nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

07.12.2018. - Podrška građanskog protesta 8.12.2018.godine u Beogradu
(Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije)

.....................................................................................................

15/16.decembar 2018.

Popović: Obrazovanje nove generacije inženjera prioritet

   Digitalna transformacija srpske industrije i obrazovanje nove generacije inženjera jedan je od osnovnih zadataka Vlade Srbije, poručio je u sredu ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Popović je na otvaranju dvodnevnog foruma "Mašinstvo i inovacione tehnologije - MITEF 2018" u Privrednoj komori Srbije rekao da Srbija mora da postane deo globalnih procesa reindustralizacije svetske ekonomije i u tom kontekstu masovne primene savremenih industrijskih ICT tehnologija. "Veštačka inteligencija, robotika, fleksibilna automatizacija... predstavljaju prostor u kojem Srbija treba da traži svoj budući i sadašnji industrijski identitet", rekao je Popović i napomenuo da je industrijska transformacija u Srbiji primarni zadatak vlade. "Obrazovanje nove generacije inženjera, generisanje nove tehnološke elite, naš je primarni zadatak". Zato je, kaže Popović, važno i da se modernizuju obrazovni programi. "Srbija već ima spremnu i obrazovnu ali i inovacionu strukturu, a to su četiri univerzitetska centra u kojima se decenijama obrazuju inženjeri za domen proizvodnih tehnologija. To je najveći resurs koji Srbija ima - naši inženjeri", poručio je ministar. Popović je podsetio da digitalizacija ima korene u prošlosti, da oni sežu pola veka unazad te da ovaj proces u industriji od tada traje u kontinuitetu.
   Državni sekretar u ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović rekao je da se trenutno radi na izradi Zakona o nauci i istraživanjima i ukazao da Srbiji nedostaju inženjeri, jer kako je rekao, sve više fabrika dolazi u Srbiju, te je zato potrebno obrazovati ovaj profil stručnjaka. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović ukazao je da ono što danas u svetu pravi razliku između uspešnih kompanija koje se bave mašinstvom i onih koji to nisu, je način na koji te kompanije primenjuju digitalnu tehnologiju u svom poslovanju.

Srbija po rodnoj ravnopravnosti na 22. mestu u Evropi

srbija

   Srbija je napredovala u postizanju rodne ravnopravnosti u 2018. godini i nalazi se na 22. mestu zajedničke liste sa evropskim zemljama, pokazuje drugi Indeks rodne ravnopravnosti koji je 12. decembra predstavljen na konferenciji u Palati Srbija. Indeks ravnopravnosti pokazuje da je Srbija najviše postigla u oblasti uključivanja žena u politički život, a da su i dalje najlošiji rezultati u oblasti rada, što znači da su žene za isti posao manje plaćene od muškaraca. Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je prosek Srbije u 2018.godini 55,8 poena, a prosek u EU 66,2 poena, te da je Srbija napredovala za 3,4 poena u odnosu na izveštaj iz 2016.godine, kada je prosek naše zemlje bio 52,4 poena, a evropski prosek 65. ''Rezultati Indeksa govore o posvećenom radu Vlade Srbije i Koordinacionog tela u prethodne dve godine i da smo napravili određene korake, a ukazuje i na oblasti u kojima treba više raditi'', rekla je Mihajlović novinarima u Palati Srbija i dodala da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima Indeks rodne ravnopravnosti. Mihajlović je kazala da je Srbija najviše napredovala u domenu moći, odnosno kada je reč o uključivanju žena u politički život i njihovoj zastupljenosti u parlamentu, vladi i političkim partijama. Kako je rekla, u toj oblasti Srbija je napredovala za 9,3 poena i nalazi se na 16.mestu, a bolja je od Litvanije, Poljske, Austrije, Portugala, Rumunije, Hrvatske, Estonije, Malte, Kipra, Slovačke, Češke i Grčke.
   U domenu znanja, Srbija je sa 23.mesta "skočila" na 17.mesto i zabeležila bolje rezultate od mnogih zemalja EU, kao što su Mađarska, Nemačka, Portugal, Poljska, Grčka, Slovenija, Hrvatska...
   Mihajlović je navela da su najveće razlike po rodnoj osnovi i dalje u oblasti rada i da su u Srbiji žene još manje plaćene od muškaraca za isti posao, a najmanje za 16 odsto. Dodala je da je rodni jaz primetan i u domenu vremena jer žene, kako navodi, provode mnogo više vremena brinući o porodici i domaćinstvu.
   Prema drugom Indeksu rodne ravnopravnosti Srbija je bolje pozicionirana od sedam zemalja EU: Kipra, Češke, Hrvatske, Rumunije, Slovačke, Mađarske i Grčke.

Langbak: Nijedna zemlja nije savršena

   Direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Virdžinija Langbak čestitala je Srbiji i vladi na ostvarenim rezultatima koji, kako je rekla, pokazuju da je Srbija posvećena napretku u oblasti ravnopravnosti. Langbak je kazala da nijedna zemlja nije savršena, pa ni u EU, te da Indeks ravnopravnosti ukazuje gde postoji prostor za napredak i poboljšanje. ''Vlada Srbije to prepoznaje, a Srbija se već nalazi blizu tačke koja je prosečna vrednost u okviru EU. Primetan je napredak Srbije u svim oblastima, a može se uporediti sa Italijom koja je, takođe, napredovala u svim oblastima'', rekla je Langbak.

Jovanović: Ubrzanje digitalizacije

   Direktor kancelarije za IT i e-upravu Mihailo Jovanović ukazuje i da država u cilju ubrzanja digitalizacije radi na prekvalifikaciji građana za IT, uvela je informatiku kao osnovni predmet u petom, a od ove godine i u šestom razredu osnovne škole i formirala Ministarstvo bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, jer, ističe Jovanović, Srbiji nedostaje 15.000 IT stručnjaka. Osim toga, kaže Jovanović, bitno je ulaganje u infrastrukturu, otvaranje naučno-tehnoloških centara, širenje internet mreže i uvođenje 5G mreže. Na skupu kojem su prisustvovali državni službenici, Jovanović je istakao da koliko je vremenski potrebno da se razvije informacioni sistem, duplo više vremena je potrebno da se edukuju zaposleni u državnoj upravi.

Maravić: Obuka državnih službenika da se prilagode digitalizaciji

   Direktor Nacionalne agencije za javnu upravu Dražen Maravić kaže da je u martu počela da radi Akademija za obuku državnih službenika kako bi se prilagodili digitalizaciji. Prema njegovim rečima, do kraja godine biće 4.000 zaposlenih u državnoj upravi koji su prošli obuku, a razvijaju se sistemi i za obuku zaposlenih u lokalnim samoupravama. Najavio je da će za mesec dana biti objavljen javni poziv za predavače koji bi mogli da sprovode obuke i na lokalu. "Digitalizacije se odvija i mimo propisa. Mi ne možemo da čekamo da prođu propisi već moramo da stvorimo mogućnost da ljudi odmah uče" rekao je Maravić.
   Neophodno je da državni službenici prođu kroz obuku o uslugama, digitalizaciji koja usluge omogućava i tehnologiji na kojoj se usluga realizuje. "Digitalna transformacija nastupa kada usluga više nije kao što je izgledala. Na primer, kod izdavanja pasoša bi to izgledalo da građani više nemaju pasoš u fizičkom smislu, već ako je neko državljanin svi podaci o njemu nalaze se u nekom klaud sistemu i ima virtuelni pasoš, dok na aerodromu prelazi očitavanjem rožnjače oka", objasnio je Maravić.

Novinske agencije u borbi protiv lažnih vesti

novinska

   Novinske agencije, učesnice Međunarodne konferencije održane u Tirani prošle sedmice, potpisale su u međuvremenu Rezoluciju o borbi protiv lažnih vesti, čime su se saglasile da promovišu medijsku i informacionu pismenost kako bi se suprotstavile dezinformacijama i pomogle korisnicima. Rezoluciju su potpisali TANJUG - Srbija, HINA - Hrvatska, UKRINFORM - Ukrajina, ATA - Albanija, PAP - Poljska, CNA - Kipar, ANA-MPA - Grčka, BTA - Bugarska, TASR - Slovačka, ANADOLU - Turska, Azertac - Azerbejdžan, AGERPRES - Rumunija, a potpisnici su se složili da ubuduće rade zajedno, u skladu sa predlozima Evropske komisije, na tome da povećaju transparentnost onlajn vesti, kako bi se suprotstavili navali lažnih vesti. Takođe, agencije će da razviju alate za osnaživanje korisnika i novinara za borbu sa dezinformacijama i za podsticanje pozitivnog angažovanja za brzu informatičku tehnologiju.
   Agencije će promovisati međusobnu saradnju, verifikaciju vesti i pravovremeno otkrivanje lažnih vesti, a sarađivaće u obučavanju osoblja o procedurama protiv lažnih vesti.

Prevoznici zadovoljni, očekuju rešenje za probleme

   Predstavnici Poslovnog udruženja "Međunarodni transport" zadovoljni su razgovorom sa ministrom finansija Sinišom Malim i dogovorom za rešavanje problema sa kojima se suočavaju u poslovanju. Predsednik udruženja "Međunarodni transport" Neđo Madić rekao je u sredu Tanjugu da su srpski prevoznici zadovoljni onim što je dogovoreno na sastanku sa ministrom, a da je bilo više zahteva, kako finansijskih, tako i u pogledu načina rada i procedura. "Ukazali smo na svakodnevne probleme, i za većinu predloga smo dobili podršku i veoma smo zadovoljni pregovorima" rekao je Mandić. On je objasnio da bi uskoro trebalo da se reši problem plaćanja terminala u carinskom postupku budući da je, kako kaže, do sada svaki terminal sam određivao cenu i nacin obračuna. "Trebalo bi da se do kraja godine donese zajednički cenovnik, odnosno da ista cena bude na svim terminalima, i da ona bude na jednom pristojnom nivou i ne predstavlja veliko opterećenje", rekao je Mandić.
   Mandić kaže i da je na sastanku rečeno da bi trebalo da se ubrzaju procedure kako bi se prevoznici što manje zadržavali i samim tim prešli veću kilometražu. "Rokovi samog carinskog postupka su kratki ali problem je što se vozilo ne pušta dok uvoznik ne plati ili da garanciju i tu se gubi vreme, a to je ozbiljan problem koji ćemo gledati kako postupno da resimo, verovatno garancijama", rekao je Mandić. Takođe dogovoreno je da se vreme za carinjenje koje je potrebno dok kamion sa granice stigne na carinski terminal produži na punih pet dana, a ne tri najviše kako je bilo do sada. "Dešavalo se da ne možemo posao za tri dana da obavimo, i da rok koji je zakonom određen produži na pet dana je prihvatljiv", kaže Mandić.

Dan otvorenih vrata u Domu zdravlja Novi Sad

   Dom zdravlja "Novi Sad" pridružuje se akciji preventivnih pregleda Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Otvorena vrata" koja se održava u nedelju 16. decembra u svim većim zdravstvenim ustanovama u zemlji u periodu od 08:00 do 16:00 časova. U okviru Službe za specijalističko-konsultativnu delatnost svi zainteresovani građani moći će da na III spratu objekta Liman IV urade oftalmološki pregled. Za ove preglede nije potrebna zdravstvena knjižica, te je značajno da najpre dođu oni građani koji nemaju zdravstveno osiguranje i to u periodu od 08:00 do 10:00 da bi dobili redni broj za pregled, kako ne bi dugo čekali već došli u dogovoreno vreme .

Dolovac: Nema kompromisa kad je u pitanju bezbednost
i kvalitet hrane

   Na panelu o bezbednosti hrane koji je "Blic" organizovao u saradnji sa programom Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac rekao je da je sistem kontrole bezbednosti hrane definisan zakonom, te da o tome brinu nadležne inspekcijske službe, kao i ministarstva poljoprivede i zdravlja. Nadležni su, dodaje, zaduženi za kontrolu hrane koja ulazi u Srbiju, kao i one koja se prodaje na našem tržištu, a kontrole se isključivo vrše na osnovu analize rizika i to u akreditovanim laboratorijama. Ceo sistem će, kaže, unaprediti Nacionalna referentna laboratorija koja će na objektivan način kontrolisati hranu. "Sada su postavljeni stroži kriterijumi na potezu od njive do trpeze. Treba praviti razliku između bezbednosti i kvaliteta. I sa jednim i sa drugim segmentom nema kompromisa", rekao je Dolovac i naveo da su norme koje definišu bezbednost hrane usklađene sa pravilima EU. Direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže da je Srbija na dobrom putu kada je reč o kontroli bezbednosti hrane i ispunjavanju standarda EU.

Bogosavljević: Potrošači nisu u potpunosti sigurni u u bezbednost hrane

   Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević, međutim, kaže da potrošači nisu u potpunosti sigurni u ono što se nalazi na tržištu i da ne mogu slepo, bez dokaza, da veruju u bezbednost hrane. "Problem bezbednosti hrane je prisutan u svetu jer je poslednju deceniju, dve pogoršan sistem bezbednosti hrane zbog pritiska dela biznis sektora", rekao je Bogosavljević i dodao da parametre kvaliteta hrane na tržištu pogoršavaju oni proizvođača koji jure za profitom i tako koriste jeftinije sirovine za proizvode koje prodaju skuplje od drugih.
   Istraživanja Pokreta za zaštitu potrošača su, navodi Bogosavljević, pokazala su da je zabluda da veliki proizvođači imaju visok kvalitet proizvoda, te da ima dosta malih proizvođača čija je roba u visokoj zoni ekstrakvaliteta, a koju su mogli pre 10 godina da je deklarišu kao organsku hranu. Naveo je i da je zaključeno da tri osnovne politike vode proizvođači, pa je tako prvima bezbednost hrane najbitnija, drugi vode računa samo o kvalitetu jednog do dva proizvoda iz asortimana koji proizvode, dok je trećima na prvom mestu profit i oni ne vode politiku kvaliteta proizvoda.

Goran Marković na čelu žirija 48. Dana komedije

   Reditelj Goran Marković biće predsednik tročlanog žirija na 48. "Danima komedije" koji se po tradiciji održava od 20. do 27. marta iduće godine. Članovi žirija su još novinarka "Večernjih novosti" iz Beograda Vukica Strugar i dekan Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini Violeta Jovanović, predstavnik grada Jagodine, saopšteno je danas iz Uprave festivala. U saopštenju se navodi da je selektor 48. festivala Nebojša Bradić do sada pogledao više od 30 predstava, koje se kandiduju za učešće na Danima komedije, a da će konačan repertoar biti utvrđen i predstavljen sredinom januara. Na Danima komedije, za statuetu "Ćurana" takmiči se sedam predstava, a osma je van konkurencije i igra se u čast nagrađenih. "Zlatnog ćurana" za životno delo, najviše nagrade festivala, ove godine je dobila pozorišna, filmska i televizijska glumica Ljiljana Dragutinović.

Evropska nagrada za poeziju "Petru Krdu" Simoviću

evropska

   Međunarodni žiri Evropske nagrade za poeziju "Petru Krdu", koja se dodeljuje svake druge godine, odlučio je da ove godine 20. laureat postane jedan od najboljih srpskih pesnika, dramatičar, putopisac, kritičar, tribun, akademik Ljubomir Simović (83). U obrazloženju odluke Draško Ređep ističe da "plemenita rapsodija, poezija Ljubomira Simovića(1935), kontinuirano, punih šest decenija, od vremena "Slovenskih elegija"(1958) i antologijskih „Epitafa sa Karanskog groblja", svakad, sa najvišim merilima prepoznavanja bića i moralne čvrstine kazuje bar dva veka našeg postojanja". "Najuspešniji savremeni dramatičar, Simović je u svoju lirsku svesku zabeležio nepredvidive česte slobode, daleko od bilo kakvog pripadnog uvodničarskog štiva, njegov stih se potresno i uzbudljivo pronalazi u pukotini nevremena, čak i više od toga, upravo je u njegovoj lirskoj brojanici ono neuhvatljivo neistorijsko zbivanje u nama i oko nas postalo znamen istorijskih epoha", stoju u obrazloženju. Posle Vaska Pope, u srpskoj poeziji nijedan jedini autor nije ispoljavao, kao svoju istinitu prirodu, naklonost ka sažetosti, strogost prema sebi ovaj jezik (ne)usaglašavanja postajao je, kako su godine, a i decenije promicale, zapravo sve više znak pomama bez straha, oluja bez najave, njegova praslika Beograda nije nalik na artefakt sučeljavanja, već na pustolovinu po sebi, glasi obrazloženje nagrade.

Izložba „Dan za istoriju – 9. novembar 1918. godine“
otvorena u Rumenki

   Izložba „Dan za istoriju – 9. novembar 1918. godine”, autorke dr Agneš Ozner, uz predavanje koje je održao direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev, otvorena je 13. decembra u biblioteci „Ivo Andrić“ u Rumenki. Veličanstveno oslobođenje Novog Sada nakon završetka Velikog rata, koje je prethodilo prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kralјevini Srbiji, tema je izložbe koja neguje kulturu sećanja. – Izložba je posvećena danu kada je srpska vojska ušla u Novi Sad, jednom istorijskom trenutku od izuzetnog značaja za novosadske Srbe – objasnila je autorka izložbe dr Agneš Ozer. – Izloženi su originalni predmeti, fotografije i primerci štampe onog vremena, koja obaveštava o tom događaju. Osim toga, ima publikacija koje su nastale povodom godišnjica obeležavanja ulaska vojske, kojim je zabeleženo na koji način su ti događaji nekad proslavlјani. Fotografije prate srpsku vojsku od onog trenutka kada je stupila na tlo Novog Sada, prelazak preko tadašnjeg Poćorekovog mosta, Dunavskom ulicom ispred nekadašnje zgrade Suda, izlazak na Dunavsku ulicu, nekadašnju Glavnu, i zaustavlјanje na tadašnjem Trgu Franca Jozefa, a sadašnjem Trgu slobode. Nastojali smo da pružimo autentičnu sliku tih događaja.
   Izloženi predmeti su istorijski izvori prvog reda jer su nastali tokom tog velikog dana ili u malom vremenskom razmaku, odnosno u danima koji su usledili, te zato predstavlјaju najautentičnije izvore koji svedoče o tom 9. novembru 1918. Među eksponatima u okviru izložbe je i jedan koji posetioci nemaju priliku da vide u kolekciji Muzeja grada Novog Sada, kojem ta dela inače pripadaju, a reč je o dečjim novinama objavlјenim u Novom Sadu u danima nakon slavnog 9. novembra. Izložbu je realizovao Kulturni centar „Rumenka” u saradnji s Muzejom grada Novog Sada, a postavku je moguće pogledati do 21. decembra u prostorijama biblioteke „Ivo Andrić“ u Rumenki, Arsenija Čarnojevića 24.

Nova knjiga Žarka Lauševića

   Posle nezapamćenog uspeha književnog prvenca "Godina prođe, dan nikad", u izdanju "Novosti", pred čitaocima je treća knjiga glumca Žarka Lauševića - "Sve prođe, pa i doživotna". Izdavač je, kao i prethodne "Druge knjige", izdate u rekordnom prvom izdanju od 100.000 primeraka, beogradska "Hipatia". Knjiga "Sve prođe, pa i doživotna" je uzbudljiva dokumentaristička proza u literarnom tkanju koja se teško ostavlja do poslednje stranice. Pisac Laušević se u novoj knjizi predstavlja kao autor dramatičnog štiva koje spada u vrhunske zapise dnevničke literature. On je 30 meseci u zatvoru Zabela, osuđenik broj 28375 koga pogrdno zovu Glumac i koji vodi svoje potresne beleške. Život na robiji je nikad predvidljiv i često neverovatan, ljudi su surovi i neuhvatljivi. Žarko je bolno iskren u preispitivanju svog udela u krivici zbog koje je lišen slobode, vapi za svojom ljubavlju, Anitom, za decom, za roditeljima. Dirljivo je njegovo opraštanje od oca, ubedljiv je kada otkazuje punomoć svom slavnom advokatu, briljantan u svojoj završnoj reči na sudu. Koliko god priznaje kad klone i kad ne vidi ima li sutrašnjeg dana, toliko je ciničan i duhovit kada za to ima povoda, pa filmski dočarava svoje junake, među kojima su i kolege koje ga obilaze, jedan od njih Josif Tatić. Knjiga će biti u prodaji od 21. decembra u objektima Moj kiosk i svim bolje snadbevenim knjižarama.

Zrenjanin: Izložba "Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne"

zrenjanin

   Izložba Narodnog muzeja Zrenjanin pod nazivom "Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne" biće otvorena u Salonu zrenjaninskog muzeja u subotu, 15. decembra u 19 časova.  Izložba se realizuje povodom 125 godina od rođenja slikara, u saradnji sa umetnikovim sinom Gordanom Pomorišcem, Savremenom galerijom Zrenjanin i drugim institucijama i pojedincima. Cilj kataloga i izložbe je sistematisanje dela Vase Pomorišca i interpretacija njegovog značaja publici, uz uključivanje lokalnog aspekta koji je od velikog značaja za kulturnu istoriju Zrenjanina.
   Izložbu čini 37 radova (slika i crteža), ilustracija, kao i dokumentarni materijal koji prati život i stvaralaštvo Vase Pomorišca, od prvih pouka koje je dobio u ateljeu Stevana Aleksića u rodnom Modošu (danas Jaši Tomiću), ratni, minhenski i međuratni period (Beograd, London, Pariz), kao i angažovanje u umetničkoj grupi, „Zograf". Poseban naglasak je dat Pomoriščevoj ulozi u posleratnom Petrovgradu (danas Zrenjaninu), kao i saradnji sa Umetničkom kolonijom u Ečki. Publika će imati priliku da vidi najranije radove nastale u ateljeu Stevana Aleksića, ilustracije sa temama iz narodne poezije, čuveni Portret Milanke Vasiljev za koju je Vasa Pomorišac dobio srebrnu medalju 1938. godine u Parizu, kao i neka od poslednjih dela iz 1960. godine. Autori izložbe su viši kustos-istoričar umetnosti Olivera Skoko i kustos-istoričar umetnosti Ivana Arađan. Pokrovitelji projekta su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i kompanija Gomeks. Izložba će trajati do 15. februara 2019. godine.

Nagrade "Turistički cvet" kompanijama, organizacijama
i pojedincima

nagrade

   Turistička organizacija Srbije dodelila je prestižne godišnje nagrade "Turistički cvet" najzaslužnijim kompanijama, organizacijama i pojedincima, za razvoj turizma u našoj zemlji. Među nagrađenima su i Turistička organizacija Novog Sada, koja je dobila nagradu za najbolju organizaciju u Srbiji, Hotel "Premijer Akva" iz Vrdnika, kao najbolji objekat za smeštaj gostiju, Ljubičevske konjičke igre, kao najbolje organizovana manifestacija u Srbiji i brojni drugi. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija podseća da Srbija iz godine u godinu postiže rekordne rezultate u razvoju turizma, dodajući da je protekle godine u našoj zemlji zabeleženo tri miliona i 400 hiljada poseta turista, od čega je polovina bilo stranaca. Devizni prihod od turizma iznosi između milijardu i trista i milijardu i 350 miliona evra. "Pored ovih pet destinacija koje su bile motor razvoja turizma, sad imamo i Soko Banju, imamo i Niš, a u naredne dve godine imaćemo i tri dosadašnje destinacije koje će dodatno pojačati turistički promet, a to su Donje Podunavlje, Divčibare i Palić", kaže ministar.
   Direktorka TOS, Marija Labović, kaže da Srbija ima zaista raznovrsnu turističku ponudu. Iako grad kojeg poseti preko 50% stranih turista koji dođu u Srbiju, Beograd svakako nije jedina atraktivna lokacija. Tu su i drugi veliki gradovi, bogati istorijski spomenici i priroda. Direktor Turističke organizacije Novog Sada Branislav Knežević, koja je dobitnik ovogodišnjeg turističkog cveta, kaže da nagradu doživljava kao veliko priznanje, ali i kao motivaciju.
   Specijalnu nagradu TOS-a dobio je Slobodan Unković, političar, dugogodišnji univerzitetski profesor, ali i dobitnik Svetske turističke organizacije UN za doprinos razvoja turizma u svetu i zamenik predsednika Nacionalnog saveta za turizam Vlade Srbije. https://www.youtube.com/watch?v=n2btc9U6OwA

Duvandžije po platama sustižu IT stručnјake

   Prosečna neto septembarska zarada, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila je 47.920 dinara. Od 18 delatnosti čije prosečne zarade obrađuje RZS, u osa su plate veće od republičkog proseka, dok su u deset niže. Mesec ranije, u avgustu, plate iznad proseka zabeležene su u sedam delatnosti, a niže u 11. U avgustu je u tri oblasti zabeležena neto zarada iznad 100.000 dinara, dok je u septembru taj broj povećan za jednu. Naime, već tradiconalno visokim mesečnim neto primanjima u vazdušnom saobraćaju, uslužnim delatnostima u rudarstvu i računskom programiranju, u septembru su se pridružili i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda.

U vazdušnom saobraćaju plata 116.925 dinara

   I dalјe najviše zarađuju zaposleni u vazdušnom saobraćaju – 116.925 dinara mesečno, zatim oni koji rade u uslužnim delatnostima u rudarstvu – 107.564, na trećem mestu je računsko programiranje i konsultantske delantosti – 106.715, a na četvrtom zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 102.140. 
   Ukoliko se prosečna neto septembarska zarada zaposlenih u te četiri oblasti s najvišim primanjima uporedi s prosečnom platom u avgustu, vidi se da su plate u vazdušnom saobraćaju sa 133.879 dinara „pale” na 116.925, odnosno manje su 16.954. U septembru su prosečne plate u IT sektoru takođe manje nego u avgustu, kada su iznosile 111.951, za 5.236 dinara. Najmanje smanjenje prosečne neto zarade beleže zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu, koji su u avgustu prosečno primili 111.215 dinara, a u septembru 107.564, što je razlika od 3.651. U isto vreme, u septembru su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda imali veću prosečnu zaradu nego mesec pre. Naime, u avgustu je prosečna neto zarada u toj delatnosti bila 95.526 dinara, a u septembru 102.140, što znači da su „porasli” 5.614 dinara.

Duvandžije mesečno zarađuju 110.000 dinara

   Najveće neto prosečne zarade u septembru beleže se u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja – 85.404 dinara, zatim u informisanju i komunikacijama – 80.262, pa u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom – 74.849, rudarstvu – 71.903, stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima – 58.970, državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju – 58.167, obrazovanju – 51.082, poslovima nekretnina – 47.942 i zdravstvu – 48.102 dinara. To su ujedno delatnosti u kojima je prosečna neto septembarska zarada veća od republičkog proseka. Za razliku od zaposlenih koji su u septembru primali više od republičkog proseka, radnici u uslugama i smeštaju morali su da se zadovolјe s 30.294 dinara, ostalim uslužnim delatnostima s 36.740, umetnosti, zabavi i rekreaciji sa 40.147, trgovini na veliko i malo sa 40.531, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima sa 41.526,  polјoprivredi, šumarstvu i ribarstvu sa 42.181, građevinarstvu sa 42.248, snabdevanju vodom i upravlјanjem otpadnim vodama sa 42.293, prerađivačkoj industriji sa 42.977, saobraćaju i skladištenju sa 44.003.

Najmanja plata u “ostalim uslužnim delatnostima”

   Ukoliko se analiziraju pojedine delatnosti, dolazi se do podatka da, kako ukazuju podaci RZS-a, najmanju sepembarsku prosečnu neto platu imaju zaposleni u  ostalim uslužnim delatnostima – 29.065 dinara, a da oni koji rade u preradi drveta i proizvoda od drveta imaju samo 591 više od njih, odnosno 29.065 dinara mesečno. Ni u ostalim delovima prerađivačke industrije, koja muči muku s nalaskom radnika tog profila, prosečna plata nije mnogo veća, pa je tako ona u proizvodnji tekstila u septembru iznosila 31.549 dinara, u proizvodnji kože i predmeta od kože 32.549, proizvodnji nameštaja 35.349, štampanju i umnožavanju audio i video zapisa 38.565, proizvodnji tekstila 37.904 dinara, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda 38.827.

Razlika 87.860 dinara

   U septembru je razlika između najviše i najniže neto zarade iznosila je 87.860 dinara, što je dve prosečne republičke plate. Razlika između neto zarada zaposlenih u uslužnim delatnostima u rudarstvu i onih koji rade u eksploataciji uglјa u septembru je bila 35.565 dinara. Koliko je to novca, najbolјe ilustruje podatak da je to više od ukupne neto zarade radnika zaposlenog u, recimo, proizvodnji odevnih predmeta ili preradi drveta i proizvoda drveta ili onih koji rade u proizvodnji nameštaja.

Sud proglasio bankrot zrenjaninskog Vojvodinaputa

   Privredni sud u Zrenjaninu doneo je u utorak rešenje kojim je proglašeno bankrotstvo preduzeća za puteve Vojvodinaput Zrenjanin u stečaju.

Posao našlo 350 inženjera

   Poslovni inkubator Novi Sad, 2010. godine osnovali su Grad Novi Sad,tada Fond za promocije investicije Vojvodine, sada Razvojna agencija Vojvodine, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Javno komunalno preduzeće „Informatika“ iz Novog Sada. Poslovni inkubator je od tada podržao razavoj više od 60 startapa. Danas u tim firmama radi više od 350 inženjera.

SINOS: Utvrditi ko stoji iza brutalnog napada na
 novinara Jovanovića

   Sindikat novinara Srbije (SINOS) apelovao je u četvrtak na Vladu Srbije da pomogne u zbrinjavanju Milana Jovanovića, glavnog urednika portala Žig info, kome je u podmetnutom požaru izgorela sva imovina. SINOS je istovremeno zatražio od nadležnih organa da hitno utvrde i objave ko stoji iza brutalnog napada na novinara Jovanovića. "Na medijskoj sceni - nepoštovanje novinarskog kodeksa u izveštavanju ali i pretnje kolegama i seksističke uvrede upućene novinarkama - pokazuju da su se stvari otrgle kontroli", navodi se u saopštenju SINOS-a, koje je potpisala predsednica Dragana Čabarkapa. SINOS je, takođe, apelovao i na sva novinarska i medijska udruženja i sindikate da se dogovore oko ključnih pitanja vezanih za bezbednost novinara i medijskih radnika, njihov lični i profesionalni integritet i radna prava. "Samo ujedinjeni možemo da uvedemo red u medijsku delatnost i prestanemo da budemo plen bilo koje vlasti", navodi se u saopštenju.

Medijska koalicija pozvala Vladu Srbije da pomogne
novinaru Jovanoviću

   Medijska koalicija ponovo je u četvrtak zatražila da nadležni organi što hitnije ispitaju okolnosti pod kojima je izgorela kuća Milana Jovanovića, novinara Žig Info portala iz Grocke i zatražila da se njemu uputi pomoć. „Zahtevamo od Vlade Srbije i lokalnih vlasti Grocke, koji se još nisu oglasili povodom jednog od najsurovijih ako ne i najsurovijih ataka na novinarsku profesiju u poslednjoj deceniji, da novinaru Jovanoviću koji posle spaljivanja kuće privremeno boravi kod komšija, obezbede privremeni smeštaj i finansijsku pomoć“, navela je ta organizacija.Medijska koalicija traži da policija i tužilaštvo objavi detalje koji se tiču pritisaka, pretnji i nedavnog premlaćivanja glavnog urednika portala Žig info Željka Matorčevića. Koaliciju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal press i Asocijacija onlajn medija.

Jovanović: Predsednik opštine Grocka naručio moje ubistvo

   Novinar iz Grocke Milan Jovanović, kojem je u noći između utorka i srede zapaljena porodična kuća, izjavio je danas da je "umalo ubijen, odnosno ugušen i spaljen" i da je za to odgovoran predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, koji je želeo da ga ubije zbog toga što je pisao o njegovim malverzacijama u gasifikaciji te beogradske opštine. Jovanović, penzionisani policajac, novinar portala Žig info, rekao je na konferenciji za novinare Pokreta slobodnih građana (PSG) da su mu pretili prebijanjem i ubistvom, dodavši da je za svoje navode ima materijalne dokaze i da je o svemu obavestio nadležne organe, o čemu postoje zapisnici u MUP. "Kod mene je došao jedan mlad čovek da me obavesti da je Dragoljub Simonović naručio moje ubistvo i ubistvo mog kolege Željka Matoševića i da je on zadužen da ubice doveze na moju adresu", izjavio je Jovanović i naveo da je prošle noći video da je to tačno, kad mu je do temelja izgorela kuća, u kojoj je bio sa suprugom.

Bor: Medicinska sestra prodavala metadon

bor

   Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odelјenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa pripadnicima Policijske uprave u Boru, uhapsili su 11. decembra M. P. (1965), medicinsku sestru u Domu zdravlјa Bor, zbog postojanja osnova sumnje da je umesto davanja metadonske terapije zavisnicima od narkotika,prepisane doze metadona razblaživala, a preostalu količinu prodavala. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da je to bruka za profesiju i da Ministarstvo neće tolerisati takve slučajeve. Kako se sumnja, zavisnici od narkotika, koji su se lečili, nisu dobijali potrebnu količinu metadona, već su morali da ga kupuju od nje.
   Policija je M.P. uhapsila prilikom prodaje dve doze metadona jednom od heroinskih zavisnika koji se leči u Domu zdravlјa Bor. Po nalogu Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, osumnjičenoj je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedena tužiocu.
   Lončar je todg dana u Boru prisustvovao predaji opreme, koju je toj zdravstvenoj ustanovi donirala Blic fondacija, a na pitanja novinara o hapšenju medicinske sestre, rekao je da ta akcija policije pokazuje da nema zaštićenih, kao i da Ministarstvo neće tolerisati nikoga od onih koji smatraju da mogu da primaju platu i da u isto vreme mogu da trguju lekovima, koje je država obezbedila. "Takvi mogu sami da napuste zdravstveni sistem, jer će se država sa njima razračunati, u skladu sa zakonom", rekao je Lončar. "Danas izdajem nalog svim bolnicama da posebno obrate pažnju na sektore u kojima imaju lekove koji su interesantni za narkomane. Da se pojača kontrola ulaza i izlaza tih medikamenata", rekao je ministar Lončar. On je dodao da će tražiti da najmanje tri osobe prekontrolišu nabavku, ali i izdavanje takvih lekova. Kako kaže, na kraju će se i u borskoj bolnici pokazati da kontrola nije bila najbolja. "Radi se o iskusnoj sestri. Ne sumnjam da je našla načina da sve to zakamuflira", rekao je Lončar.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Svetski dan protiv dečjeg rada (prezentacija)

protiv-dec-rada2018-prezentac-resize
navBar_bg

Cilj 4 održivog razvoja (prezentacija)

cilj-4-kvalitet-obrazov-2018-resize
navBar_bg

Protiv dečjeg rada
(flajer)

protiv-dec-rada-2018-flajer-resize
navBar_bg

Bezbedna i zdrava generacija (plakat)

Plakat-2018-Bezbedna-i-zdrava_generacia-resize
navBar_bg

Odgovornost za cilj 4 i učešće građana - 2018. (plakat)

Odgovornost-za-cilj-4-resize
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize