilo kojoj matičnoj službi u Srbiji. To važi i za one Subotičane koji su rođeni u drugim mestima, tako da više neće morati da putuju po izvod ili da ih naručuju poštom. Pod uslovom da je njihov rodni grad takođe digitalizovao knjige. Ukoliko nije, može očekivati kazne. Tokom ovog procesa u Subotici je digitalizovano preko pola miliona upisa u matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, odsnosno skoro sto odsto svih upisa.

Brnabić: Idemo u kontrolu

   Iako su lokane samouprave imale rok da do kraja 2016-te prebace matične knjige u elektronski oblik, njih 145 još nije završilo taj posao. Prilikom jučerašnje posete opštini pećinci, jednoj od 63 koje su digitalizovale svoje matične knjige, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, izjavila je da će Ministarstvo krenuti u kontrolu, ali i da će kažnjavati opštine koje i dalje kasne sa izvršavanjem te zakonske obaveze.

UNS: Vlada izdvojila novac za javne servise

   Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 13. januara Uredbu o finansiranju javnih medijskih servisa u 2017. godini po kojoj će Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio-televiziji Vojvodine (RTV) ove godine iz budžeta biti uplaćeno četiri milijarde dinara. Kako je saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), Radio-televiziji Srbije će iz budžeta biti preneto 3,1 milijarda dinara, a Radio-televiziji Vojvodine 900 miliona dinara. Po navodima UNS-a, ta sredstva će biti isplaćena u dvanaest jednakih mesečnih rata, na osnovu ugovora Ministarstva kulture i informisanja i RTS-a i RTV-a. Uredba će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Novčane naknade za nezaposlene: NSZ čeka odluku suda!

novcane

   Nacionalnu službu za zapošljavanje (NSZ) tužilo je do sada oko 40.000 građana zato što su im isplaćene manje novčane naknade, a u NZS kažu da očekuju odluku Vrhovnog kasacionog suda o tome kako će se rešiti to sporno pitanje. Potraživanja bivših korisnika novčane naknade kreću se u iznosima od 1.000 pa i do 5.000 dinara. Kako objašnjavaju u NSZ, osporavani način obračuna visine novčane naknade obavlja se u skladu sa obavezujućom preporukom DRI od 28. decembra 2011. godine. Do tada, NSZ je radila po drugačijem principu i pre obavezujuće preporuke DRI, po ovom osnovu, nije bilo tužbi, navode.
   Podnošenje tužbi po ovom osnovu, počinje od januara 2012. i traje u sve većem obimu i danas, ističu u pisanom odgovoru u NSZ. "U ovim sporovima mnogo više novca dosuđuje se u korist advokata, veštaka i javnih izvršitelja i to čak do deset puta više nego što se isplaćuje korisnicima novčane naknade", kažu u NSZ. Navode i da se još uvek ne zna kada će Vrhovni kasacioni sud doneti odluku po posebnoj reviziji koju je u martu prošle godine zatražila NSZ, a kojom je traženo rešavanje tog spornog pravnog pitanja. Očekuju da Vrhovni kasacioni sud što pre zauzme stav, kako bi se to pitanje rešilo na pravilan i zakonit način, ističu.

Martinović: Vrhovni kasacioni sud će dati jasnu instrukciju
kako da postupamo

   Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je nedavno da pitanje sporne novčane naknade za nezaposlene nije složeno za prvostepene i drugostepene sudove s obzirom da oni masovno donose presude u korist nezaposlenih. "Na bilo koji način da Vrhovni kasacioni sud postupi, nama će dati jasnu instrukciju kako da postupamo - ili ćemo obračunavati naknade na način kako je to do sada rađeno po stavu Državne revizorske institucije za koji mislimo da je ispravan ili ćemo se prilagoditi onome što sudovi u prvostepenim postupcima presuđuju", rekao je Martinović.

Za zgradu RTV Vojvodine 400 miliona dinara

   Državni sekretar u Ministarstvu kulture Nino Brajović kaže je da Vlada iz budžeta izdvaja 400 miliona dinara za novu zgradu Radio televizije Vojvodine. "To je jedinstveni javni servis u Evropi koji emituje program na 10 jezika", istakao je Brajović.

Konkurs za projekte Rekonstrukcija Ženskog fonda

   Rekonstrukcija Ženski fond iz Beograda ima otvoren konkurs za projekte u okviru programa "Specijalni fokus". Konkurs je otvoren do 10. februara. Specijalni fokus je program orijentisan na učenje i širenje znanja o kritičkim temama, a od 2016. u centru paženje su militarizam, nacionalizam i rasizam. Militarizacija se ispoljava kroz prenošenje militarističkih vrednosti na sve sfere života i uključuje: hijerarhiju, ksenofobiju, nacionalizam, rasizam, autoritarnost, uniformnost i drugo. Militarizacija nameće i određene kulturne modele koji stvaraju klimu kontrole i straha, a oni se ispoljavaju kroz različite vidove strukturnog nasilja, navodi se u pozivu.
   Pravo učešća na konkursu imaju neprofitne nevladine organizacije i neformalne (neregistrovane) grupe koje vode i/ili u njima aktivno učestvuju žene, sa teritorije cele Srbije.
   Svaka grupa može poslati samo jedan predlog projekta u toku trajanja jednog intervala konkursa, a maksimalni iznos podrške za projekat je 300.000 dinara.
   Popunjen formular može se poslati putem mejla office@rwfund.org, ili poštom na adresu: Rekonstrukcija Ženski fond, Braće Baruh 6, 11 000 Beograd. Više informacija o konkursu može se pronaći na zvaničnoj interenet prezentaciji Rekonstrukcija Ženskog fonda. Rekonstrukcija Ženski fond je prva lokalna ženska fondacija u Srbiji, osnovana 2004. Misija RŽF je da podrži i održi feminističku političku platformu protiv rata, nacionalizma, rasizma, militarizma, bilo kog oblika diskriminacije i nasilja nad ženama.

Led uništio pristanište u Apatinu

led

   Pristanište za putničke brodove u Apatinu led je u toku noći između petka i subote gotovo potpuno uništio. Otkinuti su šipovi koji su služili za pristajanje brodova i plivajući pontoni za iskrcavanje putnika. Kako je RTV-u rečeno u Kapetaniji Apatin, obavešten je Sektor za vanredne situacije i Ministarstvo saobraćaja, jer na delu Dunava od Apatina do Borova postoje četiri ledena čepa. Juče je zbog toga vodostaj rastao sedam centimetara na sat. Situacija podseća na 2012. godinu i kako nam je rekao Uroš Stojković, šef Kapetanije Apatin, on je nadležnima preporučio angažovanje mađarskih ledolomaca kako bi se otklonili ledeni čepovi čitavim plovnim putem i sprečila dalja šteta.
   Kolika je šteta na pristaništu znaće se posle uviđaja, ali nezvanično reč je o stotinama hiljada evra.

Obustava plovidbe na Tisi, kanalima, Savi, Dunavu, …

   Zbog leda i dalje na snazi obustava plovidbe na Tisi, kao i na kanalima Bečej - Bogojevo od Bečeja do Vrbasa, Vrbas - Bezdan, Bačka Palanka - Novi Bečej, Kikindskom i kanalu Zlatica. Zabrana plovidbe i dalje važi na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca, kao i na Dunavu od bezdana do Kladova, kao i od Kladova do Đerdapa II. Doneta je odluka o aktiviranju ledolomca "Greben" na potezu od Đerdapa 1 do izlaska iz Kazana.

Vanredna odbrana od zagušenja ledom na novih 90 km Dunava

   Vanredna odbrana od poplava zbog gomilanja leda na delu daljske krivine i u sektoru Apatina u subotu ujutr je proglašena na novih 90 kilometara Dunava, saopštilo je Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine i najavilo dolazak mađarskih ledolomaca. Reč je o području od zajedničkog interesa za Srbiju, Mađarsku i Hrvatsku, a na osnovnu međudržavnog sporazuma sa Mađarskom, pokrenuta je procedura za angažovanje ledolomaca iz te zemlje, navodi preduzeće. Dolazak ledolomaca očekuje se u ponedeljak ukoliko ne iskrsnu nepredviđeni problemi, najavili su iz Voda Vojvodine. Na području Novog Sada, ponovo će biti angažovan potiskivač "Sloga", kako ne bi došlo do problema usled predstojećeg lomljenja leda koje će obavljati ledolomci iz Mađarske. U saopštenju se dodaje da je Sava od noćas potpuno prekrivena ledom, koji se zbog porasta temperatura topi i puca. Tisa i banatski vodotoci i dalje su pod ledom. Redovna odbrana od zagušenja ledom trenutno se sprovodi na 708 kilometara Save, Tise i banatskih vodotoka, a vanredna na 104,7 kilometara.

Hrabrim spasiocima po 10.000 dinara

hrabrim

   Po nalogu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića 100 pripadnika Sektora za vanredne situacije i Direkcije policije, koji su tokom prethodnih ledenih dana učestvovali u spasavanju oko 150 ljudi i dostavljanju pomoći stanovništvu, biće novčano nagrađeno, saopštilo je u subotu Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
   Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić je izjavio da je odlukom ministra danas rešeno da se 100 pripadnika MUP-a nagradi sa po 10.000 dinara, kako je naveo, "u znak zahvalnosti za angažovanja koja su imali na terenu, u kojima nisu dovodili u pitanje ni sopstveni život"."Uprkos umoru i teškim uslovima izdržali su do kraja i spasavali su ljude", naglasio je Marić, navodi se u saopštenju.
   Prema njegovim rečima, od 6. januara do danas pripadnici MUP-a imali su veliki broj intervencija na terenu, u kojima je više od 150 ljudi evakuisano. Marić je dodao da su pripadnici Sektora za vanredne situacije i Direkcije policije učestvovali i u velikom broju intervencija doturanja pomoći u hrani i lekovima ugroženom stanovništvu. On je u ime pripadnika MUP-a zahvalio Stefanoviću na nagradi istakavši da su ljudi koji su radili prethodnih dana na terenu to zaslužili.

Šabić: Zaštititi lične podatke pacijenata

   Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić zatražio je od ministra zdravlja Zlatibora Lončara da se u njegovom resoru hitno preduzmu mere koje će obezbediti da podaci o ličnosti u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa i svake druge zloupotrebe, saopšteno je 13. januara. U pismu upućenom Lončaru, Šabić je apelovao i da se funkcionisanje tog informacionog sistema zakonski reguliše.
   Poverenik je nadzorom utvrdio da je Ministarstvo zdravlja bez valjanog pravnog osnova uspostavilo Integrisani zdravstveni informacioni sistem kao centralizovanu, elektronsku zbirku podataka o ličnosti pacijenata i zaposlenih iz 451 zdravstvene ustanove.
   Šabić je ukazao da nijednim od relevantnih zakona nije predviđena niti se uređuje obrada podataka o ličnosti u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Precizirao je da ni uredba ne može biti osnov za to. Podseća se da je poverenik Ministarstvu u oktobru prošle godine uputio upozorenje u kojem su precizno navedene nepravilnosti i detaljan opis činjeničnog i pravnog stanja.
   Ministarstvo je obavestilo poverenika da je uvelo sistem kojim su otklonjeni nedostaci u zaštiti podataka o ličnosti, što su predstavnici Ministarstva zdravlja ponovili na jučerašnjem sastanku sa saradnicima poverenika koji su, međutim, kasnije proverili i utvrdili da je stanje nepromenjeno i da nije otklonjena mogućnost neovlašćenog pristupa ličnim podacima pacijenata. "Dalje održavanje postojećeg stanja pravno je neprihvatljivo, a faktički podrazumeva rizik kompromitovanja i zloupotrebe ličnih podataka pacijenata i nastupanja velikih neotklonjivih štetnih posledica", zaključio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Desilo se ono čega su se naučnici plašili

