nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Краља Александра I Карађорђевића бр.6
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image
Placeholder  Image
Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

06.12.2016. - Podrška protestu vojnog i policijskog sindikata

.....................................................................................................

07. decembar 2016.

Udovički: Svi traže vezu, niko neće na konkurs

udovicki

   Za javni sektor je skoro nezamislivo zaposliti nekoga koga već ne poznaju. Ljudi se i ne javljaju na konkurse, kaže potpredsednica Vlade prof. Kori Udovički. - Pritisak za partijsko i prijateljsko zapošljavanje će delovati dokle god ne bude više radnih mesta u privredi. Tome se treba odupreti sistemom u kojem se mere i vrednuju rezultati. Tada će onome ko zapošljava prestati da bude važno da nekome učini uslugu, već će hteti da ima najbolju osobu koju može da nađe za svaki posao. Upravo na tome sad radimo. Spremamo i reformu upravnog sistema kako bi rukovodioci jasnije odgovarali za rezultate rada organizacije, a službenici za svoj rad. Malo pomalo, sistem će postati utegnutiji - objašnjava za „Blic“ Udovički.

Uz platu i razne naknade

   Na konstatciju da je javna je tajna da mnogi u javnom sektoru uz platu imaju razne naknade koje im i te kako dižu primanja... Kori Udovički kaže: “Postoje slučajevi apsolutnih nelogičnosti i nepravednosti. Zakon o platama će zato tačno popisati koji dodaci na platu postoje, kao i njihovu svrsishodnost. Neke ćemo ukinuti, a neke zadržati. Ali ako ih zadržavamo, ti dodaci će postati sastavni deo plate za to radno mesto” kaže ona.
   Koji su to dodaci, kako kažete, nelogični? - Evo primera: sadašnji direktori, zamenici i pomoćnici u nekim ustanovama primaju platu za poslove direktora, ali i dodatak na platu od 10, 20 ili 30 odsto na ime rukovođenja, što mu je u osnovnom opisu posla - da rukovode! Slično je s dodatkom za koordinaciju, koji prima koordinator, sa dodatkom za šefa odseka, koji prima lice na radnom mestu šefa odseka. Lekar veštak prima dodatak. Ima još takvih primera” kaže potpredsednica Vlade Kori Udovički .

Prepreke već u prvoj fazi racionalizacije uprave

   “I pre ulaska u ovu vladu znala sam i govorila da nam je kapacitet u Vladi i ministarstvima veoma nizak, ali ipak nisam očekivala da ću zateći ovakvu ledinu. Preneta mi je nadležnost za plate u javnoj upravi iz Ministarstva finansija, a da mi nisu preneti ni ljudi ni sredstva ni studije jer ih ni tamo nije bilo. Podataka ima puno, ali nesređenih, pa možete da napravite veliku grešku i veliku štetu bez pažljivih računica. Sada mi je najteže kad sve postaje konkretno: što su do sada bile brojke, sada će biti ljudi. Svaki dan samu sebe podsećam da je to jedini način da svima, pa i deci tih ljudi, stvorimo bolju zemlju”, kaže potpredsednica Vlade Kori Udovički.

Ne postoji registar zaposlenih

   Izašli ste u javnost s preciznim brojem viška u javnom sektoru. Kako ako nemate registar zaposlenih? - Tražili smo podatke koje smo zatim analizirali. U pravu su oni koji kažu da ovo nisu brojke dobijene promenama sistematizacija. To ćemo raditi u drugoj fazi, u fazi reorganizacije. U ovoj fazi to nije ni moguće ni potrebno ” kaže potpredsednica Vlade Kori Udovički.

Ako ne uspemo, odoše deca

   Ima neverovatnih slučajeva u javnom sektoru, moram reći daleko najviše na lokalnom nivou, kao što je 45 vozača u zdravstvenom centru u Boru. Opet, u drugim delovima sistema patimo od ozbiljnih manjkova. Ojađene su, recimo, inspekcijske službe. Sistem mora da se popravi ili će nam sva deca otići iz zemlje, odgovor je prof. Udovički na pitanje zašto veruje da će u ovom poslu uspeti”, kaže potpredsednica Vlade Kori Udovički.

Koliko prosečno čekamo po šalterima?

koliko

   Prema najnovijem istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za 2015. godinu, najviše vremena (30 do 40 minuta u proseku) provodimo na šalterima policije, katastra, RFZO-a i PIO fonda. S druge strane, najmanje vremena provodimo u bankama i APR-u, ali su građani bez obzira na to, jako nezadovoljni radom banaka.
   - Kao glavni razlog dugog čekanja na šalterima ispitanici navode trajanje procedure i obimnu dokumentaciju. Overa knjižica je najkomplikovaniji postupak, jer se traže papiri koji su većinom nepotrebni. Umesto da država kontroliše da li neko pokušava da prevari sistem, ona je to prebacila na nas građane, da mi to radimo umesto nje.
   Problematičan šalter je bio katastar gde se čekalo i do sat vremena u redu, ali sada se stanje poboljšalo, pa je potrebno malo više od 30 minuta. Radi se na uvođenju elektronske administracije, tako da očekujemo poboljšanje - kaže za Alo!  Ivan Radak iz NALED-a i ocenjuje da je u odnosu na prethodnu godinu situacija znatno bolja. Međutim, ljudi se boje da elektronskim putem plaćaju svoje računa, jer misle da će tako izgubiti novac, pa se odlučuju da to ipak učine lično, na šalterima. - Dešava se i da pojedine institucije ne prihvataju plaćanje putem mobilnih telefona, pa tu dolazi do problema - dodaje Radak.
   Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, smatra da ništa nije urađeno povodom smanjenja nepotrebne administracije. - Poslodavci sada imaju dupli posao prilikom podnošenja završnog računa, jer pored elektronskog slanja, moraju da predaju i papire. Privrednici najviše primedbi imaju na dokumentaciju za konkurse, jer im se traži desetak različitih dokumenata koji su vremenski ograničeni, pa ih vade po nekoliko puta - kaže Atanacković.

Čuvamo tone papira

   Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. koji nalaže da se sva poslovna dokumenta čuvaju deset godina na papiru, onemogućava uvođenje elektronskog upravljanja. Kod nas mnoge firme, banke i mobilni operateri zakupljuju magacine kako bi mogli da skladište dokumenta, tu se troši mnogo novca, na papire, štampače, tonere i sam skladišni prostor.

Elektrovojvodina prestaje da postoji

   U Elektroprivredi Srbije (EPS) u ponedeljak su potpisani ugovori o formiranju jedistvenog elektrodistribitivnog preduzeća i o pripajanju sedam preduzeća za proizvodnju uglja i struje u Javno preduzeće EPS. Ugovore su potpisali direktor EPS-a Aleksandar Obradović sa direktorima proizvodnih preduzeća iz sastava EPS-a, i direktorka Elektrodistribucije Beograd (EDB) Slobodanka Krčevinac sa direktorima dosadašnjih preduzeća za elektrodistribuciju, koja se od danas pripajaju EDB-u i čine jedinstveno preduzeće EPS Distribucija. To znači da Elektrovojvodina prestaje da postoji i da se pripaja Elektrodistribuciji Beograd. Poslanici pokrajinske Skupštine usvojili su deklaraciju kojom su se usprotivili pripajanju Elektrovojvodine Elektrodistribuciji Beograd.
   Potpisivanjem tih ugovora kompletirana je prva faza korporativizacije EPS-a, koja će zvanično biti završena 1. jula i time će EPS umesto 14 privrednih društva imati samo tri - JP EPS, za proizvodnju struje i uglja, EPS Distribucija, za distribuciju električne energije i EPS Snabdevanje, za snabdevanje potrošača strujom, naveo je Obradović. Druga faza korporativizacije, podsetio je, biće završena 1. jula 2016. kada će se promeniti pravna forma i EPS iz javnog preduzeća preći u akcionarsko društvo. On je najavio da će smanjenjem broja privrednih društava u EPS-u doći do velikih ušteda u administrativnom delu EPS-a.

Višak zaposlenih u administraciji EPS-a

   Odgovarajući na pitanje da li ima viška zaposlenih u EPS-u, Obradović je rekao da još nije definisan tačan broj, ali da je i ranije govorio da ima viška radnika u administraciji, a manjka u tehničkom sektoru- rudara, montera, inženjera.

Popust od 7% za 136.000 redovnih platiša Infostana

   JKP "Infostan" je na majskoj uplatnici objedinjene naplate unapred obračunalo sedam odsto svim korisnicima koji su u proteklih godinu dana plaćali račune sa popustom, a u skladu sa preporukama Gradske uprave, saopšteno je iz ovog preduzeća. Dodatnih dva odsto popusta dobilo je oko 136.000 redovnih platiša, koji su počev od maja prethodne godine koristili popust pri plaćanju. Popust od sedam precenata obračunavaće se korisnicima i pri izdavanju narednih računa, sve dok budu izmirivali svoje obaveze do datuma dospeća za popust.

Radnici Jagodinske pivare u štrajku

   Sindikati Jagodinske pivare prijavili su policiji protestnu šetnju za utorak 2 jun ulicama Jagodine, a za sredu 3 jun štrajk upozorenja, koji će, ukoliko se ne ispune zahtevi, prerasti u generalni. Zahtevaju od Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede promenu modela privatizacije i zaštitu računa od naplate poverilaca. Sindikalci tvrde da Jagodinskoj pivari, jednom od najstarjih preduzeća u Srbiji osnovanom pre 160 godina, od ponedeljka preti blokada i stečaj, jer se ne nalazi na spisku zaštićenih preduzeća.
   Odluka Agencije za privatizaciju, da se pivara ne nađe na spisku zaštićenih je iznenadila i ogorčila zaposlene i sindikate koji upozoravaju da je ovom odlukom "unapred pripremljen plan za gašenje Jagodinske pivare". Sindikalci Jagodinske pivare zatražili su da Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede preispitaju odluku o modelu privatizacije te pivare koja, prema rečima direktora proizvodnje Mališe Miloševića, nikada nije dobijala subvencije od države, a samo je lane proizvela 50.000 hektolitara piva i radnici su primali platu.

U “Želvozu” ne znaju da li im duguju po 28 ili 29 zarada!

   Bivši i sadašnji uposlenici u „Želvozu“ za utorak su najavili protestno okupljanje na centralnom gradskom trgu u Smederevu. Zajedno, jer i jedni i drugi imaju istu muku: zaostale neisplaćene zarade i nepovezan staž. Muči ih i to što se za njihovo preduzeće više ne zna čak ni da li se još vodi kao da je „u restrukturiranju“. Nema ga, kažu radnici, ni na jednom spisku, ni onih koje je država odlučila da za neko vreme poštedi stečaja, ni na onom drugom, onih koje je od 1. juna snašla ta huda sudbina.
   Različite su računice za koliko su plata radnici ostali uskraćeni, neki su došli do cifre od 28-29, ali je zato sigurno da doprinosi nisu uplaćivani poslednje tri godine. To najbolje znaju radnici koji su ispunili uslove za penziju. Zbog toga je više njih sa 35 godina staža umesto u penziji sada na birou za zapošljavanje.

Trećina penzionera živi sa 15.000 dinara

   Ni najstariji građani Srbije nemaju isti standarad, razlike između najveće i najniže penzije veće su od deset puta. Šest penzionera u Srbiji mesečno prima između 110.000 i 120.000 dinara, što je i 12 puta iznad najniže penzije na koju je prinuđeno oko pola miliona najstarijih građana. Penzionerima sa najvišim primanjima na svakih mesec dana na račun leže i pet puta više novca nego onima koji inkasiraju prosek od 23.169 dinara. Najniža penzija iz redova zaposlenih je 13.288 dinara, a kod kategorije poljoprivrednika oko 10.000 dinara.
   Procenjuje se da najveće penzije primaju pripadnici policije, i to penzioneri iz kategorije specijalaca, koji su pri obračunu birali po deset najboljih uzastopnih godina radnog staža. Najdebljim čekovima mogu da se pohvale i vojni obaveštajci, ali i nekadašnji radnici Uprave za krivične sankcije, bivši radnici saveznih ministarstava... Po proseku se visoko kotiraju i akademici.
   U Srbiji je trenutno nešto više od 1,7 miliona penzionera. Najsiromašniji su novopazarski penzioneri sa prosečnim primanjima od 16.590 dinara. Sa 29.143 dinara, odnosno 27.787 mogu se pohvaliti Beograđani i Novosađani čiji prosek važi za najbolji u državi. Suzana Lakić.

Otpuštanja u JLS: Najveći problem struktura zaposlenih

   Upitan o kriterijumima za otpuštanje viška radnika, Ivan Bošnjak, državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave je kazao da je lokalnim samoupravama dat samo zakonski okvir sa određenim kriterijumima, a u skladu sa lokalnim politikama potrebama i zakonskim rešenjima koji ograničavaju gde se i ko mogao zaposliti. On je naglasio i da će tamo gde postoji potreba da se neko novi zaposli biti zaposlene u skladu sa novim budžetom za 2016. godinu.
   Bošnjak je novinarima posle obraćanja na konferenciji DRI u Beogradu o "Unapređenju upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou", naveo da je veći problem struktura zaposlenih, odnosno koji kadrovi rade na kojim mestima, nego prekomeran broj. Bošnjak je rekao da su svi primeri gde su kršeni propisi o zabrani zapošljavanja i koji su prijavljeni na vreme praktično i sankcionisani, odnosno upravna inspekcija je obaveštena i izlazila je na teren i sankcionisala lokalne samouprave koje nisu primenile propise. "Ministarstvo finansija je bilo dužno da primeni ograničenje transfera i svega onoga što je zakon o budžetskom sistemu predvideo za kršenje propisa, a mogu da kažem da bez obzira na informacije koje su se u javnosti pojavile o novom zapošljavanju u vreme kada je na snagu stupila zabrana zapošljvanja kroz komisiju je u sistemu lokialne samouprave nešto preko 900 radnih mesta odobreno za stalno'', rekao je Bošnjak. On je dodao da je identifikovano svega nešto više od 4.500 ljudi kao radni višak.

Obradović: Sve teži položaj novinara

obradovic

   Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izjavio je da danas novinari u Srbiji žive lošije i rade u težim uslovima nego pre godinu dana, a izloženi su pritiscima i politike i poslodavaca. Pritisnuti egzistencijalnim problemima budimo se svakog dana sa strahom da li ćemo zadržati radno mesto, rekao je Obradović, koji je na godišnjoj Skupštini NUNS podneo Izveštaj o radu tog udruženja u periodu april 2014 - maj 2015. godine. On je ocenio da se i u tom periodu nastavilo "srozavanje ugleda novinarske profesije" i istakao da je položaj novinara sve teži, kao i da je opšta medijska slika u Srbiji danas gora nego pre godinu dana.
   Govoreći o bezbednosti novinara, Obradović je naveo da je, prema podacima NUNS, u 2014. bilo 23 napada na novinare, od čega 12 fizičkih nasrtaja, dok je u prvih pet meseci ove godine bilo 15 prijavljenih napada.

Biciklom od Vršca do Šušare

   Opština Vršac 6. juna organizuje biciklističku vožnju Vršac - Šušara - Vršac. Član Opštinskog veća resorno zadužen za zaštitu životne sredine, Miloš Vasić, rekao je da je, uz promociju zdravog načina života, namera da se simbolično povežu dva zaštićena prirodna dobra i da se istakne značaj očuvanja prirodnih vrednosti. "Pozivam sve stanovnike naše opštine, a i šire, sva sportska udruženja, klubove i aktivne pojedince, da podrže akciju tako što će se priključiti", rekao je Vasić.
   Opština Vršac je i prošle godine organizovala vožnju biciklima od Vršca, preko Potpornja i Izbišta do Šušare i nazad. Učestvovalo je skoro 200 biciklista svih uzrasta. Kolonu je obezbeđivala policija, a u pratnji je bila i hitna medicinska pomoć, kao i servis za popravke bicikala. Za sve učesnike obezbeđena je voda, a u Šušari ih je čekao organizovani ručak, što će se, sve, ponoviti i ove godine.

U Vojvodini 3.000 obolelih od multiple skleroze

   Procenjuje se da u Vojvodini ima oko 3.000 ljudi obolelih od multiple skleroze. Ta bolest centralnog nervnog sistema je neizlečiva, ali se odgovarajućom terapijom može poboljšati kvalitet života obolelih. U Novom Sadu obeležen je svetski dan borbe protiv te opake bolesti, a skup povodom toga održan je u organizaciji Društva multiple skleroze Vojvodine. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. U novosadskom gerontološkom centru ,,Oaza’’, obeležen je svetski dan borbe protiv miltiple-skleroze. Ona spada u autoimune bolesti, a broj obolelih se konstantno povećava, i uskoro bi mogla da se nađe iza karcinoma i bolesti vaskularnog sistema, kao treća velika bolest. "To je bolest koja zahvata ceo centralni nervni sistem. Što znači da zahvata i mozak i kičmenu moždinu. U situaciji smo da se ona ispoljava što disfunkcijom nervnog sistema, što disfunkcijom organa koje kontroliše nervni sistem. A nervni sistem taj koji komanduje organizmom", objašnjava dr Nađ Čongor.
   Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručio je da je država prepoznala taj problem i da je spremna da pomogne. Ono što je kao glavna poruka istaknuto na ovom skupu, je da treba učiniti sve da svi ljudi sa specijalnim potrebama ne smeju da se osećaju zapostavljeno i zaboravljeno, kao i da marginalizacija njihovih problema nikako ne bi smela da se dopusti.

Od migrene češće pate žene

   Svaki treći čovek je bar jednom u toku života osetio migrenu. Lekari ističu da od ove najčešće glavobolje, češće pate pripadnice ženskog pola. Prema rečima načelnice Odeljenja neurologije Opšte bolnice, dr Livije Despenić postoji 5 vrsta migrene: migrena sa aurom, migrena bez aure, bazilarna, porodična i dečija migrena.

Edukativna tribina u organizaciji Društva za borbu protiv raka

   Društvo za borbu protiv raka Grada Subotice u saradnji sa Preventivnim centrom Doma zdravlja,  Centrom za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje, Crvenim krstom organizovalo  je edukativnu tribinu u ponedeljak, 1. juna sa početkom od 16 časova, u prostorijama Crvenog krsta Subotica.  Prim. dr Branko Miljački, gastroenterohepatolog iz Opšte bolnice Subotica održao je predavanje na temu "Značaj pravovremene dijagnostike i kolonoskopije u prevenciji karcinoma debelog creva" sa početkom od 17 časova. Predavanje je bilo namenjeno svim zainteresovanim sugrađanima, a posebno osobama starijim od 50 godina kod kojih postoji povećan rizik od obolevanja od raka na debelom crevu, osobama sa problemima i bolestima debelog creva, kao i članovima porodica obolelih od raka na debelom crevu. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica upotpunio je skup akcijom otkrivanja faktora rizika-merenjem krvnog pritiska, nivoa šećera i masti u krvi, indeksa telesne mase, a Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje merenjem ugljen-monoksida u izdahnutom vazduhu kod pušača na aparatu Smokilajzer.

Na konkurs za osam radnih mesta u Nišu prijavila se 132 lekara

   Na konkurs za prijem osam lekara u Kliničkom centru Nišprijavilo se 120 lekara opšte prakse i 12 doktora specijalista. Konkurs je uzburkao javnost nakon što je direktor Kliničkog Zoran Radovanović pozvao prijatelje, političare, drugove, saradnike, poznanike da ga ne zovu i ne urgiraju da primi nekog od lekara. - Moj „vapaj“ je urodio plodom jer posle toga me više niko nije zvao. Ljudi su odustali jer su shvatili da sam spreman da objavim imena svih onih koji me pozivaju zbog konkursa - kaže Radovanović. Iako tvrdi da je spreman da objavi imena, za sada, direktor je javno rekao samo da ga je “zvao jedan političar, jedan novinar, kolege

BDP pao za 1,8 odsto u prva tri meseca

   Realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji prvom kvartalu 2015. godine, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 1,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U poređenju sa poslednjim kvartalom 2014. godine pad BDP je iznosio 0,4 odsto. Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2015. godine u odnosu na isti period prethodne godine rast BDP-a od 4,8 odsto bio je u sektoru finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, a BDP je pao u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (četiri odsto)  i sektoru državna uprava i obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje i zdravstvena i socijalna zaštita (3,8 odsto).
  
Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je na pad BDP u prvom kvartalu ove godine uticala fiskalna konsolidacija, odnosno štednja u budžetu Srbije koja je uključivala i smanjenje plata i penzija, dok je oporavak industrijske proizvodnje pozitivno uticao na BDP. Kako je dodao, pozitivan uticaj na BDP daje izvoz roba i usluga koji raste po stopi od 9,7 odsto, kao i rast bruto investicija u osnovne fondove po stopi od 4,4 odsto, a negativno utiče rast izvoza od 11 odsto i smanjenje potrošnje države i domaćinstava od 3,5 odsto. Po proceni Kovaćevića, moguće je da BDP u 2014. godini ima pozitivnu stopu rasta, umesto budžetom planiranog pada od 0,5 odsto, u zavisnosti od toga kako će poslovati Železara Smederevo, fabrika Fijata u Kragujevcu i da li će biti održan rast proizvodnje u hemijskom kompleksu i prerađivačkoj industriji.

Industrijska proizvodnja manja je za 0,1 odsto

   Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, manja je za 0,1 odsto nego u aprilu 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 5,4 odsto. U prvom kvartalu 2015. godine industrija proizvodnja je za 1,5 odsto manja nego u istom prošlogodišnjem periodu.

Od prvog juna jeftiniji gas za javno snabdevanje

   Svi kupci prirodnog gasa, koji imaju pravo na javno snabdevanje u ovoj godini, a snabdevač im je JP "Srbijagas", od 1. juna će imati niže cene, što je rezultat kvartalnog kretanja cene derivata nafte na berzi i kursa dolara, saopšteno je iz "Srbijagasa". Kako je navedeno, Savet Agencije za energetiku Republike Srbije na sednici od 28. maja, dao je saglasnost na ovu odluku i ista će biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu www.nsprv.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize