nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

06.09.2018. - Saopštenje Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije

.....................................................................................................

24.septembar 2018.

Vlada usvojila Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

vlada

   Vlada Srbije usvojila je 20. septembra Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kojim je unapređen pristup pravdi za veliki broj građana slabijeg imovnog stanja, uz podršku širokog kruga pružalaca besplatne pravne pomoći. Ovaj zakon omogućiće dostupnost besplatne pravne podrške svima, što je, prema dosadašnjim procenama, oko 80 odsto od ukupne potrebe za besplatnom pravnom pomoći, saopšteno je iz Vlade. Predlog zakona definiše tri grupe korisnika besplatne pravne pomoći, određuje pružaoce besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, finansiranje pomoći i podrške i uvodi niz novina, kao što su Registar pružalaca pomoći, kontrola kvaliteta pomoći i drugo...

Ko su korisnici besplatne pravne pomoći?

   Korisnici besplatne pravne pomoći su lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak saglasno relevantnim zakonima, ali i lica koja ne ispunjavaju pomenute uslove "ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove". Ove dve grupe vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći, a ekonomski položaj se sagledava kroz sve relevantne okolnosti u konkretnom slučaju, kažu za Tanjugu u Ministarstvu pravde, koje je predlagač ovog zakona.
   Treću grupu korisnika čine pripadnici ranjivih odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez utvrđivanja finansijskog stanja. To su, na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Srbiji, izbeglica, lice pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe sa invaliditetom, licu koje ostvaruje zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.

Ko su davaoci besplatne pravne pomoći?

   Kada su u pitanju pružaoci besplatne pravne pomoći, što je jedna od ključnih odredaba zakona i uzrok višegodišnjih nesuglasica prilikom izrade Nacrta zakona, Predlog je utvrdio da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Takođe kaže da Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije. Besplatnu pravnu pomoć u ime Udruženja pružaju advokati, kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora biti advokat (kako su udruženja i do sada postupala). Besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža i diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat.
   Ministarstvo pravde pojašnjava da ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (žžrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo). Predlog zakona je propisao da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.

Šta je predmet besplatne pravne pomoći?

   Besplatna pravna podrška, prema Predlogu, sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležnicke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Opšta pravna informacija, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju, dok besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju.

Finansiranje besplatne pravne podrške iz budžeta

   Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predviđeno je iz sredstava budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje. Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora, dok to nije predviđeno za u prvostepenom upravnom postupku.
   Novina je i uvođenje kontrole kvaliteta i odgovornosti za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, zatim obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to nisu učinile da formiraju službu besplatne pravne pomoći. Ovaj zakon, kojim se pored ostalog, ispunjava jedna od osnovnih obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uskoro će biti upućen Narodnoj skupštini na usvajanje.

I advokati mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć

   Među novinama koje ovaj zakon donosi, su Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. Zbog toga će advokati koji žele da pružaju besplatnu pravnu pomoć, morati da se upisuju na listu advokata koju Ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije.
   Predlagač zakona posebno ističe da ova rešenja obezbeđuju besplatnu pravnu pomoć advokata širokom krugu građana koji ne mogu da snose troškove pravne pomoći, kao i dostupnost besplatne pravne podrške i pravnih saveta svima, što je po dosadašnjim procenama oko 80 odsto ukupne potrebe za pravnom pomoći. Ovim Predlogom zakona, udruženja građana su po prvi put prepoznata sistemskim zakonom kao pružaoci besplatne pravne pomoći, a imajući u vidu projektno finansiranje iz javnih prihoda propisano zakonom, udruženja će i na ovaj način moći da finansiraju pružanje besplatne pravne pomoći.

Radnici Gumoplastike obustavili štrajk glađu

   Oko 40 radnika bujanovačke Gumoplastike obustavili su u petak štrajk glađu koji je započet u ponedeljak, posle dogovora s Ministarstvom privrede da pomogne tom preduzeću, izjavio je u petak državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. On je Tanjugu rekao da se sinoć sastao s radnicima i da su oni, posle dvočasovnog razgovora, oko 22 časa, odlučili da prekinu štrajk. Stevanović je podsetio da su radnici Gumoplastike ranije izrazili želju da uzmu socijalni program i da je Ministarstvo privrede htelo da im pomogne, ali da se ispostavilo da na to nemaju pravo po zakonu. "Mi smo bili voljni da pomognemo i dali smo saglasnost na sprovođenje socijalnog programa. Međutim, spletom različitih okolnosti u prethodnim godinama, ispostavilo se da radnici nemaju pravo na socijalni program. Mi smo sinoć bili u Gumoplastici, imali smo ne baš lake razgovore, ali u korektnoj atmosferi. Na kraju smo uspeli da se dogovorimo i štrajk je obustavljen", rekao je Stevanović.

Predstavnici Ministarstva danas u Gumoplastici

   Predstavnici Ministarstva privrede će od ponedeljka obići u tu firmu i probati zajedno s rukovodstvom Gumoplastike da utvrde sve što je neophodno kako bi to preduzeće angažovalo sopstvene resurse i u narednim nedeljama izmirilo određene obaveze prema radnicima. Stevanović je naveo da su u Ministarstvu privrede još pre nekoliko nedelja vrlo jasno predstavnicima radnika predočili da nemaju pravo na socijalni program, ali da može da se proba da se zajedno dođe do rešenja i da se vidi kako da, "angažujući resurse preduzeća, radnici namire svoja potraživanja". Država u slučaju Gumoplastike nikome ništa ne duguje, naglasio je Stevanović, već je to isključivo obaveza preduzeća, odnosno poslodavca. Podsetio je i da je po pitanju tog preduzeća bilo dosta spekulacija prethodnih dana. "Pošto su predstavnici opozicije to prepoznali kao dobar plen, nezavidan položaj ljudi u Bujanovcu pokušali su da ispolitizuju i izmanipulišu. U Bujanovac su otišli da lamentiraju nad sudbinom radnika, upravo oni koji su bili nosioci vlasti skoro deceniju i po, i oni koji su odgovorni što su mnoge fabrike prodate u pljačkaškoj privatizaciji, a nakon toga zakatančene i zatvorene. Oko 400.000 ljudi su ostavili bez posla, a sada ti isti lamentiraju nad sudbinom radnika", rekao je Stevanović. Stevanović je izrazio očekivanje da će sve biti završeno u narednih nekoliko nedelja i da će biti stavljena tačka na agoniju radnika u Gumoplastici.

Dogodine dodatno povećanje penzija?

dogodine

   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u petak penzionerima u Srbiji da će, pored najavljenog povećanja penzija od sledećeg meseca u visini od 8,8 do 13,2 odsto, u narednoj godini moći da očekuju dodatno povećanje od tri, četiri, a ako bude moguće i pet odsto. Vučić je odgovarajući na kritike da se "penzije samo vraćaju na staro" na period pre 2014. godine, kada je donet Zakon o privremenom umanjenju penzija, rekao da će svaka penzija u odnosu na pre četiri godine, kada su penzije "smanjene zbog katastrofalne politike koja nas je dovela do bankrotstva", biti veća. Vučić je rekao da će 1. januara 2019. godine Srbija biti u deset zemlja Evrope sa najnižim dugom. "Ja sam ponosan na tu činjenicu. I penzioneri treba da budu ponosni jer su nam oni najviše pomogli, na sebe i na svoju zemlju koja je to uspela da napravi", rekao je Vučić.
   Kaže da će tada javni dug iznositi 48 odsto BDP-a. Penzije će, napominje, biti uvećane za najmanje 8,8 posto, a za neke 13,2 odsto. Kaže da neki prenebregavaju tu činjenicu i navodi da će penzionerima kojima nisu smanjivane penzije, što obuhvata one sa primanjima do 27, 28 hiljada dinara, a to je 69 odsto penzionera (od 1,75 miliona penzionera), penzija biti povećana za pet posto. "I oni će imati najveći rast u odnosu na 2014. godinu", dodao je Vučić. Kaže da je sve to značajno više od nivoa inflacije za taj četvorogodišnji period odgovarajući tako na kritike da povećanje penzija nije usklađeno sa inflacijom. "Hoćemo i sledeće godine da uvećamo tri,četiri ili ako budemo u mogućnosti i pet posto penzije", kaže predsednik. "Penzioneri sami znaju kome mogu da veruju i sami će da vide šta će da bude sledeće godine", dodao je on.

Vučić najavio pismo zahvalnosti penzionerima

   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će prvi put svim penzionerima, ne kako kaže, o državnom trošku, već možda i kao predsednik najveće partije u Srbiji, o trošku stranke koju vodi, da uputi pismo zahvalnosti.. "Da se zahvalim, bez obzira da li je za nas, protiv nas, da se zahvalim za sve ono što su uradili za zemlju. Oni će živeti mnogo bolje u budućnosti, imati mnogo više zahvaljujući sebi, svom strpljenju, trpeljivosti i veri u svoju državu". On se osvrnuo i na pisanje glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Predraga Ćulibrka o penzijama rekavši da ne čita taj nedeljnik. "Ne čitam Ćulibrka, pošto ja taj uvek pričao da ćemo uvek da imamo najniži rast, sad ne zna šta će sa sobom. Hoda ulicama i ne zna šta bi sa sobom od muke i kako da prizna da Srbija ima najveći rast u regionu".

Gerontološki dom u Kikindi dobio nove prostorije

   U okviru obeležavanja Dana Ustanove, u kikindskom Gerontološkom centru svečano su otvorene renovirane prostorije u zgradi Novog doma. Pored čelnika lokalne samouprave, svečanosti u Kikindi prisustvovali su predstavnici resornog Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata. Sredstva uložena u sanaciju objekata socijalne zaštite znače bolji, kvalitetniji, humaniji život korisnika, naših starijih sugrađana, a na tome će se insistirati i u narednom periodu, istaknuto je prilikom obilaska rekonstruisanog objekta Novog doma Gerontološkog centra u Kikindi. https://www.youtube.com/watch?v=EIC9_Y_ZhfQ

Obeležen Svetski dan bez automobila

obelezen

  U Okviru Sportsko – rekreativnog centra “Milan Gale Muškatirović” u subotu 22. septembra u Beogradu je nizom instalacija i pratećim programom obeležen Svetski dan automobila. U rubrici koja sledi pogledajte zbog čega je ovaj datum toliko važan. Svetski dan bez automobila prava je prilika da se podsetimo nekih statistika koje nam ne govore u prilog. Od posledica udisanja lošeg vazduha u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi. Šest odsto ukupnog zagađenja je od izduvnih gasova koje emituju vozila. Prošle godine smo uvezli 131 hiljadu automobila, od kojih je 60% bilo starije od 12 godina.
   “Prema podacima SZO, prema našim podacima, nema sumnje da su Beograd, Pančevo, Niš, Užice, Subotica, Valjevo, Kragujevac, Kraljevo gradovi sa vrlo lošim kvalitetom vazduha, naročito u zimskom periodu i nekim drugim trenucima i da to mora da se menja, ali isto tako znamo šta treba da menjamo. Automobili su u gradskim anglomeracijama najveći zagađivač vazduha”, izjavio je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.
   Vlada Srbije ima u planu da primenjuje brojne mere ekološke zaštite: od dizanja svesti o štetnosti zagađenja vazduha, do mogućeg subvencionisanja uvoza električnih i hibridnih automobila, koji ne zagađuju vazduh, a kojih je prošle godine ukupno uvezeno 65. Beograd se priključuje, obezbediće besplatan parking za vozila na električni pogon, kao i, ako izmenom zakona to bude omogućeno, vožnju žutom trakom. Planirano je proširenje pešačkih zona i izgradnja čak 112 km biciklističkih staza u naredne četuru godine. Od 300 autobusa koje će Beograd kupiti naredne godine 80 će biti na električni pogon.

Prvi međunarodni Festival potpomognute oplodnje

   U Beogradu je u subotu u Envoy centru otvoren Prvi Međunarodni Festival potpomognute (vantelesne) oplodnje, na kome su svi posetioci do 19 časova imali priliku da prisustvuju brojnim panel diskusijama i da se konsultuju sa stručnjacima. Kako su saopštili organizatori iz udruženja "Šansa za roditeljstvo", posetioci su mogli da razgovaraju otvoreno sa više od 40 stručnjaka iz zemlje i inostranstva, a organizovano je i više od 170 besplatnih konsultacije za parove.
   Otvarajući Festival, predsednica udruženja Sandra Jovanović istakla je da je ovo prilika za sve zainteresovane da na jednom mestu dobiju sve relevantne informacije i otvoreno razgovaraju o problemu neplodnosti u Srbiji. "Postoji veliki broj ljudi kojima je potrebna potpomognuta oplodnja i koji ne mogu da se ostvare kao roditelji. Svaki peti do šesti par u Srbiji ima taj problem. Vantelesna oplodnja je jedna vrlo komplikovana i dugotrajna procedura, iscrpljujuća za sve parove, sa puno nedoumica, pitanja, straha od neuspeha, ali i nade da će dobiti potomstvo", rekla je Jovanovićeva. Ona je ukazala da većina parova nema dovoljno informacija o tome, a festival je prilika da na jednom mestu dobiju neophodna saznanja, razgovaraju s najpoznatijim domaćim i stranim stručnjacima i dobiju svu pomoć koja im je potrebna.
   Festivalu je prisustvovalo više od 500 ljudi, a gotovo 200 zainteresovanih prijavilo se za besplatne konsultacije sa stručnjacima. Posebnu pažnju izazvao je Zid nade na koji su prisutni parovi ostavljali poruke drugim parovima kako bi ih motivisali da nastave sa borbom za potomstvo. Na Festivalu je podeljen drugi broj magazina Udruženja "šansa za roditeljstvo" koji rešava niz nedoumica i daje konkretne savete u lečenju neplodnosti. Teme o kojima se govorilo na panel diskusijama bile su kontroverzne, te se većina prisutnih upustila u otvoren razgovor sa stručnjacima i nadležnima kako bi odgovorili na pitanja - da li smo parovi ili brojevi, koliko lekari sarađuju u jednoj VTO proceduri, vantelesna oplodnja između nauke i komercijalizacije, ali i kako se izvodi donacija jajnih ćelija i spermatozoida u inostranstvu, a kako će to biti rešeno kod nas, navodi se u saopštenju Udruženja.

Vučić: Više dece na lečenju u inostranstvu

vucic

   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se danas pet do šest puta više dece leči u inostranstvu, od kada je osnovan Budžetski fond za lečenje pacijenata u inostranstvu 2014. godine i dodao da nije srećan što država ne može uvek da interveniše, ali da se situacija popravlja. Vučić je rekao da se do osnivanja Fonda u proseku oko 110 dece lečilo, i to 2009. - 98 dece, 2010. godine - 116, 2011. - 140, a 2012. godine samo njih 45. Od osnivanja Fonda, 2015. godine na lečenje je upućeno 306 mališana, 2016. - 563, a prošle godine 614 dece. "To je četiri, a danas već i pet i šest puta više dece koju lečimo kroz Fond, novcem iz budžeta, nego ranije. Na to sam ponosan.
   Istakao je da se grade nove i obnavljaju brojne zdravstvene ustanove u Srbiji, nabavlja moderna oprema. "Razumem one koji su razarali zdravstvene ustanove, podmetali požare po bolnicama, za šta nikada dokaza nećemo moći da nađemo, ali svi znaju o čemu se radi... i nikada nigde nisu izgradili. Nikada ovoliko bolnica, domova zdravlja, ambulanti po Srbiji nije izgrađeno u poslednjih 20-25 godina", rekao je Vučić.

Novi objekat Dečje klinike "Tiršova 2" do kraja 2022.

   Beograd će za četiri godine, do kraja 2022. godine, dobiti novi objekat Dečje klinike, "Tiršovu 2", u čiju izgradnju i opremu će biti uloženo 54 miliona evra, izjavio je u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je, nakon obilaska unutrašnjosti Dečje klinike u Tiršovoj novinarima rekao da je u renoviranje starog objekta uloženo 7,5 miliona evra, što je, kako je rekao, ogroman novac, ali će biti potrebno još milion evra da bi se napravilo sve ono što je neophodno i uložilo u novu opremu i instrumente - magnetnu rezonancu, angio salu....

Ministar: Ako je rijaliti deo kulturne ponude, u problemu smo

ministar

   Ministar kulutre i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je u subotu da je posao ministra kulture da, između ostalog, iznosi stavove i uverenja u vezi s pojavama koje se tiču kulturnog ambijenta zemlje, bez obzira da li je to "nekome zasmetalo". "To nije ništa sporno, ali nekome je to zasmetalo", rekao je Vukosavljević za TV Prvu povodom reagovanja na njegovu kritiku emitovanja rijaliti programa na televizijama s nacionalnom frekvencijom Dodao je da nije problem u samom nazivu programa, već o sadržaju, o čemu se radi i govori u njemu.
   Komentarišući izjavu premijerke da rijaliti programi nisu u nadležnosti vlade, već regulatornih tela, ministar je rekao da je ona delimično u pravu i da je tačno da vlada ne treba da se meša u program i koncepciju rada privatnih stanica, ali je ocenio da kada neka televizija dobije nacionalnu frekvenciju, to znači da postoji "udeo države u nekim relacijama s tom televizijom". On je podsetio da je nacionalna frekvencija koncesija koja se daje privatnim televizijama da bi one dopunile i obogatile ponudu koju javni servis možda ne može da obuhvati u punoj meri, a to znači da emituju sveobuhvatni, tačan informativni program, program na jezicima nacionalnih manjina, zabavni program i program za decu, kao i kulturne i obrazovne sadržaje. "Na taj ugovor važe zakoni Srbije, a u Zakonu o elektronskim medijima stoje odredbe da ti programi treba da povećavaju kulturnu i duhovnu ponudu na tržištu medijskih usluga. Ako se ovakvi sadržaji (rijaliti programi) smatraju obogaćenjem kulturne i duhovne ponude, onda smo kao društvo u velikom problemu", rekao je Vukosavljević.
   Naveo je da je stav o rijaliti programima iznosio i ranije, pa i nekoliko dana pošto je imenovan za ministra. "Na početku mandata sam rekao da rijaliti programi zaista treba da se obuzdaju", rekao je Vukosavljević. Istakao je da ne strahuje od smene, kao i da ne oseća da su mu kolege iz vlade okrenule leđa, jer, kako kaže, ni on ne komentariše rad ostalih mistarstava.

Danas završavaju Beogradski susreti pisaca

danas

   U Skupštini grada Beograda u četvrtak 20. septembra su svečano otvoreni 55. Beogradski međunarodni susreti pisaca koji su okupili 38 autora iz 24 zemlje, koji pišu na 20 jezika. Ranije najavljen reditelj i pisac Emir Kusturica, koji je trebalo da otvori manifestaciju, nije došao, zbog, kako je objasnio predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić, kašnjenja aviona. Andrić je u svom obraćanju istakao da Beogradski susreti pisaca pripadaju najznačajnijim događajima u kulturi Beograda i Srbije i da "nepotrošive humanističke ideale bogate melemnim svojstvima mira, širenjem postojećih poetičkih granica, uzajamnog poštovanja i tolerancije različitosti". Citirajući nobelovca Ivu Andrića da svesno želi da bude od koristi čoveku, da osvetli mračne puteve života, predsednik UKS-a je primetio da i današnja književnost poseduje životodajne misli i zlatonosne čestice, predstavljajući putokaze ka delatnom, samorađajućem duhu i samospoznaji, prevshodno u određenju ko smo i koliko smo odgovorni za dosuđeni nam svet.
   Posebni savetnik ministra kulture i informisanja, književnik Dragan Hamović je podsetio da kada su nastajale ili se obnavljale države kao što je Srbija i kada su narodi, kao što je srpski, težili ka slobodi, borili se za svoje ime i mesto pod suncem, bilo je samorazumljivo da pisci daju smisao i smer toj borbi. "Bili su to uglavnom plemeniti napori i ulaganja za pamćenje, ako se pamte. Trebalo je zajednici kojoj rođenjem i jezikom pripadate obezbediti okvire za dostizanja slobode koju su imperije, evropske i azijatske, uskraćivale. Da li je danas drugačije, jesu li danas pisci potrebni svojim zajednicama, ili su pak višak?", upitao je Hamović. Primećuje da su "nametnuti zadaci" nepodnošljivi za stvaraoce, ali je "unutrašnji moralni nalog, kojim iskoračimo iz narcizma i sebičnosti, impuls bez kojeg nema književnosti". "Bez čula za kretanja u društvu i svetu, književnost ostaje ekskluzivna zabava i igra rečima. Poznajemo prošle epohe najpre po njihovom književnom ođeku. Pamtimo Lorku, odanog melodiji svog jezika, pamtimo srpske pesnike Šantića, Crnjanskog i Desanku Maksimović, koji su bili svoji, ali se nisu okretali od zajednice u nevoljama, niti su igrali ulogu aktivista za račun moćnih interesa", rekao je Hamović.
   I danas, dodaje, prepoznajemo duh imperijalnog porobljavanja i kolonizacije, u mekom i tvrdom obliku, različite i podmukle atake na slobodu ljudi i naroda, atake cinjene pod zastavom univerzalnih vrednosti. "Da li to književnost zapaža ili izbegava rizike, držeći se preporučenih tema, ili se pak svega kloni i sama se sobom zabavlja? Nije reč o politici nego čestitom književnom odgovoru na neizbežne teme", istakao je Hamović i dodao da književnost uprkos svemu ostaje prostor prijateljstva o čemu svedoče i Beogradski susreti pisaca.
   Pisce je pozdravio i pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović. On je istakao da je borba za knjigu i pisanu reč među najvažnijim borabama i zamolio sve goste Susreta pisaca da što više približe svoja dela deci, kako bi zajedno doveli do pobede knjige.
   Pisac i predsednik Upravnog odbora UKS-a Miodrag Jakšić predstavio je sve učesnike manifestacije, posebno dobitnike nagrade "Povelja Morave" Milisava Milenkovića i Atilu Saba Paloca (Mađarska).
   Književni susreti trajaće do 24. septembra i biće u znaku nekoliko godišnjica: 150 godina od rođenja Alekse Šantića, 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, 120 godina do rođenja Desanke Maksimović i Rastka Petrovića, 120 godina od rođenja Federika Garsije Lorke i Bertolda Brehta.

Gran pri u Subotici za predstavu "Mačak u čizmama"

   Predstava "Mačak u čizmama", reditelja Todora Valova u izvođenju Dečijeg pozorišta Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, dobitnik je Gran prija za najbolju predstavu u celini jubilarnog, 25. Festivala pozorišta za decu u Subotici. Nagrada je uručena na ceremoniji zatvaranja festivala u petak uveče u Dečjem pozorištu u Subotici. "Predstava "Mačak u čizmama" kroz ideju: da je promišljanje životnih situacija najbolji put do uspeha, promoviše sklad između znanja i veštine, kao i kreativnosti i mašte. Izražajnim scenskim jezikom, izvanrednom kolektivnom glumačkom igrom i animacijom lutaka i objekata na sceni, ova predstava donosi čaroliju u svet dečije mašte i briše granicu između mogućeg i nestvarnog" , navedeno je u odluci žirija festival.
   Nagradu za najbolju režiju dobio je Jerži Bijelunas za režiju predstave "Tiha" u izvođenju Pozorišta za decu Jan Dorman, Bedzin iz Poljske. Za najbolju scenografiju nagrađena je Eva Farkašev za scenografiju predstave "Prodavnica igračaka" u izvođenju Gradskog pozorišta Podgorica, Crna Gora, dok je nagrada za najbolju originalnu muziku pripala Peteru Kusu za muziku u predstavi "Džumbus" u izvođenju pozorišta Werk89, Beč, Austrija, a nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka Irini Somborac za predstavu "Tobi" u izvođenju Pozorišta za decu i mlade, Skoplje, Makedonija. Žiri je dodelio i pet ravnopravnih nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo i to Filipu Eldanu za ulogu u predstavi "Jaje", Andi Rubinstein za ulogu u predstavi "Tajni život pelena", Petri Nađ za ulogu u predstavi "Doživljaji veverice Majka", Goranu Smoljanoviću i Dejanu Fajferu za uloge u predstavi "Majstori". https://www.youtube.com/watch?v=K4O768Okl9E

Skat: Ko se ne ukrca u voz digitalizacije gubi konkurentnost

skat

   Digitalna transformacija, koja je u toku, predstavlja novu industrijsku revoluciju na koju svi moraju budu spremni, jer ako se ne ukrcate u taj voz nećete biti konkurentni na globalnoj sceni, poručio je u četvrtak ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat. Pod terminom digitalna transformacija se, kako je naglasio, pre svega misli na rast, odnosno na mogućnosti koje digitalni svet trenutno nudi. "Ako pogledate moju zemlju, mi već duži period imamo rast koji predvode kompanije koje su prešle na digitalno poslovanje", rekao je Skat na panel diskusiji "Digitalna transformacija ekonomija u regionu i e-usluge", koja je organizovana u sklopu TeleGroup Infosec konferencije. Digitalna transformacija, kako je naglasio, ne samo da menja način poslovanja kompanija, već doprinosi povezivanju ljudi, koji su sada u mogućnosti da razmenjuju ideje i da sklapaju poslove. "Ne samo da transformiše poslovanje, već menja globalni okvir", istakao je Skat, dodajući da ljudi moraju biti spremni da se prilagode promenama.
   TeleGroup Infosec konferencija je pokrenuta sa ciljem podizanja nivoa informacione bezbednosti regiona Zapadnog Balkana, i u nastojanju da se podrže napori regionalnih IT asocijacija u skretanju pažnje državnim strukturama i široj javnosti o informacionoj bezbednosti kao najznačajnijem resursu svake države, kao i postojanju sve sofisticiranijih pretnji u sajber prostoru, koje mogu da ugroze stabilnost regionalne privrede i društva.

Fišer-Kam: Ko ima malo unutrašnje tržište, mora da izvozi

   Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer-Kam je govorila o iskustvima njene države i nastojanjima da svoje nedostatke transformiše u prednosti. "Ako imamo relativno malo unutrašnje tržište, hajde onda da izvozimo. Ako smo u konstantnom stanju rata, hajde da vidimo šta možemo uraditi sa industrijom vojne odbrane i korišćenjem tehnologije kako bismo se branili", izjavila je ona. Proces transformacije jedne ekonomije je, kako je ocenila, dug proces, za koji na prvom mestu mora postojati stabilnost, dugoročna vizija i strategija u kom smeru treba da se ide.

Mladenović: e-Uprava vrata za ulazak u svet digitalizacije

   Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović je poručio da je Grad Beograd prepoznao da je učešće u procesu e-Uprave i prilagođavanje novim kretanjima u društvu, uslov svih uslova za ulazak u svet digitalizacije. "Beograd je lider i predvodnik od svih lokalnih samouprava danas u Srbiji po pitanju e-Uprave, što nije subjektivni stav, već činjenica koju dobijamo od nadležnih organa", izjavio je Mladenović.

IKS: Podržavamo sprečavanje nelegalne gradnje

iks

   Inženjerska komora Srbije saopštila je u subotu da u potpunosti podržava nastojanja Grada Beograda, drugih državnih organa i lokalnih samouprava u sprečavanju nelegalne gradnje. "Bespravnom, u osnovi nekvalitetnom gradnjom, neodgovarajućim pozicioniranjem, dimenzionisanjem i oblikovanjem građevina, bespravnim priključenjem na komunalnu infrastrukturu, urušavaju se postojeće i stvorene vrednosti i znatno narušava uspostavljeni red i način funkcionisanja naselja", navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, nezakonito izgrađeni objekat najčesće ne ispunjava osnovne uslove u pogledu nosivosti, bezbednosti, seizmičke stabilnosti i zaštite od požara i kao takav ugrožava bezbednost korisnika i okoline.
   "Bespravno građeni objekti se grade bez učešća stručnih lica. Ukoliko stručno lice, licencirani inženjer, učestvuje u bespravnoj gradnji suprotno zakonu, profesionalnim standardima i normativima, biće procesuirano pred Sudom časti Inženjerske komore Srbije", ističe se u saopštenju. Dodaje se da bespravna gradnja nosi visoki rizik rušenja, jer investitor nije imao nameru da stanuje u tom objektu ili da ga na drugi način koristi nakon njenog završetka, već je isključivo građen u svrhu sticanja profita, pa izostaje briga o postizanju kvaliteta građevine.

Poginuo radnik u Luci Beograd

   Jedan muškarac poginuo je u petak u ulici Žorža Klemensoa 39, na području Luke Beograd, kada je pao sa krova hangara, potvrđeno je Tanjugu u MUP-u. Identitet osobe se još utvrđuje, a policija je obavila uviđaj. Do pogibije je došlo u 10:45, kada je muškarac pao sa krova hangara sa visine od 10 metara. U MUP-u kažu da je od pada ostao na mestu mrtav. Iz Luke Beograd je saopšteno da osoba koja je poginula nije radnik njenog kolektiva. U saopštenju se precizira da je do nesreće došlo prilikom adaptacije konstrukcije svetlarnika koju je izvodila firma angažovana od strane zakupca dela objekta koji privremeno koji privremeno koristi.

Hrvatska: Inspektori upadaju u kafiće i traže novac iz kase

   Poreska uprava, od koje su hrvatski građani do sada doživeli svašta sada je prebacila u veću brzinu. Počeli su, kako piše Index, da obilaze kafiće i plene novac direktno iz blagani, ako smatraju da imate poreski dug. Ovakvih slučajeva - s kakvima se do sada nisu susretali ni računovođe s dugogodišnjim stažom - ima sve više, a sada se radi se o preduzetniku, vlasniku kafića, koji je preplatio porez za prošlu godinu, pa je prestao da plaća PDV i u poreskoj prijavi zatražio da se njegova preplata i dug “prebiju”. Poreska taj zahtev nije na vreme obradila, pa su mu u osam uveče upali u kafić u nameri da zaplene novac iz blagajne.  To veče, plendibu je sprečila njegova knjigovođa.  ... Posle toga, jedne večeri prošlog meseca, dva poreznika upadaju u kafić s rešenjem o naplati napisanoj tog dana i žele da zaplene novac iz blagajne. Šokirani čovek zove svog računovođu, te je ona poreznicima telefonom objasnila da greše, da poreska nije obrađena te da nije provedeno preknjiženje i da čovek zapravo ništa nije dužan.  “Međutim, oni preknjiženje nisu sproveli nego mu jedan dan u večernjim satima, oko 20 sati, dolaze u kafić kako bi plenili novac. Došli su s rešenjem koje je izdato tog dana kada su došli. Gospodin koji je izdao to rešenje, još mi se i požalio da mora prekovremeno da radi. Tog dana je izdato rešenje i naveče oni dolaze u lokal da mu plene - naravno prvo novac. Klijent me nazvao kada su došli, bio je u šoku i onda sam se ja preko telefona s inspektorom prepirala, shvatio je da imam dovoljno iskustva, da znam šta pričam pa je odustao od toga, napravio je zapisnik da odustaje i rekao da će ujutro s referenticom videti o čemu se radi, zašto to nije preknjiženo. Da nisam sprečila, doslovno bi mu uzeli novac iz kase i dolazili svaki dan dok se ne namiri taj iznos kojeg su oni proglasili dugom”, priča knjigovođa.  "Zamislite kako to izgleda. Imate kafić pun gostiju, dolaze dva poreznika i uzimaju novac iz kase. Katastrofa."

Protesti u Rusiji protiv reforme penzionog sistema

   Više hiljada ljudi okupilo se i ove subote u više gradova širom Rusije kako bi protestovalo protiv najavljene reforme penzionog sistema. Predlog reforme predviđa da povećanje starosne granice za odlazak u penziju - za na 65 godina, a za žene na 60. Protestu u Moskvi, koji je organizovala Komunistička partija i levičarske organizacije, prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi, prenosi Rojters.
   Lider komunista Genadij Zjuganov pozvao je da se povuku predložene izmene zakona o penzijama smatrajući da vlada treba drugačije da rasporedi resurse kako bi izbegla povećanje starosne granice za penziju. "Zavlače vam ruku u džepove", rekao je on demonstrantima koji su nosili crvene zastave.
   Slični protesti održani su i u drugim gradovima Rusije. Protesti su protekli u miru, za razliku od niza nedozvoljenih protesta koje je istim povodom početkom meseca organizovao opozicioni lider Aleksej Navaljni i kada je privedeno više od hiljadu ljudi širom zemlje.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize