nBanner-desni-166x129



e-mail:
sindiso@sbb.rs


Можете нас пронаћи и придружити нам се:

Канцеларија у Зрењанину
Пупинова бр.7
Тел: 023 515 757

Канцеларија у Сомбору
Трг Светог Тројства 3
Тел: 025 420 093

Канцеларија у Новом Саду
ПЦ “Аполо”
Трг Слободе 3
Тел: 021 6616 886

navBar_bg
header_r
banner-javne-sluzbe1-a-siri
navBar_bg navBar_bg

Н а с л о в н а

Placeholder  Image Placeholder  Image Placeholder  Image
line

Независни синдикат јавних служби Војводине основан је 05.05.2010.године, у Новом Саду.

Синдикат је уписан у Регистар 28.маја 2010.године.

Активно се ради на споразумима о сарадњи и удруживању са више синдиката јавног сектора и потписивању оснивачког акта са синдикатима јавног сектора ( лекари, полиција, високо образовање) који су ван регистрованих синдикалних централа на формирању Независног синдиката јавних служби Србије.

line
Google
line

.....................................................................................................

16.januar 2018.

Gajović: “Tanjug“ radi jer se nisu stekli uslovi za njegovo gašenje

gajovic

   Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović izjavio je da novinska agencija Tanjug i dalje postoji, zato što se nisu stekli uslovi za njeno gašenje. Agencija Tanjug prestala je formalno da postoji odlukom Vlade Srbije 31. oktobra 2015. godine, posle dva neuspela javna poziva za privatizaciju, a upitan koji uslovi za prestanak njenog rada se nisu stekli Gajović je za televiziju N1 kazao da "u zakonu sve piše". "Piše u zakonu, pogledajte, ne mogu ja sad da počenem da citiram ovako napamet", rekao je Gajović i poručio predsedniku Nezavisnog društva Vojvodine Nedimu Sejdinoviću da i on čita zakone.
   Prethodno je Sejdinović rekao da su se medijski zakoni iz 2014. godine (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim servisima) u primeni pretovorili u svoju suprotnost. "Slučaj Tanjug je van zakonskih okvira. On je po zakonu o javnom informisanju i medijima prestao da postoji i sada se stvara neka vrsta crne rupe na celukupnom medijskom tržištu", ukazao je Sejdinović i dodao da pitanje vlasništva nije rešeno ni za listove "Politika" i "Večerenje novosti". Sejdinović je govorio i o projektnom finansiranju medija, navodeći da su mnogi konkursi sumnjivo sprovedeni i da se nije smanjio uticaj države, iako je to bio cilj takvog načina dodele sredstava.

Novi Sad: Slobodna mesta u dnevnom boravku za starija lica

   Dnevni boravak za odrasla i starija lica u Novom Sadu ove godine obeležava deceniju postojanja. Stariji sugrađani tu dolaze kako bi igrali društvene igre, štrikali, obilazili izložbe i družili se. Trenutno ima deset slobodnih mesta i iz Gerontološkog centra pozivaju sve usamljene, da im se pridruže. Dnevni boravak postoji jednu deceniju i namenjen je uglavnom starijim osobama u penziji. Usluge uključuju prevoz, doručak, ručak, lagane vežbe sa fizioterapeutom, merenje pritiska, izlete, šetnje, razne aktivnosti. Cena je 10.400 dinara za mesec dana.
   Da biste ostavarili pravo na usluge Dnevnog boravka, potrebno je da podnesete molbu u Centru za socijalni rad u Novom Sadu i priložite fotokopije lične karte, zdravstvene knjižice, izvoda iz matične knjige rođenih, poslednji ček od penzije i izveštaj lekara opšte prakse. https://www.youtube.com/watch?v=6Zcf2XmrVW0

Refundacija PDV-a na opremu za bebe

   Pravo na refundaciju Poreza na dodatu vrednost na opremu i hranu za bebe može se ostvariti do 1. jula 2018. godine do kada je odložena primena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, piše u saopštenju. Informacije o refundaciji PDV za opremu i hranu za bebe, kao i obrazac zahteva nalaze se na sajtu Poreske uprave Republike Srbije. Sledeći rok za podnošenje zahteva je od 1. do 15. februara 2018. godine. Da bi ostvario ovo pravo, roditelj ili staratelj bebe dužan je da skuplja fiskalne račune koji se odnose na hranu i opremu za bebu. Zahtev sa fiskalnim računima podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave Srbije, navodi se u saopštenju.

Novi Sad: Za novorođenčad, đake i predškolce 485 miliona

   Novčana podrška porodicama s decom biće obezbeđena i ove godine, u ukupnom iznosu od gotovo 485 miliona dinara za 17.375 korisnika, odlučeno je na poslednjoj sednici Skupštine grada. To podrazumeva pomoć za novorođenčad, za porodice koje dobiju trojke, novogodišnju novčanu pomoć i poklon, novčani poklon povodom Dana Grada, besplatan boravak dece u PU „Radosno detinjstvo”, ishranu dece u osnovnim školama, pomoć u školovanju darovitih učenika srednjih škola, finansiranje vantelesne oplodnje, platni promet i bankarske usluge za isplate pomoći utvrđene odlukom i program manifestacije „Dečja nedelja”, u čijoj realizaciji učestvuju deca iz predškolskih ustanova i osnovnih škola Novog Sada. Svi zahtevi se podnose putem Pisarnice Gradske uprave za opšte poslove u Žarka Zrenjanina 2.
   Prava na ovaj vid podrške imaju porodice čiji su članovi državljani Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište u Novom Sadu, odnosno boravište, ako je reč o osobama raseljenim s Kosova i Metohije. Sva prava ostvaruje majka koja rodi prvo dete, trojke, prva se porodi 1. januara ili na Dan Grada, 1. februara. Kada se tih datuma pri porođaju rodi više od jednog deteta, svako novorođenče dobija određni novčani iznos i poklon. Da bi majke uopšte ostvarile ta prava, moraju da podnesu fotokopiju lične karte i izjavu da neposredno brinu o detetu, kao i dokaz o državljanstvu i mestu prebivališta/boravišta, ali i fotokopiju računa otvorenog kod poslovne banke. Službenim putem se pribavlja izvod iz matične knjige rođenih za svu decu. Grad snosi i troškove za vantelesnu oplodnju onih porodica koje zbog steriliteta ili privremene neplodnosti ne mogu da imaju decu, ali i onima koji ih već imaju.

Sombor: Zakupac „Narodne apoteke“ preuzeo lokale

sombor

  Svojevremena odluka somborske lokalne samouprave da, zbog nerentabilnog poslovanja, objekte ovdašnje zdravstvene javne ustanove „Narodna apoteka“ prepusti tržištu, doživela je ovih dana svoju konačnu realizaciju. Nakon prikupljanja ponuda i javne licitacije za zakup 18 apoteka u okolnim selima i samom gradu, održane u nadležnom JKP „Prostor“, kao novi najveći snabdevač medikamentima Somborcima se nametnula beogradska „Galen farm“ (Galen pharm). Prvo su uoči novogodišnjih praznika otvorili novu apoteku u naselju Goge, koje je do tada nije imalo. Juče je novi zakupac otpočeo rad u ukupno osam apoteka, pa među njima i u Prvoj narodnoj apoteci smeštenoj na glavnoj somborskoj Ulici Kralja Petra Prvog.
   - Pored Prve narodne, otvorene su apoteke i u selima kao što su Stanišić, Bezdan, Bački Monoštor, Kljajićevo – kazala je u petak prilikom početka rada preuzetih lokala Bojana Proković, komercijalna direktorka „Galen farm”. - U narednih sedam do deset dana nameravamo da otvorimo preostalih devet apoteka koje smo preuzeli po ugovoru, a osim toga planiramo i širenje naše mreže u selima koja do sada nisu bila „pokrivena“ ustanovama ovakvog tipa.

„Galen farm” zakupio somborske apoteke na 15 godina

   Beogradska privatna apotekarska ustanova „Galen farm” je krajem oktobra u licitacionom nadmetanju sa somborskom apotekom „Zlatni lav“ i novosadskom Apotekom „Janković“ izašla kao pobednik koji je na sebe preuzeo obavezu da za zakup ponuđenih objekata i opreme mesečno isplaćuje 1,44 miliona dinara sa PDV-om. Ceo aranžman je pored preuzimanja svih stručnih kadrova predvideo i da beogradska firma bude u zakupu somborskih varoških i seoskih apoteka sledećih 15 godina.

Za treće dete u Inđiji 40.000 dinara

   Porodicama koje dobiju treće dete Opština Inđija daće po 40.000 dinara jednokratne finansijske pomoći, predviđeno je ovogodišnjim buyetom ove lokalne samouprave. Namera je da se ovako pomogne višečlanim porodicama u lakšem prevazilaženju početnih troškova prilikom dobijanja novorođenčeta. Opština Inđija već daje pomoć za prvorođenče, a prvi put se uvodi i mera podsticaja za treće dete.

U Sremskim Karlovcima opština darivala blizance

u

   Blizanci Jana i Mihajlo Dekić, Kalina i Tara Dragoljević, Marija i Hana Nosal, Jovana i Jana Jojić, Mladen i Bogdan Lević te Tara i Teodor Konjević, rođeni u periodu od 1. januara 2016. do 1. septembra prošle godine, sa svojim roditeljima i drugim članovima porodice, bili su učesnici prijema u karlovačkoj opštini, priređenog u njihovu čast. Opštinsko Odeljenje za društvene delatnosti odobrilo je krajem prošle godine  isplatu po 10.000 dinara za šest porodica koje imaju blizance. Roditeljima su uručena rešenja o isplati tog novčanog poklona, koji mogu podići na šalteru pošte uz ličnu kartu. Isplata novčanih iznosa porodicama s blizancima novina je u odluci o finansijskoj podršci porodicama s decom. Od ove godine lokalna samouprava će isplaćivati i jednokratnu pomoć za prvorođenu bebu. Inače, dugogodišnja je praksa da opština daruje sve bebe rođene tokom godine. Ustanovljenena je još 2004. godine, a po njoj svako novorođenče, bez obzira na redosled rođenja u porodici, dobija od opštine jednokratnu pomoć.

Za praznike kupujemo 40 odsto više hrane nego obično

   Pred velike praznike u Srbiji se kupuje, u proseku i do 40 odsto više namirnica nego inače, procenjuju stručnjaci, a ta hrana se uglavnom baca, mada bi dobro došla onima čiji je tanjir prazan, a, kad prođu slavlja i onima koji su se zadužili da bi napunili svečanu trpezu. Koliko domaćinstva bace viška hrane, koju kupe pred Nove godine, Božić, slave... teško je precizno reći, ali sigurno polovina završi u kontejnerima, kaže za Tanjug predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

RTS uvodi odloženo gledanje programa na Internetu

   Radio televizija Srbije u prvoj polovini ove godine pokrenuće u Srbiji OTT platformu, prenosi Udruženje novinara Srbije. Građani će na toj platformi moći putem interneta uživo besplatno da prate sve televizijske i radio kanale RTS, uključujući i digitalizovani video i audio arhiv RTS na zahtev. OTT platforma moći će da se prati na “smart” televizorima i mobilnim telefonima, a za korisnike iz Srbije usluga će biti besplatna. U okviru OTT platforme naći se i sadržaji PGP RTS. Na njoj će gledaoci moći da gledaju program unazad i da prate emisije po sopstvenoj želji, kao i da istovremeno prate više sadržaja na jednom ekranu, rekli su u RTS. Arhiva Javnog servisa je u procesu digitalizacije, a do sada digitalizovana građa gledaocima je dostupna u kablovskom sistemu IPTV MTS. Osim kablovskog sistema, digitalizovani arhivi biće emitovani i na OTT platformi RTS.

Od malih boginja obolelo 918 ljudi u Srbiji

od

   U Srbiji je za nepuna tri meseca registrovano 918 slučajeva malih boginja i dva smrtna slučaja zbog komplikacija, podaci su, od 11. januara, Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović - Batut". Najmlađa obolela osoba je uzrasta dva meseca, a najstarija 60 godina, a najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba, oko 93 odsto je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 120 obolelih osoba, a dvoje je umrlo. Reč je o tridesetogodišnjem mladiću iz Beograda i dvogodišnjem dečaku iz Niša. Od oktobra prošle godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti. U Srbiji se intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 12 meseci do navršenih 14 godina.

Dejanović: Prirodni priraštaj još dugo neće biti dobar

   Stopa prirodnog priraštaja neće još dugo biti dobra, jer smo stara nacija, kaže ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i dodaje da je Strategija podsticaja rađanja revidirana i da će se Vlada Srbije o njoj izjašnjavati na nekoj od narednih sednica. Ona kaže da je prirodni priraštaj (odnos rođenih i umrlih) bio najlošiji 2016. godine, kao i da je te godine najmanje beba rođeno u poslednjih 112 godina, a da se se slika za nijansu popravila prošle godine, kada je rođeno više beba.

I šećer zagorčava rad srca

   Srbija se i dalje nalazi u vrhu evropskih zemalja po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti. Podaci Svetske zdravstvene organizacije, kao i državnih instituta su zabrinjavajući, jer od tih bolesti sve više oboljevaju i pripadnici mlađe populacije. Zakrčenja krvnih sudova, koja dovode do angine pektoris i infarkta, a samim tim i slabljenja srca, najčešća su oboljenja među stanovnicima naše zemlje, kažu stručnjaci. Ona za ishod u velikom broju slučaja imaju i smrt.
   Više od 50.000 ljudi je prošle godine u Srbiji umrlo od kardiovaskularnih oboljenja. Ništa bolji podaci nisu ni za Vojvodinu ni za Novi Sad. Naime od ukupnog broja umrlih svaka druga osoba za uzrok smrti je imala upravo kardiovaskularna oboljenja. Njihove uzroke treba tražiti prvenstveno u nezdravim životnim navikama, a stručnjaci navode četiri vodeća: nepravilnu ishranu, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti i zloupotrebu alkohola. Glavni krivac za te bolesti ranijih godina su bile masti, međutim, danas je situacija nešto drugačija.
   Iako podaci nisu ohrabrujući, a pomenute nezdrave navike kod velikog procenta stanovništva zastupljene, postoje načini da se loša statistika smanji, te da se oboljevanja i smrtni ishodi spreče. "Ono što je uvek svima najteže a to je da povedu računa o tome da vode jedan zdrav, uredan i sređen život, da se poštede stresa, da naravno ukoliko imaju genetsku predispoziciju za poremećaj masti da povedu prvo higijensko-dijetetskim režimom života računa o tome, drugo da ako ni tim ne mogu da se uključe medikamenti i naravno da se tu posavetuju sa lekarom", napominje Radinka Pekić, internista-kardiolog. Ona dodaje da obavezno treba voditi računa i o povišenom krvnom pritisku i šećeru, jer ukoliko neko ima samo dva od nekoliko pomenutih faktora rizika, šanse za kardiovaskularno oboljenje mu se znatno povećavaju. https://www.youtube.com/watch?v=SdzQOL6q2uU

Bilbord na kom se „neguje“ apstraktna umetnost

bilbord

   Na Bulevaru oslobođenja, u blizini „Elektrovojvodine”, nalazi se bilbord koji na sebi ima (čuva ili, možda, i neguje) ostatke postera iz prošlosti. Gde su najveći popusti, koje piće je najbolje uz slavski ručak, kada počinje da se emituje vaša omiljena serija, koji parfem ističe vaš seksepil ili gde možete zameniti razbijeno staklo na telefonu – sada su istorija. I dok bilbord čeka da ga neko ponovo iznajmi i oblepi upečatljivom reklamom koja živote menja, za sada stoji uz bulevar kao kakvo umetničko delo – platno sa slikom nekog apstraktnog umetnika, a u stvari, samo je reč o ekspresionizmu vremena koje, i te kako, ne bira ni boju, ni teksturu, oblik ili prostor. Nekako i više pristaje Novom Sadu, gradu kulture.

Devet romana u trci za Ninovu nagradu

   Stručni žiri Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine izdvojio je devet romana u uži izbor za ovo književno priznanje: „Sunce ovog dana” Vladimira Pištala (Agora), „Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića (Red box), „Plava kapija” Radovana Belog Markovića (Albatros plus), „Srodnici” Jovice Aćina (Laguna), „Gorgone” Mire Otašević (Geopoetika), „Luzitanija” Dejana Atanackovića (Besna kobila), „Danas je sreda” Davida Albaharija (Čarobna knjiga), „Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga) i „Četiri ludila” Miloša Latinovića (Vulkan).
   Žiri je radio u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Najuži izbor biće objavljen u Ninu od 11. januara 2018, a ime 64. dobitnika biće poznato 15. januara nakon poslednje sednice Ninovog žirija. Konferencija za novinare biće održana u Dorćol placu oko 12 časova. Ninovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

„Politikina“ nagrada Mileti Prodanoviću

   „Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2017. godini dodeljena je slikaru Mileti Prodanoviću za izložbu „Genus – porodične priče” održanu tokom decembra 2017. u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović u Čačku. O nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji je radio u sastavu: Zoran Erić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (predsednik), Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, Miroslav Karić, istoričar umetnosti i kustos galerije… U najužem izboru našla se i izložba Bojana Đorđeva „Uslovi zajedničkog razmišljanja – trilogija o kapitalizmu, marksizmu i revoluciji”, održana u oktobru 2017. takođe u galeriji Nadežda Petrović u Čačku! Nagrada, koja se sastoji iz povelje i novčanog iznosa, biće uručena na Dan „Politike” 25. januara.
   Izložba „Genus – porodične priče” je multimedijalna postavka u čijem je središtu porodični narativ stavljen u kontekst epohalnih istorijskih događaja kao što su kraj dinastije Obrenović, Prvi svetski rat, ratovi Marije Terezije za austrijsko nasleđe, ulazak srpskog naroda u srednjoevropsku civilizaciju... Povod za sastavljanje fragmenata rasute porodične istorije jeste davni susret četrnaestogodišnjeg Milete sa Milošem Crnjanskim, baš u galeriji Nadežda Petrović u Čačku. Mileta Prodanović (1959) redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Objavljuje prozu, eseje iz oblasti vizuelnih umetnosti, a njegova dela nalaze se u najvažnijim muzejskim i privatnim zbirkama u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije.

Cvetković: Pojeli su nas lošiji od nas

   Ne znam kakve su aktuelne kulturne prilike kod nas, znam svoje partnere i oni su izvanredni, znam reditelje sa kojima radim i oni su vrhunski, znam pisce koje rado igram i oni su večni glumac Svetozar Cvetković sa svojim kolegama u probnoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta danima unazad iščitava dramu „Mesec dana na selu” Ivana Sergejeviča Turgenjeva u režiji Ive Milošević. Premijera se očekuje početkom februara 2018. godine na sceni „Ljuba Tadić” JDP-a. Kostimograf je Boris Čakširan, scenograf Gorčin Stojanović, kompozitor Vladimir Pejković... Na pitanje. ”Kako gledate na aktuelne kulturne prilike kod nas? Koliko je teško biti autentičan, principijelan, dosledan, svoj?” odgovara: “Isključio sam se iz opšte slike. Može me neko kriviti za to, ali zaista mislim da sam svojim učešćem u opštoj borbi izgubio i eto to sam priznao. Pojeli su nas oni koji su bili lošiji od nas, za doručak su nas pojeli…Borio sam se protiv svega što se desilo, da ne ponavljam, ali ponavljam: raspada zemlje, rata, nacionalizma, nekulture, mržnje, gubitka vrednosti, kriterijuma, negativne selekcije, korupcije, duhovne bede, prostote… i čega sve još ne”.
   “Mi smo sredina nesvesna da identitet jednog naroda čine njegova kultura i umetnost, te ljudi koji je stvaraju, a ne recimo oružje i bahatost ambicija kojima se hvalimo. Zato sam se opredelio za ono što moje oči vide, a to je moje najbliže okruženje: pripadalo ono porodici, roditeljima, deci, supruzi, prijateljima, sceni, produkciji, filmu ili likovima koje tumačim. Ne znam kakve su aktuelne kulturne prilike kod nas, znam svoje partnere i oni su izvanredni, znam reditelje sa kojima radim i oni su vrhunski, znam pisce koje rado igram i oni su večni. To su moje kulturne prilike i od njih ne odustajem, a drugi? Neka svako ima pravo na svoj put, pa gde stignemo. Tragovi će nam ostati, ništa više…” kaže

Delon: Svet mi se smučio, napustiću ga bez žaljenja

   Francuska mega filmska zvezda Alen Delon izjavio je da mu se svet toliko smučio da bi bio srećan da ga odmah napusti, ali želi da njegov pas pođe sa njim. „Mrzim vremena u kojima živimo, od njih mi se povraća”, rekao je glumac veteran u intervjuu za list „Pari Mač”. Delon (82) smatra da je sve lažno i da je samo novac važan. „Napustiću ovaj svet bez žaljenja”, kazao je glumac, priznajući da nije bio baš najbolji otac svojoj deci od koje jedno još odbija da prizna. Delon, koji živi sam u blizini Pariza, dodao je da mu je želja da njegov dvogodišnji belgijski ovčar napusti svet sa njim. Poznati glumac je kazao da bi mu bilo draže da od veterinara zatraži da njegovom ljubimcu ubrizga injekciju kako bi mu umro u naručju, nego da ga ostavi da od tuge umre na njegovom grobu.

Anketa sajta Ranker: Tom Henks najbolji glumac svih vremena

anketa

  Ako je dosad neko sumnjao, stigla je službena potvrda - Tom Henks najbolji je glumac svih vremena, pokazuje anketa sajta Ranker u kojoj je za njega glasalo 1,1 milion ljudi. Henks, kojeg su proslavili filmovi poput Foresta Gampa, Spašavanja redova Rajana, dobio je ovo laskavo priznanje i našao se ispred Bet Dejvis i Marlona Branda koji su na drugom i trećem mestu među deset najboljih glumaca svih vremena. Slede Džejms Stjuart, Ketrin Hepbern, Robert De Niro, Džek Nikolson, a poslednje troje na listi su Morgan Friman, Entoni Hopkins i Dastin Hofman. Sajt Ranker je američki sajt koji sprovodi ankete o svetu zabave, sporta i kulture. Mesečno ga poseti više od 49 miliona ljudi. 

Inflacija u Srbiji tri odsto međugodišnje

   Inflacija u Srbiji je u decembru 2017. godine iznosila 3,0 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prosečan rast potrošačkih cena u prošloj godini je takođe iznosio 3,0 procenta u odnosu na godinu ranije. U decembru su u odnosu na novembar poskupeli stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,4 odsto, transport i rekreacija i kultura za po 0,3 posto, komunikacije za 0,2 procenta, kao i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i obrazovanje za po 0,1 odsto.  Istovremeno, u posmatranom mesecu su pojeftini odeća i obuća za 0,6 posto, hrana i bezalkoholna pića i restorani i hoteli za po 0,2, i alkoholna pića i duvan za 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 3,5 odsto

   Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentna kamatna stopa ostane 3,5 odsto, saopštila je NBS. NBS je procenila da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja koji iznosi tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. "U prvoj polovini ove godini inflacija bi trebalo da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda koji su jednokratno poskupeli početkom 2017. godine, a u suprotnom smeru delovaće očekivani rast domaće tražnje", piše u saopštenju banke. NBS ukazuje da neizvesnost na medjunarodnom finansijskom tržištu i dalje može da utiče na globalne tokove kapitala prema "zemljama u usponu", te i Srbiji, a upozorava i da je neizvesno kako će se kretati svetske cene primarnih proizvoda, a posebno nafte, koja je rasla prethodnih meseci.  Izvršni odbor NBS smatra da je "otpornost" privrede Srbije na eventualne negativne uticaje iz sveta porasla zahvaljujući jačanju domaće privrede i povoljnijim izgledima za "naredni period".  Naredna sednica Izvršnog odbora NBS o referentnoj kamatnoj stopi biće 8. februara.

Premalo stambenih kredita u dinarima

premalo

   Uprkos niskim cenama stambenih kvadrata i kamatnim stopama koje su se prepolovile u odnosu na pre pet-šest godina, građani se sve teže odlučuju za kupovinu nekretnina i podizanje stambenih kredita. Za prvih jedanaest meseci prošle godine ukupna suma tih zajmova smanjila se 0,9 odsto. Stambeni krediti iznose 386,55 milijardi, govore podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa. Šta je to što u ovom trenutku sprečava građane da kupe svoje kvadrate? Nesigurnost radnog mesta, još uvek male plate, gde nema prostora za kredit. Stručnjaci smatraju da je najbolje zadužiti se u dinarima uz fiksnu stopu jer je tada rata od prve do poslednje ista. Međutim, baš stamebenih kredita u domaćoj valuti kod nas ima malo. Podaci Nacionalne korporacije za osguranje stambenih kredita govore da je, od 93.000 stambenih zajmova koliko je kod njih registrovano, samo 12 u dinarima. O tome zašto je tako, dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže: “Dinar je naša nacionalna valuta, a evro merilo vrednosti“ – objašnjava on. – Kod nas se štedi u evrima, a i banke koje daju kredite od svojih centrala iz inostranstva uzimaju novac u evrima. Zato su i krediti takvi. U ovom trenutku jasno je da se svi plaše valutnog rizika – i banke i njihovi komitenti. Banke su odlično zaradile i još zarađuju na kursnim razlikama kada su u pitanju krediti indeksirani u švajcarskim francima. S evrom su sigurne i ne žele da reskiraju s dinarom za fiksne kredite. Ukoliko domaća valuta bude duži niz godina stabilna, može se očekivati i veća ponuda stambenih kredita u dinarima.

Kamate na dinarske stambene kredite više su od 5% godišnje,
a za one u evrima od 2,52

   Kada krenu od banke do banke, građani se lako odluče za evro. Banke nude indeksirane kredite uz kamatu od 2,52 do 2,79 odsto. Kod dinara je ona od 4,35 do pet odsto. Kupci stanova mogu birati fiksnu ili promenljivu kamatu. Ukoliko izaberu drugu opciju, kamata je gotovo ista sada. A kako će se u buduće kretati euribor i belibor, za koji su vezane kamate, teško je reći. Za euribor se zna da će u 2018. godini biti na nuli ili tu negde, a za beliboreni toliko.

Doboš radi

   Od ukupno 93.000 kredita osiguranih kod NKOSK-a, velika većina se redovno vraća. Samo 1.200 je problematičnih i za njih se sprema aktiviranje hipoteke. To govori da su banke dobro procenile klijente, a i oni sami su svoje mogućnosti, očigledno, dobro uklopili s ratom kredita.  Banke klijentima kod stambenih zajmova odobravaju grejs-period od šest do 24 meseca, pa u slučaju da imaju novčanih teškoća, imaju i vreme da se snađu.

Pranje novca: Nema neposredne veze sa Vulinom

   Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija saopštila je u subotu uveče da transakcija od preko 200.000 evra jeste bila za kupovinu nepokretnosti ali od strane lica koje nema veze sa Aleksandrom Vulinom i njegovom porodicom. Podaci tog lica zasenčeni su u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Porodično nasilje obeležilo početak Nove godine

   Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević izjavila je da je od početka godine bilo nekoliko incidenta nasilja, u kojem je ubijena jedna devojka i slučaj porodičnog nasilja kada je nasilnik izvršio samoubistvo. Ona je gostujući u Dnevniku RTS-a rekla da je Novu godinu obeležio slučaj ubistva devojke iz okoline Subotice i slučaj porodičnog nasilja na Novom Beogradu.

Muke svetskih medija oko prevoda Trampovog uvredljivog termina

   Američki predsednik Donald Tramp 12. januara je zadao muke medijima širom sveta da nadju odgovarajući prevod za njegov izraz "šithol (shithole)" koji je upotrebio za zemlje iz kojih dolaze imigranti. Tramp je 11. januara uveče na sastanku s kongresmenima o imigraciji, prema navodima Vašington posta, pitao zašto migranti u SAD dolaze iz "vukojebina" kao što su Haiti, Salvador i afričke zemlje, a ne iz zemalja kao što je Norveška. Vulgaran izraz "šithol" (shithole) odnosi se na spoljne vecee i koristi da označi posebno odbojno, ogavno mesto. Teškoća za prevodioce bila je da se najbolje prenese prostota tog izraza, a da se istovremeno, u nekim slučajevima, poštedi osetljivost javnosti, navodi agencija Frans pres koja je anketirala svoja dopisništva.
   Na francuskom brojni mediji, medju kojima i Frans pres, zadržali su vrlo sirov izraz "sranje zemlje", blizak bukvalnom značenju engleskog izraza i u skladu s često neuvijenim stilom Trampa, koji je inače danas negirao da je koristio taj izraz. Dvojezični rečnici medjutim predlažu manje proste alternative kao što je "svinjac", "ćumez", " otpisana rupa", navodi Frans pres.Španska štampa se složila s francuskom koristeći izraz "paises de mierda" (sranje zemlje) , dok su grčki mediji uneli nijansu "klozet zemlje".
   U Holandiji dnevnik Folkskrant i dobar deo holandske štampe izbegavali su vulgarnost koristeći termin "achterlijke" što znači "nazadan". U Rusiji Ria novosti govori o "prljavoj rupi", ali sindikalni dnevnik Trud ide dalje sa "rupom za govna". U Italiji Korijere dela sera predlaže "merdaio" što bi bio bukvalan prevod engleskog "shithole". Češka agencija ČTK je izabrala da govori o "dupetu sveta".  Nemački mediji najčešće koriste izraz "Drecksloecher" koji može da se prevede kao "rupa za pacove", a životinjska alegorija se, kako navodi Frans pres, takodje koristi u srpskoj štampi s izrazom "vukojebina", koji francuska agencija prevodi bukvalno kao "mesto gde se pare vukovi". U Aziji mediji se izgleda još više muče da nadju odgovarajuću reč na lokalnom jeziku, i istovremeno ponekad izbegavaju da šokiraju, navodi Frans pres. U japanu televizija HNK je izabrala da govori o "prljavim zemljama", novinska agencija Džidži (Jiji) upotrebila je domaći izraz ali ne uvredljiv koji se može prevesti kao "zemlje koje liče na toalete". Kineski mediji uglavnom su govorili o "lošim zemljama" izbegavajući da upotrebe originalni vulgarni izraz.  Bez sumnje najslikovitiji izraz upotrebila je tajvanska agencija CNA koja govori o "zemljama gde ptice ne legu jaja". Tramp je nakon svega negirao da je koristio uvredljiv rečnik.

Nemice retko prijavljuju napasnike

   Talas prijava za seksualno zlostavljanje u Holivudu, započet javnim istupom žena koje su optužile moćnog filmskog producenta Harvija Vajnstina za seksualno i fizičko maltretiranje, izazvao je i u Nemačkoj debatu o tome koliko je zapravo ova vrsta zlostavljanja obavijena velom straha i ćutnje žrtava i okoline. I, dok pojedini nemački komentatori ukazuju da u Americi sledi kraj „Vajnstinove ere” u kojoj su moćni muškarci nekažnjeno maltretirali žene, sve je više onih koji se pitaju da li se takav kraj nazire i u Nemačkoj. Premda su obe velike nemačke filmske profesionalne organizacije istakle da u Nemačkoj nema sličnih primera, sve više žena u nemačkoj filmskoj industriji govori o manje ili više moćnim nemačkim verzijama Vajnstina. Među prvim osobama koje su o tome progovorile javno jeste poznata glumica Nina Brandhof, rekavši za magazin „Špigl” da joj je jedan reditelj jednom prilikom obećao ulogu uz reči: „Voleo bih sada da iz dekoltea izvadim tvoje grudi i igram se njima.”

Ženama u Saudijskoj Arabiji dozvoljeno da idu na utakmice

zenama

   Ženama u Saudijskoj Arabiji po prvi put je dozvoljeno da uđu na sportski stadion da gledaju fudbalsku utakmicu. Korak je jedan u nizu predviđenih u ovoj godini u Saudijskoj Arabiji kojim se ukidaju ograničenja za žene, prenela je agencija AP. Kraljevstvo je saopštilo da će od juna ženama biti dozvoljeno da voze, što je jedina zabrana vožnje za žene na svetu. Prvi sportski stadion koji je svoje kapije otvorio ženama je u gradu Džedi, gde su žene u petak gledale utakmicu između dva lokalna tima. U prestonici, Rijadu, žene su u nedelju 14. januara prisustvovale fudbalskom meču. Kraljevstvo se dobro pripremilo za ove promene te je na stadionima napravljen takozvani „porodični odeljak” za žene, odvojen barijerama od dela gde se nalaze isključivo muškarci. Stadioni imaju i prostorije za žene za molitvu, ženske toalete, parking mesta i ulaze za žene. Lokalni mediji izveštavaju da žene imaju i svoje prostorije za pušače.„Porodični odeljci” su prisutni širom kraljevstva, gde venčani parovi, bliski rođaci ili grupe prijatelja mogu da sede zajedno, odvojeni od stolova predviđenih samo za muškarce u restoranima i čekaonicama u bankama i bolnicama. Iako je karta za utakmicu bila samo pet dolara, „porodični odeljak” bio je više prazan nego pun, navela je američka agencija. Iako su mnogi pozdravili ovu odluku, bilo je i onih koji smatraju da je ženama mesto kod kuće, uz decu, a ne na stadionima gde muškarci često psuju i viču, javlja AP a prenosi Tanjug.

Vesti iz obrazovanja i nauke, na našem sajtu - nsprvojvodine.org.rs

.....................................................................................................

Pretraga:
 

Pogodak.rs

samo po http:\\nsjs.org.rs
po celom srpskom web-u
.....................................................................................................

© 2010 jun nsjs

navBar_bg

Pogledajte Press Clipping

navBar_bg
NSJS-plakat-2017resize
navBar_bg
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
navBar_bg
NSRKV-znak-za-sajt-teksturi
navBar_bg
nupjss-znak-4-plastic-166-x166
navBar_bg
logo-zdravstva-nsjss
navBar_bg
nunv-znak
navBar_bg
nsduls-znak1
navBar_bg

Ciljevi održivog razvoja (brošura)

2017 Ciljevi-odrz-razv-brosura-resize
navBar_bg

NE RADU DECE 2017.
( liflet )

2017-Ne-radu-dece-liflet-re
navBar_bg

Svetski dan borbe protiv dečijeg rada 2017.
PLAKATI

NE-dec-radu28-05-2017resize
navBar_bg
sukobi-konflikti-1-2-3-2017
navBar_bg

Plakati
Prekinimo lance

prekinimo-lance1resize
navBar_bg
prekinimo-lance2resize
navBar_bg
prekinimo-lance3resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2016

2016-06-07-Ne-decj-radu-Lif
navBar_bg
Red-Card-2016resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu2016resize
navBar_bg

Ne dečijem radu 2015

Plakat-12-jun-2015resize
navBar_bg
Brosura-2-resize
navBar_bg
Ne-decijem-radu-flaj-resize
navBar_bg
Crveni-karton-resize2015
navBar_bg
Bukmark-lenjir-resize