   Jedna od situacija od kojih najviše strahuju naučnici jeste ta da će bakterije postati imune na sve moguće antibiotike. U SAD se desio jedan slučaj koji ukazuje na to da su strahovi naučnika opravdani. Žena iz Nevade je umrla nakon što je zaražena superbakterijom koja se pokazala otpornom na sve antibiotike dostupne u SAD, saopštio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Njeno stanje se pokazala neizlečivim, nakon što su lekari uzaludno isprobali 26 različitih antibiotika pre nego što je umrla u septembru. Neimenovana žrtva je imala preko 70 godina, a razbolela se na putu u Indiji. Ona je u Indiji bila hospitalizovana više puta, pre nego što je prebačena na lečenje u bolnicu u Nevadi sredinom avgusta. Nedelju dana kasnije lokalni zdravstveni zvaničnici su obavešteni da je pokušano lečenje svim mogućim antibioticima bez uspeha. CDC je kasnije utvrdila da nijedan lek koji se trenutno nalazi na tržištu ne bi mogao da zaustavi napedovanje ove bakterije.

Naučnici uspeli da uzgoje srce koje kuca

   Tim naučnika iz Opšte bolnice u Masačusetsu i sa Medicinske škole Harvard koristili su ćelije kože odraslih ljudi kako bi regenerisali funkcionalno srčano tkivo. U studiji koja je objavljena u žurnalu "Circulation Research" opisuje se kako je tim pretvorio ćelije kože pomoću informacione ribonukleinske kiseline (iRNK) u pluripotentne matične ćelije, od kojih je zatim dobio dva različita tipa srčanih ćelija. Zatim su tokom dvonedeljnog perioda u tako dobijena srca ubrizgavali hranljive materije, omogućivši im da se razvijaju u istim uslovima u kojima bi srce raslo u ljudskom telu. Nakon tog perioda srca su imala dobro struktuirano tkivo koje nalikuje na ono u ljudskim srcima koja se još razvijaju.
   Kada su ih podvrgli elektrošokovima, ona su počela da kucaju. Ovo je do sada najbliži korak medicinskih istraživača, koji žele da uzgoje celo funkcionalno ljudsko srce koje kuca. Sledeći korak će biti da pronađu način da pomognu ćelijama da brže sazreju i da usavrše imitaciju uslova u kojima se srce razvija i na taj način da minimalizuju mogućnost da telo odbaci takvo veštački stvoreno srce.

Počeo 10. "Kustendorf"

poceo

   Deseti Međunarodni filmski i muzički festival "Kustendorf" počeo je 14. januara u Drvengradu na Mokroj Gori, a do 19. januara u takmičarskom programu biće prikazana 22 kratka filma mladih autora iz 19 zemalja. Festival je otvorio filipinski autor Lav Dijaz, koji je prethodno održao radionicu za studente, nakon projekcije filma "Žena koja je otišla", za koji je prošle godine dobio "Zlatnog lava" u Veneciji.
   Na otvaranju je prikazan i 40-minutni film o svim dosadašnjim gostima festivala, a od ponoći svirao je Emir Kusturica sa "No Smoking Orchestrom", Adam Stinga i Novosadski big bend.
   "Kustendorf" je kao i prethodnih godina posvećen budućim filmskim stvaraocima i velikanima svetskog autorskog filma, a njegov osnivač Emir Kusturica ističe da su i Drvengrad i festival "utopija koja živi" i sa kojom se bore protiv društva spektekla i industrije zabave, pružajući mladim autorima priliku da uče od najboljih.
   Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se filmovi mladih režisera iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugala, Rusije, Singapura, Srbije, Ukrajine, Hong Konga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina.
   Međunarodni žiri čine književnica i scenaristkinja Glin Jan (predsednica), advokat i stručnjak za ekonomiju filma Kristijan Valsamidis i režiser Nikola Ležaić, dok će o nagradi "Vilko Filač" za najbolju fotografiju odlučivati direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje. Na konkurs je pristiglo blizu 500 filmova, a za selekciju takmičarskog programa bili su zaduženi Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević. "Savremene tedencije" prikazaće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije, koje će predstaviti njihovi autori - gosti festivala, na radionicama nakon projekcija.

Šeron Lokhart u fokusu trećeg festivala "REZ"

   Treće izdanje festivala "REZ" pod nazivom "Šeron Lokhart: Koreografije rada", predstaviće veliki deo opusa ove severnoameričke autorke čije se koreografske filmske strukture ubrajaju u najznačajnije filmske eksperimente poslednje decenije. Na Festivalu savremenog eksperimentalnog filma, od 20. do 22. januara u Domu omladine Beograda, biće prikazani i novi filmovi Debore Stratman i Džejmsa Beninga, za koje se zajedno sa Lokhart može reći da predstavljaju najprominentnije autore američkog eksperimentalnog filma danas.
   "REZ" je filmski festival koji se bavi savremenim praksama eksperimentalnog i umetničkog filma, a pokrenula ga je 2014. godine "Teorija koja Hoda" [TkH] u saradnji sa Domom omladine Beograda i Multimedijalnim institutom iz Zagreba.
   Osnovna ideja je da svake godine u fokusu bude jedan od najznačajnijih i još uvek aktivnih autora koji svoje radove smeštaju u polje filmskog eksperimenta, odnosno specifična scena eksperimentalnog filma koja se vezuje za rad dotičnog autora. Cilj festivala je da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i promociju inovativnih i radikalnih filmskih praksi. Ulaz za sve programe je besplatan.

Koncert studenata violine

   U Multimedijalnom centru Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu u subotu uveče u 19 časova koncert su održali studenti violine. Ulaz je bio slobodan. Nastupili su  studenti i studentkinje iz klasa profesora Nenada Vrbaškog i saradnice Svetlane Štule. Na programu: J. S. Bah, Đ. Tartini, R. Ščedrin, G. F. Hendl, H.Vjenjavski, P. De Sarasate, L. Van Betoven, V. A. Mocart, G. Diniku, E. Grig, K. Sen-Sans. Za klavirsku saradnju bila je zadužena korepetitorka Eleonora Mali. Multimedijalni centar Akademije umetnosti nalazi se u ulici Đure Jakšića 7.

Opovo: Izložba "Rokenrol u Opovu – 50. godina"

   U galeriji "Jovan Popović" u Opovo u subotu u 18 časova je otvorena izložba fotografija "Rokenrol u Opovo - 50 godina". Postavka obuhvata 160 fotografija i plakata nastalih u periodu od 1966. do 2016. godine, kao i muzičke ekponate - gitare, bubnjeve, pojačala, gramofonske poloče i drugo. Autor izložbe i propratne publikacije je Čeda Vučković. Publikacija može da se pogleda na portalu glasopova.rs. 

Zaposleni treba da rade svega 4 dana nedeljno

zaposleni

   Danas sve više ljudi radi 50, 60, pa i 70 sati nedeljno, pretvarajući svoje kancelarije u drugi dom. Naši šefovi misle da ćemo, što duže radimo, obaviti više zadataka. Nauka kaže da je to netačno i da se najveća efikasnosti postiže kada ljudi rade četiri dana nedeljno, a tri dana odmaraju. Brojni eksperimenti koje je sproveo K. Anders Erikson, jedan od najvećih stručnjaka za psihologiju rada, pokazali su da ljudi mogu samo 4 ili 5 sati dnevno da obavljaju produktivan rad. Nakon što njihove performanse dostignu najviši nivo, učinak postaje sve manji i ljudi na poslu postaju sve nezadovoljniji.
   - Ako gurate ljude da rade duže od vremena tokom kojeg mogu da se maksimalno koncentrišu, verovatno ćete kod njih izazvati javljanje loših navika. Što je još gore, te loše navike bi mogle da dovedu do toga da se prošire i na period kada su ljudi inače produktivni - rekao je Erikson.

Smanjili broj radnih dana i ostali uspešni

   Menadžeri koji su skratili radnu nedelju zaposlenima na četiri dana dobili su zauzvrat bolji učinak radnika, njihovo veće lično i profesionalno zadobvoljstvo, kao i smanjeni broj radnika koji su odlazili iz firme. Rajan Karson, izvršni direktor kompanije "Treehouse" uveo je radnu nedelju od 32 sata još 2006. godine. Od tada su njegovi zaposleni postali mnogo srećniji i produktivniji. Prema njegovim rečima, kompanija je danas veoma uspešna, njen godišnji prihod se meri milionima dolara i zaposleni su zadovoljni. Sličnu priču ima i "Reusser Design", kompanija za razvoj internet softvera. Oni su prešli na sistem od četiri radna dana nedeljno 2013.
   Rezultati ovih istraživanja i eksperimenata pokazuju da čak i mala preraspodela radnog vremena može imati ogromne koristi i za radnike i za kompanije. U sred finansijske krize 2008. godine bivši guverner Jute Džon Hantsmen je implementirao plan da reorganizuje radnu nedelju. Skoro 75 odsto državnih radnika je prešlo na četvorodnevnu radnu nedelju ali je radilo 10 sati dnevno. Ovo rešenje ne samo da je smanjilo troškove grejanja, klime i struje u zgradama, već je doveo do rasta morala kod radnika. Ljudi su uživali u dodatnom slobodnom danu i bili su dodatno zadovoljni promenom, jer nisu putovali do posla i natrag usred saobraćajnog špica.

Poslodavci: Četiri radna dana u Srbiji? Nema šanse

   U Srbiji, nažalost, kao da nema hrabrosti za ovaj eksperiment, a poslodavci se pravdaju da nam je i ovako niska produktivnost. Takav stav zastupa i Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, inače vlasnia tekstilnog preduzeća Modus. On tvrdi da su problem u ovom slučaju niska produktivnost radnika i tehnološka zaostalost Srbije. - U ovim uslovima to je gotovo bezumno. Jedan od najvećih problema preduzetnika je ogromna stopa bolovanja do 30 dana. Zatim, produktivnost radnika u Srbiji niža je nego na Zapadu: dok je kod nas efektivna iskoristivost između četiri i po i pet sati, u Nemačkoj je sedam. Veliku prepreku predstavljala bi i tehnološka zaostalost naše zemlje – priča Knežević.
   Sociolog Dušan Mojić smatra da bi uvođenje ove prakse u Srbiji izgledalo drugačije nego u drugim državama. - Ne sumnjam da bi to dalo rezulate u nekim razvijenim zemljama, ali verujem da preduzetnici to ne bi prihvatili, već bi preovladao njihov stav “valjda ja znam bolje”. Kada je reč o radnicima, u odsustvu vremena sigurno je da bi im dobro došao jedan dan više da budu sa svojim porodicama. Međutim, u našim uslovima, verovatno bi većina ljudi taj dan iskoristila da dodatno zaradi nešto – ističe Mojić.

Cepter najbogatiji, slede Kostić i Mišković

   Najbogatiji čovek u Srbiji je Filip Cepter, odnosno Milan Janković, čije se bogatstvo procenjuje na pet milijardi dolara, prema listi svetskih milijardera za 2016. godinu koju je predstavio magazin Forbs. Cepter je osnivač kompanije Zepter International, a iako ne živi u Srbiji, ima državljanstvo, prenosi TV N1. Među najbogatijim ljudima u Srbiji je i Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, sa bogatstvom od 540 miliona dolara, a jedini čovek iz Srbije, sa adresom u Srbiji je Miroslav Mišković, koji raspolaže sa 520 miliona dolara.

Ljajić: Veliko interesovanje za vaučere

   Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je u subotu 14. januara da interesovanje za vaučere u prvih nekoliko dana u 2017. godini duplo veće nego u istom periodu prošle godine, te da se u ovoj godini očekuje rekordan broj turista u Srbiji, oko tri miliona. "Očekujem do kraja nedelje da se izda 450 vaučera. Špic sezone očekujemo kada počne drugi deo zimskog raspusta za decu", rekao je Ljajić na RTS. On očekuje da će i ove godine biti podeljeni svi vaučeri i podseća da su u prošloj godini mesec dana pre istekla roka podeljeni svi vaučeri.
   U prošloj godini 634 ugostitelja prijavili su se za vaučere, a ministar očekuje da će ove godine biti više. "Očekujemo ove godine više ugostitelja da se prijavi. Za mnoge od njih će ovo biti spas. Vaučeri su produžili sezonu", pojašnjava Ljajić. Sezona je, podseća ministar, ove godine počela bolje te je na planinama u ovom trenutku 22 odsto više skijaša nego prošle godine. "Popunjenost kapaciteta je bolja, 67 odsto su domaći gosti, 33 odsto stranci, uglavnom zemlje iz okruženja, ali i ruski turisti", kaže Ljajić. On očekuje da će ova godina biti rekordna po broju turista u Srbiji, preko tri miliona turista, 1, 6 domaći i 1,4 miliona stranih, a da će se osim vaučera raditi i na promovisanju svih destinacija, digitalnim kampanjama.

Bolja naplata poreza u Vršcu

   Poreski obveznici grada Vršca u 2016-oj bili su dobre platiše, s obzirom na to da je plan ostvaren sa 95,6 odsto ili više od tri odsto u odnosu na godinu ranije. Sredinom narednog meseca štampaju se nove uplatnice za prvi kvartal 2017-e. Neki poreski obveznici dobiće i uplatnice za više nekretnina koje poseduju.

Sečanj odlučio da se zaduži

   Odbornici skupštine opštine sečanj, većinom glasova usvojili su, na današnjoj sednici, predlog odluke o zaduživanju ove opštine u iznosu od 20 miliona dinara. O ovoj srednjobanatskoj opštini u javnosti se, inače, prethodnih dana govorilo zbog izveštaja državne revizorske institucije. U tom izveštaju se navodi da je lokalna samouprava više od polovine budžeta za 2015-tu utrošila nenamenski i mimo zakonske procedure.

Novi Sad: Ne bacajte žar u kontejnere

   Jedan kamion za odnošenje smeća novosadske "Čistoće" se u petak zapalio od žara bačenog u kontejner, koji je utovaren u kamion sa ostalim smećem. Kamion se, saopštila je "Čistoća", zapalio oko podneva na Temerinskom putu zbog ostataka žara i vreleog pepela koje je bacio neko od nesavesnih građana. Niko nije povređen, ali je velika šteta na kamionu, i pored reakcije vozača i vatrogasaca.
  
"Molimo sugrađane da žar i pepeo ne bacaju u kontejnere, kante i korpe za otpatke, jer takav otpad predstavlja veliku opasnost", ukazalo je JKP "Čistoća".

Horgoš: Zaplenjena švercovana odeća

horgos

   Carnici na graničnom prelazu Horgoš, sa Madjarskom, zaplenili su veliku količinu švercovane odeće, čija je vrednost procenjena na oko milion dinara i koju je pokušao da unese jedan državljanin Srbije (50), saopšteno je u petak 13. januara 2017. Prekršaj je otkriven rano ujutro na ulazu u zemlju, prilikom detaljnog pregleda kombija nemačkih registarskih oznaka."Njime je, sa saputnicom, na relaciji Bilefeld - Zvornik putovao 50-godišnji državljanin Srbije. “Na granični prelaz je došao trakom obeleženom zelenim semaforom, rezervisanom za putnike koji nemaju robu za carinjenje. Prilikom susreta sa carinicima rekao je da sem ličnog prtljaga u kombiju ima samo polovan sto sa stolicama", navodi se u saopštenju. Carinik je ispod polovnog nameštaja i torbi sa ličnim stvarima našao i torbe s novim muškim i ženskim jaknama, košuljama i farmericama raznih robnih marki. Vrednost robe je procenjena na osnovu cena sa originalnih etiketa na odeći.

Uhapšen zbog proizvodnje i posedovanja amfetamina

   Policija u Rumi uhapsila je M.P. u čijem stanu je pronašla nekoliko paketića sa belim prahom za koji se sumnja da je amfetamin, kao i više različitih medikamenata koji se koriste za proizvodnju amfetamina i metamfetamina, za koje se sumnja da su nastali hemijskim reakcijama, saopšteno je 13. januara. Navodi se da su u pretresu pronađene i hemijske formule za koje se sumnja da su formule jedinjenja od kojih se dobijaju ti narkotici. Nakon zadržavanja, osumnjičena će uz krivičnu prijavu za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga biti saslušana u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.
   Policija je takođe podnela krivičnu prijavu protiv dva muškarca zbog nedozvoljene trgovine. Sumnja se da je 63-godišnji muškarac kao odgovorna osoba trgovinske firme prodao jednom 57-godišnjaku 8.000 litara baznog ulja ukupne vrednosti 638.400 dinara, koje se na osnovu Zakona o energetici ne može prodavati pojedincima, jer služi u industrijske svrhe. Prilikom pretresa, kod kupca je pronađeno uskladišteno ulje i oprema za pretakanje, navedeno je u saopštenju policije.

Opljačkana banka u Novom Sadu

   Filijala "Findomestik banke" na Bulevaru Mihajla Pupina broj 6 u Novom Sadu opljačkana je 13. januara 2017. po podne, potvrđeno je Tanjugu u Policijskoj upravi Novi Sad. Kako je rečeno u novosadskoj policiji, u pomenutoj banci je izvršeno razbojništvo, tako što je jedan nepoznati izvršilac, uz pretnju pištoljem opljačkao novac od radnice. Razbojništvo, odnosno pljačka, dogodilo se oko 16:15 sati, povređenih nije bilo, a istraga je u toku.

Niš: 10 godina zatvora zbog obljube četvorogodišnje ćerke

   Apelacioni sud u Nišu potvrdio je predsudu Višeg suda kojom je Gradimir V. iz Niša osuđen na deset godina zatvora zbog obljube četvorogodišnje ćerke dva puta okom 2014. godine, saopštio je Viši sud u Nišu. Portparol Višeg suda u Nišu Iva Popović izjavila je u petak 13. januara Beti da je Gradimir V. oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem. Osuđeni i majka deteta su živeli odvojeno.

Policajci pretukli mladića, pištoljem pretili
dečaku - mislili da ih snima

   Nenad Đorđević i Saša Savić, policajci iz Bele Palanke, suspendovani su sa posla nakon što su pretukli Ivana Popovića (30), a pištoljem pretili maloletnom M.S. (14) i oduzeli mu mobilni telefon!

Mađarsko-srpska granica: Hapšenje dve devojke
zbog terorizma

   Mađarska policija je 13. januara uhapsila dve devojke na granici prema Srbiji po evropskoj poternici zbog sumnje da imaju veze sa terorizmom, saopštila je policija na svom sajtu. Kako prenosi Rojters, državljanka Belgije (18) i Francuske (19) uhapšene su dok su pokušavale da uđu u Srbiju autobusom koji je išao iz Beča za Sofiju. Ta agencija navodi i da policija nije bila dostupna za dalje komentare.

U Ukrajini od hladnoće umrlo 40 osoba

   U Ukrajini je od kraja decembra preminulo najmanje 40 osoba pretežno od hladnoće jer je poslednjih dana u toj zemlji zabeležena temperatura do minus 25 stepeni, saopštile su u petak uveče vlasti u Kijevu.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize